Novak Đoković

Biografija

Novak Đoković je najbolji srpski teniser svih vremena i jedan od najboljih tenisera sveta svih vremena. Njegovi nadimci su Nole i Džoker. Rođen je 22. maja 1987. godine u Beogradu.

Nole je najstariji sin majke Dijane i oca Srđana, a ima i dva mlađa brata, Marka i Đorđa, koji se takođe bave tenisom. U srećnom je braku sa dugogodišnjom devojkom Jelenom, devojački Ristić, sa kojom ima sina Stefana i ćerku Taru. Imaju i dva ljubimca: belog maltezera Pjera koji ima svoj tviter (twitter) nalog i braon pudlicu.

Nole je sa četiri godine prvi put uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku gde je provodio raspuste jer su njegovi roditelji tamo imali piceriju.

Trener mu je bila Jelena Genčić koja je prepoznala njegov talenat. Uzor mu je bio teniser Pit Sampras zahvaljujući kome je u sedmoj godini života odlučio čime želi da se bavi.

Kada ga je video sa Vimbldonskim peharom u rukama, znao je će uraditi sve da postane teniski broj 1.

Sa dvanaest godina je pohađao minhensku tenisku akademiju koju je držao jugoslovenski reprezentativac Nikola Pilić.

2001. godine Novak je bio prvak Evrope kao pojedinac, u paru i u ekipi. Sa reprezentacijom je došao do finala Dejvis kupa za juniore, ali je izgubio svoj meč. Naredne godine se našao na 40. mestu najboljih juniora sveta.

U junu 2003. godine se izborio za svoj prvi ATP poen tako što je osvojio fjučers turnir na terenu TK Crvena Zvezda kao član TK Partizan. Iste godine je došao do još dva finala fjučersa.

2004. godine je osvojio tri fjučersa u: Solnoku, Budimpešti i Beogradu i tri čelindžera u: Sanremu, Ahenu i Budimpešti. Za Dejvis kup reprezentaciju je zabeležio dve pobede protiv Letonaca.

2005. godine je počeo da igra na ATP turnirima. Nastupio je na Otvorenom prvenstvu Australije na kom je izgubio od Marata Safina koji je te godine osvojio titulu.

2006. godinu je započeo polufinalom turnira u Hopman kupu koji je igrao sa Anom Ivanović. Posle četvrfinala na Rolan Garosu i osmine finala na Vimbldonu, postao je 40. teniser sveta.

Prva ATP titula koju je osvojio je Otvoreno prvenstvo Holandije, a druga je u Mecu. Nakon toga je bio 20. teniser na ATP listi.

Iako je učestvovao na brojnim turnirima, najveći uspeh je bilo četvrfinale u Madridu u kom ga je pobedio Fernando Gonzales.

Ove godine je počeo da se takmiči sa Rodžerom Federerom, Rafaelom Nadalom i Endijem Marijem koji će postati njegovi ljuti rivali, ali i veliki prijatelji. Rodžeru je u Monte Karlu uzeo set, Nadalu je na Rolan Garosu predao meč, a Endija je, posle preokreta, pobedio u Madridu. Na kraju godine je bio 16.

2007. godine je osvojio turnire u Adelajdu i Majamiju, bio je finalista u Indijan Velsu i stigao je do osmine finala na Australija Openu. Zahvaljujući ovim rezultatima, našao se među 10 najboljih tenisera na svetu. Na Mastersima u Rimu i Hamburgu je došao do četvrfinala, a osvojio je Otvoreno prvenstvo Eštorila.

Odigrao je prvo polufinale grend slema, tj. Rolan Garosa, u kom je izgubio od kasnijeg pobednika Rafaela Nadala. Na Vimbldonu je predao meč Nadalu zbog problema sa stopalom i leđima.

Osvojio je titulu Rodžers kupa tako što je za tri dana porazio tri najbolje plasirana tenisera na svetu (Rodika, Nadala i Federera).

Novakovo prvo Grend slem finale je bilo Otvoreno prvenstvo Amerike u kom ga je Federer porazio. Jedan od protivnika mu je bio Radek Štepanek protiv koga je igrao pet sati.

U Beču je osvojio titulu pobedivši Stanislasa Vavrinku. Srbiji je omogućio da se plasira u Svetsku grupu Dejvis kupa tako što je pobedio u oba meča protiv Australije.

Uspesi koje je zabeležio su ga doveli na treće mesto na ATP listi. Novine „Sport“ su ga proglasile za sportistu godine u Srbiji, a prema Asocijaciji teniskih profesionalaca, Novak je najviše napredovao u 2007. godini.

2008. godine je u Hopman kupu sa Jelenom Janković stigao do finala, ali su izgubili od predstavnika SAD-a, Serene Vilijams i Mardija Fiša.

U januaru je osvojio prvi grend slem trofej u karijeri, Australian Open, pobedivši Congu u finalu. U Svetskoj grupi Dejvis kupa reprezentacija je izgubila protiv Rusije, a Novak nije mogao da pruži adekvatan otpor jer je imao stomačni virus.

Na turnirima u Marselju, Dubaiju i Majamiju se nije proslavio, ali je pobedio u Indian Velsu.

Na šljaci je imao solidan učinak, osvojio je Rim, ali je u Monte Karlu, Hamburgu i Rolan Garosu došao do polufinala. Rano je ispao sa turnira u Vimbldonu, a u Sinsinatiju i Rodžers kupu ga je porazio Endi Marej.

Na Olimpijskim igrama je bio postavljen za trećeg nosioca i osvojio je bronzanu medalju za svoju zemlju. Takmičio se i u konkurenciji parova sa Nenadom Zimonjićem, ali su ispali u drugom kolu.

Na Ju-Es openu je, tokom meča u četvrtom kolu, zatražio dva tajm-auta nakon čega je pobedio Tomija Robreda.

To je izazvalo negodovanje kod Endija Rodika koji je ironično prokomentarisao: „A šta mu je sad? Leđa, kuk? Grčevi, ptičji grip, SARS?“

Novak mu je na njegovom omiljenom terenu zadao težak poraz dokazavši da je u stanju da igra i protiv publike koja mu nije bila naklonjena.

Kada se povukao iz tenisa, Rodik je priznao da je u svlačionici fizički nasrnuo na rivala, ali da je odustao jer je Novakov trener bio jači od njega i njegovog trenera zajedno. Ispao je u polufinalu od Federera.

Usledile su eliminacije sa Otvorenog prvenstva Tajlanda, Mastersa u Madridu i u Parizu. Osvojio je Masters kup u Šangaju i na kraju godine je ponovo bio treći.

Bio je specijalni gost na izboru za Pesmu Evrovizije na kom je sa Željkom Joksimovićem otpevao pesmu o Beogradu.

2009. godinu je počeo turnirima u Brizbejnu i Sidneju na kojima se nije proslavio, ali poslužili su mu kao priprema za Australian Open. Tu je branio titulu, ali je zbog zdravstvenih problema predao meč Endiju Rodiku.

