Ana Ivanović Švajnštajger

Biografija

Ana Ivanović Švajnštajger (Schweinsteiger) je bivša srpska teniserka i nekadašnja prva teniserka sveta. Rođena je 6. septembra 1987. godine u Beogradu. Sa suprugom, bivšim nemačkim fudbalerom Bastijanom Švajnštajgerom (Bastian Schweinsteiger) i sinovima Lukom i Leonom živi u Vestendorfu u Austriji.

Detinjstvo i teniski počeci

Ana Ivanović je rođena 1987. godine u Beogradu. Iako je otac Miroslav ekonomista, a majka Dragana pravnik, Ana i njen četiri godine mlađi brat Miloš su od njih nasledili ljubav prema sportu.

Za tenis je počela da se interesuje već sa pet godina gledajući Moniku Seleš koju je smatrala svojim idolom. Dobila je reket kao rođendanski poklon i trenirala je u lokalnoj školi tenisa. Niko od ukućana je nije ozbiljno shvatao, ali Ana je od malih nogu navikla da sve bude po njenom. U prilog tome govori odluka da sa četiri godine prestaje da ide u vrtić kako ne bi propustila bratovljevo odrastanje.

Sa 11 godina je dobila prvu ozbiljnu ponudu od jedne menadžerske kompanije koja je sa njom želela da sklopi sponzorski ugovor. Pošto su njeni roditelji insistirali na obrazovanju, morali su zajedno da nađu način da ne zapostavi ni školu, ni tenis.

Tada je majka Dragana prestala da radi kako bi mogla da putuje sa Anom na turnire. Za vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, Ana je trenirala u praznom bazenu sportskog centra u Beogradu. Bila je član TK Partizan, kao i Novak Đoković. Njih dvoje su prijatelji od ranog detinjstva i jedno drugome velika podrška.

Zbog teških uslova 2001. godine je napustila Srbiju i preselila se u Bazel, gde se  nalazio menadžera koji joj je pomogao u daljoj karijeri. Od 2003. godine počela je profesionalno da se bavi tenisom.

Karijera

Ana Ivanović je 2004. godine prvi put prvukla pažnju teniske javnosti dospevši u juniorsko finale Vimbldona (Wimbeldona) koje je izgubila od Katarine Bondarenko (Kateryna Volodymyrivna Bondarenko). Ostvarila je 26 uzastopnih pobeda i osvojila četiri turnira.

Prvi značajniji meč odigrala je na turniru u Cirihu, gde je posle velike borbe i nekoliko set lopti izgubila od Venus Vilijams (Venus Williams) rezulatom 7:6 7:6. Nastavila je sa dobrim rezultatima na turniru u Luksemburgu i napredovala je sa 705. mesta na 97. mesto VTA liste.

Ana je 2005. godine osvojila prvi VTA turnir u Kanberi i zabeležila pobede protiv igračica koje su tada bile među deset najboljih na svetu. Stigla je do polufinala turnira u Lincu, ali ju je povreda sprečila da pruži svoj maksimum.

Ovu godinu je počela na 97. mestu, a završila ju je na 16. mestu VTA liste. Dobila je nagradu kao teniserka koja je ostvarila najveći napredak.

Sa Novakom Đokovićem je 2006. godine učestvovala u Hopman kupu, gde im je malo nedostajalo da uđu u finale. Na turniru u Sidneju je u četvrtfinalu izgubila od Svetlane Kuznjecove (Svetlana Aleksandrovna Kuznetsova).

Osvojila je turnir u Kanadi pobedom nad Martinom Hingis (Martina Hingis), ali nije zabeležila dobre rezultate na Australijan Openu, u Baliju i Luksemburgu.

Odlučila je da napravi pauzu kako ne bi obnovila povredu desnog ramena koja ju je mučila prethodne godine. U Lincu je došla do četvrtfinala, ali je izgubila od Marije Šarapove (Maria Yuryevna Sharapova). Godinu završava kao 14. teniserka na VTA listi u singlu, dok je u dublu na 51. mestu sa partnerkama Marijom Kirilenko i Indijkom Sanjom Mirzom (Sania Mirza).

Dodeljena joj je nagrada Ju Es Open serije. Postala je deo adidasovog programa “ Player Development“ i povremeno je trenirala sa Svenom Groeneveldom (Sven Groeneveld).

