Andy Murray (Endi Mari)

Biografija

Endi Mari (često pisano i Endi Marej) (Andrew Barron Murray) je škotska teniska zvezda, a na Vimbldonu 2013. godine je postao prvi Britanac koji je nakon 77 godina osvojio ovaj turnir. Endi Mari je rođen 15. maja 1987. godine u Glazgovu u Škotskoj. Živi u Sariju u Engleskoj.

U prvih deset najboljih tenisera svijeta po prvi put se našao u junu 2007. godine i to na 8. mestu. Na prvo mesto ATP liste došao je 7. novembra 2016. godine, kada je prestigao Novaka Đokovića. Trenutno (septembar 2021. godine) se nalazi na 112. mestu najboljih tenisera sveta.

Odrastanje i prvi teniski koraci

Endijev otac zove se Vilijam (William), a majka Džudi (Judy). Endrju Baron Mari (Andrew Barron Murray) je odrastao u Danblejnu (Dunblane) i počeo igrati tenis sa samo tri godine. Njegova porodica sa majčine strane bavila se sportom, a njegov deda bio je profesionalni fudbaler.

Džudi, bivša teniserka, je trenirala Endija i njegovog starijeg brata Džejmija u njihovim ranim godinama.

Njegova inspiracija u detinjstvu bio je njegov brat Džemi, koji je tada zauzimao visoko drugo mesto u juniorskoj konkurenciji.

U martu 1996. godine, dok je osmogodišnji Endi sedeo u učionici u osnovnoj školi u Danblejnu, naoružani muškarac po imenu Tomas Hemilton (Thomas Hamilton) ušao je u ustanovu i počeo pucati. Pogodio je i ubio 17 ljudi, od čega 16 učenika i jednog nastavnika, nakon čega je izvršio samoubistvo. Tokom tog strašnog događaja Endi je pobegao i sakrio se u direktorovoj kancelariji.

Mari je osvojio veliko omladinsko prvenstvo u svojoj starosnoj grupi na „Orandž Boulu“ („Orange Bowl“) na Floridi 1999. godine. Došao je na prvo mesto svetske rang liste u juniorskoj kategoriji nakon što je osvojio juniorski titulu na Ju-Es Openu  (US Open) 2004. godine. Kasnije te godine, Bi-Bi-Si (BBC) ga je imenovao „Mladom sportskom ličnošću godine“.

Profesionalna teniska karijera

Ubrzo nakon što je postao najmlađi britanski teniser koji se takmiči na Dejvis Kupu (Davis Cup), Mari je imao svoj profesionalni debi u aprilu 2005. godine.

U 2006. godini dobija novog trenera, i s njim pobeđuje visokorangiranog Rodžera Federera (Roger Federer) u drugom krugu Sinsinati Masters (Cincinnati Masters) turnira. I te iste godine pobeđuje Endija Rodika (Andy Roddick) i osvaja SAP Open turnir u San Hozeu (San Hose) u Kaliforniji kao svoju prvu ATP titulu.

Sledeće godine opet osvaja SAP Open, kao i Sankt Petersburg Open što ga dovodi među 10 najboljih tenisera na svetu.

Mari je dospeo u žižu teniske javnosti kada je pobedio špansku tenisersku senzaciju Rafaela Nadala (Rafael Nadal) i došao do finala Ju-Es Opena 2008. godine. Međutim, u finalnom meču titula je pripala Švajcarcu Federeru.

Dolazi na drugo mesto svetske rang liste 2009. godine, i završava kao drugoplasirani na Australijan Openu 2010. i 2011. godine.

Endi 2012. godine po prvi put dolazi do finala na Vimbldonu, nakon pobede nad Džo-Vilfredom Congom (Jo-Wilfred Tsonga) u polufinalnom meču. Marijeva pobeda je učinila Škotsku i čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo ponosnim.

Naime, Mari je prvi profesionalni teniser iz Velike Britanije koji je dospeo u finale Vimbldona još od 1938. godine. Međutim, u finalu je pobedio Federer, kojem je ovo bila sedma titula na Vimbldonu.

