Nemanja Bjelica

Biografija

Nemanja Bjelica je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (maj 2019. godine) nastupa na pozicijama plejmejkera i krilnog centra u NBA (En-Bi-Ej) klubu Sakramento Kings (Sacramenton Kings) i reprezentaciji Srbije. Rođen je 9. maja 1988. godine u Beogradu. Oženjen je Mirjanom Bjelicom s kojom ima dvoje dece, ćerku Niku i sina Stefana.

Juniorsku karijeru je započeo u Partizanu, a potom nastavio u Superfundu i austrijskoj Arkadiji. U periodu od 2008. do 2010. godine igrao je u Crvenoj zvezdi sa kojom nije osvojio trofej, ali je bio jedan od najefikasnijih igrača. Posle toga je tri sezone proveo u španskom klubu Kaha Laboral.

Od 2013. do 2015. godine je igrao u turskom Fenerbahčeu sa kojim je osvojio Kup i Prvenstvo Turske. Igrali su F4 Evrolige, a Bjelica je proglašen najkorisnijim igračem sezone 2014/15, te uvršten u idealnu petorku ovog prestižnog evropskog takmičenja.

Polovinom 2015. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa NBA klubom Minesota Timbervulfs (Minnesota Timberwolves). Tokom tri sezone je upisao ukupno 192 nastupa, od toga 22 kao starter. Po isteku ugovora sa Minesotom, u julu 2018. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa Sakramento Kingsima.

U dresu reprezentacije Srbije osvojio je jednu zlatnu i dve srebrne medalje.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Nemanja je napravio sa sedam godina. Prvi trener mu je bio legendarni Aca Janjić, a potom je postao član juniorske selekcije Košakaškog kluba Partizan. Sa 12 godina našao se na širem spisku za pionirsku reprezentaciju, međutim rukovodstvo kluba je odlučilo da raspusti celu generaciju 1988. smatrajući da su dečaci poput Save Lešića, Vuka Malidžana, Stefana Sinoveca i Nemanje Bjelice „nedovoljno talentovani“.

Prema vlastitom priznanju, bilo je to traumatično iskustvo za njega, ali zahvaljujući očevoj podršci i veri u njegov talenat nastavio je da trenira košarku. Prvo kao član juniorskog tima Superfunda, gde je vrlo brzo postao jedan od najboljih igrača. Ipak, nije uspeo da zaigra u prvom timu, te je prihvatio poziv trenera Bogdana Tanjevića da dođe u Rimini, klub koji se u tom momentu takmičio u drugoj ligi Italije.

Mladi Beograđanin je pristao, ali zbog pravila evropske košarke kao treći stranac nije mogao da nastupa sa prvim timom. Tu je ostao tri meseca, a potom iste, 2006. godine potpisao ugovor sa Košarkaškim klubom Arkadija Traiskirčen Lajons (Arkadia Traiskichen Lions) koji se takmičio u prvoj ligi Austrije.

Tokom prve sezone je često morao da se vraća u Beograd zbog komplikovane procedure sa vizama, pa se timu pridružio tek u oktobru. Naredne sezone je odigrao ukupno 26 mečeva na kojima je u proseku postizao 8,5 poena po utakmici. Dalji napredak prekinula je povreda, zbog koje je morao da neko vreme odsustvuje sa terena.

Tog leta za glavnog trenera beogradske Crvene zvezde izabran je Svetislav Pešić. Organizovan je trening za mlade igrače, a Nemanja je oklevao da li da prihvati savet svog menadžera i da se pojavi na tom treningu. Kako se kasnije ispostavilo, uradio je pravu stvar. Kada ga je video na terenu, Pešić je upitao saradnike gde se taj igrač nalazio poslednjih nekoliko godina.

Postao je član Crvene zvezde i, kako je kasnije ispričao, uz Pešića se formirao ne samo kao profesionalni košarkaš, nego i kao zrela ličnost. Zato često kaže da srpskog stručnjaka smatra svojim košarkaškim ocem.

Iako je ranije često igrao na poziciji krilnog centra, Pešić mu je dodelio ulogu plejmejkera. Tokom debitantske sezone u crveno-belom dresu beležio je 5,4 koša po susretu u Evrokupu. Na ukupno 52 utakmice postigao je ukupno 239 poena. Premda su igrali u finalima brojnih takmičenja, „Crveno-beli“ te sezone nisu uspeli da osvoje niti jedan trofej.

Finansijska kriza koja je u to vreme uveliko „drmala“ klub sa Malog Kalemegdana odrazila se i na sastav igrača. Pošto su mnogi od njih napustili ekipu, Bjelica je dobijao sve više prostora da napreduje. U susretima Prvenstva Srbije u proseku je beležio 18,7 pogodaka, te postao najbolji strelac u ekipi. Te sezone je na 49 mečeva postigao ukupno 661 koš.

