Dragoljub Raša Todosijević

Biografija

Dragoljub Raša Todosijević je konceptualni je umetnik koji se bavi performansom, video umetnošću, instalacijama i slikarstvom. Rođen je u Beogradu 2. septembra 1945. godine.

„Umetnost je fikcija, umetnost nije stvarna stvar“

Raša Todosijević

Biografija

Dragoljub Raša Todosijević diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1964. godine. Sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem, Gerom Urkom i drugima umetnicima okupljao se oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu.

Ova grupa umetnika protagonista koji sedamdesetih godina uvode nove medije, video , performans, akcije itd. provocira strukturu i funkcionisanje čvrste umetničke prakse, isto kao što kritikuje i društvo u celini. Oni, zajedno sa Rašom Todosijevićem uvode nove umetničke prakse i nove medije na tadašnju Jugoslovensku umetničku scenu.

Raša Todosijević je jedan od pionira beogradskih konceptualnih umetnika i jedan od glavnih figura Jugoslovenske avangarde. U intervjuu „Hans Ulrih Obrist“ rekao da je počeo pisati o umetnosti i umetnicima krajem 1960-tih i početkom sedamdesetih godina, kada niko nije želeo da piše o njemu i njegovoj generaciji mlađih umetnika.

Počeo je da piše o novim idejama, konceptualnoj umetnosti, umetnicima i sličnim kritičnim temama. Jednog dana sam sam sebi rekao: „Ne želim da budem objektivni likovni kritičar ujutru i subjektivni umetnik popodne“. Tako da sam odustao od kritike umetnosti i umjesto toga sam počeo da pravim kratke priče, gde postoji ideja kritike, ali sa potpuno drugačijim pristupom kritici umetnosti „, kazao je Todosijević́.

Dok je Marina Abramović  primenjivala agresivne metode vlastitim telom i testirala vlastite granice, kod Raše Todosijević agresija prilikom performansa usmerena je prema vani, ka publici, ka drugom – rekao je kustos Dejan Sretenović.

Raša je postavio pitanje u svom radu: Što je umetnost? (Was ist Kunst?). U tom delu Todosijević ponavlja pitanje agresivno, drugoj osobi, uglavnom ženi koja sedi ispred njega. Na taj način stvara odnos žrtve i mučitelja, stvarajući ironiju filozofskog i teorijskog pitanja „Šta je umetnost“. Performans je izvođen u različitim varijacijama u periodu od 1976. do 1981. godine i predstavlja jedno od najizvođenijih njegovih dela.

Todosijevićevi performansi obeleženi su provokativnim i agresivnim ponašanjem, često flertujući sa sadizmom. Neki od primera performansa su: Vive la France (Long Live France, Long Live Tiranija, 1979), Odluka kao umetnost (1973), Pitka voda, (1974) i drugi.

U performans-u „Umetnost i memorija“, umetnik je umotan u maramu obučen je kao terorista i nabraja imena svih umetnika o kojima razmišlja u tom trenutku.

Todosijević o ovom performansu kaže: „Originalni rad „Umetnost i memorija“ je izvođačka umetnost i pamćenje postoje samo u svesnosti i sećanju na ljude koji su bili prisutni u njegovoj realizaciji. Za mene lično postoji samo jedna istorija umetnosti i to je umetnost upisana u moju memoriju.“

U prvoj polovini sedamdesetih nastaju radovi koji preispituju sam medij slikarstva i postupak slikanja. Takvi radova pripadaju takozvanom elementarnom slikarstvu, a to je serija nastalih slika 1974. godine pod imenom „bez naziva“.

Takođe, serija slika započeta 1976. „Nula dies sine linea“ može se svrstati u iste elementarne slikarske postupke. Rad je izveden u različitim galerijama i muzejima sa nazivom, Nijedan dan bez linije. Todosijević  u ovom delu obmanjuje sam umetnički čin, ironično ga  povezuje sa činom rada i „vežbanjem ruke”. Sedamdesetih godine umetnik ispituje autoritete i autorstvo u svetu umetnosti kroz brojne kolaže.

Raša Todosijević jedno vreme šalje razglednice muzejima i galerijama po svetu sa ispisanom reči „DA“, te na taj način izjednačava umetnika i umetnički čin.

