Tatjana Vojtehovski

Biografija

Tatjana Vojtehovski je novinarka i televizijska voditeljka, bivši PR kompanije „Pink“, te vlasnica preduzeća „Wojtekovski communications“. Javnost ju je upoznala kao voditeljku emisija „1 pa 3“, „Trenutak istine“ i „Život priča“. Rođena je 7. maja 1970. godine u Novom Sadu. Ima ćerku Tijanu koja radi kao organizatorka snimanja na televiziji „Grand“.

Tatjana je karijeru započela na Radio Televiziji Novi Sad, nakon toga prešla je na “YU info“ kanal, a potom na „Pink“ gde je vodila veoma popularan kviz „Trenutak istine“. Nakon toga je bila PR menadžer i potpredsednik „Pink Media Grupe“. U decembru 2011. godine je napustila „Pink“, te osnovala vlastitu kompaniju „Wojtehovski communications“. Na male ekrane vratila se 2016. godine s autorskom emisijom „Život priča“ koja se emituje na programu Prve TV.

U svojim emisijama obrađivala je razne tabu teme, a njeni gosti su obični ljudi neobičnih životnih sudbina koji su po prvi put o svojim problemima progovorili u javnosti.

Vojtehovski predaje veštine komunikacije na Institutu za digitalne komunikacije (Digital communications institute) u Beogradu.

Detinjstvo i obrazovanje

Tatjana Vojtehovski je rođena 1970. godine u Novom Sadu. U rodnom gradu je završila osnovnu i muzičku školu, smer solo pevanje i harmonika. Nakon što je maturirala u Gimnaziji „Svetozar Marković“, upisala je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Novom Sadu. Magistrirala je neurolingvističko programiranje u Beogradu, te u Americi završila kurs tehnika emocionalnog oslobađanja (EFT).

U jednom intervjuu je kazala da je dete rastavljenih roditelja, te da su joj majka Zagorka, magistar psihologije i baka Zora, profesorka istorije bili životni uzori i najveća podrška. Sa sestrom Tamarom je odrasla u Novom Sadu.

Još kao dete pokazivala je veliku ljubav prema muzici i jako je želela da svira neki instrument. Pošto majka nije imala dovoljno novca da joj kupi klavir koji je želela da svira, dobila je harmoniku i upisala muzičku školu. Privatno je išla i na časove gitare.

Osim muzike, volela je i sport. Trenirala je umetničko klizanje i košarku. Ipak, kada su je šestom razredu osnovne škole pitali šta želi da bude kad poraste odgovorila je – novinar. Svakodnevno je pratila putopise zagrebačkog novinara Željka Malnara koji je svojim dokumentarnim filmovima donosio novu, svežu sliku sveta.

Karijera

Karijeru je počela da gradi 90-ih godina, kada je na sestrin nagovor otišla na audiciju za najavljivačicu programa Televizije Novi Sad. Prošla je na audiciji, te je najavljivala program u pet popodne, a odjavljivala u tri ujutro. Nakon toga su joj dali da radi samo odjave, pa joj je radno vreme počinjalo u tri ujutro. U šali kaže da ju je samo majka gledala prvih par puta, a da posle toga njen nastup nije imao publiku. U međuvremenu je obilazila sobe za montažu, razgovarala s novinarima i urednicima trudeći se da od njih pokupi znanje koje joj može pomoći da napreduje u tom poslu.

Posle se prijavila na još jednu audiciju, a nakon toga su usledile autorske emisije. Uređivala je i vodila emisiju „I to je život“ gde su joj gosti bili obični ljudi koji su pričali o svojim životima. Kako sama kaže, nije imala ambiciju da intervjuuiše poznate ličnosti, te da na račun toga postane i ona poznata, nego je odmah zakoračila u svet dokumentaristike koja joj je kasnije donela i neke međunarodne nagrade.

U vreme dok je radila na Radio Televiziji Srbije plata joj je bila 2,5 marke (danas je to oko 1,50 evra) mesečno. Pošto to nije bilo dovoljno da preživi u slobodno vreme radila je kao šankerka u jednom kafiću. Teme svojih emisija i sagovornike pronalazila je upravo u kafani.