Mari je svoj poraz sa Vimbldona osvetio na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine, kada je pobedom nad Federerom osvojio svoju prvu olimpijsku zlatnu medalju.

Prva Grend slem titula

U septembru te godine, Mari nastavlja sa fantastičnom igrom na Ju-Es Openu. Izvojevao je impresivnu pobedu nad Novakom Đokovićem u teškom meču od pet setova, i time osvojio svoju prvu Grend Slem titulu. Time je postao prvi teniser iz Velike Britanije od 1977. godine i prvi Britanac od 1936. godine koji je osvojio Grend Slem titulu.

Nakon što je izgubio meč od Đokovića na Australijan Openu 2013. godine, Mari je u ušao u istoriju tog leta pobedivši srpskog tenisera kako bi osvojio singl turnir za muškarce na Vimbldonu. Postao je prvi Britanac koji je osvojio Vimbldon u poslednjih 77 godina i drugi teniser škotskog porekla koji je osvojio Vimbldon posle Harolda Mahonija 1896. godine.

Povrede

Mari je operisao leđa u septembru 2013. godine nakon poraza u četvrtfinalu US Opena. Njegovi nastupi su bili neujednačeni većinom sezone u 2014. godini, ali je dobio novog trenera, bivšu šampionku Ameli Morezmo (Amelie Mauresmo).

Činilo se da se Škot vraća u igru kada je po četvrti put došao do finala Australijan Opena početkom 2015. godine. U martu te godine je ostvario 500. pobedu u svojoj karijeri dok se takmičio na Majami Openu.

Marej je nastavio s impresivnom igrom na Otvorenom prvenstvu Francuske, pokušavajući da se izbori sa manjkom od dva seta u polufinalu, pre nego što je poklekao pred Đokovićem.

Nekoliko sedmica kasnije, došao je do polufinala Vimbldona, međutim večno mladi Federer ga je uskratio za bilo kakvu nadu za napretkom. Endijev sledeći poraz u četvrtom krugu Ju-Es Opena, ne samo da mu je uništio svaku šansu za titulom na nekom od velikih turnira, nego je i prekinuo njegov niz od 18 uzastopnih pojavljivanja u četvrtfinalu Grend Slema.

Mari sezonu u 2016. godini počinje sa jakom notom, napredujući prema finalu Australijan Opena, nakon čega gubi protiv svog večitog rivala, Đokovića. Međutim, dobija svoju osvetu protiv Đokovića u finalu Otvorenog prvenstva Italije u maju, i održava svoju igru na visokom nivou tokom Otvorenog prvenstva Francuske.

Pobedom protiv prošlogodišnjeg šampiona Stena Vavrinke (Stanislas „Stan“ Wawrinka), Mari postaje prvi britanski teniser koji je došao do finala Otvorenog prvenstva Francuske od 1937. godine. Njegov pokušaj da dođe do još jedne Grend Slem titule se izjalovio kada ga je u finalu, još jednom, porazio Đoković.

U julu 2016. godine, Mari napreduje do polufinala turnira na Vimbldonu nakon što je porazio Džo Vilfreda Congu. U finalu se suočio sa Milošem Raonićem, prvim Kanađaninom koji je dospeo do finala na Vimbldonu, i rezultatom 6:4 7:6 7:6 osvojio svoju treću Grend Slem titulu.

Odbrana titule na Olimpijskim igrama

Sledećeg meseca, Mari nastavlja s odličnom igrom, i pobedom protiv Argentinca Huana Martina del Potra (Juan Martin del Potro) na Olimpijskim igrama u Riju, postaje prvi teniser koji je uspešno odbranio olimpijsku titulu u singl kategoriji.

Početkom 2017. godine odlikovan je za zasluge u tenisu i humanitarnom radu, čime je sa samo 29 godina postao najmlađi vitez Velike Britanije.

Tu sezonu otvorio je porazom u polufinalu Svetskog prvenstva u tenisu od Davida Gofana (David Goffin). U plej of-u za treće mesto pobedio je Miloša Raonića. Mari je stigao do finala turnira Katar Open, ali je poražen od Novaka Đokovića. Na Australijan Openu izgubio je u četvrtom kolu od Miše Zvereva (Mischa Zverev).