Iako je nije dobro započela, 2007. godina je bila veoma uspešna i značajna u Aninoj karijeri. Posle poraza na otvorenom prvenstvu u Australiji, Ana prekida saradnju sa trenerom Dejvidom Tejlorom (David Taylor).

Ostvarila je dobre rezultate u Tokiju, a turnir u Berlinu je osvojila.

Na Rolan Garosu je došla do svog prvog grend slem finala pobedivši Mariju Šarapovu i Svetlanu Kuznjecovu, ali ju je porazila Žastin Enan (Justine Henin). Tada je postala jedna od 10 najboljih teniserki sveta.

Na Vimbldonu je došla do četvrfinala, ali u Rodžers kupu, Štutgardu i Cirihu gubi na samom startu od kvalifikantkinja. U Madridu joj je zapala teška grupa i igrala je protiv Žastin Enan koja ju je porazila. Uspesi na ovom turniru doneli su joj dodatnih 300 poena što je uticalo da razlika između nje i Jelene Janković bude samo 14 poena.

Iste godine je postala i nacionalni ambasador UNICEF-a uz Jelenu Janković, Sašu Đorđevića i Emira Kusturicu. Dobila je nagradu „Karen Krancke“ („Karen Krantzcke“) za sportski duh i fer-plej, kao i za teniserku koja je najviše napredovala.

Godina 2008. joj je istovremeno donela najveće uspehe i najveća razočarenja u karijeri. U Sidneju je došla do polufinala, a u finalu Australijan Opena porazila ju je Marija Šarapova. Ovi rezultati su joj omogućili plasman na 2. mesto VTA liste.

Igrala je za Srbiju u Fed kupu protiv reprezentacije Rumunije, gde je zabeležila pobede u singlu i u dublu sa Jelenom Janković.

Prvi VTA turnir u 2008. godini osvojila je na Pacifik Openu u Indijan Velsu. Najveći uspeh je ostvarila na Rolan Garosu osvojivši prvi Grend slem turnir u karijeri. Savladala je Jelenu Janković u polufinalu i Dinaru Safinu (Dinara Mubinovna Safina) u finalu.

Od 9. juna 2008. godine bila na prvom mestu VTA liste gde se zadržala narednih devet nedelja. Tada su obe srpske teniserke zauzimale prva dva mesta na svetu što se pre toga samo desilo SAD-u i Belgiji.

Posle ovoga slede rane eliminacije u Montrealu i Los Anđelesu. Anine loše partije i povreda palca omogućili su Jeleni Janković da zauzme prvo mesto na VTA listi. I sama navodi da joj je najteža odluka bila da propusti učešće na Olimpijskim igrama u Kini.

Na Otvorenom prvenstvu SAD je poražena već u drugom kolu zbog čega od 9. septembra pada na treće mesto, posle Jelene Janković i Serene Vilijams (Serena Williams). Takođe, u Tokiju je završila takmičenje u drugom kolu pa je pala na četvrto mesto. U Pekingu dolazi do četvrfinala nakon čega zauzima peto mesto na svetu na kojem je i završila ovu burnu sezonu.

Naredna godina je loše počela ranim eliminacijama u Brizbejnu i Otvorenom prvenstvu Australije. Dobro se pokazala u Fed kupu donevši svojoj reprezentaciji dva poena protiv japanskih teniserki.

Serena Vilijams ju je porazila u četvrtfinalu Dubaija, pa Ana nalazi novog trenera, Krega Kardona (Craig Kardon). Ova odluka joj je donela dobre rezultate u Indijan Velsu, gde je došla do finala, ali već je u Majamiju poražena u trećem kolu.

Na Rolan Garosu je izgubila u četvrtom kolu od Viktorije Azarenko (Victória Fyódarauna Azárenka) što ju je odvelo na 13. mesto VTA liste. Dodatno ju je omela povreda butine, pa je sezonu završila porazima na Otvorenom prvenstvu SAD i u Tokiju ne osvojivši nijednu titulu u 2009. godini.

To se odrazilo i na njene poene, pa je na VTA listi pala na 21. mesto. Proglašena je za najhumaniju teniserku godine. Nemački magazin „Tenis“ i Ženska teniska asocijacija dodelili su joj je nagrade. Krajem godine za fitnes trenera je izabrala Damiana Prasada (Damian Prasad).