„Šta su linije”, „Umetnost kao kritika društva”, „Umetnost i revolucija”, Edinburška izjava, „Sa ulice: pred uvod u istoriju” spadaju u najznačajnije kritičke tekstove o umetnosti koje je napisao umetnik.

U Edinburgu je dao ironičnu izjavu govoreći o tome „ Ko profitira od umetnosti“, te je naveo spisak svih ljudi koji je nalaze nekako u svetu umetnosti, od čuvara muzeja do novinare koji čitaju vesti o izložbama.

U dvadesetom veku Todosijević koristi medije za oglašavanje, poput radija, novina, plakata, reklama i oglasa, oglašavajući veliku izmišljenu umetničku akademiju Todosijević, izmišljenu saradnju Todosiyevitch- Malevich, proslavlja 150-godišnjicu fiktivne škole Dragoljub Raša Todosijević, itd.  Medijskim jezikom Todosijević plasira očite laži, preispitujući time same principe oglašavanja.

Ciklusom instalacija „Schlafflage“, izlaganim u periodu od 1978. do 1984. (bukvalno značenje „usnula zastava”) formira autonomni nerazumljivi znak, poput mrtvog šarana na gipsanoj podlozi, štapova zabijenih u gips, itd.

Još jednim ciklusom instalacija, crteža i skulptura,  započetim 1989. godine, „Gott Liebt die Serben“(Bog voli Srbe), Todosijević ironizira nacionalistički kič dovodeći ga do krajnosti u Beogradu i Čačku 1998. godine kada na stolovima spojenim u obliku svastike servira gostima srpsko nacionalno jelo – grah , kruh i pivo.

„Ako bog voli Srbe, a Srbi vole pasulj, šta se iz toga može zaključiti? Da li da i bog voli pasulj, ili on samo voli Srbe koji, jel’te, gaje sklonost ka ovom jelu, ili voli Srbe koji vole pasulj, ili…?“  izjavo je Dragoljub Raša Todosijević

Todosijević u svojim delima nikad nije davao lažnu sliku, te je više puta u svojim radovima varirao parolu „Gott liebt die Serben  (Bog voli Srbe)“na nemačkom jeziku, koji nije baš omiljen na ovim prostorima. Ona govori o povlašćenim odnosima jednog naroda prema Svevišnjem, koji to čini sa drugačijom vrstom ironije.

Kritikovao je Raša veliku potrebu jednog naroda za takvu vrstu ljubavi i ispisivao pomenutu rečenicu pored stolica, zastava, kanti sa farbom,  i ostalih predmeta koji su bili dio njegove instalacije. Ponekad bi  radove oslovljavao sa „Hvala Raši Todosijeviću“ koje bi potpisivao sa potpisom građanin Berlina, Budimpešte, Beča, Ljubljane…kao da se nestvarna publika zahvaljuje neočekivanom saznanju.

U instalacija  „Bog voli Srbe“ simbol svastike postao stalni pratilac poruke „Gott liebt die Serben“ u čitavoj seriji instalacija, sve do poslednjeg performansa  na beogradskom Ušću.

U Muzeja savremene umetnosti, posetioce dočekali su stolovi raspoređeni u obliku kukastog krsta, ili sunčevog točka. Na crnim stolnjacima, koji su bili više slični simbolici zlokobnog krsta nego veselog točka, bili su poredani tanjiri, pribor za jelo, čaše, flaše piva i korpe s hlebom. U neposrednoj blizini, simbol se nije video, izgubio je svoju vidljivost dok se pušio  poveći kazan pasulja s mesom.

Posetioci na performansu uglavnom su bili lica sa umetničke scene, koji su okupljeni za stolom bezbrižno razgovarali dok ih u jednom trenutku nije prekinuo Raša sa svojim idejama o apstraktnoj simetriji i još nekim stvarima, te brzo završio sa „Hvala i dobrodošli“. „Hvala Rašo“ složno su uzvratili posetioci, učesnici performansa uz orkestar koji se čuo u pozadini, prepričavao je jedan od učesnika.

Bilo je tu svega, dizanja ruku, naručivanja pesama i polomljenih čaša, sve što je i činilo jedno druženje na Balkanu. Bilo je nenamerno polomljenih flaša, pokušaja razbijanja tanjira i zbunjenih muzičara kojima do kraja života neće biti jasno ni gde su bili, ni šta su radili ni za koga su svirali.

