Zlatko Dalić

Biografija

Zlatko Dalić je hrvatski bivši fudbaler i fudbalski trener koji trenutno obavlja funkciju selektora reprezentacije Hrvatske. Rođen je 26. oktobra 1966. godine u Livnu (Bosna i Hercegovina).

Tokom 17 godina duge profesionalne karijere zabeležio je više od 230 nastupa za različite klubove u bivšoj Jugoslaviji. Igrao je u Hajduku, Cibaliji, Budućnosti, Veležu i Varteksu, te postigao 19 golova.

Trenersku karijeru je započeo 2000. godine u Varteksu s kojim je zabeležio istorijske uspehe. Postao je jedan od najboljih trenera na Bliskom Istoku, ali je 2017. godine ipak odlučio da se vrati u Hrvatsku i postane selektor fudbalske reprezentacije.

Igračka karijera

Prve fudbalske korake Dalić je napravio u Fudbalskom klubu Troglav 1918 iz Livna na poziciji odbrambenog veznog igrača. Godine 1983. potpisao je ugovor sa splitskim Hajdukom, gde je tokom tri godine zabeležio četiri nastupa. Usledila je jedna sezona u Cibaliji iz Vinkovaca, pa povratak u Hajduk.

Odigravši još pet mečeva, 1988. godine odlučio je da se preseli u Podgoricu, gde je u Fudbalskom klubu Budućnost zabeležio sedam nastupa. Godinu dana kasnije prešao je u Velež iz Mostara gde je za dve sezone upisao 36 nastupa i postigao jedan pogodak.

U periodu od 1992. do 1996. godine igrao je u varaždinskom Varteksu. Za to vreme odigrao je 108 utakmica i postigao 13 golova, te polovinom 1996. godine odlučio da se vrati u Split. Sa Hajdukom je nastupio 28 puta i postigao jedan pogodak, pre nego što je klub odlučio da ga pošalje na pozajmicu dobro mu poznatom Varteksu. Iste sezone zabeležio je 11 nastupa i jedan gol, pa su Varaždinci odlučili da mu ponude stalni ugovor.

Od 1998. do 2000. godine sa Varteksom je zabeležio 36 nastupa i postigao tri gola. Karijeru je završio polovinom 2000. godine, a već u oktobru iste godine započeo je trenersku karijeru.

Trenerska karijera

Po završetku igračke karijere odlučio je da ostane u Varteksu i to kao pomoćni trener varaždinskog kluba. Od maja 2002. do maja 2005. godine obavljao je funkciju sportskog direktora, a uporedo sa tim tokom sezona 2003/2004 i 2004/2005 funkciju pomoćnog trenera Miroslava Ćire Blaževića.

U maju 2005. godine postao je trener Varteksa s kojim je već tokom prve sezone osvojio treće mesto Prve hrvatske fudbalske lige (Prva HNL). Osim toga, uspeli su da „doguraju“ do finala Kupa Hrvatske gde su poraženi od Fudbalskog kluba Rijeka. Prvi susret je odigran u Rijeci, a gosti su poraženi rezultatom 4:0. Na stadionu Runjevac uspeli su da savladaju „Riječke bijele“ rezultatom 5:1, pa im je jedan gol nedostajao za drugo mesto u Kupu.

Kada je u avgustu 2006. godine Dražen Ladić preuzeo mladu reprezentaciju Hrvatske, Dalić je postao pomoćni trener. Na poziciji pomoćnog trenera U-21 selekcije ostao je do 2011. godine, uporedo radeći kao trener Rijeke, albanskog Dinama, Slaven Belupa i saudijskog Al Fasalija.

Nakon što mu je u leto 2007. godine istekao ugovor s Varteksom, postao je trener Fudbalskog kluba Rijeka, s kojim je te sezone završio na četvrtom mestu Prve HNL. Tokom sezone 2008/2009 preuzeo je klupu albanskog prvoligaša Dinama iz Tirane, s kojim je osvojio Superkup Albanije. Po završetku sezone vratio se u Hrvatsku, te preuzeo ulogu trenera Fudbalskog kluba Slaven Belupo.

Al Fasali

Godine 2010. potpisao je ugovor s Al Fasalijem iz Harmaha, novim klubom u Prvoj ligi Saudijske Arabije. Do kraja prve sezone klub je pod njegovim vođstvom doživeo najveći uspeh u svojoj istoriji, kvalifikujući se u Kup Kralja. Saudijski list „Al Rijad“ ga je proglasio najboljim trenerom Saudijske lige u sezoni 2010/2011. Osim toga, njegov tim uspeo je da savlada mnoge domaće klubove na čijim klupama su sedeli poznati treneri poput Gabrijela Kalderona (Gabriel Calderón), Valtera Zenge (Walter Zenga) i Erika Geretsa (Eric Gerets).

