Dijana Čuljak Šelebaj

Biografija

Dijana Čuljak Šelebaj je bivša hrvatska novinarka, urednica na Hrvatskoj radio televiziji (HRT), te bivša supruga preduzetnika Vladimira Šelebaja Seliera (Vladimir Šelebaj Sellier). Rođena je 16. februara 1968. godine u Karlovcu. Školovala se u Zagrebu, gde i danas živi. Sa Šelebajem je 2004. godine dobila ćerku Laru Viktoriju.

Karijeru je započela 1993. godine kao ratni reporter Hrvatske radio televizije. Dijana Čuljak je izveštavala o ratnim dešavanjima u Hercegovini.

Nakon toga, radila je priloge za emisiju „Slikom na sliku“ koju je uređivao Denis Latin. Vodila je emisije „Motrišta“, „Radni ručak“, „30 u hladu“, te informativnu emisiju „Dnevnik 3“ gde je ujedno bila i urednik.

Dijana Čuljak i njen suprug neko vreme su bili jedan od najmoćnijih parova u hrvatskom TV biznisu. Kada je hrvatsku javnost potresla afera „Core Media“ i „Media Sport, čiji su glavni akteri bili njih dvoje, povukla se s javne televizije, te osnovala preduzeće „OK TV d.o.o.“.

Uhapšena je 3. marta 2013. godine pod sumnjom da je sa suprugom i još pet osoba počinila malverzacije „teške“ preko 16 miliona kuna i oštetila budžet Republike Hrvatske za više od tri miliona kuna.

Neko vreme provela je u pritvoru, a nakon toga je puštena da se brani sa slobode. Županijski sud ju je u oktobru 2017. godine proglasio krivom za izvlačenje novca iz preduzeća „Core Media“ i „Media Sport“ pa je osuđena na delimično uslovnu kaznu od dve godine i pet meseci, te novčanu kaznu od 1.6 miliona kuna.

Nakon toga potpuno se povukla iz javnosti, a 2016. godine je medijima kazala da radi kao savetnica u preduzeću DTR (Domaća tvornica rublja).

Biografija

Dijana Čuljak je rođena 1968. godine u Karlovcu. Njeni roditelji Željko i Ivka Čuljak su rodom iz mesta Klobuk nedaleko od Ljubuškog (BiH).

Kako je jednom prilikom izjavila, majka je u nameri da je rodi u Zagrebu odlučila da par sati pred porod krene u hrvatsku prestonicu.

Ipak, Dijana je bila „brža“ pa se Ivka porodila u Karlovcu. Osim Dijane, Željko i Ivka imaju ćerku Maju (Maja Čuljak Cenić) koja je po profesiji advokat i sina Matu koji je ekonomista.

Nakon završene osnovne škole Dijana je upisala Klasičnu gimnaziju u Zagrebu, a potom i Ekonomski fakultet.

Početkom rata na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine zaposlila se kao novinar na Hrvatskoj radio televiziji. Pratila je pripadnike Hrvatske vojske obrane (HVO) u ratnim pohodima u Hercegovini, te redovno izveštavala hrvatsku javnost o dešavanjima na terenu.

Iako su novinari tada radili u specifičnim okolnostima, mnogi su joj zamerili na načinu na koji govori o onome šta se dešavalo u Mostaru i okolini.

Bila je svedok hapšenja 13 pripadnika Armije BiH koji su nakon boravka u prostorijama Mašinskog fakulteta u Mostaru nestali. Tela desetorice pronađena su nekoliko godina kasnije kasnije, a za trojicu se i dalje ne zna.

Porodice nestalih molile su novinarku da iznese svoja saznanja o tom događaju, te da im pomogne da pronađu svoje najbliže, ali Čuljak se nije izjašnjavala u medijima po tom pitanju.

Mnogima je u sećanju ostalo izveštavanje o logoru „Heliodrom“ gde su pripadnici hrvatske vojske držali zarobljene Bošnjake.

Naime, Čuljak je o tom zloglasnom mestu izveštavala u potpuno iskrivljenom kontekstu, naglašavajući kako su ljudi koji tu borave „zaštićeni“ i „bezbedni“. To je izazvalo gnev velikog dela bosanskohercegovačke javnosti, ali ništa više od toga.

Po uspostavljanju mira na području bivše Jugoslavije Dijana Čuljak ostala je u redakciji HRT-a. Snimala je priloge za mnoge emisije, te vodila „Motrišta“.

