Boris Malagurski

Biografija

Boris Malagurski je srpsko-kanadski filmski producent, režiser, pisac, politički komentator, televizijski voditelj i aktivista, poznat po serijalu dokumentarnih filmova pod naslovom „Težina lanaca“. Rođen je 11. avgusta 1988. godine u Subotici. Školovao se u Kanadi, a trenutno živi u Beogradu.

Do sada je objavio deset dokumentarnih filmova, te uređivao i vodio televizijske emisije „Revolucija“ i „Globalno“. Od 2017. godine objavljuje video komentare o aktuelnim dešavanjima u regionu i inostranstvu na sajtu agencije „Sputnjik“.

Malagurski je vlasnik produkcijske kuće „Malagurski Cinema“.

Detinjstvo i obrazovanje

Boris Malagurski je rođen 1988. godine u Subotici. Njegovi roditelji su Branislav i Slavica Malagurski.

U jednom intervjuu je rekao da njegovo prezime potiče od poljskog grada Mala Gora, tačnije od vojnika koji je pod komandom Princa Eugena Savojskog učestvovao u Bici na Senti protiv Turaka, te nakon rata odlučio da ostane u Subotici, na severu Srbije.

Malagurski je u rodnom gradu završio osnovnu školu, muzičku školu, te upisao gimnaziju. Godine 2005. Boris je preselio u Vankuver, gde je upisao srednju školu „Kitsilano“ („Kitsilano Secondary Scool“).

Nakon toga pohađao filmsku produkciju na Univerzitetu Britanska Kolumbija („The University of British Columbia“).

Dok je studirao organizovao je proteste u Vankuveru protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, te uz pomoć kanadskog novinara Skota Tejlora (Scott Taylor) i irskog diplomate Meri Volš (Mary Walsh) snimio svoj prvi film o ovoj temi.

U Kanadi je snimio dokumentarni film „The Canada Project“ u kome objašnjava svoj put od Subotice do severa američkog kontineta.

Film je prikazan u emisiji Mire Adanje Polak na Radio Televiziji Srbije (RTS). Stekao je državljanstvo Kanade i ostao u toj zemlji sve do 2011. godine kada je odlučio da se vrati u Srbiju.

Karijera

Dokumentarni filmovi

Beogradski dnevni list „Politika“ je 2010. godine Borisa Malagurskog nazvao „srpskim Majklom Murom“ (Michael Moore) jer je priznao da je koristio post-produkcijske tehnike slavnog američkog režisera.

Ovaj „nadimak“ kasnije su preuzeli mnogi mediji u Srbiji i inostranstvu.

Kosovo: Možete li da zamislite?

Godine 2009. Malagurski je snimio dokumentarni film o srpskim enklavama na Kosovu pod naslovom „Kosovo: Možete li da zamislite?“ („Kosovo: Can You Imagine?“).

Među sagovornicima o ovoj temi našli su se bivši kanadski diplomata Džejms Bajron Biset (James Byron Bissett), bivši kanadski general Luis Mekenzi (Lewis MacKenzie), bivši šef UNMIK-a Džon Hatorn (John Hawthorne) i ekonomista Majkl Čosudovski (Michael Chossudovsky).

Prema rečima autora, film je snimljen uz pomoć princeze Linde Karađorđević, bivšeg zvaničnika UNMIK-a Džona Hatorna, irskog diplomate Meri Volš, kanadskog novinara Skota Tejlora i mnogih drugih.

Dokumentarac je osvojio Srebrnu palmu na Međunarodnom filmskom festivalu u Meksiku, nagradu „Najbolji film“ na Dokumentarnom filmskom festivalu u Vankuveru, a prikazan je i u okviru „BridgeFest“ festivala u Istočnom Sarajevu.

Film o kršenju ljudskih prava Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji prikazan je i na ruskom satelitskom kanalu „Russia Today“, na engleskom jeziku, te u više od 80 država širom sveta.

Težina lanaca

Sledeće godine objavljen je dokumentarni film koji analizira ulogu Sjedinjenih Američkih Država (SAD), NATO Saveza i Evropske unije u raspadu Jugoslavije.

