Vladimir Stojković

Biografija

Vladimir Stojković je srpski profesionalni fudbaler koji igra na poziciji golmana u Fudbalskom klubu Partizan i reprezentaciji Srbije. Rođen je 28. jula 1983. godine u Loznici.

Tokom 17 godina duge profesionalne karijere igrao je u dva najveća srpska kluba – Crvenoj zvezdi i Partizanu. Osim toga, nastupao je i u evropskim klubovima poput portugalskog Sportinga, francuskog Nanta, izraelskog Makabija, engleskog Notingema i drugih.

Za reprezentaciju Srbije nastupio je 79 puta. Učestvovao je na dva Svetska prvenstva i Olimpijskim igrama 2008. godine.

Detinjstvo

Vladimir Stojković je rođen u Loznici 1983. godine. Njegov otac je takođe bio golman, a majka Kosa Stojković, atletska reprezentativka SFR Jugoslavije u bacanju diska. Tokom karijere osvojila je bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Splitu. Dobitnica je Majske nagrade grada Sarajeva 1978. godine, te titulu najbolje sportistkinje grada Sarajeva 1972. i 1973. godine. Osim toga, Kosa Stojković je osvojila i Srebrnu plaketu Atletskog saveza Jugoslavije za više od 100 nastupa u reprezentaciji, te 110 osvojenih medalja i plaketa. Skupština opštine Loznica joj je dodelila plaketu za životno delo, a skoro tri decenije je radila kao profesor fizičke kulture u lozničkoj gimnaziji. Preminula je 17. jula 2012. godine u svom stanu od posledica tromba koji je verovatno nastao nakon saobraćajne nesreće koju je doživela 15 dana pre toga.

Vladimir ima starijeg brata Vladana koji je takođe bivši fudbaler.

Klupska karijera

Stojković je golmansku karijeru započeo u rodnom gradu, braneći mrežu Fudbalskog kluba Loznica. Godine 2001. prešao je u Crvenu Zvezdu, gde je igrao do juna 2003. godine kada ga je beogradski klub pozajmio Leotaru iz Trebinja.

Pod vođstvom trenera Milana Jovina branio je u četiri meča tokom kvalifikacija za Ligu šampiona. Leotar ipak nije uspeo da se kvalifikuje jer je izbačen u drugoj rundi od Slavije iz Praga.

S obzirom da je na golu Zvezde u tom periodu bio Vladimir Dišljenković, Stojković nije dobio veliku priliku da se dokaže, jer je odigrao samo dva meča. Kada je klub sa Topčidera preuzeo Slavoljub Muslin, Vladimir je potražio svoju šansu u prvom timu. Međutim, Muslin mu je rekao da ipak ne računa na njega u svom timu.

Nakon što mu je istekla pozamica u Leotaru, počeo je da brani u Fudbalskom klubu Zemun.

Prvi put je stao na gol u meču protiv bivšeg kluba Crvene zvezde. Iako je Zemun poražen, utakmica će biti upamćena po Stojkovićevoj sjajnoj odbrani. Te sezone odigrao je još pet ligaških mečeva.

Sledeće sezone njegova pozicija u Zemunu bila je osigurana, pa je odigrao 28 mečeva, a njegov klub je sezonu završio na petom mestu. U proleće 2005. godine ponovo je odlično čuvao mrežu Zemuna u odlučujućem meču protiv Zvezde. Meč je završen rezultatom 0:0, što je omogućilo Partizanu da osvoji domaće prvenstvo.

Kako je Dišljenković početkom godine iz Zvezde prešao u ukrajinski Donjeck, Stojkoviću je bio otvoren prolaz ka mreži Crvene zvezde. Na klupi beogradskog kluba bio je italijanski stručnjak Valter Zenga (Walter Zenga) koji je novom/starom golmanu pružio više prilike da se dokaže.

Odlično je branio na meču protiv Rome, ali je finale domaćeg kupa protiv OFK Beograda ipak propustio. U medijima se pojavila priča da zbog sukoba s predsednikom kluba Draganom Stojkovićem Piksijem on nije branio finale.

Iz Zvezde je tokom leta 2006. godine prešao u francuski klub Nant, i to uz obeštećenje od oko tri miliona evra. Iako je prvih nekoliko utakmica vrlo dobro branio, forma mu je znatno opala, te je zbog nekoliko primljenih golova izbačen iz startne postave.

U Nant je tada došao francuski golman Fabijen Bartez (Fabien Barthez), a Stojković je otišao na šestomesečnu pozajmicu holandskom Viteseu.

