Nada Macura

Biografija

Nada Macura je srpski kardiolog i bivša portparolka beogradske Hitne pomoći koja je zahvaljujući svakodnevnom izveštavanju o dešavanjima sa odela urgentne medicine i savetima koje je delila na brojnim televizijama stekla status „najpoznatije doktorke u Srbiji. Rođena je 28. januara 1948. godine u Vrdniku. Od 1989. godine živi i radi u Beogradu.

Po završetku Medicinskog fakulteta radila je u službama Hitne pomoći u Kragujevcu i Smedervskoj Palanci. Od 1989. do 2018. godine je radila u beogradskoj Hitnoj pomoći kao lekar, kardiolog i portparol.

Uporedo sa tim je sarađivala sa mnogim medijima u Beogradu. Sve je počelo kada je tokom jednog dežurstva upoznala novinarku Radio Beograda. Njoj se svidelo kako doktorka objašnjava i kako se izražava, te je nagovorila uredništvo da pokušaju da ostvare saranju.

Uređivala je i vodila emisije „Kroz odškrinuta vrata“ i „Kiseonik“ na Radio Novosti i Radio Jat-u, pisala je kolumne za magazine „Bazar“ i „Ana“, te se redovno uključivala u jutarnje programe Televizija „Studio B“, RTS i„Happy“. Nakon što se 2018. godine zvanično penzionisala u Hitnoj pomoći dobila je stalni angažman na Televiziji „Prva.

Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada i priznanja.

Detinjstvo i obrazovanje

Nada Macura je rođena 1948. godine u naselju Vrdnik, na Fruškoj Gori. Odrasla je uz oca Lazara, maćehu Anku i šest godina stariju sestru. Njena majka Ljubica se ubrzo nakon Nadinog rođenja razbolela. Otkriveno je da boluje od tuberkuloze, pa je smeštena u sanatorijum. Umrla je 1952. godine, a brigu o porodici je preuzela Anka, koja je toliko zavolela devojčice da nije želela da ima više dece sa Lazarom.

Anka se upotpunosti posvetila Nadinom vaspitanju, jer je Lazar koji je po struci bio elektroinženjer  radio. Kaže da je od njega nasledila „germansku preciznost“, dok joj je Anka usadila osećaj odgovornosti, upornost, poštenje i ljubav prema lepom. Za maćehu kaže da je bila staložena, vredna i elegantna žena sa instančanim ukusom za detalje.

Zahvaljujući šest godina starijoj sestri pre polaska u osnovnu školu je naučila da čita i piše. Osim toga, volela je da crta, a glavna zanimacija su joj bili stripovi. Talenat za pisanje je pokazala vrlo rano, pa su profesori njene tekstove često slali na literarne konkurse. Vrlo rano je uz sestru počela da uči nemački jezik.

Volela je i da slika, ali je bila svesna da to neće biti njeno glavno zanimanje. Želela je da završi medicinu kako bi mogla da pomaže ljudima. Posle završene osnovne škole u Vrdniku upisala je i završila Gimnaziju u Rumi. S obzirom na to da je pohađala društveni smer mnogi su se iznenadili što je odlučila da upiše Medicinski fakultet u Beogradu.

Nakon što je diplomirala zaposlila se u kragujevačkoj Hitnoj pomoći, a nešto kasnije specijalizirala kardiologiju i reumatologiju.

Karijera

Premda kaže da je celog života perfekcionista, priznaje da je na medicini dve godine bila apsolvent. Nakon što je stekla diplomu usledila je borba za zaposlenje. Dobila je dve ponude za posao, te odabrala da radi u Hitnoj pomoći u Kragujevcu.

Nakon toga je prešla u Smederevsku Palanku, gde je, kaže, „ispekla zanat“. Tokom jedne smene je ponekad imala i do 14-15 teških slučajeva, poput ozbiljnih opekotina, ranjavanja lovačkom puškom, trovanja i slično. Mnogi su je cenili što se trudila da već na terenu odradi veliki deo posla i time na vreme spreči eventualne komplikacije. Sa druge strane, pacijenti su je zavoleli zbog njenog izuzetno blagog i prijatnog pristupa ljudima.

Konkurisala je za posao lekara u beogradskoj Hitnoj pomoći. Za dva radna mesta se javilo troje kandidata, ali je jedna kolegica odustala jer je dobila posao u domu zdravlja, a Nada se 1989. godine zaposlila kao lekar urgentne medicine. Samo šest meseci kasnije pružila joj se prilika da ostvari svoj san i da specijalizuje kardiologiju.

Danju je radila specijalizaciju, a noću zbrinjavala pacijente u Hitnoj pomoći. Kako kaže, zahvaljujući sjajnom mentoru profesoru doktoru Dejanu Boškoviću, uspešno je obavila specijalizaciju te je mogla da radi i kao kardiolog. Druga specijalnost joj je reumatologija kojoj je takođe posvetila mnogo vremena i truda.

Tokom dežurstva u Hitnoj pomoći je 1995. godine upoznala novinarku drugog programa Radio Beograda koju je oduševila svojim pristupom radu i načinom izražavanja. Uz saglasnost urednika ponudila joj je saradnju. Nada se počela uključivati u radio emisije, tokom kojih je delila lekarske savete slušaocima Radio Beograda.

Iste godine je postala urednica naučnog časopisa „Halo 94“, a pošto se potrudila da slušaocima na što zanimljiviji i jednostavniji način predstavi neki problem i njegovo rešenje, primetilo ju je uredništvo i drugih radijskih stanica.