Jedna od ideja koje su kasnije uzdrmale javnost i inspirisale druge novinare da se pozabave tom temom, bila je priča o Stani Cerović, iz crnogorskog sela Šavnik. Naime, Stana je postala poznata kao poslednja crnogorska „virdžina“ – žena koja je, pošto su muški naslednici pomrli, preuzela ulogu domaćina, muškarca u kući. Sa pet godina je počela da puši, sa sedam da ore sa ocem, a nakon toga je naučila i da puca iz puške. Ostala je u zabačenom planinskom selu u Crnoj Gori kako bi očuvala kuću i tradiciju.

Kako je novinarka u jednoj emisiji ispričala, razgovor sa Stanom Cerović nije bio ni malo jednostavan, jer je ona razmišljala i ponašala se kao tradicionalni crnogorski muškarac, a o ženama iz grada nije imala preterano lepo mišljenje. Uprkos tome, Tatjana je završila emisiju koja je nakon prikazivanja izazvala čuđenje i oduševljenje u jugoslovenskoj javnosti.

U njenoj emisiji gledaoci su prvi put čuli priču o monahu Savi, rođenom sa imenom Ros Bejli (Ross Donald Byley), Novozelanđaninu koji je, uprkos tome što su mu roditelji katolici, sa 18 godina odlučio da se krsti u pravoslavnoj crkvi. Bejli je prvi put u Srbiju došao 1989. godine. Sledeće godine je upisao Bogoslovski fakultet u Beogradu, a u maju 1991. godine došao u manastir Kovilj, gde je proveo ostatak života. O ljubavi prema pravoslavlju, životu s cerebralnom paralizom i svemu što ga je motivisalo da iz Novog Zelanda dođe u Srbiju, Bejli je prvi put pričao u emisiji Tatjane Vojtehovski.

Godine 1995. Vojtehovski je prvi put šokirala javnost kada je u svoju emisiju „Stavovi“ dovela Vjerana Miladinovića, poznatijeg pod imenom Merlinka i njegovu kolegicu Sanelu. Naime, Vjeran je bio najpoznatiji beogradski transvestit, a Sanela je takođe muškarac koji se oblači kao žena. Oni su otvoreno u emisiji pričali o svom oblačenju i poslu kojim se bave, a javnost je bila iznenađena što se jedan takav intervju našao u eteru javnog servisa.

Tatjana je tada prvi put bila suspendovana i to uz obrazloženje da su njeni gosti u živom programu mogli da izjave nešto što u to vreme nije smelo da se kaže.

Nakon lokalnih izbora koji su u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji održani 1996. godine godine građani i studenti su izašli na ulice zbog krađe glasova. Protest je počeo u novembru 1996. godine i trajao je 117 dana. U to vreme Tatjana je, između ostalog radila i za rubriku „Kultura“, te je u eter pustila jednu od kompozicija Zorana Hristića, deklarisanog opozicionara i protivnika režima Slobodana Miloševića. Pošto je tako nešto u to vreme bilo zabranjeno novinarka je ponovo suspendovana.

Iste godine intervjuisala je Vesnu Vulović, stjuardesu JAT-a koja je preživela pad aviona sa oko 10 hiljada metara. Vulović je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina osoba koja je preživela pad sa te visine bez padobrana. Međutim, ona se u Tatjaninoj emisiji pojavila sa velikim bedžom na kome je pisalo „Snage haosa i bezumlja“ kojim je otvoreno podržala studentske proteste protiv Miloševića. Na kraju emisije Vesna je poručila gledaocima „96. dan protesta i izdržaćemo“. Kako je to emitovano na javnom servisu novinarka je suspendovana po treći put.

U proleće 1999. godine tokom bombardovanja SR Jugoslavije skoro do temelja je srušena zgrada Televizije Novi Sad. Kako bi spasila svoje materijale Vojtehovski je između dva naleta NATO bombardera ušla u zgradu i uspela da spasi samo pet kaseta na kojima su se nalazile njene emisije. Tokom jednog televizijskog nastupa novinarka je ispričala šta se tih dana dešavalo i kako ju u nameri da spasi svoje radove nisu mogle da spreče ni sirene za uzbunu.