11. jula 2007. godine potpisao je petogodišnji ugovor s portugalskim Sportingom uz obeštećenje od 1,1 milion funti Nantu. Debitantsku sezonu započeo je dobro, ali je pred kraj prve polovine sezone pretrpeo povredu koja ga je „zbacila“ s pozicije prvog golmana u timu.

Na njegovo mesto došao je mladi Rui Patrisio (Rui Patrício), a Stojkoviću je pripalo mesto tek trećeg golmana u timu.

U julu 2008. rukovodstvo portugalskog kluba mu je dozvolilo da oproba svoju sreću u engleskom prvoligašu Evertonu. Međutim, već na prvom treningu koji je održan 22. jula Stojković je bez ikakvog objašnjenja napustio stadion. Portparol engleskog kluba kasnije je izjavio da je uprava „izgubila interes“ za srpskog golmana, te da im je ranije ukazano na njegov „komplikovan karakter“.

S druge strane, Stojković je sve negirao rekavši da je u „Evertonu sve bilo u redu, te da nije imao nikakvih problema“. Dodao je da neko u portugalskim medijima pokušava da prikaže sve pogrešno, te da on nije problematična osoba.

Na početku sezone 2008/2009 vratio se u Sporting, ali nije dobio ni jednu jedinu minutu na terenu.

U januaru 2009. godine pozajmljen je do kraja sezone španskom prvoligašu Hetafeu, što je bio njegov peti prelazak u manje od tri godine. Priliku da se dokaže dobio je tri meseca kasnije u meču protiv Sevilje. Hetafe je pobedio rezultatom 1:0, a Stojković je pokazao solidnu odbranu. 18. aprila 2009. godine Hetafe je dočekao Barselonu na domaćem terenu, a srpski golman je odbranio nekoliko silovitih udaraca velikih zvezda poput Tijerija Anrija (Thierry Henry), Lionela Mesija (Lionel Messi) i Žerarda Pikea (Gerard Piqué).

Iako je njegov tim poražen rezultatom 1:0 domaća publika bila je oduševljena Stojkovićevim odbranama. Pred sam kraj sezone Hetafe je ponudio njegovom matičnom klubu Sportingu pola miliona funti i 25 odsto zarade od budućeg transfera, kako bi zadržali golmana. Portugalci su odbili ovu ponudu.

Umesto toga Stojković se u sezoni 2009/2010 vratio u Sporting. Bio je veoma nezadovoljan, jer ga je trener Bento (Paulo Bento) konstanto izostavljao iz prvog tima. U oktobru 2009. godine izjavio je da su šanse da se pod Bentovim rukovodstvom pojavi u prvoj postavi svedene na minimum, te izrazio želju ode u klub u kome će zaista moći da pokaže šta ume. Ni novi trener Karlos Karvalhal (Carlos Carvalhal) koji je došao nakon što je Bento u novembru 2009. godine smenjen, nije imao planove koji uključuju Stojkovića u početnoj jedanaestorki.

Portugalski tabloid „Correio da Manhã“ objavio je priču u kojoj se navodi da su njegove kolege Žao Mutinjo (João Moutinho), Anderson Polga (Ânderson Polga), Marko Kaneira (Marco Caneira) kao i predsednik kluba Žoze Eduardo Betenkort (José Eduardo Bettencourt) želeli da izbace Stojkovića iz kluba zbog toga što je javno izražavao svoje zadovoljstvo zbog otpuštanja Benta. Rukovodstvo kluba je oštro odbacilo te navode.

Krajem decembra 2009. godine Sporting je svog trećeg golmana pozajmio engleskom Viganu na period od šest meseci u kome bi trebalo da zameni Ganca Ričarda Kingsona (Richard Kingson) koji je u to vreme imao obaveza na Afričkom kupu nacija.

Time je Vladimir postao četvrti srpski golman u istoriji koji je branio mrežu nekog od engleskih klubova. Na mrežu je prvi put stao 23. januara 2010. godine u meču protiv Nots Kauntija, u četvrtoj rundi FA Kupa.

Debi u Premijer ligi stigao je četiri dana kasnije, kada je na domaćem terenu branio mrežu od napadača Blekburn Roversa. U tom meču napravio je neoprostivu grešku, a odmah po povratku Krisa Kirklanda (Chris Kirkland) Stojković je „bačen na klupu“. Prilika da popravi utisak ukazala mu se 29. marta 2010. godine u meču protiv Mančester Sitija. Međutim, u 72. minuti je zbog nesporazuma između Stojkovića i odbrambenih igrača Vigana, Argentinac Karlos Tevez (Carlos Tevez) zatresao praznu mrežu iza leđa srpskog golmana.

