Miroslav Raduljica

Biografija

Miroslav Raduljica je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (maj 2019. godine) nastupa na poziciji centra u kineskom klubu Džangsu Dragons (Jiangsu Dragons) i reprezentaciji Srbije. Rođen je 5. januara 1988. godine u Inđiji.

Seniorsku karijeru je započeo u beogradskom FMP-u, a potom je jednu sezonu proveo na pozajmici u čačanskom Borcu. U periodu od 2006. do 2010. godine igrao je u klubu iz Železnika gde su ga uočili skauti turskog Efesa. Ipak, nakon samo nekoliko mečeva u novom dresu srpski reprezentativac je povredio stopalo, pa je posle oporavka nastavio da igra u berlinskoj Albi kao pozajmljeni igrač.

Jednu sezonu je proveo na pozajmici u Partizanu, a jednu u ukrajinskom Azovmašu, da bi polovinom 2013. godine potpisao ugovor sa NBA (En-Bi-Ej) klubom Milvoki Baks (Milwaukee Bucks). Iz Amerike je u septembru 2014. godine preselio u Kinu, gde je nastupao na poziciji centra u klubu Šandong Lajons (Shandong Lions).

U januaru sledeće godine se nakratko ponovo vratio u NBA, ali je polovinom godine potpisao ugovor sa grčkim Panatinaikosom sa kojim je osvojio Kup Grčke. Usledila je sezona u Olimpiji iz Milana, sa kojom je osvojio Kup Italije.

Od polovine 2017. godine Raduljica je centar kineskog klub Džangsu Dragons.

Raduljica je od 2005. godine član reprezentacije Srbije. Može se pohvaliti zlatnim medaljama sa evropskih prvenstava 2005, 2007. i 2008. godine, te zlatnom medaljom sa Univerzijade 2009. godine. U seniorskom dresu Srbije osvojio tri srebrne medalje sa Evropskog i Svetskog prvenstva, te Olimpijskih igara 2016. godine

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Miroslav Raduljica je napravio u omladinskim selekcijama FMP-a iz Železnika. U prvom timu je debitovao tokom sezone 2005/06, a potom je narednu proveo na pozajmici u Košarkaškom klubu Borac iz Čačka. Sledeće sezone se vratio u FMP, gde je odličnim partijama učvrstio svoju poziciju u timu. Tokom sezone 2009/10 proglašen je najkorisnijim igračem Superlige Srbije.

Tada su ga zapazili skauti većih evropskih klubova, pa je polovinom 2010. godine potpisao petogodišnji ugovor sa turskim Efesom. Odigrao je tek četiri susreta Evrolige pre nego što ga je povreda stopala „sklonila“ sa terena na narednih nekoliko meseci.

Zbog oporavka nije dugo mogao da se vrati u igru, pa ga je Efes u februaru 2011. godine poslao na pozajmicu u nemačku Albu. Mladi centar, ne samo da se oporavio od povrede nego je sa berlinskim klubom stigao do finala Prvenstva Nemačke.

Sledećeg leta je potpisao jednogodišnji ugovor o pozajmici sa beogradskim Partizanom. Mnogim navijačima „Crno-belih“ ostao je u sećanju susret Partizana i Heliosa kada je Raduljica postigao 31 koš i osam skokova. U susretima Aba lige u proseku je beležio 12,5 poena i 55 skokova. Ipak, „Crno-beli“ su zaustavljeni u polufinalnoj seriji od ekipe zagrebačke Cedevite.

U dresu Partizana srpski reprezentativac je osvojio Kup Radivoja Koraća i Prvenstvo Srbije. Odigrao je deset mečeva Evrolige, na kojima je prosečno upisivao 5,7 poena i 3,3 skoka.