U finalu turnira u Dubaiju koji je održan u februaru Mari je savladao Fernanda Verdaska (Fernando Verdasco). Već naredne sedmice pretrpeo je iznenadni poraz u drugom kolu Indijan Velsa od Vaseka Pospišila.

Povreda lakta ga je van terena držala mesec dana, a Britanas se u aprilu vratio na Masters turnir u Monte Karlu. Tu je u trećem kolu poražen od Alberta Ramosa Vinolasa (Alberto Ramos-Vinolas). Usledio je turnir u Barseloni, gde ga je u polufinalu pobedio Dominik Tim (Dominic Thiem).

U trećem kolu turnira u Madridu izgubio je od Borne Ćorića, a u drugom kolu turnira u Rimu od Fabija Fonjinija (Fabio Fognini). Na oba meča nije uspeo da osvoji nijedan set.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske 2017. godine uspeo je da savlada Del Potra i Karena Kačanova (Karen Khachanov). U četvrtfinalu je savladao Nišikorija (Kei Nishikori), ali je u polufinalu poražen od Vavrinke u pet setova.

Kao petostruki osvajač turnira u Kvinsu, Mari je poražen već u prvoj rundi.

Uprkos tome što dugo nije mogao da zaleči povredu kuka, vratio se na Vimbldon kao branilac naslova. Do četvrtfinala je stigao pobedom nad Francuzom Benoom Perom (Benoit Paire). Međutim, Sem Kveri (Sam Querrey) ga je sprečio da prođe dalje.

Ista povreda ga je naterala da propusti Otvoreno prvenstvo Kanade i turnir u Sinsinatiju, te je izgubio prvu poziciju na ATP listi od Rafaela Nadala.

Povreda ga je primorala da se povuče sa Ju-Es Opena, samo dva dana pred početak turnira. Najavio je da neće igrati ni na takmičenjima u Aziji, ali i da je izvesno da do kraja godine neće igrati profesionalne turnire. To je u konačnici dovelo do toga da padne na 16. mesto ATP liste, što je bio njegov najgori plasman od maja 2008. godine.

Na teren se vratio samo kako bi na humanitarnom turniru u Glasgovu odigrao meč protiv Federera.

Nakon toga, Mari i trener Ivan Lendl (Ivan Lendl) su objavili da su okončali saradnju.

Prva operacija kuka i bolni povratak na teren

Britanski teniser je 8. januara 2018. godine objavio da je operisao kuk koji ga je dugo mučio. Pokušavao je da se vrati na manje turnire, ali je oporavak trajao duže nego što bi on možda želeo.

Na teren se vratio pred Kraljičin kup, gde je u prvom kolu poražen od Nika Kirjosa (Nick Kyrgios). „Teška srca“ se povukao sa Vimbldona dan pred početak turnira. To je rezultovalo da na ATP listi „padne“ na 839. mesto.

Povrede su ga pratile i tokom narednih turnira, a iz istog razloga se povukao i s Otvorenog prvenstva Kanade. Na Masters turniru u Sinsinatiju je već u prvom kolu poražen od Francuza Lukasa Peljea (Lucas Pouille).

Na Ju-Es Open se vratio pobedom nad Australijancem Džejmsom Dakvortom (James Duckworth), međutim, već u drugom kolu je pretrpeo poraz od Španca Verdaska. Kako bi nastavio oporavak, propustio je Dejvis Kup protiv Uzbekistana.

Vratio se na Šenžen kup u Kini, te preko Gofina stigao do četvrtfinala, gde ga je dočekao i porazio Verdasko. Trebalo je da učestvuje na Otvorenom prvenstvu Kine, ali je zbog povrede gležnja ipak odlučio da ranije okonča sezonu.

Druga operacija kupa i prva titula u dve godine

Na turniru u Brizbejnu je u drugom kolu poražen od Medvedeva (Daniil Medvedev).