Godine 2001. je nakon deset godina na javnom servisu prešla na Radio Televiziju YU INFO gde je radila kao novinar i urednik emisije „Pro et contra“ i „1 pa 3“ do 2002. godine. Na poziv Željka Mitrovića prešla je na televiziju „Pink“ gde je vodila emisiju „3 pa 1“ i kviz „Trenutak istine“. Reč je o jednom od najkontroverznijih kvizova na ovim prostorima u kome učesnici pred milionskim editorijumom odgovaraju na razna „škakljiva“ pitanja iz svog života.

Teme, pitanja i odgovori koje su gledaoci mogli da čuju i vide u ovom kvizu izazvali su buru u javnosti. Jedno od najšokantnijih gostovanja bilo je ono devojke koja je pričala o porodičnom nasilju. Naime, ona je odgovarala na pitanja o tome kako ju je vlastiti otac seksualno zlostavljao godinama. Uprkos neverici zbog svega što se moglo čuti tokom „Trenutka istine“ pokrenute su brojne polemike o tabu temama koje muče savremeno društvo, a o kojima niko ne želi da govori.

S obzirom da je primarni žanr kojim se Vojtehovski godinama bavi dokumentaristika, svojim emisijama uspela je da neke probleme pokrene s mrtve tačke. Vodila je i zabavnu emisiju „Skrivena kamera“ u kojoj su joj gosti bili i srpski političari. Koncept emisije bio je zamišljen tako da, kada voditeljka najavi reklame, kreće „opuštena“ priča koja bez znanja gostiju ide u eter. Emisija je bila veoma gledana, a najviše se pričalo o epizodi u kojoj je Vladan Batić, tadašnji ministar pravde pričao o predlogu Velimira Ilića kako da se reše goruća pitanja sa međunarodnom zajednicom.

Godine 2003. Vojtehovski je odlučila da se okuša u projektima „iza kamere“. Postala je PR menadžer kompanije „Pink Media Group“ u okviru koje posluje deset preduzeća. Vredna iskustva koja je stekla tokom svakodnevnih kontakata upotrebila je kako bi ovaj sektor jedne od najvećih kompanija u Srbiji i regionu podigla na viši nivo. Sarađivala je s domaćim i međunarodnim klijentima i preduzećima. Posle toga postala je potpredsednik kompanije i direktorka „Media Sistema“.

Krajem 2011. godine saopštila je da napušta „Pink“ što je iznenadilo mnoge. Kako bi obrazložila svoju odluku dala je intervju televiziji „Pink“ u kojoj je objasnila da se ne radi o nesporazumu ili konfliktu sa Željkom Mitrovićem, vlasnikom kompanije, nego da je nakon dugog premišljanja odlučila da sama osnuje PR kompaniju.

U decembru iste godine je u Beogradu osnovala firmu „Wojtehovski communications“ koja nudi širok spektar usluga za odnose s javnošću i publicitet, posebno prilagođenih potrebama svakog klijenta. „Wojtehovski communications“ se, između ostalog bavi organizovanjem PR kampanja za određene klijente i događaje, stručnim ekspertizama u korporativnom PR-u i slično.

Srpski mediji su objavili da je njena firma, između ostalog radila kampanju Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pred Parlamentarne izbore 2016. godine.

Posle četvorogodišnje televizijske pauze, u septembru 2015. godine odlučila je da se vrati na male ekrane. Naime, u saradnji s Prvom TV osmislila je emisiju „Život priča“ koja se bavi iskrenim pričama, svedočanstvima i akterima raznih događaja. Ponovo se vratila dokumentaristici koju je dugogodišnjim iskustvom dovela do savršenstva. Sa malim timom ljudi istraživala je životne priče i sudbine običnih ljudi koji prvi put javno govore o onome što im se u životu dešavalo.

U ovoj emisiji su prvi put pokrenute teme poput vršnjačkog nasilja, pedofilije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), porodičnom nasilju koje vrši jedan od pripadnika policije, krađi novorođenčadi, borbi majki da vrate starateljstvo nad svojom decom i slično.

