Nikola Pejaković

Biografija

Nikola Pejaković Kolja je srpski i bosanskohercegovački pozorišni, filmski i televizijski glumac, reditelj, scenarista i muzičar. Rođen je 16. septembra 1966. godine u Banjaluci. Živi i radi na relaciji Banjaluka – Trebinje – Beograd.

Kao srednjoškolac se bavio slikanjem i pisanjem, ali se zainteresovao za pozorište, pa je 1985. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, smer Pozorišna i radio režija. Njegova ispitna predstava „Zoološka priča“ našla se na redovnom repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“.

Široj javnosti se predstavio ulogama u filmovima i serijama „Mi nismo anđeli“, „Složna braća“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Nebeska ulica“, „Rat uživo“, „Mrtav ‘ladan“, „Motel Nana“, „Meso“, „Kosti“, „Južni vetar“ i drugima.

Međutim, njegov rediteljski i dramaturški rad počeo je u pozorištu. Sarađivao je sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem (JDP), Zvezdara teatrom, Beogradskim dramskim pozorištem (BDP), Bitef teatrom i drugima.

Od 2009. godine je stalno zaposlen kao reditelj u Narodnom pozorištu Republike Srpske (NP RS), a jedna od njegovih najuspešnijih predstava „Narodni poslanik“ osvojila je brojne nagrade u Bosni i Hercegovini i regionu.

Scenarista je i koscenarista filmova i serija „Lepa sela lepo gore“, „Rat uživo“, „Ledina“, „Vratiće se rode“, „Meso“, „Kosti“, „Hotel Balkan“ i drugih. Jedan je od scenarista i reditelja serije „Složna braća“.

Osnivač je grupa Kolja i smak belog dugmeta i Grobovlasnici. Sa njima i samostalno Pejaković je objavio četiri albuma i long plej ploču.

Detinjstvo i obrazovanje

Nikola Pejaković je rođen 1966. godine u Banjaluci. Odrastao je u radničkoj porodici. Otac mu je bio šumarski inženjer, a majka domaćica. Nadimak Kolja stekao je u detinjstvu, jer je dečake iz kraja podsećao na Rusa.

Po završetku Osnovne škole „Filip Macura“ upisao je banjalučku Gimnaziju, smer Scensko, zidno i dekorativno slikarstvo. Još kao srednjoškolac počeo je da piše tekstove koje su objavljivali školski list „Orfej“ i dnevne novine „Glas“.

Premda je voleo slikarstvo, kao tinejdžer počeo je da se zanima za pozorište. Zato je 1985. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer Pozorišna i radio-režija. Na trećoj godini studija režirao je svoju prvu predstavu koja se našla na redovnom repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“.

Glumačka karijera

Nikola Pejaković je glumačku karijeru započeo već na drugoj godini studija kada mu je reditelj Dragan Veselinović ponudio glavnu ulogu u TV drami „Apstinenti“. Kolja je tumačio Ljubu, dok su ostale uloge igrali Goran Radaković, Vesna Lončarević, Vladan Dujović i drugi. Film je premijerno prikazan 1988. godine na „Televiziji Beograd“.

Četiri godine kasnije pojavio se u ulozi taksiste u kultnoj komediji „Mi nismo anđeli“. Reč je o jednom od najuspešnijih filmova ikad snimljenih u Srbiji sa više od milion prodatih bioskopskih ulaznica.

Usledila je saradnja sa rediteljima Alešom Kurtom, Markom Marinkovićem i Slobodanom Skerlićem na omnibus filmu „Prokleta je Amerika“. Ovaj projekat podržale su izdavačke kuće iz cele bivše Jugoslavije, kao i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Nakon toga dobio je priliku da scenu deli sa Žarkom Lauševićem, Milicom Mihailović, Ljubišom Samardžićem, Draganom Jovanovićem i drugima u drami „Kaži zašto me ostavi“ koju je režirao Oleg Novković po scenariju Srđana Koljevića.

Sa Draganom Bjelogrlićem, Nikolom Kojom, Zoranom Cvijanovićem i drugima snimio je komediju „Dva sata kvalitetnog TV programa“ koja je premijerno prikazana 1994. godine.