I na međunarodnim i regionalnim takmičenjima je bio jednako efikasan. Predvodio je svoj tim u susretima Evrokupa, gde je takođe bio najbolji strelac. Najbolju partiju u Jadranskoj ligi odigrao je protiv Heliosa kada je zabeležio 29 poena.

Sezonu je priveo kraju sa 101 zvaničnim nastupom i 850 poena. Premda Zvezda ni te godine nije osvojila niti jedan trofej, Bjelica je proglašen za najboljeg sportistu Sportskog društva Crvena zvezda za 2009. godinu.

Sve to nije promaklo skautima najjače košarkaške lige na svetu. Po završetku sezone draftovan je kao 35. pik od strane Vašington Vizardsa (Washington Wizards), ali je ubrzo trejdovan u Minesotu. Ipak, Nemanja nije odmah otišao u Ameriku, nego je potpisao petogodišnji ugovor sa španskim klubom Kaha Laboral.

Crnogorski stručnjak Duško Ivanović, koji je bio glavni trener kluba iz baskijske Vitorije nije mu tokom prve sezone dao mnogo prostora da pokaže šta ume. Upisao je 35 nastupa, te na parketu u proseku provodio devet minuta po meču. Za to vreme beležio je 2,8 poena.

Više prilike da zaigra dobio je u sezoni 2011/12 kada je koristio svaku šansu da se dokaže. Minutaža mu je bila 16 minuta po susretu, a u proseku je postizao 5,1 poena i 3,1 skok po utakmici. U toj sezoni je odigrao ukupno 44 mečeva.

Ivanovića je 2012. godine na poziciji glavnog trenera zamenio Žan Tabak, a tokom svoje treće sezone u španskom klubu Bjelica je odigrao 42 meča, sa prosečnom minutažom od 22 minuta po susretu. Beležio je 9,2 poena, 5,2 skoka i 1,3 asistencije po utakmici.

22. jula 2013. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa turskim Fenerbahčeom. Kako je u jednom intervjuu kazao, Bjelica je poziv u Fenerbahče prihvatio zbog trenera Željka Obradovića. To što je umesto NBA izabrao tursku ligu ispostavilo se kao pravi potez. Mladi Beograđanin je tokom te sezone postao jedan od ključnih igrača Fenerbahčea. Osvojili su Kup i Prvenstvo Turske, a on je prosečno beležio 10,4 koša, 6,1 skok i 2,2 asistencije na 24 susreta.

Sledeća sezona bila je još uspešnija, ne samo za Fener, nego i za Bjelicu. Uspeli su da se plasiraju na F4 Evrolige, gde ih je u polufinalu eliminisao Real Madrid. Srpski reprezentativac je u evroligaškim susretima beležio 11,9 koševa, 8,6 skokova, 1,9 asistencija, te 1,2 ukradene lopte po utakmici. Proglašen je najkorisnijim igračem Evrolige, te uvršten u idealnu petorku elitnog evropskog takmičenja.

Uprkos kvalitetu celog tima, ali i pojedinaca poput Bjelice eliminisani su u polufinalu doigravanja od Karšijake, te propustili priliku da osvoje Prvenstvo Turske.

14. jula 2015. godine potpisao je trogodišnji ugovor vredan 11,7 miliona dolara sa NBA klubom Minesota Timbervulfs. Debitovao je 28. oktobra na susertu sa Los Anđeles Lejkersima (Los Angeles Lakers). Njegov tim je pobedio sa „pola koša“ razlike, a Bjelica je upisao osam poena i pet skokova.

Najbolji meč je odigrao 7. novembra 2015. godine kada je na duelu sa Čikago Bulsima (Chicago Bulls) postigao 17 koševa, 11 skokova, pet asistencija, te po jednu blokadu i ukradenu loptu. Ovaj uspeh nadmašio je 7. aprila 2016. godine kada je na meču sa Sakramento Kingsima ubacio 18 koševa. Četiri dana kasnije sastali su se sa Hjuston Roketsima (Houston Rockets), a Bjelica je postigao 11 poena i 14 skokova.

Među pet starnih igrača Minesota Timbervulfsa prvi put je istrčao na teren 13. novembra 2016. godine pred susret sa LA Lejkersima. Njegov tim je savladao tim iz Los Anđelesa rezultatom 125:99, a Bjelica je postigao rekordnih 24 poena.

Zbog povrede levog stopala koju je doživeo 16. marta 2017. godine morao je da propusti ostatak sezone 2016/17.

Novi rekord u karijeri postavio je 8. marta 2018. godine kada je na utakmici sa Boston Seltiksima (Boston Celtics) ubacio 30 koševa. Od 16 pokušaja za dva poena pogodio je 11, a od devet pokušaja za tri poena pogodio je šest. Ipak, njegov tim je u gostima poražen sa 117:109. Na tom meču je zabeležio i 12 skokova.