Osvojio je turnir serije 500 u Dubaiju, a u Marselju je stigao do polufinala i izgubio od Conge za čiju igru tada nije imao adekvatan odgovor.

U Dejvis kupu reprezentacija se susrela sa Španijom, ali Noleta su porazili Ferer i Nadal. U Indian Velsu nije odbranio titulu, a u Majamiju mu ni pobeda nad Federerom nije pomogla jer je u finalu izgubio od Mareja.

Na šljaci, u Monte Karlu i Rimu, je doživeo poraze od Nadala zbog kojih je, nakon 81 uzastopne nedelje provedene na trećem mestu, pao na četvrto.

Na otvorenom prvenstvu Srbije u rodnom Beogradu je osvojio drugu titulu u sezoni. U Madridu je odigrao jedan od istorijskih mečeva protiv Nadala u kome je prokockao tri meč lopte.

Na terenu su se borili 4 sata i 2 minuta što spada u vremenski najduži meč koji je odigran u pojedinačnoj konkurenciji u tri seta u Open eri.

Na Rolan Garosu je došao do trećeg kola, u Haleu do finala, a na Vimbldonu do četvrtfinala. U okviru „Ju-Es open serije“, na turniru u Montrealu, se takmičio sa osmoricom najbolje plasiranih tenisera na svetu. Izgubio je od Rodika u četvrtfinalu.

U Sinsinatiju je došao do finala pobedivši Nadala, ali nije bio bolji od Federera. On ga je ponovo zaustavio u polufinalu Ju-Es opena.

Nakon finala u Pekingu i polufinala Mastersa u Šangaju, Novak se vratio na treće mesto. Zabeležio je pobedu nad Federerom u Bazelu i Nadalom u Parizu i osvojio je ove turnire.

Nole je treću godinu za redom završio na tećoj poziciji. Od 97 mečeva koje je odigrao, zabeležio je 78 pobeda.

2010. godine Novak se zagrevao na egzibicionom turniru u Kujongu u kom ga je porazio Fernando Verdasko. U četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Australije je, zbog stomačnih problema, izgubio od Conge. Ipak, zabeležio je najbolji plasman u dotadašnjoj karijeri i postao je drugi igrač sveta.

U Roterdamu ga je pobedio Mihail Južni, ali Novak mu se revanširao u Dubaiju gde je po prvi put u karijeri odbranio titulu.

Nije se proslavio u Indian Velsu i Majamiju, a u Monte Karlu i Rimu je izgubio od Fernanda Verdaska. Zbog alergije nije učestvovao na Otvorenom prvenstvu Srbije gde je branio titulu, kao ni u Madridu, zbog čega se Nadal ponovo vratio na drugu poziciju. Doživeo je neočekivan poraz u četvrtfinalu Rolan Garosa od 22. nosioca.

Prvi put je učestvovao u Londonu gde je u pojedinačnoj konkurenciji došao do četvrtfinala, dok je sa Izraelcem Jonatanom Erlihom osvojio prvu titulu u konkurenciji parova. Na Vimbldonu je došao do polufinala.

Reprezentaciji je doneo dva poena u borbi protiv SAD-a. Usledila je borba protiv Hrvatske za plasman u polufinale Dejvis kupa.

Novak je u Splitu pobedio Marina Čilića i Ivana Ljubičića. Ubrzo su pobedili Češku i našli su se u finalu ovog prestižnog turnira. U beogradskoj Areni su se borili protiv Francuske i, uprkos zaostatku od 1:2, pobedili su sa 3:2. Novak, Viktor, Janko, Nenad i trener Obradović su Srbiji doneli prvu salataru, a to su proslavili tako što su se svi ošišali na ćelavo.

U polufinalu Toronta ga je pobedio Federer, a sa Nadalom je učestvovao u konkurenciji parova, ali su već u prvom kolu poraženi.

U Sinsinatiju je došao do četvrtfinala, ali na putu ka tituli mu se isprečio Endi Rodik. Na Ju-Es openu je u polufinalu porazio Federera i ponovo postao drugi igrač sveta, ali je izgubio od Nadala.

U okviru azijske turneje, Novak je odbranio titulu u Pekingu, u Šangaju je došao do polufinala, a u Bazelu do finala oba puta izgubivši od Federera.

U Parizu je ispao u trećem kolu, a četvrtu godinu za redom se plasirao na završni turnit ATP-a gde je došao do polufinala.

Novakov skor za ovu godinu je bio odličan i od 79 odigranih mečeva, zabeležio je 61 pobedu. Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najuspešnijeg muškog sportistu, a dobio je i zlatnu značku kao srpdki sportista godine.

2011. godina se smatra početkom Novakove dominacije u kojoj je oborio mnoge svetske rekorde. Osvojio je tri grend slem turnira: Australian Open, Ju-Es open i Vimbldon koji je proslavio tako što je pojeo travu sa Centralnog terena.

Usledili su Masters turniri Indian Vels, Majami, Madrid, Rim i Kanada, zatim Otvoreno prvenstvo Srbije i ATP Dubai.

Do Rolan Garosa je ostvario 41 pobedu i, posle pobede nad Nadalom u finalu Vimbldona, postao je prvi teniser sveta. Osvojio je najveći broj Masters titula u jednoj sezoni, zaradio je 12,6 miliona dolara i za samo 18 nedelja i 6 dana se kvalifikovao na Završni masters.

Do Rolan Garosa je dva puta pobedio Federera, a Nadala je savladao u četiri finala. Najznačajniji turnir na šljaci mu je ostao nedostižan jer ga je Federer pobedio u polufinalu.

Do drugog poraza u sezoni je došlo na Mastersu u Sinsinatiju jer je predao meč Endiju Mariju. Na Ju-Es openu je savladao Federera i Nadala, ali pošto je umor učinio svoje, u Bazelu, Parizu i na Završnom turniru nije ostvario zapaženije rezultate.

Patrijarh srpski Irinej mu je uručio Orden Svetog Save zbog ljubavi prema crkvi i srpskom narodu. Dobio je Orden Srpske narodne odbrane Prvog stepena „za zasluge na sportskom polju i doprinos ugledu srpskog imena i naroda u svetu“.

Postao je počasni građanin Zvečana i nacionalni ambasador UNICEF-a. U Republici Srpskoj su štampane poštanske markice sa Noletovim likom. B92 je o najboljem srpskom i svetskom teniseru snimio dokumentarni film pod nazivom „Nesalomivi“.

2012. godinu je počeo maratonskim pobedama protiv Marija koju je ostvario za 4 sata i 50 minuta i protiv Nadala do koje je došao za 5 sati i 53 minuta. Odbranio je titulu u Majamiju, ali je u Indian Velsu i Dubaiju ispao u polufinalu.

Na šljaci je doživeo tri poraza u finalu od Nadala, i to u Monte Karlu, Rimu i Rolan Garosu.

Na Vimbldonu nije odbranio titulu zbog čega je Federer ponovo postao prvi igrač sveta. Na Olimpijskim igrama nije osvojio bronzanu medalju jer je izgubio od Huan Martina del Potra.