Pred sam kraj sezone Englezi su odustali od namere da Stojkoviću ponude trajni ugovor. U međuvremenu su se u medijima pojavili navodi da Crvena zvezda želi golmana ponovo u svojim redovima, ali do konkretne saradnje nije došlo. Umesto toga, šokirao je srpsku javnost odlukom da zaigra u Partizanu.

Naime, 27. avugsta 2010. godine Stojković je potpisao jednosezonski ugovor o pozajmici s tadašnjim šampionom srpske lige. Prema tom ugovoru 80 odsto njegove mesečne plate od 45 000 funti je isplaćivao Sporting, a 20 odsto Partizan. Ukratko, to je značilo da će portugalski klub za deset meseci Stojkoviću isplatiti 360 000 funti, a srpski 90 000.

Ovaj potez iznenadio je i razočarao Delije, navijače Crvene zvezde, tim pre što je golman ranije izjavio da „ni za 100 miliona ne bi prešao u Partizan“. Navijači, ali i celokupna srpska javnost bila je šokirana.

Pojedini mediji su pisali da u ugovoru koji je Stojković potpisao stoji klauzula koja ga oslobađa igranja mečeva protiv bivšeg kluba. On je negirao postojanje takve klauzule, što je još više „podjarilo“ Zvezdine navijače. Štaviše, on i njegova porodica suočili su se sa brojnim pretnjama smrću.

U Partizanu je debitovao 4. septembra 2010. godine kada je na domaćem terenu savladan Hajduk iz Kule. Dugoočekivani derbi sa Zvezdom zakazan je za 23. oktobar. Organizatori su se s punim pravom pribojavali reakcije Zvezdinih navijača.

Uprkos tome, Stojković je stao na gol Partizana, a utakmica je prošla bez ijednog incidenta. Partizan je pobedio rezultatom 1:0, a golman je nakon sudijskog zvižduka prišao južnoj tribini stadiona na kojoj se obično nalaze najvatreniji navijači Partizana, podignutog dresa ispod koga je na majici pisalo „Oprostite mi moju ružnu prošlost“. Time je javno zamolio jedne navijače da mu oproste što je bio član drugog kluba, njihovog velikog rivala.

Ovaj potez naišao je na oštra reagovanja sa svih strana, te je ocenjen kao nepotrebna provokacija bivšeg kluba. Međutim, on je tvrdio da nije hteo da provocira, nego da „izrazi svoje osećaje“.

11. avgusta 2012. godine je dao svoj prvi gol u karijeri, kada je sa linije penala zatresao mrežu BSK iz Borče. Početkom oktobra je na meču protiv FK Javora iz Ivanjice pretrpeo povredu, zbog koje je morao da pauzira do kraja godine. Uprkos tome, uvršten je u savršenu jedanaestorku domaćeg prvenstva. 2013. godine su ga navijači izabrali za igrača godine. Za tri i po godine u Partizanu osvojio je tri titule i jedan kup.

Krajem januara 2014. godine potpisao je šestomesečni ugovor s grčkim prvoligašem Ergotelisom. Nakon isteka tog ugovora prelazi u izraelski klub Makabi Haifa i to uz potpis ugovora na tri godine.

Dve godine posle vratio se u Englesku, gde je potpisao dvogodišnji ugovor s klubom Notingem Forest. Prvi meč je odigrao 10. septembra 2016. godine protiv Aston Vile koji je završen nerešeno.

15. avgusta 2017. godine Stojković se vratio u Partizan. Novi debi ispred gola Partizana imao je u dvomeču plej-ofa za Ligu Evropa protiv mađarskog kluba Videoton. Partizan je bio uspešnij, pa je rezultatom 4:0 izborio učešće u grupnoj fazi velikog evropskog takmičenja.

U domaćem prvenstvu situacija je bila još zanimljivija, jer je Stojković branio mrežu u 155. večitom derbiju protiv domaćina Crvene zvezde. Utakmica je završila rezultatom 0:0.

23. januara 2018. godine potpisao je novi četvorogodišnji ugovor s klubom iz Humske, pa mnogi sumnjaju da bi baš u Partizanu mogao da završi svoju karijeru.

Reprezentativna karijera

Vladimir Stojković je bio učesnik dva Evropska prvenstva za igrače mlađe od 21 godinu. Na Evropskom prevenstvu koje je 2005. godine održano u Nemačkoj Srbija je stigla do finala u kome je poražena od reprezentacije Italije. Stojković je sa ovog takmičenja poneo srebrnu medalju, uprkos tome što kao rezerva Nikoli Milivojeviću nije ni ulazio na teren.