Zbog karaktera i društvene klime koji je tada vladao u celoj Hrvatskoj mnogi su emisiju ocenjivali izuzetno pristrasnom.

Pojedinci i danas prepričavaju nastup novinarke Zrinke Vrbanec Mojzeš, dugogodišnje urednice Radija 101 koja je prvi put javno izrazila stav mnogih da je Dijanina emisija „produžena ruka“ Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), te da je u šali nazivaju „Mokrišta“.

Dijana Čuljak je bila glavni dopisnik iz Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji sa sedištem u Hagu.

Pratila je suđenje bivšem generalu HVO Tihomiru Blaškiću koji se 1. aprila 1996. godine predao sudu koji ga je teretio za komandnu odgovornost za zločine koje su pripadnici hrvatskih snaga počinili nad Bošnjacima u periodu od 1992. do 1994. godine. On je 2000. godine osuđen na 35 godina zatvora, a pušten je 2004. godine.

Nakon toga vodila je mnoge emisije na HRT-u, uključujući „Radni Ručak“, „30 u hladu“, te uređivala i vodila „Dnevnik 3“.

U jeku afere „Core Media“ i „Media Sport“ kada je uhapšen njen tadašnji suprug Vladimir Šelebaj, odlučila je da ode sa HRT-a.

Tom prilikom objavila je saopštenje u kome se, između ostalog navodi da „budući da nema podršku dela javnosti, nema više smisla da radi kao novinarka HRT-a.“

Tada se zahvalila „kući u kojoj je naučila sve što zna o novinarstvu“, te istakla da upravo zbog toga „ne želi da bude kamen oko vrata televiziji koja ju je profesionalno odgojila“.

Uprava HRT-a joj se zahvalila na saradnji, te su 30. novembra 2011. godine potpisali sporazumni raskid ugovora o radu.

Dijana Čuljak je istog meseca osnovala firmu „OK TV d.o.o“ koja se prema rešenju o registraciji bavi promocijom. U istom rešenju se navodi da se firma bavi savetovanjem, kupovinom i prodajom robe, trgovačkim posredovanjem, veb dizajnom i slično.

Uređivala je i vodila mozaičku emisiju „Zoom“ na televiziji Z1, a nakon toga povukla se iz javnosti.

Afera „Core Media“ i „Media Sport“

Godine 2004. privrednik Vladimir Šelebaj Selijer je Trgovačkom sudu u Zagrebu prijavio osnivanje firme „Core Media“ čija delatnost, između ostalog podrazumeva proizvodnju televizijskih sadržaja.

Ubrzo su njegove emisije „U sridu“, „Istraga“ i „Dvoboj“ koje su emitovane na Novoj TV postale među najgledanijima u Hrvatskoj. Iz portfolija „Core Media“ izašla je i zabavna emisija „Genijalci“, te talk šou „Jedan na jedan“.

Šelebaj je počeo da sarađuje sa mnogim televizijama, a savete o onome šta bi privuklo pažnju publike i kojim televizijama i sponzorima sadržaj treba da se ponudi davala mu je supruga Dijana.

U jednom intervjuu on se pohvalio da firma zapošljava 15 ljudi, te da ima 70-ak vanjskih saradnika.

Optuživali su ga da prodajom emisija iz vanjske produkcije krši statut HTV-a, s obzirom da mu supruga radi u toj medijskoj kući.

Šelebaj je to objasnio činjenicom da „Core Media“ nema nikakav ugovorni odnos sa HTV-om, tako da ne postoji ni sukob interesa.

Međutim, uskoro se u medijima pojavila informacija da je njegova kompanija pod nadzorom hrvatskih istražnih organa.

Poreska kontrola nad preduzećem pokrenuta je na inicijativu hrvatskog Državnog odvjetništva koje je ispitivalo mogući sukob interesa.

Inspektori su nekoliko meseci „češljali“ ugovore koje je „Core Media“ potpisivala s drugim kompanijama. U nekom momentu istragom se nije moglo ući u trag većine tih kompanija, pa se došlo do saznanja da one i ne postoje.

13. oktobra 2011. godine Šelebaj je uhapšen prilikom pokušaja prelaska granice. Godinu dana kasnije optužen je da je oštetio državu izvlačeći novac iz kompanija „Core Media“ i „Media Sport“ na osnovu fiktivnih i uvećanih faktura.

Tužilaštvo ga je teretilo za dve zloupotrebe položaja i ovlašćenja, te kazneno delo zloupotrebe u privrednom poslovanju.