Zajedno sa Neletom Karajlićem i Olegom Novkovićem režirao je komičnu seriju „Složna braća“ u kojoj je ujedno utelovio likove Čorbu i Saobraćajca. Radio televizija Srbije (RTS) je seriju premijerno emitovala početkom 1996. godine, a prikazivana je i na televizijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.

Ostvario je epizodnu ulogu u popularnoj humorističnoj seriji „Otvorena vrata“. Naime, Pejaković je tumačio Zareta, Katarininog (Vesna Trivalić) bivšeg dečka.

Iste godine se u domaćim bioskopima pojavila drama „Lepa sela lepo gore“. Reč je ostvarenju u režiji Srđana Dragojevića, a po scenariju Vanje Bulića, Biljane Maksić, Dragojevića i Pejakovića.

Priča je bazirana na istinitom događaju tokom rata u Bosni i Hercegovini kada su sedmorica srpskih vojnika ostali zarobljeni devet dana u tunelu Brodar okruženi neprijateljskim snagama.

Kolja je utelovio Halila koji se bori na bošnjačkoj, a Dragan Bjelogrlić Milana vojnika na srpskoj strani. Halil i Milan su inače prijatelji iz detinjstva koje su životne okolnosti dovele do toga da se nalaze na suprotnim stranama.

Film je osvojio brojne nagrade i bio je srpski kandidat za Nagradu „Oskar“. Krajem 2016. godine proglašen je kulturnim dobrom od velikog značaja.

Reditelj Miloš Radović poverio mu je jednu od uloga u kratkom filmu „Moja domovina“. Kolja je scenu delio s iskusnim kolegama Mirom Banjac, Bogdanom Diklićem, Lazarom Ristovskim i drugima. Ovo ostvarenje prikazano je, između ostalih i na međunarodnom festivalu u Torontu.

Tumačio je kafedžiju Fiću u drami „Rane“ koju je napisao i režirao Srđan Dragojević. Glavne uloge poverene su Dušanu Pekiću i Milanu Mariću Švabi, a i ovaj film je takođe proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.

Usledila je saradnja sa scenaristima Srđanom Koljevićem i Đorđem Milosavljevićem, te rediteljem Ljubišom Samardžićem na ratnoj drami „Nebeska udica“.

Radnja filma se odvija tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a Pejaković tumači ulogu Lokatora. I ovaj film je naišao na pozitivne reakcije kritike i publike, te je bio srpski kandidat za Nagradu „Oskar“.

U drami „Senke uspomena“ koja je premijerno prikazana 2000. godine Kolja je utelovio lik poštara Sime, dok su glavne uloge igrali Velimir Bata Živojinović, Đurđija Cvetić, Nikola Kojo i drugi.

Zajedno s Igorom Bojovićem, Stevanom Koprivicom, Aleksandrom Gavrilovćem i Draganom Bjelogrlićem napisao je scenario za film „Rat uživo“ koji je premijerno prikazan publici 2000. godine. U drami u režiji Darka Bajića Kolja je igrao svirača, a film je bilo srpski kandidat za Nagradu „Oskar“.

Reditelj i scenarista Milorad Milinković poverio mu je upečatljivu ulogu Koleta, vozača kamiona u komediji „Mrtav ‘ladan“ koja je premijerno prikazana 2002. godine. Mnoge Pejakovićeve replike se i danas, dvadeset godina kasnije, rado ponavljaju među obožavateljima ovog filma u celom regionu.

Utelovio je šefa orkestra u seriji „Kazneni prostor“, te agu Aganliju u komediji „Crni Gruja“. U romantičnoj komediji „Pad u raj“ tumačio je Stratimirovića, a u seriji „Lift“ odigrao je majstora Lazu.

Komponovao je muziku i glumio u slovenačkom kratkom filmu „Svadba“ iz 2005. godine. U drugom nastavku komedije „Mi nismo anđeli“ utelovio je matičara, a u trećem koji je objavljen pod nazivom „Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac“ Borka Pavića Dorijana.