Usledilo je Evropsko prvenstvo koje je 2006. godine održano u Portugalu. Stojković je u odsustvu suspendovanog Danka Lazovića poneo kapitensku traku. Srbija je ispala u polufinalu, pošto je nakon izvođenja jedanaesteraca poražena od reprezentacije Ukrajine.

Kao rezervni igrač A tima reprezentacije Srbije učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 2006. godine. Nije dobio priliku da zameni glavnog golmana Dragoslava Jevrića. Srbija je za tri odigrane utakmice na ovom velikom takmičenju zabeležila tri poraza uz gol razliku 2:10.

21. jula 2006. godine srpsku klupu preuzeo je Španac Havijer Klemente (Javier Clemente Lazaro), a Stojković je konačno dobio priliku da pokaže šta ume. U seniorskoj reprezentaciji debitovao je već 16. avgusta 2006. godine kada je Srbija savladala Češku rezultatom 3:1. Veoma slab rezultat i propuštene prilike da se plasira na Evropsko prvenstvo 2008. godine, dovele su do toga da Fudbalski Savez Srbije (FSS) 6. decembra 2007. godine raskine ugovor s Klementeom. Naslednici španskog stručnjaka – Miroslav Đukić i Radomir Antić ostavili su Stojkovića na poziciji prvog golmana.

Bio je i u prvom sastavu tokom Letnjih olimpijskih igara koje su održane 2008. godine u Pekingu, a na kojima je Srbija prvi put učestvovala kao samostalna zemlja. Eliminisana je u grupnoj fazi takmičenja.

Usledilo je Svetsko prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi. Srbija je 18. juna 2010. godine zaigrala protiv reprezentacije Nemačke u utakmici grupe D. Stojković je uspeo da odbrani penal Lukasa Podolskog (Lukas Podolski) čime je doprineo da Srbija pobedi rezultatom 1:0. Na kraju je proglašen igračem utakmice.

12. oktobra 2010. godine navijači Srbije su ispred stadiona „Luiđi Feraris“ („Luigi Ferraris“) u Đenovi pokušali da napadnu Vladimira Stojkovića. Naime, do incidenta je došlo kada je u autobus kojim su srpski igrači došli na stadion upala grupa navijača noseći upaljene baklje u nameri da napadnu srpskog golmana. U njegovu odbranu su stali kapiten Dejan Stanković i Nikola Žigić, a na sreću niko nije povređen. Oni su još ranije na stadionu Crvene Zvezde pretili Stojkoviću pevajući „Stojkoviću, Stojkoviću, želimo ti sreću, drven sanduk, drven sanduk i na njemu sveću“.

Nakon ovog incidenta on je odbio da igra za reprezentaciju Srbije, a umesto njega mrežu su branili Bojan Jorgačević i Željko Brkić. Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo koje je 2012. godine održano u Ukrajini i Poljskoj Stojković nije branio. Godinu dana posle incidenta novi selektor Radovan Čurčić pozvao ga je da brani mrežu Srbije u prijateljskim mečevima protiv Meksika i Hondurasa.

Stojković je ostao na golu nacionalne selekcije i tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu, kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj, te kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji gde će sa svojim timom pokušati da postigne što bolji rezultat na ovoj velikoj fudbalskoj smotri.

Trofeji

Klupski trofeji

• 2005/2006. Prvenstvo Srbije i Crne Gore sa Crvenom zvezdom
• 2006. Kup Srbije i Crne Gore sa Crvenom zvezdom
• 2008. Kup Portugalije sa Sportingom
• 2007. i 2008. Superkup Portugalije sa Sportingom
• 2010/2011. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2011. Kup Srbije sa Partizanom
• 2011/2012. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2012/2013. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2016. Kup Izraela sa Makabi Haifom

Reprezentativni trofeji

• 2004. srebrna medalja sa Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine

Privatni život

Vladimir Stojković se u junu 2009. godine u crkvi Ružica na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan venčao sa manekenkom Bojanom Rajić.

Godine 2011. dobili su sina kome su dali ime Lav. Nakon brojnih spekulacija i novinskih napisa o prevari, par se 2014. godine i zvanično razveo.

U junu 2016. godine se nakon jednoipogodišnje veze venčao sa 25-ogodišnjom Valentinom Pupovac iz Pljevalja. U februaru 2017. godine dobili su sina Vladana, a početkom aprila 2018. godine Stojković je medijima otkrio da je Valentina ponovo trudna, te da ovog puta čekaju devojčicu.