Posle jedne sezone u Beogradu, usledila je sezona u ukrajinskom Marijupolju. Raduljica je poslat u ukrajinski klub Azovmaš sa kojim je uspeo da stigne do finala Prvenstva Ukrajine, gde ih je zaustavila ekipa Budiveljnika. Tokom te sezone u proseku je beležio 14,2 poena, 5,9 skokova i 1,1 blokadu. U dresu Azovmaša je odigrao ukupno 53 meča ukrajinskog Prvenstva.

Krajem jula 2013. godine Raduljica je potpisao ugovor sa NBA klubom Milvoki Baks. Tokom debitantske sezone odigrao je 48 mečeva, od toga tek dva kao član startne petorke. Prosečno je beležio 3,8 koševa i 2,3 skoka po susretu.

26. avgusta 2014. godine je zajedno sa Karlosom Delfinom (Carlos Delfino) i još nekoliko igrača trejdovan u Los Anđeles Kliperse (Los Angeles Clippers) u zamenu za Džereda Dadlija (Jared Dudley). Samo tri dana kasnije Klipersi su ga otpustili.

Potom je potpisao jednogodišnji ugovor vredan 1,5 milion dolara sa klubom Šadong Lajons, koji se takmiči u kineskoj prvoj ligi. U decembru je raskinuo ugovor sa kineskim klubom. Za to vreme je odigrao 14 mečeva, te u proseku postizao 18 poena i devet skokova po utakmici.

Vratio se u Ameriku te 8. januara 2015. godine potpisao desetodnevni ugovor sa klubom Minesota Timbervulfs (Minnesota Timberwolves). Po isteku tog ugovora, obnovili su ga na još deset dana, ali nisu nastavili saradnju. U dresu Minesote Raduljica je odigrao pet mečeva, na kojima je beležio 1,6 poena i 1,1 skok po utakmici.

Narednih pola godine je posvetio saniranju povrede i usavršavanju određenih elemenata igre.

18. jula 2015. godine je potpisao dvogodišnji ugovor sa grčkim Panatinaikosom. Lični rekord u dotadašnjoj karijeri postigao je 4. decembra kada je u evroligaškom susretu sa Barselonom ubacio 25 koševa. Njegov tim je pobedio španskog prvaka rezultatom 93:86. Tokom jedine sezone u grčkom klubu Raduljica je odigrao 27 mečeva Evrolige, tokom kojih je u proseku postizao 12,7 poena i 4,4 skokova. Sa Panatinaikosom je osvojio Kup Grčke, te igrao finale plej-ofa nacionalnog Prvenstva, gde su poraženi od Olimpijakosa.

15. jula 2016. godine Raduljica je potpisao dvogodišnji ugovor sa klubom Olimpija iz Milana. Na samom startu sezone imao je solidnu minutažu. Međutim, trener Jasmin Repeša mu je u nastavku davao sve manje šanse da pokaže šta ume. Zajedno su osvojili Kup Italije, te ispali u polufinalu Prvenstva od ekipe Trenta.

U toku sezone 2016/17 srpski reprezentativac je u proseku beležio 6,8 poena i tri skoka u nacionalnom prvenstvu, te 8,1 poen i 3,2 skoka u susretima Evrolige. Po okončanju ugovora prešao je u kineski klub Đangsu Dragons.

Reprezentativna karijera

Miroslav Raduljica od 2005. godine osvaja medalje u dresu reprezentacije Srbije. Prvo zlato je osvojio 2005. godine na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 18 godina kada je bio deo nacionalne selekcije tadašnje Srbije i Crne Gore.

Dve godine kasnije Raduljica, Stefan Marković, Marko Kešelj, Milan Mačvan, Boban Marjanović i drugi mladi reprezentativci predvođeni selektorom Miroslavom Mutom Nikolićem ponovo su se okiti zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 19 godina.

Sledeće godine Raduljica je bio deo tima koji je na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 20 godina ponovo Srbiju obradovao zlatnom medaljom. Proglašen je najkorisnijim igračem turnira. Na osam mečeva upisao je ukupno 87 skokova, te uvršten u idealnu petorku EvroBasketa.

2009. godine je bio član univerzitetske selekcije Srbije sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Letnjoj Univerzijadi.