Reč je o filmu „Težina lanaca“ („The Weight of Chains“) u kome osim Biseta, Mekenzija, Čosudovskog govore i Džon Bosnić (John Bosnitch), te bivši košarkaš Vlade Divac, glumac Branislav Lečić, novinar Veran Matić i drugi.

Kako je sam Malagurski rekao suština i cilj ovog filma je bio da podstakne ljude na razmišljanje i debatu, a ne da ih ubeđuje u neku konačnu verziju istine.

„Težina lanaca“ je srpsku premijeru doživela u Subotici, a nakon toga su se nastavile projekcije u drugim gradovima širom Srbije i regiona.

Osim toga, film je prikazan u Kanadi, Australiji i SAD-u, na brojnim festivalima i programima televizija „Russia Today“ i „Eurochannel“.

Pretpostavka pravde

Malagurski je zajedno s Ivanom Rajović 2012. godine snimio dokumentarni film „Pretpostavka pravde“ („Presumption of Justice“).

Film govori o okolnostima smrti Brisa Tatona (Brice Taton), navijača Fudbalskog kluba Tuluz koji je poginuo u septembru 2009. godine u Beogradu.

U njemu se pojavljuje i čovek koji je tvrdio da je bio očevidac događaja, a koga sud nikada nije pozvao na saslušanje. Film je premijerno prikazan u aprilu 2013. godine u emisiji „Revolucija“ na televiziji „Hepi“ („Happy“).

Beograd

19. oktobra 2013. godine je u beogradskom Sava Centru premijerno prikazan dokumentarni film Borisa Malagurskog pod naslovom „Beograd“.

Radio Televizija Srbije ga je prikazala u oktobru sledeće godine, a u filmu govore mnoge značajne ličnosti iz Beograda, uključujući i tenisera Novaka Đokovića.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Srbije, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i mnogi drugi pojedinici iz Srbije i celog sveta.

Težina lanaca 2

Drugi nastavak dokumentarnog filma „Težina lanaca“ prvi put je prikazan 2014. godine na Festivalu srpskog filma u Johanesburgu, u Južnoafričkoj Republici.

U njemu govore Noam Čomski (Noam Chomsky), Karla Del Ponte (Carla Del Ponte), Mlađan Dinkić, Vuk Jeremić, Ivo Josipović, Slavko Kulić, Miroslav Lazanski, Majkl Parenti (Michael Parenti), Oliver Stoun (Oliver Stone) i drugi.

U filmu Malagurski obrađuje temu posledica neoliberalnih reformi na život u bivšoj Jugoslaviji, sa političkog, ekonomskog, vojnog, kulturološkog i obrazovnog aspekta.

Prikazan je na festivalima „Raindance“ i „Subversive“, te RTS-u i kanalu „RT“.

Kosovo: Momenat u civilizaciji

Tokom 2017. godine Malagurski je završio snimanje dokumentarnog filma o srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji pod naslovom „Kosovo: Momenat u civilizaciji“ („Kosovo: A Moment In Civilization“.

Svetska premijera održana je 15. septembra u Srpskom kulturnom centru u Parizu, a u Srbiji je prvi put prikazan 22. septembra 2017. godine u Kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

Režiser je tom prilikom rekao da je film bitan kako bi svetskoj javnosti pokazali šta se dešava sa srpskim nasleđem na Kosovu, ali i dokazali Unesku da ne sme da Kosovu da članstvo.

Film je prikazan u Stokholmu, Beču, Minehnu, Pragu, Moskvi, Lincu, Insbruku, Majamiju, Njujorku, Vašingtonu, Bostonu, Torontu i drugim evropskim gradovima.

Težina lanaca 3

U avgustu 2018. godine na internetu se pojavio tizer za treći deo filma „Težina lanaca“ u kome Malagurski opisuje kako razne elite i politički interesi utiču na zdravlje i samu egzistenciju pojedinaca.

Treći deo dokumentarnog serijala „Težina lanaca“ svetsku premijeru je doživeo 29. septembra 2019. godine u Čikagu. Prikazan je i u Majamiju, Las Vegasu, Vašingtonu, Torontu, Bostonu i drugim gradovima Severne Amerike.