Među prvim gostima emisije bili su Bojan i Dragana Janković iz Niša, čiji se sin Aleksa, žrtva vršnjačkog nasilja ubio u 14 godini. Ova priča potresla je, ne samo publiku nego i Tatjanu koja je odmah nakon toga nazvala svoju poznanicu, pravnicu iz Novog Sada i pitala je da li bi besplatno napisala predlog zakona koji bi regulisao ovu oblast. Ona je pristala i predlog je stavljen u proceduru, ali na žalost zakon još uvek nije donesen. Ovu inicijativu su podržale i mnoge druge javne ličnosti u Srbiji.

Gost emsijie bio je i Bojan Jovanović, otac Serafim koji je prvi put otvoreno progovorio o okolnostima smrti bogoslova Milića Blažanovića, mladića koji se navodno ubio u svojoj sobi u manastiru Papraća kod Šekovića (BiH). Tokom svog gostovanja Jovanović, koji je u to vreme bio jedan od najbližih saradnika episkopa Zvorničko-tuzlanskog vladike Vasilija Kačavende, ispričao je sve što se dešavalo njemu i drugim mladićima u vladičanskom domu u Doboju. Time je prvi put javno pokrenuta priča o seksualnom zlostavljanju mladića koje je Kačavenda provodio godinama. Osim toga, Jovanović je otvoreno govorio o premlaćivanju neistomišljenika, švercu crvenih relikvija preko granice, potplaćivanju carinika i slično. Vasilije Kačavenda je nakon toga tužio Tatjanu za klevetu.

To su bile samo neke od tema kojima se bavila emisija „Život priča“. Vojtehovski je u svojoj emisiji govorila i o porodičnom nasilju, krađi novorođenčadi, majkama kojima su oduzeta deca, homoseksualcu koji želi da dobije dete i drugima. Zbog toga joj se jedan deo javnosti divi, a drugi je proklinje i osuđuje jer smatra da svoju karijeru gradi na tuđoj nesreći. Tatjana, s druge strane ističe da se prema svojim sagovornicima, njihovim problemima i situacijama odnosi sa punim poštovanjem, te da sve ono o čemu oni govore pomno proverava zajedno sa svojim timom.

Tokom dosadašnje novinarske karijere njene istraživačke i dokumentarne priče osvojile su brojne nagrade u Srbiji i inostranstvu.

Privatni život

Tatjana Vojtehovski je rođena 1970. godine u Novom Sadu. Dete je razvedenih roditelja, a veliku podršku u životu dobija od sestre Tamare, koja je danas stomatolog specijalista i majke Zagorke. O svom privatnom životu veoma retko govori.

Iz prvog braka je 1991. godine dobila ćerku Tijanu. Drugi put je stupila u brak s Novosađaninom Srđanom Stevanovom. Venčali su se 1999. godine, neposredno pred početak bombardovanja Jugoslavije, na skeli na Dunavu. Premda su u javnosti delovali kao skladan par, razveli su se početkom jula 2009. godine. Tatjana je sa porodicom otputovala na more, a u kratkoj izjavi srpskim medijma kazala je da taj brak više nije ispunjavao njena očekivanja, te da se sa Srđanom razvela bez svađe i bilo kakvih sukoba.

Godine 2009. srpski tabloidi su objavili da je u vezi s Nenadom N. Čankom, trinaest godina mlađim magistrom ekonomskih nauka zaposlenom u kompaniji „MK komerc“. On je inače sinovac lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. Vezu su navodno okončali 2011. godine.

Kaže da je jako vezana za svoju porodicu, majku, sestru i ćerku Tijanu koja radi kao organizator programa na televiziji „Grand“. Tatjana i Tijana kažu da imaju mnogo zajedničkih osobina, te da kao svaka majka i ćerka uživaju u zajedničkim trenucima poput kupovine. Tijana kaže da je ponosna na svoju majku, na njenu karijeru i uspeh koji je postigla.

S druge strane popularna voditeljka kaže da je ključ uspeha u tome da tačno znate šta želite i da se tom cilju potpuno posvetite. O tome je govorila studentima ekonomije na CEO konferenciji 2015. godine u Beogradu.

Tatjana Vojtehovski predaje veštine komunikacije na Institutu za digitalne komunikacije u Beogradu, gde polaznicima prenosi znanja o neurolingvističkom programiranju baziranom na tehnici emocionalnog oslobađanja.