Odlične partije koje je pokazivao ne samo u mlađim selekcijama reprezentacije, nego i u klubovima u kojima je tada igrao naveli su selektora Dušana Ivkovića da ga pozove u seniorski tim pred početak Evropskog prvenstva 2009. godine u Poljskoj.

Srbija je u grupnoj fazi savladala Španiju i Veliku Britaniju, te pretrpela poraz o Slovenije. Nakon toga su pobedili Poljsku i Litvaniju, te se u polufinalu revanširali Slovencima za poraz u grupi. U finalu ih je dočekala Španija od koje su poraženi rezultatom 85:63, te su u Beograd doneli evropsko srebro.

Selektor ga je uvrstio na širi spisak igrača za Svetsko prvenstvo koje je 2010. godine održano u Turskoj. Sa reprezentacijom je prošao pripreme, a samo dan pred polazak u Tursku Ivković ga je eliminisao sa spiska.

Naredne godine je ponovo pozvan na pripreme sa reprezentacijom pred početak EvroBasketa u Litvaniji, ali je mladi centar odbio poziv uz obrazloženje da se oporavi od povreda sa kojima se borio tokom sezone.

Ivković ga je uvrstio na spisak igrača za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2013. godine, ali se Raduljica nije odazvao pozivu. Premda nikada zvanično nije saopšten razlog za to, srpski mediji su tih dana objavljivali informacije da je srpski centar odbio selektora jer ga je skinuo sa spiska igrača za Svetsko prvenstvo 2010. godine samo dan pre nego što je trebao da bude u avionu za Tursku.

U decembru iste godine klupu srpske reprezentacije preuzeo je Aleksandar Saša Đorđević koji ga je uvrstio na spisak igrača za Svetsko prvenstvo 2014. godine. U tzv. „grupi smrti“ sastali su se s Egiptom, Iranom, Francuskom, Brazilom i Španijom, te zabeležili dve pobede i tri poraza.

U osmini finala uspeli su da savladaju Grčku, a u četvrtfinalu se revanširali Brazilcima za poraz u grupi. „Osvetili“ su se i Francuzima u polufinalu, te se plasirali među dve najbolje reprezentacije na svetu.

U finalu su ih dočekali Amerikanci, koji su ostvarili ubedljivu pobedu od 129:92. „Orlovi“ su u Beograd doneli srebrnu medalju, koja je na platou ispred Skupštine grada dočekana s velikim oduševljenjem. Tokom ovog turnira Raduljica je odigrao ukupno devet mečeva na kojima je u proseku postizao 13 poena i 4,6 skokova.

Usledilo je Evropsko prvenstvo 2015. godine na kome su „Orlovi“ sa pet pobeda i bez poraza prošli grupnu fazu takmičenja. Posle toga su eliminisali Finsku i Češku, te se u polufinalu sastali sa Litvanijom. Posle poraza od 67:64 usledila je borba sa Francuzima za bronzanu medalju. Saletov mladi tim nije uspeo da savlada iskusne „Triklolore“ pa su takmičenje završili na četvrtom mestu.

Raduljica je tokom celog turnira bio prvi centar, te je zajedno sa Milošem Teodosićem i Nemanjom Bjelicom bio ključni igrač Srbije. Po meču je postizao 13,5 poena i pet skokova. Procenat šuta iz igre mu je bio visokih 61,7 odsto, a tokom celog takmičenja na parketu je provodio 18 minuta po susretu.

Svoju poziciju prvog centra zadržao je i na Olimpijskim igrama koje su 2016. godine održane u Brazilu. Srbija je bez velikih problema prošla grupu, te je u četvrtfinalu savladala Hrvatsku, a u polufinalu Australiju. Za zlatnu medalju ponovo su se borili s Amerikancima, koji su ovog puta dokazali da opravdano nose status „drim tima“. Reprezentacija SAD-a je pobedila rezultatom 66:96, a Srbija se „okitila“ olimpijskim srebrom.