Manju ulogu je ostvario u filmu „Guča“ iz 2006. godine, a pojavio se i u jednoj od epizoda humoristične serije „Ljubav, navika, panika“. U drami „Motel Nana“ u kojoj su glavne uloge tumačili Dragan Mićanović i Nikolina Đorđević, Kolja je igrao domara u seoskoj školi.

U aprilu 2011. godine publika u Srbiji i Republici Srpskoj imala je priliku da pogleda komediju „Zduhač znači avantura“, koji je nastao u saradnji dve zemlje. Glavne junake tumačili su Nikola Kojo, Marko Živić, Jelisaveta Orašanin i drugi, dok je uloga „Zduhača“ poverena upravo Pejakoviću.

Sa Branislavom Banetom Trifunovićem, Mirjanom Karanović, Ljumom Penov i drugima 2012. godine je snimio modernu bajku i crnu komediju „Crna Zorica“ koja je rađena u koprodukciji Srbije, Grčke, Kipra i Poljske.

Malu, ali upečatljivu ulogu Pejaković je ostvario u drami „Artiljero“ reditelja Srđana Anđelića. U rediteljskom prvencu Nikole Koje pod nazivom „Stado“ igrao je Baju. Iako je ovo ostvarenje bilo najgledaniji srpski film u domaćim bioskopima 2016. godine, nije se pojavio na „Festu“ jer su članovi komisije zaključili da više liči televizijskom programu ili seriji nego filmu.

U crnogorskom filmu „The Books of Knjige – Slučajevi pravde“ Pejaković je utelovio lik Labradora, a u komediji Miroslava Stamatova pod nazivom „Taksi bluz“ Borisa.

Televizijska publika u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je krajem 2017. godine imala priliku da premijerno pogleda kriminalističku seriju „Meso“ po scenariju Nikole Pejakovića i Saše Hajdukovića. Glavna uloga poverena je Igoru Đorđeviću, dok Kolja igra njegovog najboljeg druga iz detinjstva koji se bavi kriminalom.

Serija je snimana u Banjaluci, njegovom rodnom gradu, a zabeležila je veliku gledanost u celom regionu, te je snimljen istoimeni film.

Početkom 2020. godine Radio televizija Srbije je premijerno emitovala kriminalističku seriju „Južni vetar“, nastalu tokom snimanja istoimenog filma. Kolja u ovoj seriji tumači Bosanca čija sudbina prikazuje kako život u kriminalu i sa kriminalcima može tragično da se okonča.

U septembru 2020. godine televizijska publika imala je priliku da premijerno pogleda dramsku seriju „Hotel Balkan“ čiji je autor Nikola Pejaković. Radnja je smeštena u tridesete godine 20. veka, a glavne junake igraju Radoje Čupić, Saša Torlaković, Goran Jokić i drugi, dok Kolju prepoznajemo u ulozi poslastičara Slađana.

Par meseci kasnije RTS i druge regionalne televizije započele su emitovanje serije „Kosti“, čiji je scenario takođe napisao Nikola Pejaković. Reč je o drugom delu njegove trilogije „Meso-Kosti-Koža“, koji je takođe sniman u Banjaluci.

Ovog puta glavne uloge su pripale Jovi Maksiću i Ljubiši Savanoviću, ali ništa manje nije značajan lik oca Dragana koga je Kolja lično utelovio.

Tokom 2021. godine u bioskopima bi trebalo da se pojavi film „Nebesa“ Srđana Dragojevića u kome Pejaković tumači ulogu Slavka, dok ostale likove igraju Goran Navojec, Ksenija Marinković, Nataša Marković i drugi.

Rediteljski i dramaturški projekti

Nikola Pejaković je 1985. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer Pozorišna i radio-režija. Od tada do danas sarađivao je sa mnogim teatrima u Srbiji i regionu.

Njegova ispitna predstava „Zoološka priča“ („The ZOO story“) po komadu Edvarda Olbija (Edward Albee) premijero je izvedena na sceni Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. Nakon toga je uvrštena na redovni repertoar Večernje cene tog teatra.