Na ročištu pred Županijskim sudom u Zagrebu Šelebaj je svoju suprugu Dijanu Čuljak Šelebaj, novinarku i urednicu Hloverku Novak Srzić, Edvina Softića i urednika Sinišu Svilana nazvao „vrhom piramide“ u kojoj su urednici dobijali po nekoliko hiljada evra mesečno.

Dijana Čuljak je u međuvremenu dala otkaz na HRT-u, te izjavila da nema nikakve veze s poslovanjem svog supruga, te da tom izjavom na sudu Šelebaj želi da njoj našteti jer su pokrenuli brakorazvodnu parnicu.

3. marta 2013. godine Dijana je uhapšena u svom stanu u Ulici baruna Trenka u Zagrebu. Određen joj je jednomesečni pritvor, koji je nakon toga produžen na dodatna dva meseca zbog sumnje da bi mogla da utiče na svedoke u postupku koji se protiv nje vodi na Županijskom sudu.

Supružnici Šelebaj i još petorica njihovih saradnika optuženi su da su počinili malverzacije „teške“ više od 16 miliona kuna i oštetili budžet Hrvatske za više od tri miliona kuna.

Novinarka je bila u pritvorskoj jedinici zatvora Remetinec, a nakon tri meseca je puštena da se brani sa slobode.

Njen advokat Ante Nobilo je medijma saopštio da Dijana smatra da je do njenog pritvaranja i pokretanja kaznenog postupa došlo „ozbiljnom manipulacijom Državnog odvjetništva i tadašnjih branilaca njenog supruga“ jer je svima ostalima ponuđeno da svedoče protiv nje.

Ona je tada rekla da je tokom godina bila upućena u rad svog supruga u smislu da je „na večerama i druženjima iznosila opaske na račun kvaliteta programa koje je Šelebaj proizvodio, ali da nije učestvovala u bilo čemu što je u osnovi kaznenog dela za koje se tereti“.

Dodala je da je savetovala koga od gostiju treba pozivati u emisije i šta ih treba pitati, ali da nije sudelovala u poslovnom delu produkcije.

Njen advokat je tada rekao da ona tvrdi da nije učestvovala u finansijskim operacijama, upravljanju trgovačkim društvima i izvlačenju novca i plaćanju ljudima „na crno“.

Prema optužnici, supružnici su 2004. godine zaključili ugovor o tajnom društvu kako bi prikrili stvarnu vlasničku strukturu, pri čemu su međusobno delili dobit.

Prema tvrdnjama Tužilaštva, u izvlačenju novca preko fiktivnih računa učestvovali su i Vlado Bućan, Igor Šumaković, Tonček Mandić, kao i Mario Cikač koji je 2013. godine priznao krivicu i dobio uslovnu kaznu.

Polovinom oktobra 2017. godine Dijana i Vladimir Šelebaj su na zagrebačkom Županijskom sudu proglašeni krivim za izvlačenje novca iz producentskih firmi „Core Media“ i „Media Sport“.

Šelebaju je dosuđena uslovna kazna od dve godine i tri meseca, a Dijani Čuljak kazna od dve godine i pet meseci.

Osim toga, sud je odlučio da bivša novinarka mora da vrati iznos od 1.6 miliona kuna. I ostali učesnici osuđeni su na uslovne kazne.

Hrvatski mediji su 6. septembra 2021. godine objavili vest da je Vrhovni sud ukinuo odluku o presudi u aferi „Core Media“, te da Dijana Čuljak i njen bivši suprug ne trebaju u zatvor[1].

Povratak na hrvatsku medijsku scenu

Hrvatski mediji su u februaru 2021. godine objavili informaciju da se Dijana Čuljak vraća na hrvatsku javnu scenu i to sa novom emisijom koja nosi naziv „Bez brige“.

Reč je o projektu posvećenom mentalnom zdravlju koji se od 15. februara emituje na portalima lista „Glorija“ i dnevnih novina „Jutarnji list“.

Kako je tim povodom Dijana kazala, posvetila se školovanju za psihoterapeuta, pa će se umesto političkim zbivanjima, baviti mentalnim zdravljem.

U istom intervjuu odlučila je da progovori i o vlastitom mentalnom zdravlju. Naime, Dijana je 2020. godine po preporuci doktorke Marije Petrovčić prvo potražila pomoć u zagrebačkom Centru za integrativni razvoj, a potom je odlučila da se i sama edukuje.

Zato je upisala module psihoterapije u Centru za integrativni razvoj, gde ima priliku da posle šest godina obrazovanja postane psihoterapeut.