Publika u Evropi ga je premijerno mogla pogledati u oktobru 2019. godine u Belu.

Dokumentarac „Težina lanaca 3“ je uvršten u zvaničnu selekciju festivala „DOK#2“ koji je održan u Beogradu 2020. godine.

Crna Gora: Podeljena zemlja

Tokom 2020. godine Malagurski je uz blagoslov pokojnog Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića započeo snimanje dokumentarnog filma „Crna Gora: Podeljena zemlja“.

Ovog puta u fokusu njegovog interesovanja su bile nacionalne podele u Crnoj Gori, borba Srpske pravoslavne crkve (SPC) protiv novog Zakona o slobodi veroispovesti, te vladavina Mila Đukanovićima i Demokratske partije socijalista (DPS), kao i položaj Srba u Crnoj Gori.

Svetska premijera filma održana je 21. maja 2021. godine u Beogradu. Malagurski je svoj film emitovao u hramovima u Podgorici, Baru, Budvi i drugim crnogorskim gradovima.

Imala je priliku da ga pogleda i publika u Banjaluci, Beču, Oslu i drugim gradovima. U novembru 2021. godine započela je američka turneja film „Crna Gora: Podeljena zemlja“.

Televizija

Revolucija

Malagurski je uređivao i vodio televizijsku emisiju „Revolucija“ na televiziji „Hepi“ koja je emitovana u periodu od januara 2013. do januara 2015. godine.

Ideja za ovu emisiju nastala je tokom njegovog gostovanja u emisiji „Ćirilica“ koju vodi i uređuje Milomir Marić. Nakon snimanja pilot emisije rukovodstvo televizije „Hepi“ je odobrilo emitovanje, pa je prva epizoda prikazana u januaru 2013. godine.

Tokom dve godine Malagurski je intervjuisao brojne državnike, domaće i strane eksperte, te prikazivao izjave običnih građana Srbije o problemima u društvu.

Prema rečima autora, cilj je bio, ne samo da se govori o temama koje muče Srbe, nego i načinima na koje se ti problemi mogu rešiti.

U jednom razgovoru on je izjavio da je glavna vodilja emisije bila da se inicira akcija, ali i da se građani podstaknu na delovanje.

U januaru 2013. godine njegov gost je bila Vesna Kostić, predstavnik Svetske banke u Beogradu. Nakon što je intervju emitovan, ona je poslala pismo Udruženju novinara Srbije u kome je iznela tvrdnje da su tokom montaže falsifikovani njeni odgovori na postavljena pitanja.

Malagurski je na svom „Fejsbuk“ („Facebook“) profilu napisao da nije ništa falsifikovao, te da je gospođa Kostić, ili zaboravila kako je odgovarala na postavljena pitanja, ili ima lošu nameru. Osim toga, ponudio je prikazivanje nemontiranog intevjua kako bi dokazao da govori istinu.

U aprilu 2013. godine je tokom emisije prikazan deo dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“ koji je Malagurski snimio sa Ivanom Rajović.

O ovoj temi u studiju su govorili pravnici Branislav Tapušković i Zora Dobričanin, kao i svedok događaja Dragan Crepulja, koga srpsko pravosuđe nije pozvalo na saslušanje. Crepuljina izjava u toj emisiji pokrenula je brojne kontroverze u javnosti.

Prema rečima autora epizoda „Revolucije“ u kojoj se govorilo o prebacivanju novca iz Srbije na Kipar tokom 90-ih godina prošlog veka, privatizaciji „Mobtela“ i razlozima visokih kamata koje banke daju ljudima u Srbiji je izazvala veliku pažnju javnosti.

Naime, u decembru 2013. godine bivši ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić je kontaktirao uredništvo televizije „Hepi“, a oni su od Malagurskog tražili da izbaci delove emisije, što je ovaj odbio.

U toj epizodi sagovornici su mu bili hrvatski novinar Domagoj Margetić i ekonomista Branko Dragaš.

Veliku buru u srpskoj javnosti izazvao je i pokušaj razgovora sa Radovankom Predragović Stevanić, direktorkom Zavoda za specijalnu rehabilitaciju „Ivanjica“ zbog pritužbi njenih kolega i bivših radnika ove ustanove.