Tokom 1991. godine bio je asistent reditelju Slobodanu Unkovskom na kultnoj predstavi „Pozorišne iluzije“ na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Sarađivao je i sa „Zvezdara teatrom“ i to režirajući predstave „Smešna strana muzike“, „Kontuzov“ i „Parabelum“, a igrao u predstavi „Nik Kejv“ („Nick Cave“) Gorčina Stojanoviča u „Bitef teatru“.

Pejaković je režirao predstavu „Moja draga“ po tekstu Radoslava Pavlovića koja je dugo bila deo repertoara Beogradskog dramskog pozorišta.

Od 2009. godine stalno je zaposlen u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Njegova predstava „Narodni poslanik“, prva koju je režirao kao član NP RS osvojila je brojne nagrade kako u Bosni i Hercegovini, tako i u regionu.

Iste godine postavio je tekst „Povratak“ („Homelanding“) engleskog pisca i reditelja Harolda Pintera (Harold Pinter) na sceni Narodnog pozorišta RS.

Pejaković je bio jedan od reditelja i scenarista serije „Složna braća“ koja je emitovana u periodu od 1994. do 1995. godine.

Scenarista je filma „Ledina“ koji je režirao Ljubiša Samardžić, a u kome su glumili Dragan Bjelogrlić, Ksenija Pajić, Zijah Sokolović i drugi.

Jedan je od scenarista popularne serije „Vratiće se rode“ koju je publika prvi put imala priliku da pogleda 2007. godine.

Osim toga, zajedno sa Gordanom Kičićem i Đorđem Milosavljevićem napisao je scenario za triler „Ustanička ulica“ u kojoj glavne uloge tumače Kičić, Uliks Fehmiu i Rade Šerbedžija.

Sa Petrom Pašićem i Dimitrijem Vojnovim napisao je scenario drame „O bubicama i herojima“ u kome su glavne likove igrali Slobodan Boda Ninković, Bojan Dimitrijević i Zoran Cvijanović, a koji je premijerno prikazan 2018. godine.

Autor je i scenarista serija „Meso“ i „Kosti“ koje su doživele veliku popularnost u Srbiji i regionu. Na njegovu ideju Nebojša Romčević i Maja Noveljić su napisali scenario za seriju „Hotel Balkan“ koja se premijerno emituje od septembra 2020. godine na programu Radio televizije Srbije.

Muzička karijera

Nikola Pejaković je u osnovnoj školi počeo da svira gitaru, a kasnije i klavir i usnu harmoniku. Postao je član udruženja hendikepiranih muzičara Amerike jer je rođen bez malog prsta na desnoj ruci.

Krajem devedesetih godina oformio je grupu Kolja i smak bijelog dugmeta u kojoj je Vojislav Aralica svirao bas, gitare, klavijature i daire, Dejan Momčilović bubnjeve, a Saša Lokner klavijature i orgulje.

Album „Mama, nemoj plakati“ sa pesmama „Normalno“, „Pedofilija“, „Zulu ušticpi“, „Matursko veče“, „Budi moja“ i drugima objavili su 2001. godine. Ploču je izdala Produkcijska kuća „System Records“, a većinu numera je komponovao, napisao i otpevao sam Kolja.

Iste godine je muziku koju je komponovao za film „Normalni ljudi“ pretočio u CD u izadnju Komune. Na tom albumu mogu da se čuju pesme „Tomina tema“, „Zlatni opanak“, „Nina“, „Draga strina“ i druge.

Osam godina kasnije objavio je samostalni album „Kolja“ sa pesmama „Da li venem ili zrim“, „Miris mladosti“, „Crna ptica“ i druge. Na tom CD-u se našla i „živa“ verzija pesme „Haljinica boje lila“ koju je napisao za tadašnju devojku Mirku Lelić Lolu i koju je ona uvrstila na svoju ploču iz 2001. godine.

Kolja je sa grupom muzičara 2013. godine snimio i objavio album „Grobovlasnici“ sa pesmama „Moram biti jak“, „I kad umrem“, „Meni neće biti lako“, „Uvijek kad krenem ka tebi“, „Previše“ i drugima.

