Dragan Vasiljković (Kapetan Dragan)

Biografija

Dragan Vasiljković, poznatiji po nadimku Kapetan Dragan je bio osnivač i ratni komandant srpske paravojne jedinice pod nazivom „Knindže“ koga je sud u Hrvatskoj osudio na 13,5 godina zatvora zbog ratnih zločina. Rođen je 12. decembra 1954. godine u Beogradu. Živeo je u Australiji, neko vreme boravio u Africi i Južnoj Americi, a nakon odsluženja zatvorske kazne u Hrvatskoj vratio se u Srbiju.

Vasiljković je rođen u Beogradu, ali je 1967. godine sa majkom i sestrama preselio u Australiju. Tu je prošao četvorogodišnju obuku u rezervnom sastavu australijske lake konjice. Potom je radio kao instruktor oružja u Africi i Južnoj Americi.

U Jugoslaviju se vratio pred sam njen raspad, te je u Krajini formirao jedinicu „Crvene beretke“, čiji su pripadnici nosili nadimak „knindže“. Na hrvatskom i bosanskohercegovačkom ratištu je bio do samog kraja, a potom se vratio u Beograd.

Zbog otpužnice za ratne zločine koju je pravosuđe Hrvatske podiglo protiv njega, od 2005. godine je u žiži domaće i strane javnost. Australija je godinama odbijala da ga izruči Hrvatskoj, a to se naposletku i dogodilo 2015. godine.

Osuđen je na 13,5 godina robije, a deo kazne je služio u zatvoru Lepoglava. U martu 2020. godine je pušten na slobodu nakon odsluženja cele kazne. Doneseno je rešenje o njegovoj zabrani ulaska i boravka u zemljama Evropske unije u trajanju od 20. godina.

Detinjstvo i mladost

Dragan Vasiljković je rođen 1954. godine u Beogradu. Kada je njegov otac Živorad 1957. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći, majka Zorica (rođena Makuljević) nije imala uslove da se stara o troje dece. Zato je sa tri godine smešten u hraniteljsku porodicu Dragana Filipovića Juce.

Sa majkom i sestrama je 1967. godine pod imenom Daniel Snedden (Danijel Sneden) preselio u Australiju. U Melburnu je završio srednju školu, te se zaposlio u fotografskoj radnji. O periodu koji je proveo između toga i odlaska u rezervni sastav lake australijske konjice se vrlo malo zna.

Prema nekim izvorima, do toga je došlo jer je vodio ilegalnu javnu kuću u Melburnu, te je umesto odlaska u zatvor, odabrao da služi vojsku.

Sa druge strane su tvrdnje da je Vasiljković dobrovoljno četiri godine proveo u australijskoj konjici. Ipak, pouzdano se zna da je osuđen za krivično delo vezano za vlasništvo javne kuće u Elsternviku, predgrađu Melburna tokom osamdesetih godina dvadesetog veka.

Nakon toga je bio instruktor oružja u Africi i Južnoj Americi. Osim toga, u Australji je radio kao instruktor golfa.

Učešće u ratu u Hrvatskoj

U maju 1990. godine Vasiljković se vratio u Beograd. Tada su u Hrvatskoj održani prvi demokratski izbori, a rat je već bio na pomolu. Tri meseca kasnije Kapetan Dragan se sastao sa Sašom Medakovićem, jednim od vođa barikada u Krajini posle „Balvan revolucije“.

Već u jesen Vasiljković je prvi put posetio Krajinu, gde se sastao sa Milanom Martićem, šefom policije u Kninu, koga je Haški sud kasnije osudio za ratne zločine.

Uvidevši da je odbrana u Krajini veoma loša i neorganizovana, odlučio je da pomogne kako bi se narod i vojska što bolje pripremili za neminovan sukob sa hrvatskim vojnim i paravojnim snagama.

U Beogradu je pokušao da dobije podršku i obezbedi pomoć Srbima koji se nalaze u Hrvatskoj, te se pridružio opozicionoj političkoj partiji Srpski pokret obnove (SPO) koji je vodio Vuk Drašković.

Nakratko se vratio u Južnu Ameriku kako bi završio obuku za pilota, a u Beograd se vratio u martu 1991. godine.