U okviru američke turneje je osvojio Toronto, dok su ga u Sinsinatiju i na Ju-Es openu pobedili Federer i Mari.

U Aziji je imao mnogo više uspeha i osvojio je oba turnira u Kini, Peking i Šangaj. Finale u Šangaju je proglašeno najboljim u 2012. godini jer je protiv Marija spasao pet meč-lopti. Titula na Završnom turniru sezone ga je vratila na prvo mesto na ATP listi.

Na dan državnosti Republike Srpske Novaku je uručen Orden Karađorđeve zvezde. Dobio je nagradu Laureus akademije koja se smatra najprestižnijim odlikovanjem u svetu sporta, a Novaj je izabran u konkurenciji koju su činili Jusejn Bolt i Lionel Mesi.

Našao se na 40. mestu najboljih tenisera i teniserki svih vremena, postao je najbolji ATP-ov igrač i najbolji sportista Balkana.

Na početku 2013. godine je osvojio egzibicioni turnir u Abu Dabiju. Došao je do finala Hopman kupa koji je igrao sa Anom Ivanović, ali su ih porazili predstavnici Španije.

Na putu do treće uzastopne titule na Australia Openu je zabeležio maratonsku pobedu nad Stanislasom Vavrinkom sa kim je igrao 5 sati i 2 minuta.

Peti set su završili rezultatom 12:10 što je Novaku bio prvi put u karijeti da igra na razliku i da neki turnir osvoji više od tri puta.

Igrao je za reprezentaciju Srbije protiv Belgije i plasirali su se u četvrtfinale. Nakon toga su savladali Sjedinjene Američke Države, a uprkos iskrenuću zgloba desne ruke, Novak je doneo odlučujući poen za polufinale Dejvis kupa.

Sledeći protivnik je bila Kanada, a u finalu su se sreli sa Češkom. Obe Novakove pobede nisu bile dovoljne pa je salatara ponovo pripala Česima.

U pojedinačnoj konkurenciji je osvojio titulu u Dubaiju, dok je u paru sa bratom Markom eliminisan na samom startu. Ostvario je pobedu na egzibicionom turniru u Los Anđelesu, u Indian Velsu je stigao do polufinala, a u Majamiju do četvrtog kola.

Zbog povrede zgloba nije bio siguran da li će učestvovati na Mastersu u Monte Karlu, ali odluka da ga ne propusti se pokazala ispravnom. U finalu je savladao Nadala i postao je prvi igrač koji je osvojio osam od deset masters turnira.

U Rimu i Madridu se nije proslavio, a Rolan Garos je i dalje ostao neosvojiva tvrđava. Nadal je u polufinalu trijumfovao iako je Novak imao brejk prednosti u petom setu.

U finalu Vimbldona je izgubio od Endija Marija, a na američkoj seriji turnira nije osvojio nijednu titulu.

U Aziji se mnogo bolje snašao i postao je prvi četvorostruki osvajač turnira u Pekingu. Iako ga je Novak u finalu savladao, Nadal se na kratko vratio na vrh ATP liste. Imao je uspeha u paru sa Vavrinkom, ali su predali meč jer se on povredio.

Odbranio je titulu u Šangaju i osvojio je Masters u Parizu iako su mu se na tom putu isprečili Federer i Ferer koji je u oba seta prvi servirao za njihovo osvajanje. U finalu Završnog turnira sezone je pobedio Nadala.

Iako je procenat uspešnosti Novakovih pobeda iznosio 88%, sezonu je završio kao drugi igrač sveta. Sa svojim najvećim rivalom, Rafaelom Nadalom, je otputovao u Južnu Ameriku gde su odigrali nekoliko egzibicionih mečeva na ledenoj reci glečera Perito Moreno.

Dobio je nagradu Dejvis kupa za privrženost, za najboljeg tenisera Srbije, a od Olimpijskog komiteta za najboljeg sportistu Srbije.

Objavio je knjigu „Serviraj za pobedu“ u kojoj opisuje svoje odrastanje i treniranje tokom bombardovanja SRJ Jugoslavije. U njoj se fokusirao na bezglutensku ishranu, mentalne i fizičke vežbe koje su mu u velikoj meri pomogle da postane ovo što je danas.

Novakov štab je 2014. godine predvodio novi glavni trener, legendarni nemački teniser Boris Beker. Sezonu je započeo pobedama na egzibicionim turnirima „Kojong klasik“ i u Abu Dabiju.

Nije odbranio titulu na Otvorenom prvenstvu Australije jer ga je u četvrtfinalu pobedio Stanislas Vavrinka. Na ovaj način je prekinut Novakov niz od 14 uzastopnih grend slem polufinala..

Nije uspeo da odbrani titulu u Dubaiju jer ga je u polufinalu zaustavio Federer. Ubrzo mu se revanširao na Mastersu u Indijan Velsu.

U finalu Majamija je savladao Nadala. Federer ga je pobedio u Monte Karlu, a Novak je zbog problema sa zglobom desne ruke otkazao učešće u Madridu. U Rim se vratio jači i osvojio je treću titulu.

Na Rolan Garosu je postavljen za drugog nosioca, ali Nadal ga je porazio u finalu.

Titula na Vimbldonu je Novaka vratila na prvo mesto ATP liste i prvi put je pobedio Federera na travi i u grend slem finalu.

Ipak, pokazao je da se ne nalazi u zavidnoj formi jer je u Torontu i Sinsinatiju ispao već u trećem kolu, a na Otvorenom prvenstvu Amerike je došao do polufinala.

U kineskoj prestonici je ostao neporažen, a malo mu je falilo da Tomašu Berdihu ne prepusti nijedan gem u finalu. Pobedio ga je rezultatom 6:0, 6:2. Novakov niz od 28 pobeda u Kini je prekinuo Federer u polufinalu Šangaja.

Usledila je titula u Parizu i na Završnom turniru sezone kojoj je prethodila Federerova predaja meča zbog problema sa leđima. Ovi fantastični rezultati su mu omogućili da treću sezonu završi kao teniski broj 1.

Proglašen je najboljim sportistom svih vremena na prostoru bivše SFRJ i ponovo je dobio nagradu Laureus akademije za najboljeg sportistu sveta. Sportski novinar Kris Bauer je napisao knjigu pod nazivom „Sportski lider Novak Đoković i uspon Srbije“.

Novak 2015. godine , zbog zdravstvenih problema, prvi put nije osvojio egzibicioni turnir u Abu Dabiju. Imao je debitantski nastup u Dohi, ali je izgubio u četvrtfinalu. Peta titula na Otvorenom prvenstvu Australije predstavlja njegov osmi grend slem u karijeri. U finalu Dubaija ga je pobedio Rodžer Federer.

Reprezentacije Srbije je na čelu sa Novakom pobedila reprezentaciju Hrvatske rezultatom 5:0 u prvom kolu Dejvis kupa.

Odbranio je titule u Indijan Velsu i Majamiju, a u Kaliforniji mu je samo Federer oduzeo set u finalu. Peta titula je bila Florida, a šesta Monte Karlo zbog čega je Novak postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni.