Otvoreno je priznala da je mislila da se nikad više neće vratiti na televiziju, međutim, kaže da se „nametnula“ kao dobar izbor za voditeljku emisije „Bez brige“, s obzirom na iskustvo i entuzijazam koji poseduje[2].

Privatni život

Dijana Čuljak je rođena 1968. godine u Karlovcu. Odrasla je i školovala se u Zagrebu. Novinarsku karijeru započela je ratih devedesetih godina kao reporter sa ratišta u Hercegovini. Posle rata je radila na Hrvatskoj radio televiziji.

Početkom 2000-ih je upoznala Vladimira Šelebaja Seliera. On je po struci ekonomista i pravnik. Živeo je i radio u Francuskoj, a polovinom 90-ih odlučio je da se vrati u Hrvatsku.

Pre povratka u Hrvatsku radio je u pariskoj advokatskoj kancelariji „Cosich & Associés“. Godine 1996. vratio se u Zagreb i zaposlio se u filijali banke „Société Générale“.

U periodu od 1997. do 1998. godine bio je izvršni direktor „Glumina banke“, a nakon toga viši savetnik Uprave „Privredne banke Zagreb“.

Od 1999. do 2000. godine obavljao je funkciju predsednika Uprave firme „Elana“, a nakon toga na istoj poziciji je bio i u firmi „Dokija“. Godine 2004. je osnovao preduzeće „Core Media“ koje je prestalo da postoji 2013. godine.

Dijana Čuljak i Vladimir Šelebaj su se venčali 2004. godine. Ubrzo su dobili ćerku Laru Valeriju. Smatrani su jednim od najmoćnijih parova u hrvatskim medijima, a pojedini listovi su objavili da Dijana mesečno troši više od 30 000 evra na garderobu, kozmetiku, putovanja i druge luksuzne stvari.

Sedam godina kasnije u medijma se pojavila informacija da se par razišao, da mesecima ne žive zajedno, te da su prodali zajedničku kuću u Gundulićevoj ulici i žive odvojeno.

Tih dana davali su oprečne izjave o svom odnosu, a najveći problem prilikom razvoda bila je podela imovine. Pošto nisu uspeli sporazumno da se dogovore, o raspodeli imovine bivših supružnika raspravljalo se na sudu.

Pre veze sa Šelebajem novinarka je navodno bila u vezi sa hercegovačkim preduzetnikom i bivšim zapovednikom vojne policije HVO Valentinom Ćorićem koga je 2013. godine Haški sud osudio na 16 godina zatvora.

Upoznali su se dok je ona kao ratni reporter izveštavala sa ratišta u Hercegovini. U to vreme Ćorić je bio oženjen. Prema pisanju hrvatskih medija, Dijana i Valentin su godinama kasnije ostali u dobrim odnosima.

U vreme kada je u Hagu pratila suđenje Tihomiru Blaškiću povezivali su je s advokatom Antom Nobilom.

Njihovu aferu objavio je list „Globus“, ali je ona uspešno zataškana. Godine 2009. su je povezivali s Oliverom Grbićem, bivšim direktorom policije. Ni jedno od njih nije želelo da komentariše ove napise.

Dijana ima sestru Maju i brata Matu. Maja Cenić je po struci advokat, a njena advokatska kancelarija je jedno vreme zastupala Hrvatsku radio televiziju na sudskim sporovima.

Mato Čuljak je po struci ekonomista, a popularnost je stekao kao dečko pevačice Severine Vučković (Kojić). Naime, par se upoznao još 2005. godine u klubu „Ludnica“, a ubrzo su počeli da se zabavljaju, pa i da žive zajedno.

Severina i Mato su se nekoliko puta razilazili i mirili, a nakon definitivnog raskida, on se više nije pojavljivao u javnosti.

Prema navodima pojedinih hrvatskih medija, Dijana Čuljak se do sada podvrgla brojnim estetskim operacijama kojima je, svedoče fotografije, u samo nekoliko godina „promenila lični opis“.

Reference

[1] https://www.nacional.hr/vrhovni-sud-ukinuo-odluku-o-presudi-u-aferi-core-media-dijana-culjak-i-njezin-bivsi-ne-trebaju-u-zatvor/

[2] https://www.gloria.hr/gl/magazin/veliki-povratak-dijane-culjak-kad-sam-otisla-s-televizije-mislila-sam-da-je-to-za-mene-gotova-stvar-15049765