Tokom konferencije za novinare održane pred početak Australija Opena 2019. godine najavio je da bi se mogao povući iz profesionalnog tenisa zbog povrede kuka. Istom prilikom je kazao da postoji mogućnost da će ponovo na operaciju, ali je i izrazio sumnju da je to najbolja opcija za podruženje karijere, nego samo za bolji kvalitet života.

Endi je 29. januara 2019. godine na svom „Instagram“ profilu objavio da je ponovo operisao kuk, te da se nada da će time bolovi prestati. U martu je u jednom intervjuu kazao da više ne trpi bolove, te da bi mogao da se vrati tenisu.

Na teren se vratio u junu, kada je zajedno sa Felisijanom Lopezom (Feliciano Lopez) nastupio na Kraljičinom klupskom prvenstvu u Londonu. Dvojac je u prvom susretu pobedio Kabala (Juan Sebastian Cabal) i Faraha (Robert Farah).

U polufinalu su savladali branioce naslova Džona Pirsa (John Peers) i Henrija Kontinena (Henri Kontinen). Savladavši Rama (Rajeev Ram) i Salisburija (Joe Salisbury) osvojili su turnir.

Na Vimldonu se takmičio u konkurenciji muški parova i mešovitih parova. U prvoj kategoriji je zajedno sa Herbertom (Pierre-Hugues Herbert) eliminisan u drugom kolu, dok je u mešovitim parovima sa Serenom Vilijams (Serena Williams) prošao u treće kolo.

Sa Lopezom je nastupio na Otvorenom prvenstvu Kanade, gde su izbačeni u drugom kolu. Nakon toga Mari je najavio da će ponovo početi da se takmiči u singlu.

Ispunio je obećanje pred početak Mastersa u Sinsinatiju, gde ga je već u prvom kolu izbacio Ričard Gaske (Richard Gasquet). U dublu sa Lopezom  su se u četvrfinalu suočili sa njegovim bratom Džejmijem Marijem i Nilom Skupskim (Neal Skupski). Bio je to tek drugi meč u karijeri koji je igrao protiv brata. Nakon toga je izjavio da će se skoncentrisati na turnire u singlu.

Kako bi se vratio u formu, preskočio je Ju-Es Open, da bi se takmičio na turnirima nižeg ranga.

Odlučio je da se takmiči na Otvorenom prvenstvu Kine, gde je pobedio Matea Beretinija (Matteo Berrettini), 13. igrača sveta, ali ga je u četvrtfinalu savladao  Dominik Tim, koji je na kraju i osvojio turnir.

Mari je u drugom kolu Šangaj Opena izgubio od Fonjinija, a potom je osvojio Otvoreno prvenstvo Evrope u oktobru 2019. godine savladavši Stena Vavrinku u finalu.

Pridružio se Dejvis kup reprezentaciji Britanije prvi put od 2016. godine, ali je uspeo da odigra samo jedan meč u trci do polufinala.

Zbog povrede karlice nije mogao da nastupi na Australija Openu 2020. godine. Zbog pandemije novog virusa korona većina turnira je tokom 2020. godine otkazana.

Na teren se vratio u avgustu, gde je na turniru u Sinsinatiju uspeo da pobedi Amerikanca Frensisa Tijafoa (Frances Tiafoe) i Aleksandra Zvereva (Alexander Zverev), što mu je bila prva pobeda nad nekim od 10 najboljih igrača sveta u poslednje tri godine. U trećem kolu je poražen od Miloša Raonića.

Mari je učestvovao je na Ju-Es Openu gde je u prvom kolu savladao Nišikorija, ali ga je već u drugom pobedio 15. nosilac Feliks Ože-Aliasime (Felix Auger-Aliassime) iz Kanade.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske 2020. godine je u prvom kolu poražen od Stena Vavrinke.

Zbog korona virusa morao je da propusti Australija Open 2021. godine. Njegov prvi turnir u novoj godini bio je onaj u Monpeljeu, gde je poražen u prvom kolu. Ni na turniru u Roterdamu nije imao mnogo više sreće.

Tokom naredna tri meseca oporavljao se od povrede prepona, pa je nastupio samo u dublu na Otvorenom prvenstvu Italije koje je održano u maju. Odlučio je da ne započinje kvalifikacije na Otvoreno prvenstvo Francuske, nego da se potpuno pripremi za nadolazeću sezonu turnira na travi.