Ivanović je 2010. godinu započela četvrtfinalom u Indijan Velsu, ali već na Otvorenom prvenstvu Australije je izgubila u drugom kolu. Upala tetive u ramenu ju je naterala da preda meč u Dubaiju, dok je na Indijan Velsu eliminisana u drugom kolu što ju je sa 28. mesta dovelo na 58. mesto VTA liste.

Ponovo menja trenera i počinje saradnju sa Hajncom Gutartom (Heinz Gutart).

U Rimu je postigla veliki uspeh pobedivši teniserke koje su među prvih deset u svetu, ali je u polufinalu izgubila od Marije Hose Martines Sančes (María José Martínez Sánchez).

Nakon poraza na Vimbldonu, pala je na 64. mesto što je, ujedno, i njen najgori plasman u karijeri. Posle osmine finala na Otvorenom prvenstvu SAD i četvrtfinala u Tokiju dolazi na 29. mesto.

Posle dve godine, osvojila je turnir u Lincu, a ubrzo i u Baliju čime je zbir njenih trofeja iznosio 10. Ovu sezonu je završila kao 17. teniserka sveta.

Ana Ivanović. Foto: Henry Weidemann. Flickr / CC BY 2.0.

Ana Ivanović je 2011. godinu započela povredom koja joj nije dozvolila da postigne dobre reziltate na Hopman kupu, Australijan Openu, u Sidneju i Dubaiju. U Majamiju je došla do četvrtfinala, gde ju je zaustavila Kim Klajsters (Kim Antonie Lode Clijsters Lynch).

Sezonu je spasila titulom turnira koji se odigrao na ostrvu Bali, a za koji je dobila specijalnu pozivnicu. Tu godinu je završila plasmanom na 21. mesto VTA liste. Časopis Tajm svrstao ju je u 40 legendi ženskog tenisa.

Tokom 2012. godine nije osvojila nijedan trofej, što se i moglo očekivati nakon loših partija koje je pružila u Brizbejnu, Dubaiju, Majamiju i na Otvorenom prvenstvu Australije.

Nakon toga igrala je za reprezentaciju Srbije u Fed kupu u Moskvi, gde je ostvarila polovičan uspeh.

Usledile su rane eliminacije u Rimu, Madridu, Rolan Garosu, Vimbldonu i na olimpijskim igrama u Londonu. Na turnirima Ju-Es serije ju je mučila povreda, pa nije zabeležila značajne rezultate. Uprkos tome, sezonu je završila kao 13. igračica na svetu.

Dobila je nagradu za najbolju teniserku u Srbiji i „Ponos nacije“od TSS-a, a novinar Metju Kronin (Matthew Cronin) svrstao ju je među 100 najboljih teniserki svih vremena.

Ana je 2013. godinu započela dobrim partijama u Hopman kupu, gde je sa Novakom Đokovićem zabeležila sedam pobeda i samo dva poraza. U finalu ih je porazila Španija za koju je igrao Anin bivši dečko, Fernando Verdasko Fernando Verdasco Carmona.

Ni te godine nije uspela da osvoji titulu, niti je na turnirima imala dobre plasmane, pa je sa 13. mesta pala na 16.

Sledeće godine je osvojila svoju 12. titulu na turniru u Oklandu pobedivši Venus Vilijams. Na Australija Openu je došla do osmine finala, ali se povredila, pa u Dohi, Majamiju i Indijan Velsu nije pružila dobre partije.

Osvojila je turnir u Montereju i sa reprezentacijom pobedila Rumuniju. U Birmingenu je osvojila 14. titulu, ali je rano ispala na Vimbldonu. Posle američke turneje, vratila se među prvih 10 teniserki sveta. Do kraja sezone nije ostvarila značajan uspeh, ali je popravila plasman za 11 mesta i postala peta igračica na svetu.

Ivanović je 2015. godinu započela finalom u Brizbejnu na kome je izgubila od Marije Šarapove. Igrala je i dubl sa Angelike Kerber (Angelique Kerber), ali su već u drugom kolu predale meč. Na samom startu Australijan Opena je doživela povredu nožnog prsta zbog čega je pauzirala tri meseca.

Anina zarada od turnira zaključno sa 2014. godinom se procenjuje na 11 804 547 dolara. Samo 2008. godine je zaradila skoro četiri  miliona. Zabeležila je ukupno 44 pobede nad teniserkama koje su među 10 najboljih na svetu.