Posle isteka ugovora sa Minesotom Bjelica je stekao status tzv. „slobodnog agenta“. Mnogo se spekulisalo da li će srpski reprezentativac prihvatili ponudu Filadelfije ili će da se vrati u Evropu. Izabrao je treću opciju koju mu je ponudio Vlade Divac, generalni menadžer Sakramento Kingsa. Bjelica je 21. jula 2018. godine potpisao trogodišnji ugovor vredan 20,5 miliona dolara.

Do aprila 2019. godine u dresu Sakramenta je odigrao 77 mečeva, od toga 70 kao član startne petorke. Prosečno je po susretu postizao 9,6 poena, 5,8 skokova i 1,9 asistencija.

Reprezentativna karijera

Prve dve medalje u dresu reprezentacije Srbije Bjelica je osvojio 2009. godine. Bio je član tima koji je na Letnjoj univerzijadi u Beogradu osvojio zlatnu medalju. To je navelo Dušana Ivkovića, tadašnjeg selektora seniorske reprezentacije Srbije da Nemanju i još četvoricu njegovih saigrača pozove u tim za Evropsko prvenstvo u Poljskoj.

„Orlovi“ su u grupnoj fazi zabeležili dve pobede i jedan poraz, te se kao drugoplasirana ekipa u grupi C plasirali u naredni krug takmičenja. Nakon toga usledili su trijumfi nad Poljskom i Litvanijom, te poraz od Turske. U polufinalu su se revanširali Sloveniji za poraz u grupi i plasirali se u finale. Poraz od Španije im je doneo srebrnu medalju sa EvroBasketa 2009. godine.

Odličnim partijama Nemanja je zaslužio svoje mesto u reprezentaciji i na Svetskom prvenstvu koje je 2010. godine održano u Turskoj. Srbija je sa četiri pobede i jednim porazom u grupnoj fazi takmičenja prošla u naredni krug. U četvrtfinalu su savladali Sloveniju, a poraz od Turske sa „pola koša“ razlike, izbacio ih je iz trke za srebro i zlato. Porazom od Litvanije izmakla im je srebrna medalja, pa su takmičenje završili na četvrtom mestu.

Bjelica je na ovom takmičenju u proseku beležio 5,7 poena i 2,8 skokova po susretu, a najbolju partiju je pružio u četvrtfinalu kada je Špancima „ubacio“ 14 koševa.

Selektor ga je ponovo uvrstio u tim koji je sledeće godine predstavljao Srbiju na Evropskom prvenstvu Litvaniji. „Orlovi“ su grupu prošli sa četiri pobede i jednim porazom. Usledili su porazi od domaćina i Španije, te pobeda nad Turskom. U četvrtfinalu su izgubili od Rusije, a potom i od Grčke u borbi za peto mesto. U ukupnom poretku na EvroBasketu 2011. godine Srbija je zauzela sedmu poziciju.

Dve godine kasnije Bjelica se našao u timu za Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Na samom startu su savladali Litvaniju, Bosnu i Hercegovinu i Letoniju, te izgubili od Makedonije i Crne Gore. U narednom krugu su pobedili Belgiju i Francusku, a izgubili od Ukrajine. Relativno mlada selekcija nije uspela da se izbori sa moćnom Španijom u četvrtfinalu, te su ponovo zauzeli sedmo mesto.

Bjelica je tokom turnira odigrao 11 mečeva na kojima je u proseku beležio deset poena i sedam skokova. Bio je četvrti najbolji skakač na Prvenstvu, a prvi u srpskom timu. Po broju poena bio je drugi najbolji strelac u reprezentaciji. Bio je to jasan znak da bi „Orlovi“ u budućnosti mogli, uz prave izmene da ponovo postanu tim koji osvaja medalje.

Novi selektor Aleksandar Saša Đorđević ga je pozvao na pripreme sa reprezentacijom pred početak Svetskog prvenstva 2014. godine u Španiji. Nemanja je prihvatio pa se našao među 12 srpskih reprezentativaca na Mundobasketu. Pred njima je bio veliki izazov je su se našli u tzv. „grupi smrti“.

Pobedili su Egipat i Iran, te pretrpeli poraze od Francuske, Brazila i Španije. U osmini finala su savladali Grčku, a u četvrtfinalu se „osvetili“ Brazilcima za poraz u grupi. Revanširali su se i Francuzima u polufinalu, te prošli među dve najbolje reprezentacije na svetu. U finalu ih je dočekao američki „drim tim“ koji je pobedom od 129:92 osvojio zlatnu medalju. „Orlovi“ su u Beograd doneli srebrnu medalju, a na platou ispred Skupštine grada Beograda ih je dočekalo nekoliko hiljada ljudi.