U tom momentu srpsku prestonicu su potresale demonstracije na Trgu republike (tzv. beogradski prevrat) u organizaciji SPO, koje su se kasnije pretvorile u protest protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Milošević je na demonstracije reagovao tenkovima, a Vuk Drašković je uhapšen.

Vasiljković se preko poznanika sastao sa Frankom Simatovićem, tadašnjim komandantom specijalnih snaga Službe državne bezbednosti Srbije, te osnivačem Jedinice za specijalne operacije (JSO). Sklopili su tajni dogovor da Kapetan Dragan ode u Krajinu kako bi pomogao Milanu Martiću.

Simatović mu je tom prilikom rekao da, ukoliko bi njegovi nadređeni saznali za taj plan, mogao biti smenjen ili uhapšen, te je Vasiljković 4. aprila 1991. godine tajno otišao u Krajinu.

Hrvatska je 25. juna 1991. godine zvanično napustila Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ) i proglasila nezavisnost. To je izazvalo nezadovoljstvo među Srbima koji žive na području novoformirane države, te su sukobi između Srba i Hrvata postali sve češći.

Nakon što je rat i zvanično počeo, Vasiljković je služio kao vojni dobrovoljac u novoformiranoj Republici Srpskoj Krajini.

Tužilaštvo u Hagu, kao i domaći mediji tvrdili su da je službu vršio pod pokroviteljstvom policije Srbije. U svom svedočenju protiv Slobodana Miloševića 2003. godine on je kazao da su njegove reči ranije izvučene iz konteksta, te da je tada govorio isključivo o Službi Krajine, Policiji Krajine ili Vojsci Krajine, tj. JNA pre Vensovog plana.

Vasiljković je komandovao specijalnim jedinicama poznatim pod nazivom Crvene beretke, tj. Knindže (prema gradu Kninu u kome su se okupljali i japanskim nindža ratnicima). Trenirao je jedinice na krajiškom Golubić kampu, za šta ga je navodno plaćala Služba državne bezbednosti Srbije.

Ipak, on je te navode negirao, te istakao da ga je DB samo jednom platio 2200 dinara za 28 dana praćenja vežbe i to 1997. godine.

Podržavao je namere Milana Martića da se bori za vlast protiv tadašnjeg predsednika Milana Babića. Vasiljković je Babića opisao kao „nepoštenog čoveka koji nije od reči“, dok je Martića smatrao časnim čovekom.

Vojislav Šešelj ga je optužio da je u novembru 1991. godine započeo pobunu u vojnim redovima, te organizovao miting vojnog osoblja.

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) je tokom obilaska ratišta u Hrvatskoj izjavio da oni koji organizuju unutrašnje sukobe dok traje ratno stanje, ne mogu da se smatraju prijateljima srpskog naroda.

U decembru 1992. godine Vasiljković se kandidovao za predsednika Srbije, ali je sa 1.86 odsto glasova bio tek četvrti.

Kapetan Dragan je u toku rata osnovao fond sa ciljem prikupljanja pomoći civilnim žrtvama rata, a jedan deo srpske javnosti ga je smatrao narodnim herojem.

Posleratni period

Posle kraja rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Dragan Vasiljković se vratio u Beograd. Bio je aktivan član SPO, a 2004. godine je svedočio protiv Slobodana Miloševića na suđenju u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.  Posle ovog svedočenja se vratio u australijski Pert.

Optužnica za ratne zločine, suđenje i izručenje Hrvatskoj

Australijski dnevni list „Australian“ („The Australian“) je u septembru 2005. godine objavio članak kojim se Vasiljković, kao paravojni komandant optužuje za ratne zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj.

Kao reakciju na to Kapetan Dragan je podigao optužnicu za klevetu protiv lista.

Sledeće godine je povodom navoda u tom tekstu saslušan pred Prekršajnim sudom u Sidneju, gde mu je određen pritvor. Vasiljković je tražio da se spreči njegovo izručenje Hrvatskoj, jer bi kao nekadašnji vođa srpske vojske bio suočen sa pristrasnim suđenjem, te da kao australijski državljanin nema po kom osnovu da bude izručen drugoj zemlji.

Međutim, polovinom 2006. godine Viši sud je odbio njegov zahtev, te je slučaj vratio Federalnom sudu Australije kako bi se utvrdilo da li je Vasiljković, kao australski državljanin zaštićen međunarodnim pravom. Slučaj je predstavljen sudiji u Kaudroju u novembru 2006. godine.