U 2016. godini odigrala je samo 31 meč, od čega je ostvarila 15 pobeda. Mučila se sa povredama, a drugi deo sezone kompletno je propustila.

28. decembra 2016. godine na svom Fejsbuk profilu objavila je da se povlači iz tenisa.

Ostali projekti

Ana Ivanović se dugi niz bavi humanitarnim radom. Do sada je učestvovala u brojnim akcijama čiji je cilj da se pomogne ugroženima u celom svetu.

Početkom 2017. godine Ana Ivanović je najavila da je započela saradnju sa kompanijom „Plej Sajt“ („PlaySight Interactive“). Reč je o firmi čije je sedištem u Izraelu, a koja se bavi upotrebom veštačke inteligencije u sportu.

Privatni život

Što se privatnog života tiče, uživa da provodi vreme gledajući serije i filmove (naročito trilere), čitajući istorijske knjige ili slušajući pop muziku. U mladosti je jednom prilikom je izjavila da bi dan volela da provede sa Ventvortom Milerom (Wentworth Earl Miller III), glavnim glumcem serije „Bekstvo iz zatvora“.

Omiljena hrana joj je suši, a piće ceđeni sok od pomorandže. Voli da ide u kupovinu i redovno prati modne trendove. Sujeverna je, pa je pred svaki servis lopticu uglavnom udarala samo jednom i izbegavala da hoda po linijama na terenu.

Pred meč se opuštala tako što je u svlačionici rešavala sudoku. Od kolega najviše se divi Rodžeru Federeru (Roger Federer). Njen najbolji udarac je bio forhend.

Od 2005. godine mnogi muški magazini proglašavali su je za najlepšu i najseksipilniju teniserku sveta. Bila je jedno od zaštitnih lica brendova „Adidas“, „Rolex“, „Yonex“, „Sony Ericsson“ i drugih.

Ana je od 8. novembra 2007. godine je UNICEF ambasador za Srbiju. Podržala je program „Škole bez nasilja“ poklonivši više od četiri miliona dinara. To je omogućilo da se 15 škola pridruži ovom programu. Promovisala je sport kroz fer-plej i nastavila je sa predstavljanjem svoje zemlje na najbolji mogući način.

S obzirom na to da su je često proglašavali jednom od najlepših žena sveta, njen privatni život je neretko bio u fokusu javnosti.

Prva veza za koju je javnost saznala bila je sa španskim teniserom Fernandom Verdaskom. Trajala je samo tri meseca, od novembra 2008. godine do januara 2009. godine. Mnogi su ovu romansu povezali sa lošim partijama koje je Ana pružila u ovom periodu, ali ona je to demantovala.

S Adamom Skotom (Adam Derek Scott), australijskim igračem golfa, je imala burnu romansu. Prvi put su raskinuli u julu 2010. godine, a pomirili su se krajem 2011. godine. Konačan raskid je usledio nakon pola godine.

Sa Markom Stilitanom (Mark Stillitano), sa kojim ju je upoznao Novak Đoković, je bila pet meseci u vezi. Nakon par nedelja zabavljanja, upoznala ga je sa roditeljima.

Sa košarkašem Ivanom Paunićem upoznala ju je drugarica, ali romansa je potrajala samo mesec dana.

Usledila je veza sasa nemačkim fudbalerom Bastijanom Švajnštajgerom za koga se spekulisalo da je zbog Ane raskinuo sedmogodišnju vezu sa nemačkom manekenkom Sarom Brandner (Sarah Brandner).

Par se venčao 12. jula 2016. godine u Veneciji. Na venčanju im je pevala Nina Badrić. Novine su prenele da imaju jako komplikovan predbračni ugovor.

Postala je majka 18. marta 2018. godine kada je na svet donela sina Luku. Porodila se u bolnici u Čikagu.

Mediji su krajem avgusta 2019. godine objavili vest da je Ana rodila dečaka Leona, a ona je na društvenim mrežama svoju publiku počastila prvom zajedničkom slikom.

Porodica Švajnštajger – Ivanović je jedno vreme živela u Čikagu, a krajem 2020. godine mediji su objavili informaciju da su kupili kuću u alpskom gradiću Vastendorfu u Austriji. Prema nekim procenama, njihov novi dom koštao je oko 3.5 miliona evra.