Iako nije bio zadovoljan partijama koje je pružio u Rimu, došao je do finala gde je pobedio Federera. Ostvario je 22 uzastopne pobede i u svoju vitrinu stavio četvrti pehar sa Masters turnira.

Na putu do finala Rolan Garosa je pobedio Nadala i Marija, ali ga je zaustavio dominantni Stanislas Vavrinka koji je zabeležio 60 direktnih poena naspram Novakovih 30.

Nije ostvario veliku želju da kompletira sve titule zbog čega je na dodeli pehara veoma emotivno reagovao i zaplakao.

To ga nije obeshrabrilo već se pripremio za novi trijumf na Vimbldonu. Najteži meč je odigrao sa Federerom koga je pobedio u četiri seta. Taj-brejk drugog seta je bio naročito uzbudljiv jer ga je Novak izgubio uprkos pet set lopti.

Ova pobeda mu je donela peto mesto u Open eri po broju grend slem titula kojih je tada bilo devet. Kao i trener Boris Beker, tri puta je osvojio Vimbldon.

U Montrealu je stigao do finala u pojedinačnoj konkurenciji i do polufinala u konkurenciji parova nastupavši sa Jankom Tipsarevićem.

Pored Rolan Garosa, nedostajala mu je i titula u Sinsinatiju koju nije osvojio zbog otpora koji mu je Federer pružio u finalu.

Novak mu se revanširao na Otvorenom prvenstvu SAD-a i izjednačili su se po broju pobeda 21:21. Imao je 16.145 АТP poena, dok je Federer imao 9.405.

Na azijskoj turneju je imao dve najdominantnije nedelje u karijeri. Osvojio je titule u Pekingu i Šangaju ne dopuštajući protivnicima da mu uzmu više od 4 gema za ceo meč.

Jedino je Vavrinka osvojio set u polufinalu nakon čega ga je Novak pobedio sa 6:0. Oborio je lični i svetski rekord osvojivši šest Mastersa u jednoj sezoni.

Nadmoć je pokazao i na Završnom turniru gde je osvojio četiri uzastopne titule. Savladao je Nadala pa je u ukupno 46 susreta zabeležio 23 pobede.

Ova sezona je bila najuspešnija u dotadašnjoj Novakovoj karijeri. Osvojio je 11 titula, stigao je do finala sva četiri grend slem turnira, od 15 finala koje je igrao, izgubio je samo 4.

Celu godinu je proveo na prvom mestu i osvojio je 16.785 ATP poena. Takođe je i ostvario najveću zaradu od turnira koja iznosi 21,6 miliona. Izjednačio se u duelima sa najvećim rivalima Nadalom i Federerom, a učinak mu je bio 93%, tj. 82 pobede i 6 poraza.

2016. godine uspeo je da osvoji do tada jefini trojef koji mu je falio, Roland Garos, gde je u finalu savladao Endi Mareja.

Početkom 2017. osvaja turnir u Dohi, gde u finalu pobeđuje Endija Marija. Nakon toga kreće niz lošijih rezultata, kada Novak otpušta svoj celokupan tim predvođen Marijanom Vajdom. Za trenera unajmljuje Andrea Agasija, ali loš niz se nastavlja i ulazi u probleme sa povredom lakta.

U 2018. godini Novak odlazi na opreaciju lakta, nakon čega kreće sa oporavkom i podizanjem forme. Razilazi se Agasijem i ponovo kreće u saradnju sa Marijanom Vajdom. Nakon sve boljih i boljih igara osvaja Vimbldon, gde u finalu pobeđuje Kevina Andersona.

Đoković je na Vimbldon stigao kao 12 igrač sveta. Savladao je Tenisa Sandgrena (Tennys Sandgren), Horacija Zebalosa (Horacio Zeballos), Kajla Edmunda (Kyle Edmund), Karena Kačanova (Karen Khachanov) i Keija Nišikorija (Kei Nishikori), da bi se u polufinalu sastao s dugogodišnjim rivalom Rafaelom Nadalom.

Nakon pet sati i 17 minuta vrhunske borbe, Đoković je u petom setu savladao Španca rezultatom 10:8. Meč se igrao dva dana i predstavlja drugi najduži duel u istoriji Vimbldona.

Najduži meč u istoriji ovog takmičenja odigrali su ranije istog dana Kevin Anderson (Kevin Anderson) i Džon Izner (John Isner). Ovom pobedom uspeo je da nakon skoro dve godine uđe u finale velikog turnira.

Savladavši Andersona u finalu posle dva sata i 18 minuta osvojio je 4. titulu na Vimbldonu i ujedno 13.titulu na velikim turnirima u karijeri, te ponovo ušao u društvo deset najboljih na ATP listi.

Posle vrlo dobrih partija na travi, usledili su turniri na tvrdoj podlozi u Severnoj Americi. U četvrtfinalu Rodžers kupa u Torontu savladao ga je Grk Stafanos Cicipas (Stefanos Tsitsipas) nakon dva sata i 16 minuta borbe.

Na terenu Mastersa u Sinsinatiju pojavio se prvi put nakon tri godine. U trećoj rundi je savladao Grigora Dimitrova (Grigor Dimitrov), a u četvrtfinalu Miloša Raonića.

Nakon pobede nad Marinom Ćilićem u polufinalu, u finalu ga je dočekao Rodžer Federer. Uspeo je i da savlada sedmostrukog šampiona u Sinsinatiju i konačno osvoji titulu koja mu je nedostajala.

Tako je postao prvi i jedini teniser u istoriji kome je pošlo za rukom da osvoji svih devet master turnira. U svojoj kolekciji Đoković sada ima titule sa turnira u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Madridu, Rimu, Montrealu, Sinsinatiju, Šangaju i Parizu.

Na Ju Es Open stigao je kao šesti teniser na ATP listi. Bilo je to ujedno njegovo prvo učešće na ovom takmičenju od finala 2016. godine.

Savladao je Martina Fučoviča (Márton Fucsovics), Sandgrena, Ričarda Gaskea (Richard Gasquet), Žoaa Sousa (João Sousa) i uspeo da stigne u četvrtfinale.

Pošto je porazio Federera Džon Milman (John Millman) se sa Đokovićem sastao u četvrtfinalu. Pobedivši Milmana srpski tenister je upisao 11. polufinale na Ju Es Openu.

Nakon što je ponovo uspeo da „nadmudri“ Nišikorija u finalu se sastao s Argentincem Huan Martinom Del Potrom (Juan Martín del Potro).

Savladavši dugogodišnjeg prijatelja osvojio je treću titulu na Ju Es Openu, te drugi Grend Slem u sezoni. Ova pobeda donela mu je plasman na treće mesto ATP liste.

Na mastersu u Šangaju porazio je Džeremija Šardija (Jérémy Chardy), šesnaestog tenisera sveta Marka Kećinata (Marco Cecchinato), Andersona, Aleksandra Zvereva (Alexander Zverev) i trinaestog Bornu Ćorića.