Naime, rukovodstvo Radio Novosti joj je ponudilo da na njihovom programu vodi i uređuje sopstvenu emiciju. Reč je o emisiji pod nazivom „Kroz odškrinuta vrata“ u kojoj su joj gosti bili najcenjeniji stručnjaci iz raznih medicinskih oblasti.

Usledila je saradnja sa Radiom Jat na kome je uređivala i vodila emisiju „Kiseonik“, koja je konceptom ličila na „Kroz odškrinuta vrata“. Kako se za elokventnu, zanimljivu i harizmatičnu doktorku pročulo u novinarskim krugovima širom Beograda, usledio je poziv za gostovanje u televizijskoj emisiji „Viva“ autora i voditelja Dragutina Gligorića.

Osim toga, uživo se „uključivala“ sa najnovijim informacijama iz beogradske Hitne pomoći u program Televizije „Studio B“, koja joj je nešto kasnije dodelila i priznanje „Naj Beograđanin“.

Macura se posle počela uključivati u Jutarnji program Radio Televizije Srbije (RTS), gde je pored redovnih jutarnjih izveštaja o stanju u Hitnoj pomoći, davala savete gledaocima o tome kako da se obuku, šta da jedu i piju tokom letnjih ili zimskih meseci, te kako da se ophode prema svom celokupnom zdravlju.

S vremenom su gotovo svi čuli za čuvenu doktoru Nadu Macuru i njene savete o „slojevitom oblačenju“ i sprečavanju dehidracije. Dobila je epitet „najpoznatije doktorke“ u Srbiji nakon što je počela da sarađuje sa komercijalnim televizijama „Happy“ i „Prva“.

Gostovala je u mnogim emisijama koje se bave, ne samo zdravljem, nego i ostalim segmentima života. posebno je bila rado viđen gost u tzv. „lifestyle“ magazinima u kojima gosti govore o ljubavi, porodici, prijateljstvu, emocijama i slično. Uporedo sa tim je pisala kolumne za časopise „Bazar“ i „Ana“ u kojima je delila savete o zdravlju.

Ljubav prema novinarstvu je s godinama sve više rasla, te je doktorka 2018. godine odlučila da ne produži ugovor sa službom Hitne pomoći i prešla da radi na Televiziji „Prva“. Kako kaže, tu ju je dočekala odlična atmosfera, a nije propustila da pohvali svoje kolege Jovanu Joksimović i Srđana Predojevića.

Za sebe kaže da nije popularna nego prepoznatljiva, a to „duguje“ upravo stručnošću, elokvenciji i harizmi zbog koje su je mnogi zavoleli. Ističe da se oduvek trudila da težak posao koji svakodnevno obavljaju svi zaposleni u službama Hitne pomoći predstavi na jedan malo drugačiji način. Da te teške teme budi „začinjene“ i nekim poslovicama, poučnim pričama ili savetima koji bi nekome mogli pomoći da lakše započnu radni dan.

Priznaje da joj nikad nije bilo svejedno svakodnevno pričati o nesrećama, traumama, ubistvima, ranjavanjima i drugim teškim temama, te je nastojala da gledaocima pored malih ekrana prenese pozitivnu energiju koju poseduje.

Sa bliskim prijateljem i komšijom je navodno otvorila privatnu kliniku u beogradskom naselju Dedinje. Ipak, doktorka nikad nije javno iznosila mnogo detalja o tome, osim da je brigu o svemu prepustila svom kolegi.

Privatni život

Otkako je postala prepoznatljiva brojnim televizijskim gledaocima u Srbiji i regionu mnogi su poželeli da saznaju više o privatnom životu doktorke Nade Macure. Premda je u nekoliko navrata otvoreno govorila o sebi, postoje neke činjenice i detalje koje ne želi da deli sa velikim auditorijumom.

Ono što se sa sigurnošću zna jeste da iza sebe ima jedan brak. Naime, dok je radila u Hitnoj pomoći u Kragujevcu udala se za mladića koji je bio vojno lice. Međutim, zbog prirode njegovog posla su mnogo vremena provodili razdvojeno. Dok je Nada živela u Kragujevcu, njegova pretkomanda je bila Smederevska Palanka, a kada je ona uspela da se zaposli u tom mestu, njen suprug je dobio premeštaj u Beograd.

Iz te razdvojenosti su sve više na površinu isplivavale i razlike među njima. Dok je on uživao u materijalnim stvarima, maštao da sebi priušti dobar automobil, motor ili jahtu, ona je želela da se usavršava na privatnom i profesionalnom planu, uči iz knjiga koje pročita i svakodnevno se nadograđuje u duhovnom smislu.

Jaz među njima je dodatno produbila i činjenica da nisu mogli da imaju potomke, pa je odlučila da se razvede i posveti se usavršavanju i karijeri. Priznaje da je maštala o tome da pronađe ljubav svog života i da se ponovo uda, ali joj se jednostavno nije posrećilo. Ipak, kaže da je ispunjena osoba koja svakodnevno uživa u životu i o svojim partnerima ne želi da govori u javnosti.

Zbog svakodnevnog pojavljivanja u javnosti, te svojevrsnog epiteta „estradne ličnosti“, neretko je nailazila na kritike od strane kolega. Mnogi su je osudili što je gostovala u rijaliti šou programu „Parovi“ i što se pojavila u spotu za pesmu „Čini mi se da sam se zaljubila“ mlade pop-folk pevačice Aleksandre Bursać.

Ipak, Macura kaže da je ništa od toga ne pogađa jer je svojim diplomama i višedecenijskim radom dokazala da je mnogo više od jedne „estradne ličnosti“.