Vlasti u Sidneju su 12. aprila 2007. godine odbile zahtev za njegovo izručenje Hrvatskoj, ali je Vasiljković tokom žalbenog postupka boravio u zatvoru Parkli, u delu sa maksimalnim obezbeđenjem.

Naredne dve godine proveo je u samici, bilo mu je zabranjeno da daje izjave za medije, a srpska dijaspora u Australiji je za njegovu odbranu potrošila više od pola miliona američkih dolara.

Ipak, 3. februara 2009. godine Federalni sud je odbacio njegovu žalbu protiv izručenja Hrvatskoj, ali je 2. septembra sud zaključio da postoje suštinske i stvarne šanse da Kapetan Dragan ne bi imao fer suđenje u Zagrebu i naredio je njegovo oslobođenje.

Vasiljković je 4. septembra 2009. godine pušten iz zatvora Parkli, a australijska vlada se žalila na ovu presudu, te je slučaj ponovo vraćen u proceduru.

Vrhovni sud je poništio odluku Federalnog suda i u martu 2010. godine naredio izručenje Dragana Vasiljkovića Hrvatskoj zbog ratnih zločina počinjenih u toj zemlji tokom devedesetih godina 20. veka.

Međutim, ubrzo nakon odluke o izručenju, Vasiljković je nestao.

U međuvremenu je u decembru 2009. godine okončan i sudski proces koji je vodio protiv lista „Australian“, mreže NWN („Nationwide News“). Sud je doneo odluku u korist „Australiana“, a Kapetanu Draganu naložio da plati 1.2 miliona dolara kazne.

Premda je dve i po godine ranije Vrhovni sud doneo presudu da su šest od deset tačaka optužnice klevetničke, krajem 2009. godine sudija je doneo odluku kojom ga proglašava krivim za mučenje i silovanje.

Već 19. januara 2010. godine uhapšen je na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska. Prema optužnici hrvatskog pravosuđa, Vasiljković je optužen da je odgovoran za mučenje, premlaćivanje i ubijanje zarobljenih pripadnika vojske i policije Hrvatske u periodu od juna do jula 1991. godine.

U optužnici je navedeno da su vojnici pod njegovom komandom ubijali, mučili i premlaćivali zarobljenike u zatvoru na tvrđavi u Kninu.

Osim toga, Kapetan Dragan je optužen da je lično izrađivao planove za napad i zauzimanje policijske stanice u Glini u februaru 1993. godine, te da je to činio u dogovoru sa komandantom tenkovske jedinice JNA.

U optužnici koju je hrvatsko pravosuđe podiglo protiv Vasiljkovića navodi se da se taj napad protivi Ženevskoj konvenciji jer su hrvatski građani bili primorani da pobegnu iz grada, te da su u napadu uništene i oštećene građanske zgrade.

Osim toga, na teret mu se stavlja pljačkanje imovine i ranjavanje i ubistva civila, među kojima je bio i jedan strani novinar.

Međunarodni sud u Hagu ga je okarakterisao kao učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu nad Hrvatima i nesrpskim stanovništvom u oblastima gde je njegova vojska dejstvovala, ali nije naređeno njegovo hapšenje.

Tadašnja portparolka suda Florens Harman (Florence Hartmann ) je izjavila da je Kapetan Dragan bio pod istragom, ali da je ona zaustavljena nakon završetka mandata Tribunala u Hagu.

Posle 43 dana uspešnog skrivanja od australijske policije, Dragan Vasiljković je uhapšen 12. maja 2010. godine. Holandska policija je izdala saopštenje u kome se navodi da je on poslao svog bivšeg branioca Breda Slougrova (Brad Slowgrove) u Holandiju kako bi tražio da njegov slučaj bude premešten kod Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Sedam dana nakon hapšenja sud je odbacio navode odbrane da mu neće biti omogućeno fer suđenje u Hrvatskoj. Četiri meseca kasnije Federalni sud je i zvanično odbacio njegovu žalbu, te potvrdio ranije donesenu presudu.

Australijska Vlada, na čelu sa premijerkom Džulijom Gilard (Julia Eileen Gillard), donela je odluku da Vasiljkovića izruči hrvatskom pravosuđu. Ovaj slučaj je ušao u istoriju, kao prva ekstradicija za ratne zločine koju je Australija provela.