Međutim, direktorka je odbila da primi Malagurskog i ekipu „Hepi“ televizije, pa je zamenik direktora Zavoda Miloš Jovićević pozvao policiju da isprati ekipu.

Prema njegovim rečima oni su pokušali da „neovlašteno uđu“ u prostorije ove ustanove. On je tom prilikom najavio tužbu protiv televizije, a Malagurski je negirao otpužbe ističući da se na snimku jasno vidi da su uredno pokucali na vrata direktorke.

Tokom protesta radnika fabrike „Prokupac“ sa Voždovca u junu 2014. godine Malagurski i televizijska ekipa pokušali su da uđu u krug preduzeća.

Međutim, obezbeđenje im nije dozvolilo ulazak pa su zajedno sa radnicima na silu otvorili vrata i ušli u krug fabrike. Ubrzo se pojavila policija, kao i predstavnici uprave preduzeća koji su odbili da govore pred kamerama.

Ipak, nakon nekog vremena radnici su dobili priliku da razgovaraju sa stečajnim rukovodiocima „Prokupca“.

Mesec dana kasnije Malagurski se sastao s Nemanjom Vasiljevićem i Marijanom Jeftovićem, radnicima severnokorejske fabrike „Yura“ u Nišu.

Oni su tvrdili da zaposleni u toj firmi trpe razne vrste torture, te da moraju da prijavljuju i kako bi otišli u toalet. Istakli su da im nije dozvoljeno osnivanje sindikata, na koji imaju pravo po Ustavu Srbije.

Malagurski je zato ušao u krug firme u Nišu noseći sa sobom kopiju Ustava prevedenog na korejski jezik u pokušaju da ga da vlasniku kompanije.

Iako je uspeo da uđe u zgradu, predstavnici žandarmerije su ga zaustavili. Niko od rukovodilaca ove kompanije nije hteo da primi kopiju Ustava.

U januaru 2015. godine „Revolucija“ je otkazana, a prema rečima njenog autora nisu navedeni zvanični razlozi za taj potez.

Globalno

18. decembra 2015. godine na programu televizije „BN“ iz Bijeljine (RS) premijerno je prikazana prva epizoda emisije „Globalno“ koju je uređivao i vodio Boris Malagurski.

U emisiji se govorilo o globalnoj politici, ekonomskim i socijalnim temama iz perspektive domaćih gostiju.

Emisija obično počinje uvodnim monologom voditelja koji govori o događajima od prethodne nedelje, praćen snimcima i fotografijama, a inspirisana je emisijom „Last Week Tonight with John Oliver“.

Malagurski je događaje komentarisao pred publikom u studiju i predstavljao goste sa kojima će razgovarati tokom emisije.

U emisiji „Globalno“ na Televiziji „BN“ ugostio je brojne političare iz Bosne i Hercegovine (BiH), Srbije i Hrvatske, a u njegovom studiju našli su se nekadašnji ministri u Vladi Srbije poput Velimira Ilića, Žarka Obradovića, Dragana Šutanovca i Bratislava Petkovića, te borci za ljudska prava Ivan Pernar i Ivan Vilibor Sinčić, nekadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić i drugi.

Emisiju je do 2017. godine vodio Malagurski, a tada ju je preuzeo Marko Jeremić.

Ostali projekti

Boris Malagurski objavljivao je članke u dnevnom listu „Politika“, te političkom magazinu „Nova srpska politička misao“.

Od maja 2017. godine na sajtu sputnjiknews.com, predstavništvu ruske informativne agencije u Srbiji, Malagurski redovno objavljuje video komentare o aktuelnim dešavanjima.

On na satiričan način govori o problemima na globalnom, ali i regionalnom nivou, a njegovi komentari često nailaze na negodovanje pojedinaca i grupa iz svih bivših jugoslovenskih republika.

Naišao je na oštru osudu javnosti nakon što je godišnju komemoraciju stradanja Bošnjaka u Srebrenici nazvao „omiljenim praznikom bošnjačkih političara“ pod imenom „Srebrenica Fest“.