Polovinom avgusta 2018. godine Kolja je objavio LP pod nazivom „4 prsta“, na kome se našlo 19 pesama. Pored naslovne, na ovom CD-u bile su i numere „Ala je lep ovaj svet“, „Starost neće nikoga da čeka“, „Došla si kasno“, „Ja nisam mrava zgazio“ i druge.

Privatni život

Nikola Pejaković je rođen 1966. godine u Banjaluci. U rodnom gradu je živeo do 1985. godine kada se zbog školovanja preselio u Beogradu. Zbog posla se trajno nastanio u srpskoj prestonici, a sada živi i radi na relaciji Banja Luka – Beograd – Trebinje.

Prema vlastitom priznanju, vrlo rano je ušao u svet poroka. Još u osnovnoj školi počeo je da konzumira alkohol, a tokom studija njegov problem postao je mnogo ozbiljniji. Kako je jednom prilikom priznao, iz kandži droge ga je izbavila pravoslavna vera.

Posećivao je manastir Kovilj i tadašnjeg vladiku, a današnjeg patrijarha Porfirija koji mu je pomagao da prevaziđe svoj problem.

Pored vere, da prevaziđe taj problem pomogla mu je i supruga Nataša. Kaže da mu je ona pomogla da započne novi život. Par je 2011. godine dobio sina kome su dali ime Teodor.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1989. Apstinenti
• 1992. Mi nismo anđeli
• 1992. Prokleta je Amerika
• 1993. Kaži zašto me ostavi
• 1994. Dva sata kvalitetnog programa
• 1995. Složna braća
• 1995. Otvorena vrata
• 1996. Lepa sela lepo gore
• 1997. Moja domovina
• 1998. Rane
• 1999. Nebeska udica
• 2000. Senke uspomena
• 2000. Rat uživo
• 2001. Normalni ljudi
• 2002. Mrtav ‘ladan
• 2002. Zajedničko putovanje
• 2002-2003. Kazneni prostor
• 2003. Crni Gruja
• 2004. Pad u raj
• 2004. Lift
• 2004. Svadba
• 2005. Heroji za jedan dan
• 2005. Mi nismo anđeli 2
• 2006. Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac
• 2006. Guča!
• 2007. Ljubav, navika, panika
• 2008. Hitna pomoć
• 2008. Ima nas dvojica
• 2010. Motel Nana
• 2011. Zduhač znači avantura
• 2012. Crna Zorica
• 2012. Artiljero
• 2016. Stado
• 2017. The Books of Knjige — Slučajevi pravde
• 2017. Meso
• 2019. Taksi bluz
• 2020. Južni vetar 2
• 2020. Hotel Balkan
• 2020. Kosti (TV serija)
• 2021. Nebesa (film)

Potpisuje režiju serija i filmova

• 1995. Složna braća (TV serija)
• 2021. Advokado

Potpisuje scenario serija i filmova

• 1996. Lepa sela lepo gore
• 2000. Rat uživo
• 2003. Ledina
• 2007 – 2008. Vratiće se rode (TV serija)
• 2012. Ustanička ulica – saradnik
• 2017 . Meso (TV serija)
• 2018. O bubicama i herojima (saradnik)
• 2020. Kosti (TV serija)
• 2020. Toma (film)
• 2021. Advokado

Diskografija

Studijski albumi, LP-evi i singlovi

• 2001. Mama nemoj plakati
• 2001. Muzika iz filma „Normalni ljudi“
• 2009. Kolja
• 2013. Grobovlasnici
• 2018. Četiri prsta

Nagrade i priznanja

• 2009. Nagrada za najbolju režiju na 54. Sterijinom pozorju
• 2009. Plaketa Udruženja građana „Grad“ za razvoj pozorišne scene u Republici Srpskoj i režiju predstave „Narodni poslanik“
• 2009. Nagrada za najbolju režiju na 7. međunarodnom festivalu komedije „Mostarska liska“ za režiju predstave „Narodni poslanik“
• 2009. Plaketa “Ahmet Obradović” za najbolju režiju na 7. međunarodnom festivalu komedije „Mostarska liska“ za režiju predstave „Narodni poslanik“