Bjelica je bio jedan od najboljih igrača Saletovog tima. Odigrao je devet mečeva na kojima je u proseku beležio 11,9 poena, 6,9 skokova i 2,8 asistencija. Protiv Španije je upisao 19 poena i 10 skokova, a protiv Irana 18 koševa i 10 skokova. Bio je najbolji bloker i skakač u ekipi, treći najbolji asistent i četvrti najbolji strelac u reprezentaciji.

Pokazao je veliku preciznost sa linije za slobodna bacanja, gde mu je uspešnost bila 81,6 odsto. Za dva poena je šutirao 52,7 odsto.

Nemanja je predvodio „Orlove“ i u borbi za medalju na EvroBasketu 2015. godine. Već na prvom susretu protiv Španije postigao je 24 poena, 10 skokova i četiri asistencije, a Srbija je pobedila rezultatom 80:70. Sledećeg dana je postigao odlučujući pogodak na meču sa Nemačkom. Tokom poslednjeg susreta grupne faze protiv Italije Bjelica je zabeležio 19 koševa, osam skokova i četiri asistencije.

Srbija je dominirala u najjačoj grupi sa rekordnih pet pobeda. U narednom krugu su eliminisali Finsku i Češku, ali ih je u polufinalu zaustavila Litvanija koja je pobedila Srbiju rezultatom 67:64. Posle toga je usledila borba za bronzanu medalju, nakon koje su slavili Francuzi, pa je „Orlovima“ pripalo četvrto mesto.

Bjelica je na ovom turniru zajedno sa Milošem Teodosićem i Miroslavom Raduljicom, bio jedan od lidera srpskog tima. Po susretu je prosečno postizao 13,9 poena, 6,6 koševa i 2,7 asistencija. Sa devet metara mu je procenat uspešnosti bio 37,5 odsto.

Zbog povrede kolena morao je da propusti Evropsko prvenstvo koje je 2017. godine održano u Finskoj, Izraelu, Rumuniji i Turskoj. Srbija je na tom takmičenju osvojila srebrnu medalju.

Privatni život

Nemanja Bjelica je rođen 1988. godine u Beogradu. Sa roditeljima, Milovanom i Slavicom živeo je u novobeogradskom Bloku 70. Košarku je zavoleo gledajući srpske reprezentativce na Evropskom prvenstvu 1995. godine u Atini, a kasnije na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu. Prošao je trnovit put od „otpisane generacije“ Partizanove škole košarke do titule prvaka Turske sa Fenerbahčeom, a potom i dresova NBA klubova Minesota Timbervulfs i Sakramento Kings.

Na tom putu pomogla mu je današnja supruga Mirjana. Upoznali su se prvog dana nove 2007. godine. Bjelica je tada igrao u Austriji, a pošto je slomio nogu tražio je da se oporavlja u Beogradu. 1. januara 2007. godine je sa drugarima izašao u grad i tada se desio sudbonosni susret.

Kako je supruga slavnog košarkaša ispričala američkim medijima, Nemanja joj se odmah svideo, pa mu je dala svoj pravi broj. Javio joj se posle pet dana i počeli su da se zabavljalju. Verili su se 2009. godine, a venčali godinu dana kasnije. Nemanjin kum na venčanju je bio košarkaš Nenad Krstić.

Ćerku Niku su dobili 2011. godine, a šest godina kasnije Mirjana je rodila sina Stefana. Za suprugu kaže da mu je najveća podrška i da je zahvaljujući njoj izdržao sve izazove koji su pred njega stavljeni kada je prvi put zaigrao u NBA ligi.

Par ističe da, iako žive u Americi, svoju decu uče srpski jezik i trude se da ona znaju odakle potiču njihovi roditelji.

Titule

Klupske titule

• 2013. Kup Predsednika sa Fenerbahčeom
• 2013/14. Prvenstvo Turske sa Fenerbahčeom

Reprezentativne titule

• 2009. Zlatna medalja sa Univerzijade
• 2009. Srebrna medalja sa Evropskog prvenstva
• 2014. Srebrna medalja sa Svetskog prvenstva

Pojedinačne titule

• 2009. Proglašen najboljim sportistom Sportskog društva Crvena zvezda
• 2012/13. Proglašen najkorisnijim igračem kola Evrolige
• 2014/15. Proglašen najkorisnijim igračem meseca
• 2014/15. Proglašen najkorisnijim igračem Evrolige
• 2014/15. Uvršten u idealnu petorku Evrolige
• 2015. Proglašen srpskim košarkašem godine

Izvori:

http://mondo.rs/a1057882/Zabava/Zvezde-i-tracevi/Nemanja-Bjelica-i-Mirjana-Bjelica-intervju-o-deci-porodici-i-zivotu-u-Americi.html