Iako u tom komentaru nije štedeo nikoga, pa ni srpske zvaničnike, najviše je uvredio predstavnike bošnjačkog naroda koji godinama oplakuju one koji su stradali u ovom mestu u julu 1995. godine.

Tokom svojih obraćanja javnosti reditelj neretko govori o problemu Kosova i Metohije, a upravo zbog toga mu je u maju 2018. godine zabranjen ulazak na Kosovo, gde je trebalo da prikaže film „Kosovo: Momenat u civilizaciji“.

Premijera njegovog filma bila je zakazana za 31. maj 2018. godine u tačno 12 časova i 44 minuta u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici, ali kosovska policija nije dozvolila Malagurskom da uđe u zemlju.

U izjavi za medije rekao je da je želeo da prisustvuje premijeri svog filma, „pogotovo imajući u vidu da u ovom trenutku mnogi takozvani umetnici sa Kosmeta izlažu svoja dela u Beogradu u okviru događaja `Mirdita – dobar dan`.“

Međutim, na administrativnom prelazu Jarinje, vozilo u kome se Malagurski nalazio usmereno je sa strane, te mu je nakon pola sata rečeno da mu je ulazak na Kosovo zabranjen zato što „predstavlja pretnju za javnu politiku unutrašnje bezbednosti, javno zdravlje ili međunarodne odnose“.

Ovaj potez kosovskih vlasti reditelj je okarakterisao kao „kukavički čin očajnog Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) koji ne ume da spreči širenje istine po svetu i pokušava da ovakvim bednim potezima na Kosovu i Metohiji uguši istinu o našim svetinjama“.

Politička stajališta

Prema vlastitim rečima Boris Malagurski se zalaže za „revoluciju svesnosti“ ističući činjenice da televizijske emisije „ispiru mozak ljudima“ i da mediji uveliko manipulišu masom.

Kaže da je „evroskeptik“ te naglašava da je borba za ulazak u Evropsku uniju poput „sastanka na slepo“, gde iako ne znate šta će se dogoditi ipak želite da odete na taj sastanak jer ste očajni“.

U emisiji „Jedan na jedan“ koja se emituje na programu Alternativne televizije Malagurski se deklarisao kao levičar, a u intervjuu za list „Danas“ osudio je pokušaje pojedinaca da ga identifikuju kao ekstremnog desničara naglašavajući da su njegovi filmovi prikazivani na festivalima koje organizuju partije levog krila, poput Festivala „Subversive“ u Hrvatskoj.

On neretko ističe svoju tezu da je svako ko kritikuje Evropsku uniju, „diktaturu“ Brisela, NATO, američke pretenzije da vladaju svetom i lokalni nevladin sektor, automatski, označen kao „desničar“ ili još groznije predstavljen neinformisanoj publici.

Malagurski podržava proteste kao način da se izvrši pritisak na vladu, te izbore smatra važnima, ali takođe ističe da demokratija funkcioniše jedino ako stvorite uslove u kojima svako od izabranih predstavnika mora da donosi odluke.

On smatra da svaka vlada donosi odluke u korist naroda, samo onda kada se boji javne reakcije tog istog naroda.

Malagurski ne krije svoju kritiku neoliberalizma, te smatra da borba protiv njega nije više pitanje ideologije nego zdravog razuma.

Naglašava važnost učešća mladih ljudi u politici, te kritikuje razjedinjenost ljudi u Srbiji koji imaju iste probleme, a ne mogu da se udruže zbog zajedničkog interesa.

U intevjuu koji je dao novinaru Amiru Zukiću u emisiji „Presing“ na N1 televiziji on je istakao da Sjedinjene Američke Države (SAD) uveravaju muslimane da je sve što rade zapravo za njihovo dobro.

Tom prilikom je dodao da bi i sam Jozef Gebels (Paul Joseph Goebbels) bio „fasciniran“ time što je zapadna propaganda do sada postigla. Smatra da „ljudima na Balkanu treba pomirenje i dijalog o stvarima koje ih spajaju“.

Politiku turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan) smatra represivnom. Podržava ono što u Hrvatskoj rade Ivan Pernar i stanka Živi zid, a problem Makedonije vidi u velikoj ranjivosti i podeljenosti, kojoj „nažalost treba čudo da preživi“.