Al Hilal

3. maja 2012. godine potpisao je ugovor sa klubom Al Hilal i postao trener B tima. Kada je Antoan Kombuare (Antoine Kombouaré) napustio klupu A tima, na njegovo mesto došao je Dalić. 9. februara 2013. godine poveo je svoj ekipu u polufinalni meč domaćeg Kupa protiv njegovog bivšeg kluba Al Fasalija. Dalićev Al Hilal je odigrao šest mečeva i osvojio prvo mesto u Kupu, a on je osvojio drugu najveću titulu  u svojoj karijeri.

Kao trener saudijskog kluba proglašen je 13. najboljim fudbalskim trenerom na svetu meseca marta 2013. godine. Tokom naredne sezone mediji su objavili da je Dalić jedan od kandidata za sportskog direktora splitskog Hajduka, ali je on odbio ponudu da bude deo ekipe jednog od najvećih fudbalskih klubova u Hrvatskoj.

Al Ain

Umesto toga, 8. marta 2014. godine potpisao je ugovor s klubom Al Ain iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, zamenivši na poziciji glavnog trenera Kikea Floresa (Enrique „Quique“ Sánchez Flores). Sa svojim timom je uspeo da zauzme prvo mesto u grupi Azijske Lige šampiona i da se plasira u drugi krug takmičenja. Klub ovakav uspeh nije doživeo od 2006. godine. 30. aprila rukovodstvo kluba je objavilo da će Dalić na klupi Al Aina ostati naredne dve sezone.

U šesnaestini finala Lige šampiona 2014. godine Al Ain je igrao proti Al Džazire koju je vodio poznati italijanski trener i bivši golman Valter Zenga. Dalićev klub je pobedio u oba meča i plasirao se u četvrfinale ovog prestižnog takmičenja. 18. maja 2014. godine osvojili su Kup Ujedinjenih Arapskih Emirata, savladavši klub Al Ahli na domaćem terenu.

Bio je to drugi trofej za hrvatskog trenera za dve godine na Bliskom Istoku, i treći najvažniji u njegovoj trenerskoj karijeri. Al Ain je odigrao 12 mečeva u sezoni bez ijednog poraza. Na početku naredne sezone njegov klub je dva puta pobedio Al Itihad u četvrtfinalu Azijske Lige šampiona (AFC Champions League). U polufinalu je poražen od Al Hilala rezultatom 0:3. U drugom polufinalnom meču poraženi su rezultatom 2:1, pa je Al Ain ispao iz daljeg kruga takmičenja.

Pred kraj sezone Dalić je osvojio nagradu za najboljeg trenera u 2014. godini po izboru sportskih analitičara najvažnijih listova u UAE. Pred kraj prve runde Prve arapske lige Al Ain je dospeo na prvo mesto.

6. maja 2015. godine Al Ain je zauzeo prvo mesto Grupe B Azijske Lige šampiona bez izgubljenog meča. Dalić je treću godinu zaredom poveo svoj klub u dalji krug takmičenja. Al Ain je osvojio 12. titulu prvaka Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju su osigurali tri runde pre kraja sezone 2014/2015. Na kraju sezone imali su 11 poena više od drugoplasirane Al Džazire i Al Šababa. Izgubili su samo dva meča tokom cele sezone, što znači da 23 meča zaredom nisu izgubili utakmicu.

Tokom te sezone oborili su nekoliko rekorda – za najmanje primljenih golova, za najdužu seriju bez poraza, za najdužu seriju pobeda i najubedljiviju pobedu na domaćem terenu kada su savladali Ajman rezultatom 7:1. 12. jula 2015. godine Dalić je proglašen trenerom godine u UAE.

Tokom priprema za narednu sezonu, Al Ain je 8. avgusta u gostima savladao Vidad iz Maroka, te osvojio Kup Prijateljstva. Osim trofeja pobednička ekipa je osvojila i nagradu od 700 000 američkih dolara.

Al Ain, prošlogodišnji osvajač domaćeg šampionata i Al Nasr, ovogodišnji osvajač Kupa UAE sastali su se 15. avgusta na startu sezone 2015/2016. Al Ain je ostvario pobedu od 4:2, a Dalić četvrti put u dve godine podigao trofej Superkupa.

Njegov tim je ubedljivo savladao Al Ahli iz Dubajia u desetoj rundi Arapske fudbalske lige, a Dalić je postao najbolji trener lige. Pred kraj 12. runde sezone 2015/2016 Al Ain je odigrao 70 mečeva i zabeležio 47 pobeda.