Usledilo je Evropsko prvenstvo 2017. godine koje je Raduljica morao da propusti zbog povrede.

Privatni život

Miroslav Raduljica je rođen 1989. godine u Inđiji. Njegova porodica je poreklom iz sela Pribeljci kod Šipova, gradića u Republici Srpskoj.

Jedan je od onih javnih ličnosti koji ne voli mnogo da govori o svom privatnom životu. Premda je sa mlađim selekcijama Srbije osvajao brojne medalje, najveće simpatije srpske publike stekao je nakon učešća na Svetskom prvenstvu 2014. godine kada su „Orlovi“ osvojili srebrnu medalju.

U jednom intervjuu ja kazao da voli putovanja i uživa u upoznavanju novih kultura i običaja. Ipak, s obzirom da još od početka karijere nije dve sezone vezao u jednom klubu, u jednoj zemlji, kazao je da bi voleo negde da se „skrasi“. To se i desilo polovinom 2017. godine sa kineskim klubom Džangsu Dragon, u čijem dresu nastupa i danas, dve godine kasnije.

Slobodno vreme provodi čitajući. Omiljeni pisac mu je Stiven King (Stephen Edwin King), mada voli i filozofiju i klasična književna dela. Rado čita o istoriji, ali mu ni učenje stranih jezika nije strano. Tokom dosadašnje karijere imao je priliku da nauči da se služi engleskim, nemačkim i ruskim jezikom, a nakon što je otišao u Kinu, počeo je da uči i jezik svojih saigrača.

Pored knjiga, voli i filmove, muziku, motore i tetovaže. Na svom telu ima nekoliko različitih tetovaža. Kako je u jednom intervjuu kazao, tokom dana najčešće sluša elektronsku muziku, ali ga najviše opušta rok muzika.

Po okončanju karijere, kaže da bi voleo da ode na jedno proputovanje svojim „Harli-Dejvidsonom“ („Harley-Davidson“).

S obzirom na sportske uspehe privatni, a naročito emotivni život srpskog reprezentativca je oduvek bio zanimljiv javnosti. Poznato je da je bio u vezi sa srpskom odbojkašicom Stefanom Veljković. Upoznali su se 2015. godine i bili su zajedno skoro godinu dana.

Niti jedno od sportista nije želelo javno da govori o svom odnosu. Stefana je u jednom intervjuu krajem 2015. godine kratko izjavila da je jedino što želi da kaže na tu temu jeste da se ona i Miroslav „odlično slažu“ i da „u suprotnom ne bi bili zajedno“.

Ipak, sledeće godine su nakratko okončali vezu, da bi se pomirili u leto 2016. godine tokom Olimpijskih igara u Brazilu. Sudeći prema informacijama iz srpskih tabloida vezu su okončali krajem 2016. godine, ali su navodno ostali u dobrim odnosima.

Nakon toga su ga povezivali sa još nekim devojkama, a polovinom 2018. godine beogradski mediji su objavili da je srpski košarkaš u vezi s Ivanom Dudić, glumici prepoznatljivoj po ulogama u serijama „Ubice mog oca“, „Urgentni centar“ i „Istine i laži“. Nijedno od njih dvoje nije potvrdilo niti demantovalo te informacije.

Titule

Klupske titule

• 2011/12. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2012. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2016. Kup Grčke sa Panatinaikosom
• 2017. Kup Italije s Olimpijom iz Milana

Reprezentativne titule

• 2005. Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 18 godina
• 2007. Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 19 godina
• 2008. Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 20 godina
• 2009. Zlatna medalja sa Univerzijade
• 2009. Srebrna medalja na Evropskom prvenstvu
• 2014. Srebrna medalja na Svetskom prvenstvu
• 2016. Srebrna medalja na Olimpijskim igrama

Pojedinačne titule

• 2008. godine proglašen najkorisnijim igračem Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 20 godina
• 2009/10. proglašen najkorisnijim igračem Superlige Srbije