Aktivizam

U oktobru 2011. godine Boris Malagurski je na barikadama na Jarinju koje dele Srbiju i Kosovo prikazao svoj film „Težina lanaca“ kako bi pružio podršku Srbima u borbi za njihova prava na Kosovu.

Organizovao je proteste ispred zgrade Radio Televizije Srbije u junu 2012. godine zbog „organizovanog medijskog mraka“ u Srbiji.

Naime, Malagurski je pred 200 demonstranata rekao da je tadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić odbio da emitije njegov film „Težina lanaca“ na javnom servisu jer je već prikazan na televiziji „Hepi“.

Autor je tom prilikom rekao da su na toj televiziji prikazani samo delovi filma, te da je „Srbija jedina zemlja u regionu i delu Evrope gde njegov film nije prikazan na državnoj televiziji“.

Redovno drži govore o političkim temama, naročito situaciji na Kosovu, a slušali su ga i studenti Univerziteta u Beogradu.

Kontroverze

Dok jedan deo srpske javnosti Malagurskog naziva „srpskim Majklom Murom“ drugi deo ga smatra teoretičarem zavere i nacionalistom koji „Srbe predstavlja samo kao žrtve zapadnog imperijalizma“.

Tako je filmski kritičar Vladan Petković izjavio da u filmu „Težina lanaca“ Malagurski izborom sagovornika pokušao da nametne jednu ideju i jednostrano predstavi problem.

Petković otišao i korak dalje, pa je film „Kosovo: Možete li da zamislite“ nazvao „još ekstremnijim“ i dodao da je njegovo objašnjenje konflikta na Kosovu apsurdno.

Hrvatski mediji neretko njegove izjave nazivaju fašističkim, te osuđuju svoje političare i aktiviste Pernara i Sinčića što podržavaju projekte „opskurnog reditelja“.

Bošnjaci u BiH su oštro reagovali na njegov video komentar o obeležavanju stradanja u Srebrenici, a Kosovo mu je zabranilo ulazak na teritoriju zemlje.

Kao tinejdžer još 2007. godine banovan je na engleskoj Wikipediji iz nepoznatih razloga.

Filmografija

Dokumentarni filmovi

• 2005. The Canada Project
• 2009. Kosovo: Možete li da zamislite?
• 2010. Težina lanaca
• 2012. Pretpostavka pravde
• 2013. Beograd
• 2014. Težina lanaca 2
• 2017. Kosovo: Momenat u civilizaciji
• 2019. Lajkuj me milion puta
• 2019. Težina lanaca 3
• 2021. Crna Gora: Podeljena zemlja

Televizija

• 2013-2015. Revolucija
• 2015-2017. Globalno
• 2017- 2018. Malagurski za Sputnjik
• 2018. Clip@RT with Boris Malagurski
• 2019 – 2020. Malagurski ukratko
• 2020 – Big Stories & Beyond„ sa Borisom Malagurskim

Nagrade

• 2005. godine osvojio nagradu Mladi Autori Evrope na Međunarodnom filmskom festivalu na Paliću za film „The Canada Project“
• 2005. godine osvojio nagradu Mladi Autori Evrope na Međunarodnom filmskom festivalu na Paliću za film „Vreme je“
• 2009. godine film „Kosovo: Možete li da zamislite?“ proglašen najboljim dokumentarnim filmom na festivalu u Vankuveru (BC Days Documentary Film Festival)
• 2009. godine osvojio „Srebrnu palmu“ zaj najbolji studentski  film „Kosovo: Možete li da zamislite“ na Međunarodnom festivalu u Meksiku (Mexico International Film Festival)
• Film „Kosovo: Možete li da zamislite“ prikazan je na Međunarodnom Filmskom Festivalu BridgeFest u Istočnom Sarajevu, dok je film „Težina lanaca“ prikazan publici na festivalima u Beogradu, Londonu, Torontu, Havani i En Arboru (SAD)
• 2019. Film „Lajkuj me milion puta“ uvršten u zvaničnu selekciju Martovskog festivala u Beogradu
• 2020. Film „Težina lanaca 3“ uvršten u zvaničnu selekciju Festivala „DOK#2“ u Beogradu