Vladimir Lučić

Biografija

Vladimir Lučić je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (april 2018. godine) igra na poziciji krila i krilnog centra u nemačkom bundesligašu Bajernu iz Minhena i reprezentaciji Srbije. Rođen je 17. juna 1989. godine u Beogradu. Oženjen je i ima ćerku.

Juniorsku karijeru je započeo u ekipi Radničkog iz Beograda. Odatle je 2004. godine prešao u Atlas, a potom u Superfund, gde je potpisao prvi profesionalni ugovor i ostao do 2008. godine. Karijeru je nastavio u beogradskom Partizanu, sa kojim je od 2008. do 2013. godine pet puta osvojio Prvenstvo Srbije, a po četiri puta Jadransku ligu i Kup Radivoja Koraća.

U periodu od 2013. do 2016. godine igrao je u španskoj Valensiji, sa kojom je 2014. godine osvojio ULEB Evrokup. Od 2016. godine je igrač Bajerna iz Minhena sa kojim je do sada osvojio Prvenstvo i Kup Nemačke.

Reprezentativnu karijeru je započeo 2009. godine kada je sa U20 timom Srbije igrao na Evropskom prvenstvu u Grčkoj. Dve godine kasnije bio je deo tima koji je osvojio zlatnu medalju na Univerzijadi u Šenženu.

U „velikom dresu“ reprezentacije Srbije prvi put je zaigrao tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2013. godine. Zbog povrede je morao da propusti takmičenje. Isti peh je doživeo i pred Svetsko prvenstvo 2014. godine. Sreća mu se konačno osmehnula 2017. godine kada je na Evropskom prvenstvu u Sloveniji sa „Orlovima“ osvojio srebrnu medalju.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Vladimir Lučić je napravio u ekipi Radničkog iz Beograda i to kada mu je bilo deset godina. U to vreme Radnički je bio perspektivan klub koji je svake sezone plasirao neku novu košarkašku nadu. Ipak, klub se transformirao pa je deo igrača 2004. godine prešao u Atlas, a Vladimir je dve godine kasnije karijeru nastavio u Superfundu.

Ipak, sve do završetka srednje škole uporedo je trenirao košarku i fudbal. Prekretnica se desila kada ga je Duško Vujošević pozvao da igra u Partizanu. Priznaje da su mu prve dve godine bile veoma teške, ali kako je klub bio vrlo uspešan na domaćim i evropskim takmičenjima, njegova volja i želja da bude sve bolji rasla je iz dana u dan.

Kako je u jednom intervjuu ispričao, upravo je Duško Vujošević zaslužan što je Lučić tokom pet godina u crno-belom dresu sazreo u igrača kakav je danas. Tokom prve dve godine nije dobijao veliku minutažu, ali je sa Partizanom osvojio dva Prvenstva Srbije i isto toliko Kupova Radivoja Koraća i Jadranske lige.

Na početku sezone 2010/11 za glavnog trenera je izabran Vlada Jovanović, koji je mladom igraču davao više šanse da igra. Smenjivao se na pozicijama krila i krilnog centra, poboljšao ličnu statistiku skoro udvostručivši učinak u mečevima Evrolige u odnosu na prethodnu sezonu. Beležio je u proseku 5,8 poena i 2,4 skokova. Ponovo su osvojili titule Prvaka Srbije, Kupa Radivoja Koraća i Jadransku ligu.

Od deset Partizanovih mečeva u Evroligi tokom sezone 2011/12 Lučić je devet puta bio član startne petorke. Na terenu je provodio u proseku 21,7 minuta po utakmici, te udvostručio procenat šuta iz igre.

Sledeće sezone poziciju glavnog trenera ponovo je preuzeo Vujošević. Pošto je tog leta ekipu napustio dugogodišnji kapiten Petar Božić tu ulogu Dule je poverio mladom Lučiću. Kako je jednom prilikom kazao, srpski reprezentativac nije osećao pritisak, jer je tim funkcionisao odlično, što se videlo i po rezultatima koje su postizali. Ponovo im je pripao trofej šampiona Srbije, Kupa Radivoja Koraća i Jadranske lige.

Od deset susreta Evrolige koliko je Partizan odigrao u sezoni 2012/13, Lučić je na devet bio član startne petorke. Prosečna minutaža mu je bila 33,2 minuta po meču, duplirao je broj skokova, te beležio osam puta više asistencija u odnosu na prethodnu sezonu. Upisivao je u proseku 13,7 poena po meču. Ipak, crno-beli nisu uspeli da prođu u narednu rundu ovog takmičenja.

Posle pet sezona u Partizanu Vladimir je u junu 2013. godine potpisao trogodišnji ugovor sa španskim klubom Valensija. Tokom prve sezone mučile su ga povrede, pa je zbog toga propuštao mnoge prilike na terenu. U januaru 2014. godine podvrgnut je operaciji stopala, a oporavak je trajao par meseci.

Ipak, vratio se pred sam kraj sezone te je pomogao svojoj ekipi da osvoji Evrokup. Valensija je tokom sezone 2014/2015 odigrala osam mečeva u Evroligi, a Lučić je šest puta bio starter. Na terenu je prosečno provodio 25,7 minuta po utakmici, te postizao osam poena, devet asistencija i četiri blokade po meču.