Tokom celog turnira nije ispustio niti jedan set, ni servis, te je osvojio četvrtu titulu u Šangaju i drugi masters u godini. Time je prestigao Federara i pozicionirao se na drugom mestu iza Nadala, prvi put od Otvorenog prvenstva Francuske 2017. godine.

Nadal je 31. oktobra objavio da odustaje od učešća na Mastersu u Parizu zbog povrede, što je Đokovića ponovo vratilo na prvo mesto ATP liste.

Na Mastersu u Parizu je bio drugi nosilac. Pobedio je Sousa, Damira Džumhura i Marina Čilića, te se u polufinalu sastao sa trećim nosiocem Rodžerom Federerom. Uspeo je da pobedi večitog rivala, a potom je savladao i drugog finalistu Karena Kačanova (Karen Khachamov).

Na ATP finalu je ponovo zasijao, savladavši Zvereva, Čilića i Iznera bez izgubljenog seta. Porazivši Kevina Andersona sedmi put se našao u finalu turnira na kome mu je ovog puta protivnik bio Aleksandar Zverev.

Premda je pretrpeo poraz, samim učešćem u finalu učvrstio je svoju poziciju na ATP listi, skoro 1600 poena ispred drugoplasiranog Nadala.

Usledilo je Prvenstvo u Mubadali gde je zabeležio pobede nad Kačanovim i Andersonom, te osvojio titulu. 2018. godinu je završio sa 9 045 poena.

Prvi turnir u 2019. godine na kome je učestvovao je bio Katar Open. Porazio je Džumhura, Fuksoviča, te petog nosioca Nikoloza Basilašvilija (Nikoloz Basilashvili). Međutim, u polufinalu ga je zaustavio Roberto Bautista Agut, sedmi nosilac turnira.

Na Otvorenom prvenstvu Australije Nole je bio prvi nosilac. Pobedio je Mičela Krugera, Žoa Vilfreda Congu i Denisa Šapovalova (Denis Shapovalov).

Usledile su pobede nad Medvedevom, Nišikorijem i Francuzom Lukom Pujom (Lucas Puille). U finalu je savladao Nadala, te osvojio sedmu titulu na Australijan Openu i 15. Grend slem u karijeri.

Na red  je došao Masters u Indijan Velsu na kome je stigao do treće runde gde ga je zaustavio Nemac Filip Kolšrajber (Philipp Kohlschreiber). Nakon toga je poražen u četvrtom kolu Majami Opena od Roberta Batiste Aguta, te u četvrtfinalu Mastersa u Monte Karlu od Medvedeva.

Tokom Otvorenog prvenstva u Madridu, Đoković je proslavio 250. nedelju na broju 1 ATP liste. Jedan je od tek pet tenisera kojima je tako nešto pošlo za rukom.

U finalu turnira u Madridu je savladao Stefanosa Cicipasa (Stefanos Tsitsipas), te osvojio svoju treću titulu i izjednačio Nadalov rekord od 33 titule u konkurenciji ATP Master 1000.

Na Otvorenom prvenstvu Italije brzo je savladao Šapovalova i Kolšrajbera, ali se namučio sa dugogodišnjim rivalom Huanom Martinom del Potrom.

Turnir je završio kao drugoplasirani i jedini koji je na tom takmičenju uspeo da oduzme set oporavljenom i motivisanom Rafaelu Nadalu.

Savladavši Hurkaša (Hubert Hurkacz), Henrija Laksonena (Henri Laaksonen), Salvatorea Karusa (Salvatore Caruso) i Jana Lenarda Štrufa (Jan-Lennard Struff), te petog nosioca Aleksandra Zvereva, postao je prvi teniser koji je 10 puta zaredom igrao u četvrtfinalu Rolan Garosa.

U polufinalu mu je protivnik bio Dominik Tim (Dominic Thiem). Meč je trajao više od četiri sata, ali je često prekidan zbog kiše, zbog čega se igrao dva dana. Pobeda je ipak pripala Austrijancu, a Đoković je prekinuo svoj niz od 26 pobeda na velikim turnirima.

Na Vimbldonu je osvojio svoju 16. Grend slem titulu, savladavši Rodžera Federera u epskom finalu od četiri sata i 15 minuta. Bio je to najduži i jedan od najuzbudljivijih mečeva u istoriji ovog turnira koji je Đokoviću doneo petu titulu na Vimbldonu.

Usledio je Sinsinati Open na kome je stigao do polufinala, gde je pobedio Danila Medvedev u tri seta. Medvedev je ujedno postao i osvajač Otvorenog prvenstva u Sinsinatiju.

Novak nije uspeo da odbrani titulu na Ju-Es Openu jer je u četvrtoj rundi zbog povrede morao da preda meč Stanislasu Vavrinki. Ovaj poraz ga je sprečio da osvoji tri od četiri Grend slem takmičenja te godine, podvig koji je ostvario 2011. i 2015. godine.

U oktobru 2019. godine je pobedom nad Džonom Milmanom osvojio Otvoreno prvenstvo Japana. Na Mastersu u Šangaju stigao je do četvrtfinala, gde ga je savladao Cicipas u tri seta.

Međutim, već u novembru 2019. godine, Đoković se plasirao u finale Mastersa u Parizu, nakon što je savladao Dimitrova. Pobedivši mladog Kanađanina Denisa Šapovalova, osvojio je petu titulu na ovom turniru.

Na ATP finalu 2019 igrao je u grupi Bjerna Borga. Pobedio je Matea Beretinija (Matteo Berrettini), ali je poražen od Dominika Tima i Rodžera Federera. Bio je to njegov prvi poraz od Švajcarca od 2015. godine.

Posle pauze je usledilo učešće na ATP Kupu 2020, na kome je pomogao reprezentaciji Srbije da osvoji svoju prvu titulu. Pobedio je Medvedeva u polufinalu i Rafaela Nadala u finalu tog takmičenja.

Dugogodišnjeg rivala Rodžera Federera ponovo je savladao na Australijan Openu 2020. godine, a turnir je osvojio pobedivši Dominika Tima u pet setova.

Bila je to Đokovićeva osma titula na Otvorenom prvenstvu Australije, čime je postao prvi teniser u Open eri kome je pošlo za rukom da osvaja Gren slem titule u tri različite decenije.

Sedmnaesta Grend slem titula mu je donela nagradu od 2,5 miliona evra, a Novak se kao povratnik na Prvenstvo u Dubaiju okitio najsjajnijom titulom savladavši Stefanosa Cicipasa u finalu turnira.

Zbog pandemije koronavirusa koja je u martu 2020. godine zavladala svetom, mnoga takmičenja su pod znakom pitanja. Do 22. marta otkazani su ili odloženi turniri u Majamiju, Madridu, Rimu i mnogim drugim gradovima širom sveta.

Zaključno sa 16. martom 2020. godine, Novak Đoković se nalazi na prvom mestu ATP lestvice sa 10 220 bodova, dok je na drugom mestu Španac Rafael Nadal sa 9 850 poena.

