Irina Vukotić

Biografija

Irina Vukotić je srpska novinarka i televizijska voditeljka, koja trenutno vodi jutarnji program „Dobro jutro, Srbijo“ na televiziji „Hepi“ („Happy“). Rođena je 2. maja 1976. godine u Gornjem Milanovcu. Živi i radi u Beogradu. Iz braka s bivšim suprugom Savom Radovićem, učesnikom rijaliti programa „Veliki Brat“ ima ćerku Iskru.

Irina je karijeru započela kao urednica i voditeljka na Trećem kanalu. Nakon toga prešla je u produkcijsku kuću „Imoušn“ („Emotion“) gdje je pet godina radila kao urednica i voditeljka raznih emisija. Godine 2001. je potpisala ugovor sa Prvom srpskom televizijom, gde je prvo vodila i uređivala emisiju „Žene“, a nakon toga i „Ples sa zvezdama“, te jutarnju emisiju „Tačno 9“. Od 2016. godine sa Milomirom Marićem vodi jutarnji program na televiziji „Hepi“.

U februaru 2007. godine započela je vezu s učesnikom rijaliti programa „Veliki Brat“, Savom Radovićem iz Bora. Venčali su se u avgustu iste godine, a sledeće godine dobili ćerku Iskru. Razveli su se 2009. godine.

Detinjstvo i obrazovanje

Irina Vukotić je rođena 1976. godine u Gornjem Milanovcu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Užicu, a nakon toga se preselila u Beograd i 1995. godine upisala Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek srpski jezik i književnost. Diplomirala je 2000. godine.

Irina kaže da je u Milanovcu imala predivno detinjstvo. Rado se seća ljuljaške, mirisa jorgovana i „Eurokrema“ fabrike „Takovo“. Još tokom srednje škole radila je na radiju i glumila u Narodnom pozorištu u Užicu. Trenirala je odbojku i igrala folklor u lokalnom kulturno-umetničkom društvu. Redovno je išla na takmičenja iz recitovanja, ali i posećivala svirke i slušala bendove poput Roling Stounsa (The Rolling Stones), RHCP (Red Hot Chilli Peppers), Prl Džema (Pearl Jam), Stinga i drugih.

Jednom prilikom je priznala da je gajila „vrlo specifičan modni stil“, jer je kao svaka tinejdžerka volela da se ističe. Jedan od zaštitnih znakova bile su joj crvene martinke.

Karijera

Novinarsku karijeru Irina Vukotić je započela 2000. godine na Trećem kanalu, koji je bio deo Radio-televizije Srbije (RTS). Vodila je emisiju „Dodatno ubrzanje“ koja je emitovana nedeljom popodne, a koju su voleli ljubitelji dobrog rok zvuka. U emisiji su mogle da se čuju novosti sa svetske i domaće rok scene, te stanje na domaćoj i stranoj top listi.

Irina je vodila i emisije „Mozaik“ i „Zum“ („Zoom“), te letnji program „3K ček in“ („3K check in“) iz Budve koji je emitovan u periodu od 2002. do 2004. godine, a u kome su gledaoci iz unutrašnjosti mogli da isprate dešavanja na crnogorskom primorju. Pratila je i Letnje olimpijske igre koje su 2004. godine održane u Atini. U jednom intervjuu priznala je da su se na Trećem kanalu ona i televizija „zavolele na prvi pogled“, te da je tu savladala tremu i sve što nosi „živi program“ i upoznala divne ljude s kojima se i danas rado druži.

Uporedo sa novinarskim poslom, radila je i kao profesor srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Jovan Sterija Popović“ u Beogradu.

Nakon što je Treći kanal ugašen Irina Vukotić je prešla u produkcijsku kuću „Imoušn“ koja je do tada uspešno realizovala kviz „Ruski rulet“, te emisije „Zvezda ulice“, „Leteći start“ i druge. Od 2006. godine postala je deo tima koji uređuje i vodi rijaliti program „Veliki Brat“, prvi takve vrste u Srbiji. Osim glavne emisije koja prati dešavanja u izolovanoj kući u kojoj se učesnici takmiče za naklonost gledalaca, Irina je vodila i prateće emisije u kojima su joj gosti bili članovi porodice i prijatelji učesnika, te druge javne ličnosti.

Sa glumcem Milanom Kalinićem vodila je emisiju „Sve za ljubav“, a kasnije i šou program „Ja volim Srbiju“. Priznaje da je upravo radeći takve projekte nadogradila znanje i veštine koje su proistekle iz rada na Trećem kanalu.