Pre dolaska hrvatskog stručnjaka na klupu Al Aina klub je bio na 335. mestu na svetskoj fudbalskoj rang listi sa 1 468 bodova. U decembru 2015. godine zauzeli su 122. mesto sa 1 575 bodova. Za manje od dve godine klub je uspeo da se „popne“ za više od 200 mesta i postane peta najbolja ekipa u Aziji.

Nakon veoma uspešne sezone u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odlučio je da se vrati u Hrvatsku. Dobio je pozive iz Irana, Egipta, Saudijske Arabije, Emirata, reprezentacije Tajlanda, ali, kako sam kaže, nije ni slutio da će dobiti poziv koji je san svakog fudbalskog trenera – da vodi klupu svoje zemlje.

Hrvatska

7. oktobra 2017. godine preuzeo je od Ante Čačića ulogu selektora reprezentacije Hrvatske. Za svog pomoćnika izabrao je bivšeg reprezentativca Ivicu Olića. Pošto je uspeo da provede „Vatrene“ kroz kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018. godine, potpisao je ugovor s Hrvatskim fudbalskim savezom (HNS) do 2020. godine.

U junu 2018. godine dobio je priliku da svoj tim povede na Mundijal u Rusiji. Tamo je Hrvatska sa Dalićem na čelu osvojila drugo mjesto porazom od Francuske u finalu svetskog prvenstva.

Titule

U celoj karijeri zabeležio je pet finala kupa kao igrač, pomoćni trener, sportski direktor i glavni trener.

Trenerske titule

• 2005/2006. vicešampion Kupa Hrvatske s Varteksom
• 2008. Superkup Albanije s Dinamom iz Tirane
• 2012/2013. Kup Saudijske Arabije s Al Hilalom
• 2012/2013. vicešampion Lige Saudijske Arabije s Al Hilalom
• 2013/2014. Kup UAE s Al Ainom
• 2014/2015. Arapska liga s Al Ainom
• 2015. Arapski Superkup s Al Ainom
• 2016. viceprvak AFC Lige šampiona
• 2018. viceprvak sveta sa reprezentacijom Hrvatske

Privatni život

Zlatko Dalić je rođen 1966. godine u Livnu. Roditelji mu se zovu Ivan i Kata. Ima brata Mirana i sestru Mladenku. Iako je bio odličan đak, više je voleo fudbal, pa je već sa 15 godina napustio roditeljski dom i započeo fudbalsku karijeru. Priznaje da je bio prosečan igrač, ali da su ga volja i upornost „gurali“ u redove velikih hrvatskih klubova.

Početkom rata igrao je u mostarskom Veležu, odakle se vratio u Livno i postao pripadnik Hrvatske vojske odbrane (HVO) gde je vojnike na ratištu snabdevao hranom. Kada je njegov zapovednik u listu „Slobodna Dalmacija“ pročitao izjavu trenera Hajduka u kome je spomenuo Dalića, poslao ga je u Split. Nakon nekog vremena prešao je u varaždinski Varteks, gde je i završio igračku, a započeo trenersku karijeru.

Godine 1992. venčao se sa dugogodišnjom devojkom Davorkom Propadalo. Sledeće godine su dobili sina Tonija, a pet godina kasnije i drugog sina Brunu. U vreme kada su dečaci bili u pubertetu, Dalić je radio kao trener u Saudijskoj Arabiji i UAE, pa je veći deo brige o njima preuzela supruga Davorka, na čemu joj je, kako je u jednom intervjuu hrvatskim medijima priznao, neizmerno zahvalan. Uprkos tome što je ekonomista po zanimanju Davorka je posvetila život vaspitanju sinova.

Na pitanje novinara da li su Toni i Bruno poželeli da krenu očevim stopama Dalić je odgovorio da jesu, ali ih je od odgovorio od namere da postanu fudbaleri. Kao razlog je naveo težinu samog posla, te činjenicu da smatra da nisu bili dovoljno talentovani. Zlatko i Davorka trudili su se da njihovi sinovi prvo završe školu, pa da se opredele čime će da se bave.

Toni Dalić je inženjer informatike, a u slobodno vreme radi kao DJ u raznim klubovima u Zagrebu i na Jadranskom moru. Bruno Dalić studira menadžment na američkom fakultetu u Zagrebu.

Zlatko Dalić je nakon što je odveo reprezentaciju na Mundijal postao miljenik hrvatske javnosti. I to ne samo zbog tog uspeha, nego i zbog svakog prethodnog, te svoje skromnosti i smirenosti i sposobnosti da sasvim realno sagledava stvari u fudbalu i oko njega.

Taj mir hrvatski selektor pronalazi u Varaždinu, a nakon mnogo godina ostvario je svoju želju da napravi brvnaru na Dravi, gde sa porodicom povodi slobodne trenutke.