Novak je u junu organizovao „Adria Tour“, regionalni teniski turnir humanitarnog karaktera u gradovima bivše Jugoslavije. Prvi turnir je održan 13. i 14. juna u Beogradu, a potom se 20. juna takmičenje preselilo u Zadar.

Bilo je planirano da se nekoliko mečeva održi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, te da Đoković i Damir Đumhur odigraju egzibicioni meč u Sarajevu.

Međutim, tokom turnira u Zadru, objavljeno je da je nekoliko tenisera i članova njihovog stručnog štaba zaraženo novim virusom korona, te su sva dalja takmičenja obustavljena i otkazana.

Mediji su 21. juna objavili da je bugarski teniser Grigor Dimitrov pozitivan na Kovid 19, a ubrzo nakon toga i da se turnir prekida.

Par dana nakon toga potvrđeno je i da je Novak pozitivan na novi virus korona, pa se regionalna i svetska javnost obrušila na njega i njegove saradnike, što su u uslovima svetske pandemije organizovali takvo takmičenje.

Đoković je kritikovan zbog održavanja događaja „sa nedostatkom socijalne distance“ i nepridržavanja mera predostrožnosti protiv virusa, premda je sve organizovano u skladu sa merama koje su donele vlade država u kojoj su mečevi igrani.

Srpski teniser je izrazio željenje zbog svega što se dogodilo, te istakao da su organizatori pogrešili jer su nastavili turnir, premda je uveren da su ispoštovani svi zdravstveni protokoli. U jednoj izjavi se osvrnuo i na „zlonamerne kritike“ od strane javnosti, te ih okarakterisao kao „lov na veštice“.

Mediji su u anketama ispitivali građane Srbije, Hrvatske i drugih zemalja u regionu šta misle o svemu što se dogodilo tokom „Adria Tour-a“ i svi su uglavnom branili Đokovića, upravo zbog činjenice da je ovim događajem želeo da učini nešto lepo za državljane zemalja bivše Jugoslavije. Najviše kritika je stiglo iz Velike Britanije i drugih „teniskih velesila“.

Polovinom avgusta 2020. godine teniska takmičenja su nastavljena. Đoković je 29. avgusta ušao u istoriju savladavši Kanađanina Miloša Raonića u finalu Mastersa u Sinsinatiju.

Time je osvojio svoj 35. Masters 1000 naslov i izjednačio rekord Rafaela Nadala. Pored toga, postao je prvi igrač u istoriji tenisa kome je pošlo za rukom da dva puta osvoji svaki Masters koji je igrao.

Bila je to njegova 11. pobeda u 11. okršaju sa Raonićem, te 80. trofej u karijeri.  Na dan 31. avgust 2020. godine Novak se još uvek nalazio na 1. mestu ATP liste sa 10 860 bodova. Iza njega su bili Rafael Nadal i Dominik Tim sa 9 850, odnosno 7 135 poena.

U četvrtom kolu Ju-Es Opena sastao se sa Špancem Pablom Karenjom Bustom (Pablo Carreño Busta). Međutim, tokom meča je nenamerno pogodio linijskog sudiju Lauru Klark (Laura Clark) lopticom u vrat, te je diskvalifikovan sa turnira.

Novak se izvinio zbog incidenta i poručio da će diskvalifikacija sa turnira biti važna životna lekcija.

Teniski savez Sjedinjenih Američkih Država (The United States Tennis Association) je doneo odluku da ga dodatno kazni oduzimanjem bodova koje je osvojio na turniru, te oduzimanjem novčane nagrade za plasman u osminu finala.

Odluka o diskvalifikaciji, kao i one koje su nakon toga usledile podelila je tenisku javnost na one koji su smatrali da „se pravila moraju poštovati“ i one koji su tvrdili da su organizatori Ju-Es Opena preterali, ističući da Novak taj incident nije izazvao namerno.

Sve to ga nije sprečilo da 21. septembra pobedi Argentinca Dijega Švarcmana (Diego Schwartzman) u finalu ATP turnira iz Master serije u Rimu i zabeleži 36. trijumf na nekom turniru iz Masters 1000.

Time je nadmašio Rafaela Nadala koji ih je do sada osvojio 35. Bilo je to Novakovo deseto finale i peti trofej na turniru u Rimu, dok je Švarcman prvi put u karijeri igrao u finalu nekog Masters turnira.

Na putu do finala 124. po redu Otvorenog prvenstva Francuske Novak je stigaosavladvši Šveđanina Mikaela Imera (Mikael Ymer), Litvanca Ričardasa Berankis (Ricardas Berankis), Kolumbijca Galan Riverosa (Daniel Elahi Galán Riveros) i Rusa Kačanova (Karen Khachanov) sa po 3:0.

Pabla Karenja Bustu je pobedio rezultatom 3:1, a Cicipasa u polufinalu sa 3:2. U finalu Rolan Garosa se sastao sa večitim rivalom i višestrukim osvajačem tog turnira Rafaelom Nadalom. Španac je ponovo pokazao zašto nosi nadimak „Kralj šljake“ savladavši prvog tenisera sveta rezultatom 3:0.

U finalu odgođenog Otvorenog prvenstva Francuske, Đoković je izgubio u dva seta od Rafaela Nadala.

Nakon toga je usledio turnir Viena Open gde ga je u četvrtfinalu pobedio Lorenco Sonego (Lorenzo Sonego) u dva seta.

U ATP finalu je poražen od Danila Medvedeva, ali je pobedio Zvereva i Švarcmana. Dominik Tim ga je porazio u polufinalu.

Svoju 300. nedelju na vrhu ATP liste Novak je zabeležio 21. decembra 2020. godine.

Novu sezonu je započeo igrajući za Srbiju na ATP kupu. Uprkos tome što je dobio oba singl meča, Srbija je eliminisana u grupnoj fazi.

Đoković je nakon toga osvojio svoju 18. titulu i rekordni deveti naslov prvaka Australija Opena savladavši u finalu Danila Medvedeva.

Prvog dana marta 2021. godine izjednačio je Federerov rekord Openere od 310 nedelja na 1. mestu ATP liste, a nakon toga je i srušio taj rekord.

Usledio je turnir u Monte Karlu, gdje je u trećem kolu poražen od Evansa.

Nakon toga je igrao na Srbija Openu. Poražen je u polufinalu od Aslana Karaceva (Aslan Karatsev).

Na Otvorenom prvenstvu Italije je savladao Cicipasa i Sonega, ali je u finalu poražen u tri seta od Nadala.

Revanširao mu se na Otvorenom prvenstvu Francuske tako što je izborio učešće u finalu. Bio je to tek drugi Nadalov poraz od Đokovića na ovom turniru.

Protivnik u finalu mu je bio Cicipas. Novak se vratio nakon dva seta zaostatka i pobedio protivnika u pet setova.

Postao je prvi igrač u Open eri koji je osvojio titulu vrativši se iz minusa u dva odvojena meča.

Pored toga, postao je tek treći igrač koji je osvojio sva četiri pojedinačna velika turnira, najmanje dva puta i prvi kome je to pošlo za rukom u Open eri.