Na Kraljičinom prvenstvu je pobedio Parea, ali je u drugom kolu izbačen od prvog nosioca Matea Beretinija. Njegov dolazak na Vimbldon izazvao je oduševljenje ljubitelja tenisa, međutim, Šapovalov (Denis Shapovalov) ga je u trećem kolu sprečio da se bori za titulu.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju takmičio se u muškom singlu i dublu, kao dvostruki branilac naslova. Trebalo je da se sastane s Ože-Aliasmeom, ali se povukao pred početak zbog problema sa povredom.

Zajedno s Džoom Salisburijem stigao je do četvrtfinala muških parova, ali su ih eliminisali Hrvati Marin Čilić i Ivan Dodig.

Na Ju-Es openu ga je već u prvom kolu eliminisao Stefanos Cicipas (Stefanos Tsitsipas).

Privatni život

Marijevi roditelji Vilijam i Džudi razveli su se kada je Endi imao devet godina. Od tada Endi i njegov stariji brat Džejmi su živeli sa ocem.

Među teniserima stekao je dva velika prijatelja, reč je o Novaku Đokoviću i Stanislasu Vavrinki sa kojima se mimo terena privatno druži. Ova tri tenisera upoznali su se još za vreme juniorske karijere i otpočeli prijateljstvo.

Veliki je obožavalac fudbala. Mari za sebe kaže da je Škot, ali i Britanac. Na Vimbldonu 2006. godine izazvao je javnu debatu zbog svoje izjave, odnosno komentara, da „podržava sve osim reprezentacije Engleske“. Kasnije je rekao da se šalio, da nije dobro shvaćen, međutim, naišao je na velike osude zbog ovog komentara.

Ljubavni život

U aprilu 2015. godine, Mari je oženio dugogodišnju devojku Kim Sirs (Kim Sears) u Danblejn katedrali u njegovom rodnom gradu. Upoznali su se na Ju-Es Openu  2005. godine. Inače, Kim je kćerka poznatog teniskog trenera Najdžela Sirsa koji je trenirao i srpsku teniserku Anu Ivanović.

Ovaj par se zabavljao deset godina i tek onda su odlučili da stanu na ludi kamen. Njihovo venčanje proteklo je u krugu najužih članova porodice i prijatelja. Mediji su ovo venčanje okarakterisali kao „događaj godine“.

Venčali su se u gradskoj katedrali koja datira iz 12. veka, a koja je za ovu priliku bila posebno dekorisana. Kim je nosila venčanicu sa Svarovski (Swarowski) kristalima, a Endi je bio obučen u tradicionalni kilt.

Mnogobrojni građani su ih pozdravili, a novinari su došli sa svih strana sveta kako bi ispratili ovo venčanje. Ipak, sam čin venčanja snimio je samo privatni fotograf mladenaca.

Svadbeno veselje je održano u jednom hotelu u gradu koji je u vlasništvu porodice Mari. Inače, ovaj hotel su kupili 2013. godine i bio je vrlo skroman. Ubrzo su ga pretvorili u najluksuznije mesto u gradu.

Zanimljivo je i to da mladenci nisu želeli da primaju poklone, a svojim zvanicama su rekli da sve što žele da im daju uplate na račun UNICEF-a. Ovaj par je pre samog venčanja zajedno živeo sedam godina.

Endi i Kim imaju četvoro dece. Najstariju ćerku, Sofiju (Sophia)su dobili 2016. godine. Godinu dana kasnije Kim je rodila drugu devojčicu kojoj su dali ime Edi (Edie), a 2020. godine rodio se dečak Tedi (Tedie). U martu 2021. godine propustio je turnir u Dubaiju jer je njegova supruga rodila četvrto dete.

Humanitarni rad

Mari je član rukovodstva „Malarija No Mour“ (Malaria No More), humanitarne organizacije koja prikuplja sredstva i podiže svest o spašavanju života u Africi. Takođe je član svetskog Vajldlajf fonda (World Wildlife Fund).