Njegovi advokati su uložili žalbu, ali ju je 15. maja 2015. godine Vrhovni sud odbacio zbog loših izgleda da će se proces uspešno okončati. Time je njegov tim advokata i zvanično potrošio sva pravna sredstva kako bi se sprečilo izručenje.

Vasiljković je 9. jula 2015. godine sletae na zagrebački aerodrom u pratnji naoružanih policajaca. Po službenoj dužnosti, sud mu je odredio advokata Tomislava Duića za branioca, jer su navodno mnogi drugi advokati odbili da ga zastupaju iz straha za vlastiti život.

Sud ga je osudio na 13,5 godina zatvora, a 28. maja 2020. godine, nakon odsluženja pune kazne, pušten je iz zatvora u Lepoglavi. Vasiljkoviću je izdato rešenje o zabrani ulaska na teritoriju Evropske unije narednih 20. godina. Na Graničnom prelazu Bajakovo (Batrovci) je prešao na teritoriju Srbije.

Fondacija Dragan Vasiljković

Regionalni mediji su u avgustu 2021. godine objavili informaciju da je Vasiljković osnovao Fondaciju Kapetan Dragan. Istakao je da je primarni cilj Fondacije „pomoć zaboravljenim, utamničenim srpskim herojima koji su po kazamatima širom sveta samo zato što su branili srpske interese, noseći srpsku uniformu i boreći se pod srpskom zastavom[1]“.

Njegova Fondacija je pokrenula peticiju u Srbiji za pomilovanje Zvezdana Jovanovića, ubice premijera Zorana Đinđića, a medijski ju je podržalo nekoliko medija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji.

Novinari su objavili da Fondacija deluje u Srbiji, Republici Srpskoj, te Švedskoj i Norveškoj.

Informacija o njenom pokretanju izazvala je veoma oštre reakcije u hrvatskoj javnosti[2].

Od Delija i predsednikovog sina 30 hiljada dolara, kola i stan

Vasiljković je u oktobru 2021. godine izjavio da je od navijača Crvene zvezde, među kojima je bio i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dobio tridesetak hiljada dolara, automobil i stan nakon što je iz Hrvatske deportovan u Srbiju.

On im se javno zahvalio i nazvao ih „patriotama“ i „rodoljubima“. Osim toga, Dragan Džajić i Zvezdan Terzić su mu na „Marakani“ dodeli dres Crvene zvezde, što je izazvalo oštre polemike u srpskoj javnosti, s obzirom na to da je reč o presuđenom ratnom zločincu[3].

Privatni život

O poreklu, porodici, pa čak i veroispovesti Dragana Vasiljkovića se godinama polemisalo u domaćim medijima. Mnogi su tvrdili da mu je pravo ime Danijel Sneden, te da je u stvari Jevrej.

To su pokušavali da dokažu priveskom Davidove zvezde koji je dugo nosio na lančiću. Na pitanja zašto nosi Davidovu zvezdu, on je navodno odgovarao rečima „Ako ti kažem, moraću da te ubijem“.

Sa druge strane, više je onih koji veruju da je rođen kao Dragan Vasiljković u Beogradu, a da je je drugo ime uzeo nakon što se preselio u Australiju.

O njegovom privatnom životu se vrlo malo zna. Navodno se ženio nekoliko puta i ima više dece, ali ti navodi nisu dobili potvrde u domaćim medijima.

Vasiljković je u martu 2010. godine oženio Nadu Lukić Brus, čijeg oca je upoznao tokom rata u Hrvatskoj. Njihovo venčanje se dogodilo baš u jeku policijske potrageza njim, te je obavljeno u strogoj tajnosti. Nada Lukić Brus je u australijskim medijima predstavljena kao supruga Kapetana Dragana.

Reference

[1]https://www.danas.rs/svet/region/kancelarija-fondacije-kapetan-dragan-otvorena-u-banjaluci/

[2] https://dnevnik.hr/vijesti/svijet/kapetan-dragan-dijeli-majice-s-likom-ubojice—663795.html

[3] https://nova.rs/vesti/politika/kapetan-dragan-priznao-da-su-mu-vucicev-sin-i-delije-dali-30-000/?ref

[4] https://www.blic.rs/vesti/hronika/kapetan-dragan-se-ozenio-tokom-bega/7xcsecf