Usledio je Vimbldon, gde je zabeležio svoju 100. pobedu na travi. U finalu je savladao Beretinija (Matteo Berretini) i osvojio svoj šesti naslov prvaka Vimbldona. Time je ujedno izjednačio Federerov i Nadalov rekord od 20 velikih naslova prvaka u pojedinačnoj muškoj konkurenciji.

Novak je postao tek drugi igrać koji je osvojio Grend Slem titulu na tri različite podloge u istoj godini. Pored toga, tek je peti igrač u Open eri koji je u istoj godini osvojio i Rolan Garos i Vimbldon.

Letnju sezonu je otvorio na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde mu je cilj bio da osvoji medalju za Srbiju. Međuim, u polufinalu je izgubio od Zvereva, a u borbi za bronzanu medalju od Buste (Pablo Carreño Busta).

Na Olimpijadi se takmičio i u mešovitom dublu sa Ninom Stojanović. Poraženi su u polufinalu od Karaceva i Vesnine (Elena Vesnina). Morao je da prekine meč za bronzanu medalju zbog povrede ramena.

Usledila je borba za novu titulu na Ju Es Openu. U polufinalu je pobedio Zvereva u pet setova i tako se plasirao u svoje 31. veliko finale. Tu ga je dočekao Medvedev od koga je izgubio u dva seta.

Na Mastersu u Parizu je došao do finala, čime je po sedmi put obezbedio prvo mesto na ATP listi na kraju godine. Oborio je rekord Pita Samprasa.

U finalu se osvetio Medvedevu za poraz na Ju Es Openu, te je osvojio svoj šesti naslov u Parizu i upisao 37. ttitulu na ATP Masters turnirima.

U ATP finalu 2021. godine poražen je od Zvereva.

Sezonu je priveo kraju vodeći Srbiju do polufinala Dejvis Kupa gde su izgubili od Hrvatske.

„Zatvoreništvo“ u Australiji

Novak Đoković je sezonu 2022. trebalo da započne učešćem na ATP kupu u Sidneju, međutim, povukao se sa tog turnira.

Kako bi igrao na Australija Openu, gde je do tog momenta bio trostruki branilac naslova, Vlada države Viktorije je zahtevala od svih igrača da budu vakcinisani protiv novog virusa korona ili da imaju medicinsko izuzeće.

Novaku je Australijska teniska asocijacija i Ministarstvo zdravlja države Viktorije odobrili medicinsko izuzeće.

Đoković je 16. decembra prethodne godine bio pozitivan na Kovid-19, što je korišteno kao osnova za izuzeće.

Vizu za ulazak u Australiju je dobio još 18. novembra 2021. godine. U Melburn je otputovao 5. januara, ali su ga vlasti Australije zadržale na aerodromu nakon što su utvrdili da „ne ispunjava uslove za ulazak u zemlju“.

Viza mu je poništena i zadržan je u hotelu koji služi kao pritvor za imigrante nekoliko dana čekajući ročište na sudu.

Savezni okružni sud Australije je 10. januara naredio njegovo puštanje na slobodu, presuđujući da je postupak poništenja vize koju su vlasti sprovele bio pogrešan na temelju toga što Đokoviću nisu dali dovoljno vremena da kontaktira svoje advokate i tenisku organizaciju pre službenog razgovora.

Australijska vlada je priznala da je otkazivanje bilo „nerazumno u datim okolnostima“.

Aleks Hok (Alex Hawke), australijski ministar za imigracije, državljanstvo, migrantske službe i multikulturalna pitanja je 14. januara 2022. godine poništio Đokovićevu vizu.

Tom prilikom se pozvao na „zdravstvene i redovne razloge“ i na „javni interes“.

Novak je podneo zahtev za sudsku reviziju, ali tri sudije Saveznog suda Australije su ga odbacili 16. januara, sprečivši tako njegovo učešće na Australijan Openu.

Srpski teniser je kazao da je „izuzetno razočaran tom odlukom“, ali je prihvatio presudu i iste noći je napustio Australiju.

Premda mu je po Zakonu zbog ovoga bio zabranjen povratak u Australiju naredne tri godine, u novembru 2022. godine novi ministar je tu zabranu poništio.

Novak je u intervjuu britanskom BBC-ju kazao da je „spreman odreći se rekorda u karijeri držeći se svojih principa slobodnog izbora“ da se ne vakciniše.

Posle Australije

Pošto za ulazak u Dubai nije bilo potrebno da se vakciniše, Đoković je u februaru učestvovao na turniru u toj arapskoj zemlji.

U četvrtfinalu turnira je poražen o Veselog (Jiří Veselý), pa je i prvo mesto na ATP listi morao da prepusti Medvedevu.

Povukao se sa Mastersa u Indijan Velsu i sa Otvorenog prvenstva Majamija, jer su SDA zabranile ulazak nevakcinisanim strancima u zemlju.

Uprkos tome što nije igra, Đoković se vratio na prvo mesto ATP liste, nakon što je Medvedev poražen u trećem kolu Indijan Velsa.

Usledio je Masters u Monte Karlu, gde je bio prvi nosilac. Već na prvom meču je poražen od Davidoviča Fokine, što je bio njegov prvi poraz u uvodnom meču od Barselona Opena 2018. godine.

U aprilu 2022. godine je stigao do finala Srbija Opena gde je u tri seta poražen od Rubljova.

Na Madrid Openu u maju je stigao do polufinala gde ga je u tri seta pobedio devetnaestogodišnjak Karlos Arkaraz (Carlos Alcaraz) koji je kasnije i osvojio turnir.

Samo sedam dana kasnije Novak je na Italija Ooenu stigao do 12. finala u karijeri na ovom Mastersu. U polufinalu je pobedio Ruda (Carsper Ruud) za svoju 1000. pobedu u karijeri. Tako je postao tek peti teniser u Open eri koji je dostigao ovu cifru.

Novak je u finalu pobedio Cicipasa u dva seta i osvojio svoju šestu titulu na Italija Openu, te rekordni 38. Masters naslov.

Na Rolan Garosu se u maju 2022. godine pojavio kao branilac naslova. Savladao je Nišikorija, Molčana, Bedena i Švarcmana, a u četvrtfinalu ga je dočekao Nadal.

Bio je ovo njihov 59. susret, a Novak je izgubio u četiri seta. Posledica toga je gubitak prvog mesta na ATP listi, po drugi put 2022. godine.

Vimbldon za istoriju

Pobedom nad Korejcem Kvonom (Kwon Soon-woo) u prvom kolu Vimbldona, Nole je postao prvi igrač u istoriji koji je osvojio 80 mečeva na sva četiri Grend Slem turnira.

U polufinalu Vimbldona je pobedio Norija (Cameron Norrie) i tako stigao do rekordnog 32. Grend Slem finala i prestigao Federerea.

Đoković je u finalu savladao Kirjosa u četiri seta i tako osvojio četvrti uzastopni i ukupno sedmi trofej na Vimbldonu.

Ovom pobedom je stigao do 21. velike titule, te prevazišao Federera i našao se na jedan Gren Slem naslov iza Nadala.