Nakon svega na stolu je ostao popriličan svinjac od  ostataka pasulja u tanjirima, umazanih stolnjaka, komada hleba i praznih flaša piva, što se moglo videti kao izložbeni objekat u okviru retrospektivne izložbe „Hvala Raši Todosijeviću“ 2002. godine.

Vojnički obrok pasulj-hleb-pivo poslužio je za dovođenje do apsurda i maksimuma naslova „Gott liebt die Serben“ koji se ponavljanjem u ovakvom kontekstu,  pretvorio u vlastito ismejavanje.

2011. godine Raša Todosijević  je predstavljao je Srbiju na čuvenom 54 Venecijanskom bijenalu pod temom „Iluminacije“, sa izložbom „Svetlost i tama simbola“.

Paviljon je imao koncepciju u tri dela  i izgledao je kao soba umetnika. Sastavljen je od radova pod nazivom „Dnevnik“ (120 crteža, akvarela, malih objekata), umetničkih instalacija (“Kutija za cipele”, “Bog voli Srbe”, “Klavir”, skulptura s čajnicima) i fotografije radova koji su oslonci Rašinog  umetničkog delovanja i danas.

Raša Todosijević na bijenalu dobio je Unikreditovu nagradu.

Izdvojene izložbe i važni datumi

Samostalne izložbe:

• 2005. – Narodni muzej Crne Gore, Dado studio, Cetinje, Crna Gora
• 2004. – San Francisko – Beograd, Todosijević fondacija: Projekat: Bog postoji, donacija 50 slika umetnika San Franciska i 50 slika umetnika Beograda, SAD
• 2004. – Retrospektivna izložba, Galerija za inostranu umetnost, Sofija, Bugarska
• 2003. – Retrospektivna izložba, Galerija moderne umetnosti, Celje, Slovenija
• 2002. – Retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija

Grupne izložbe:

• 2006. – 2007. Kontakt Beograd, dela iz kolekcije Erste Bank groupe, Muzej savremene umetnost, Beograd
• 2006. – Rubne posebnosti: Avangardna umetnost ex – Jugoslavije, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
• 2004. / 2005. Essence of Life- Essence of Art –( Suština života – suština umetnosti) – istočni i zapadni umetnici Evrope, Sent Petersburg, Moskva, Budimpešta
• 2005. – O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989 – 2001, Muzej savremene umetnosti Beograd
• 2004. – Kontinentalni doručak, 45. Oktobarski salon, Beograd
• 2004. – Belgrade Art Inc, Wiener Secession, Beč, Austrija
• 2003. – Blut & Honig, Zukunft ist am Balkan. (Honey and Blood – Future is on the Balkan),
• Austrija Nagrade/priznanja:30 najboljih izložbi u Belgiji 2006. – 2007., Galerija 1st Floor,
• Antverpen, Belgija

Nagrade:

• Nagrada Muzeja moderne umetnosti, IASPIS RESIDENTIAL AWARD 2001, Stokholm, Švedska
• 2003. Nagrada grada Beograda, Beograd, Srbija,
• CEC ArtsLink nagrada za 2004. Njujork-San Francisko, SAD
• 2006. Emily Harvey rezidencijalna nagrada za 2006, Njujork-Venecija
• Nagrada Herceg Novi, Crna Gora
• Nagrada Kolonije Beli anđeo, Prijepolje, Srbija
• Nagrada Bijenala Nadežde Petrović, Čačak, Srbija
• 2008. Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad, Srbija

Reference:

• http://www.arte.rs/sr/umetnici/dragoljub_todosijevic_rasa-13/biografija/
• https://www.avantgarde-museum.com/hr/jesa-denegri-rasa-todosijevics-art-of-decision-english~no6068/
• https://www.vreme.com/cms/view.php?id=325045
• https://www.blic.rs/kultura/vesti/predstavljen-projekat-rase-todosijevica-za-srpski-paviljon-na-bijenalu-u-veneciji/yzg48c6
• https://pescanik.net/rasa-todosijevic-intervjuhttp://web.archive.org/web/20110424130955/en.seecult.org/node/38050
• https://www.vreme.com/cms/view.php?id=325045