Godine 2011. prešla je na Prvu srpsku televiziju, gde je tokom prve sezone sa kolegicama Marijom Kilibardom, Ivanom Zarić, Natašom Ristić i Majom Volk uređivala i vodila emisiju „Žene“. U emisiji su se bavile raznim ozbiljnim temama, te na ličnim iskustvima i kroz ispovesti gostiju, gledaoce savetovale kako da prevaziđu neki problem. Govorilo se o nasilju u porodici, vantelesnoj oplodnji, problemu zavisnosti i slično, a sve to kroz prizmu iskustava žena različitih generacija i shvatanja.

Uprkos solidnoj gledanosti, emisija je emitovana samo tokom jedne sezone, a svaka od voditeljki nastavila je da radi na nekim drugim projektima. Razloge za ukidanje emisije koju je publika rado gledala ukinuta, rukovodstvo Prve TV nije obelodanilo.

Irina je nakon toga vodila jutarnji magazin „Tačno 9“, zabavni program „Ja volim Srbiju“, te šou program „Ples sa zvezdama“ u kome joj je partner bio Aleksa Jelić, srpski pop pevač i kompozitor. U „Plesu sa zvezdama“ parovi su se takmičiri u standardnim i latino plesovima, a svaki par činili su jedan profesionalni plesač i neka osoba iz javnog života. Među plesačima amaterima bili su sportisti, pevači, voditelji, a pobedu je odneo glumac Ivan Mihailović.

U septembru 2016. godine prešla je na televiziju „Hepi“, gde od tada s Milomirom Marićem vodi jutarnji program „Dobro jutro, Srbijo“. Voditeljski par svako jutro od 4:55 donosi najnovije informacije iz zemlje i sveta i razgovara s gostima iz svih sfera života i interesovanja. Irina je u jednom intervjuu priznala da se veoma dobro slaže s Marićem, da imaju sličan smisao za humor, te da, s obzirom na njegovu poznatu pričljivost, uspeva da iskontroliše tok razgovora kako bi se ispoštovao celi koncept. Ugostili su mnoge poznate ličnosti iz Srbije, ali i mnoge do sada anonimne ljude kojima su dali priliku da u živoj emisiji iznesu svoje stavove ili pokažu neko umeće.

Snimila je nekoliko modnih editorijala za magazin „Story“ u kojima je pokazala da joj ni uloga modela nije strana iako joj je „prirodno stanište“ televizija. Poznata je kao konkretna u postavljanju pitanja, te pomalo oštra u nameri da na njih dobije odgovor.

Humanitarni rad

Voditeljka se rado odaziva pozivima za učešće u humanitarnim akcijama za pomoć onima kojima je najpotrebnija. Sa još 20-a javnih ličnosti snimila je himnu Fondacije „Budi human“ koju vodi proslavljeni srpski vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić. Osim nje akciji su se pridružili članovi grupa Legende i Leksington, glumci Jova Radovanović i Danica Maksimović, te sportisti, voditelji i drugi poznati Beograđani.

Privatni život

Irina Vukotić je rođena 1976. godine u Gornjem Milanovcu. Od 1995. godine živi i radi u Beogradu. Tokom projekta „Veliki Brat“ upoznala je Savu Radovića iz Bora, koji je bio jedan od najinteresantnijih učesnika prve sezone rijaliti programa. U februaru 2007. godine su počeli da se zabavljaju, a venčali su se 8. avgusta iste godine. Sledeće godine dobili su ćerku kojoj su dali ime Iskra. S obzirom na to da su oboje javne ličnosti njihova veza, a posle i brak bili su pod stalnom lupom srpskih tabloida.

Sava je na početku priznao da ga je Irina osvojila svojom nesebičnošću, a da je njegova nepredvidljivost zavela nju. Prema njegovim rečima shvatili su da se dobro uklapaju, te je odlučio da se napokon smiri i zaboravi dosadašnje „ludorije“.

Ipak, 2009. godine su krenule glasine da par više nije zajedno, a on je u jednom intervjuu priznao da ne žive skupa, te da se nada da će ipak ostati zajedno. Međutim, poslovne obaveze su ih ipak udaljile, pa su nakon godinu i po dana braka odlučili da se razvedu.

Irina je posle toga vrlo retko u medijima govorila o svom privatnom životu, a za razliku od Save izbegava da se pojavljuje u javnosti sa svojim partnerima. Kaže da je ćerka „iskra njenog života“, a na pitanje novinara da li bi je podržala ukoliko bi htela da se poput mame bavi javnim poslom, Irina odgovara da bi podržala svaki njen san i da devojčica rado dolazi sa mamom na televiziju. Kaže da pokazuje sklonost ka glumi, ali da je odustala od baleta i ritmičke gimnastike. Na Iskrino insistiranje 2013. godine su prvi put zajedno radile jednu reviju i devojčica se odlično snaša u ulozi male manekenke.

Irina je 2014. godine vratila devojačko prezime, te u jednom razgovoru priznala da je zaljubljena i srećna, ali da nikako o tome ne želi da govori za medije.