Premda su mu čelnici španskog kluba ponudili novi trogodišnji ugovor, Lučić je krajem juna 2016. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa nemačkim prvoligašem Bajernom iz Minhena čiji je glavni trener nedugo pre toga postao srpski selektor Aleksandar Đorđević. Tokom doigravanja za Evrokup odigrao je pet mečeva sa prosečnom minutažom od 25 minuta. Postizao je 11,2 poena po utakmici, te beležio procenat šuta iz igre od 51 odsto. U regularnom delu sezone 2017/18 u Evrokupu je odigrao tri meča, te zabeležio procenat šuta iz igre od 67 odsto.

Te sezone Bavarci su osvojili Prvenstvo i Kup Nemačke. Pošto je ugovor sa Bajernom obnovio u junu 2017. godine, u Minhenu bi trebao da ostane barem do juna 2019. godine.

Reprezentativna karijera

Prvo međunarodno takmičenje na kome se pojavio u dresu Srbije bilo je Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 20 godina koje je 2009. godine održano u Grčkoj. „Orlići“ te godine ipak nisu uspeli da ponove uspehe iz prethodnih, pa su takmičenje završili tek na 10. mestu.

Usledila je Univerzijada u Šenženu na koju je selektor odlučio da povede i mladog Lučića. Srbija se u grupnoj fazi sastala sa reprezentacijama Australije, Kanade, Turske i Hong Konga. Poraženi su samo od Kanađana razlikom od tri poena. U četvrtfinalu su ubedljivo savladali Nemačku, a u polufinalu Rusiju. Sa 18 poena Lučić je bio najefikasniji igrač meča u obe ekipe.

U finalu ih je dočekala Kanada, jedina ekipa od koje su poraženi tokom celog turnira. „Orlovi“ su uspeli da ih u najvažnijoj utakmici savladaju, te da u Beograd ponovo donesu zlatnu medalju sa Univerzijade.

Sa seniorskim timom Srbije prvi put je zaigrao na prvom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2013. godine. Prvi protivnik bila je reprezentacija Islanda. Lučić se već na tom meču povredio, pa je morao da propusti ostatak kvalifikacija. Premda je bio na listi kandidata za EvroBasket u Sloveniji, zbog povrede je morao da odustane od odlaska na ovo takmičenje.

Isti peh mu se desio i pred odlazak na Svetsko prvenstvo 2014. godine kada je Srbija osvojila srebrnu medalju. Sreća mu se konačno osmehnula na Evropskom prvenstvu 2017. godine. Srbija je u grupnoj fazi savladala Letoniju, Tursku, Veliku Britaniju i Belgiju. Poražena je samo od reprezentacije Rusije.

U nokaut fazi su savladali Italiju, a u polufinalu se „osvetili“ Rusima za poraz u grupnoj fazi. Ovaj meč je psihički „istrošio“ mladi tim Saše Đorđevića, što je iskoristio selektor Igor Kokoškov da Slovencima obezbedi prvu zlatnu medalju na nekom velikom košarkaškom takmičenju u istoriji.

Na devet utakmica Lučić je prosečno postizao 8,9 poena, 5,6 skokova i 1,1 asistenciju po meču.

Privatni život

Vladimir Lučić je rođen 1989. godine u Beogradu. Odrastao je u sportskoj porodici. Majka se dugo godina bavila tenisom, a otac i stric fudbalom. Ima starijeg brata Uroša koji je takođe profesionalni košarkaš i stariju sestru Anju koja se jedno vreme bavila odbojkom. Mlađa sestra Teodora je još kao devojčica trenirala fudbal.

Fudbal je bio i Vladimirov sport sve do 18. godine kada je konačno „prelomio“ i odlučio da nastavi da trenira samo košarku. Kako kaže, za razliku od drugih profesionalnih sportista, nikada škola nije trpela zbog karijere. Naprotiv, on je dugo sport smatrao hobijem, pa je uspešno završio osnovnu školu i Petu ekonomsku, redovno odlazio na školske ekskurzije, te čak i „propisno“ proslavio maturu.

Na njegov izbor budućeg zanimanja najviše je uticao stariji brat Uroš, koji je mnogo pre njega profesionalno igrao košarku. Ipak, za razliku od Vladimira, Uroš još uvek nije imao priliku da obuče dres reprezentacije Srbije.

U jednom intervjuu je ispričao kako je još kao dečak, pored fudbala i košarke voleo ekstremne sportove. „Lomio“ se na rolerima i skejtu, te je samo tokom jedne godine tri puta slomio ruku. Nestašni dečak u Partizanu je postao profesionalac i to kako kaže zahvaljujući disciplini Duška Vujoševića.

Pored sporta, Vladimir rado čita knjige, a posebno ga je oduševio stil Čarlsa Bukovskog (Henry Charles Bukowski). Poznat je i kao vatreni navijač Fudbalskog kluba Liverpul.

Godine 2017. se oženio i dobio ćerku, pa će, kako kaže, tu godinu, osim po srebrnoj medalji sa Srbijom, pamtiti i po dve lepe stvari. Premda je još od igračkih dana u Partizanu miljenik navijača, Lučić uspeva da svoj emotivni život sačuva od medija.

Titule

Klupske titule

• 2009. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2009. Jadranska liga sa Pratizanom
• 2009. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2010. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2010. Jadranska liga sa Pratizanom
• 2010. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2011. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2011. Jadranska liga sa Pratizanom
• 2011. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2012. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2012. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2013. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2013. Jadranska liga sa Pratizanom
• 2014. ULEB Evrokup sa Valensijom
• 2017/18. Prvenstvo Nemačke sa Bajernom
• 2018. Kup Nemačke sa Bajernom

Reprezentativne titule

• 2011. Zlatna medalja na Univerzijadi
• 2017. Srebrna medalja na Evropskom prvenstvu