Zbog odluke da se ne vakciniše nije nastupio na Ju Es Openu. Njegov naredni turnir je bio u oktobru u Astani. U polufinalu je pobedio Medvedeva, a za 90. naslov u singlu savladao je Cicipasa. Pored toga, po 15. put u karijeri se kvalifikovao za ATP finale.

Do svog trećeg uzastopnog finala sezone i ukupno osmog na Mastersu u Parizu, Novak je stigao savladavši Cicipasa. Bilo je to Đokovićevo 56., rekordno finale na ATP Mastersima i 650. pobeda na tvrdoj podlozi.

Time je postao tek treći igrač u Open eri koji je zabeležio 650 ili više pboeda na bilo kojoj podlozi.

Ipak, u finalu je poražen od devetnaestogodišnjeg Runea (Holger Rune) koji je na putu do titule pobedio pet igrača iz prvih 10.

Istorijska titula na ATP finalu

Na ATP finalu je bio sedmi nosilac. U prvom meču je savladao drugog nosioca Cicipasa, te zabeležio svoju 60. pobedu u karijeri nad igračem iz Top 3. Bila je to ujedno njegova deveta uzastopna pobeda nad Cicipasom.

Nakon toga je pobedio šestog nosioca Andreja Rubljova i četvrtog nosioca Danila Medvedeva. U polufinalu je savladao Frica (Taylor Fritz) da bi došao do svog osmog finala na ATP turniru i osigurao 15. mesto među prvih 5 na listi na kraju godine.

Savladavši Kaspera Ruda osvojio je šestu titulu ATP finala.

Ušao je istoriju kao prvi teniser koji je osvojio ovaj turnir u tri različite decenije – 2000, 2010, 2020. Sa 35 godina je postao i najstariji šampion u 53 godine dugoj istoriji ATP finala.

Titula za početak 2023. godine

Novak Đoković je novu sezonu započeo osvajanjem svoje 92. titule u karijeri na turniru u Adelaidi, gde je u finalu savladao Kordu (Sebastian Korda) u tri seta.

Sledeće nedelje je odigrao egzibicioni meč sa Kirjosom, uprkos povrede kolena.

Na Australijan Openu je izgubio samo jedan set na putu do finala gde je pobedio Cicipasa u dva seta i osvojio 10. naslov prvaka AO.

Sa 22 velike titule u pojedinačnoj konkurenciji izjednačio se sa Nadalom, a vratio se i na prvo mesto ATP liste .

Novak je 27. februara 2023. godine srušio rekord koji je Štefi Graf postavila pre 25 godina od 377 nedelja na prvom mestu ATP liste. Time je postao igrač sa najviše sedmica provedenih na prvom mestu u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Pošto mu je odbijena viza za ulazak u SAD, u martu se povukao sa turnira Indijan Vels i Majami Open. Premda su direktori turnira lobirali kod vladinih organizacija da daju Novaku izuzeće, to se nije dogodilo.

Guverner Floride Ron DeSantis (Ron DeSantis) je direktno apelovao na predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) da Đokoviću odobri vizu za Majami Open, ali je njegov zahtev odbijen.

Sezonu na zemljanoj podlozi započeo je igrajući na Mastersu u Monte Karlu. U osmini finala je poražen od Musetija (Lorenzo Musetti).

Kao prvi nosilac turnira Banjaluka Open, Nole je u četvrtfinalu poražen o Dušana Lajović u dva seta.

Naredne sedmice je objavio da se povlači sa turnira Madrid Open zbog povrede lakta.

Na Italija Openu je u četvrtfinalu izgubio od Runea, koji je kasnije postao finalista tog turnira.

U polufinalu Rolan Garosa 2023. godine Novak je pobedio Karlosa Alakaraza u četiri seta i tako stigao do svog rekordnog, 34. velikog finala.

Osim toga, postao je jedini igrač koji je igrao najmanje sedam finala na svakom Gren Slem turniru.

Nole je u finalu savladao Ruda osiguravši rekordni 23. veliki naslov i postavši prvi čovek u istoriji tenisa koji je osvojio trostruki Gren slem u karijeri.

Osvajanjem naslova prvaka Rolan Garosa, srpski teniser je preuzeo prvo mesto ATP liste od Alkaraza.

Usledilo je učešće na Vimblodnu, gde se borio za osvajanje pete uzastopne titule, osme na ovom turniru, te 24 Gren slem titule.

Do polufinala je stigao savladavši Kačina (Pedro Cachin), Džordana Tomsona (Jordan Thompson) i Vavrinku, a potom i Hurkača (Hubert Hurkacz) i Rubljeva.

U polufinalu ga je dočekao Janik Siner (Jannik Sinner),a Đoković je zabeležio pobedu i došao do svog 5. uzastopnog, a 9. ukupno finala Vimbldona, te svog rekordnog 35. velikog finala.

Usledila je borba za titula sa Alkarazom. Izgubivši od mlađeg protivnika, Đoković je prekinuo niz od 34 meča bez poraza na Vimbdonu od 2018. godine, i niz bez poraza u finalu Vimbdona i na Centralnom terenu od 2013. godine kada je izgubio od Marija.

Lični život

Novak je u dugogodišnjoj stabilnoj vezi sa Jelenom Đoković.

2007. godine je osnovao Fondaciju „Novak Đoković“ koja prikuplja humanitarna sredstva za decu iz socijalno ugroženih sredina. Direktor je Novakova supruga Jelena Đoković.

10. jula 2014. godine Jelena i Novak su se venčali na Svetom Stefanu. Crkveno venčanje se održalo u manastiru Praskavica dva dana kasnije. Mladenci su od gostiju zahtevali diskreciju, a umesto poklona, zamolili su ih da uplate donacije fondaciji.

21. oktobra 2014. godine Jelena i Novak su dobili sina Stefana. Jelena se porodila u Francuskoj, slavlje u Beogradu je odmah počelo. Porodica Đoković je u Stefanovu čast okačila ogroman bilbord na Novom Beogradu.

Početkom septembra 2017. godine Novak i Jelena su dobili ćerku kojoj su dali ime Tara.

Iako često osporavan, Novak se trudi da svojim rezultatima dokaže da mu je mesto na samom vrhu. Na pitanje novinara CNN-a, Andresa Kupera, šta ga je motivisalo i guralo kroz karijeru, Novak je dao izjavu koja najbolje opisuje njegov životni put: „Znate, svašta se meni dešavalo. I narodu generalno. Mali smo, ali prkosni, i kroz istoriju tako.

Kada je NATO uništavao moju zemlju bez pravnog osnova 1999. godine, bio sam dete. Zarekao sam se tada da ću taj isti svet pobediti na svoj način. I evo me danas. To uništavanje me nije uništilo, niti moj narod. Nije nam slomljen duh, i dalje smo radosni uprkos problemima. To je pobeda.“

Novak Đoković je počasni građanin Banja Luke, UNICEF-ov ambasador dobre volje i najbolji sportista Evrope i Balkana po izboru novinskih agencija.