Dragan Milosavljević

Biografija

Dragan Milosavljević je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (mart 2022. godine) nastupa na poziciji beka u španskom klubu Urbas Fuenlabrada i reprezentaciji Srbije. Rođen je 11. maja 1989. godine u Kruševcu. Oženjen ja i ima sina Viktora.

Juniorsku karijeru je započeo u Košarkaškom klubu Napredak iz Kruševca, a odatle je 2009. godine prešao u Radnički iz Kragujevca.

Nakon jedne sezone primljen je u beogradski Partizan u kome je ostao sve do 2015. godine. Za to vreme je sa crno-belima četiri puta osvojio Prvenstvo Srbije, tri puta Kup Radivoja Koraća i dve titule Jadranske lige.

Povreda koju je krajem januara 2014. godine doživeo na susretu sa Makabijem iz Tel Aviva zadržala ga je van terena skoro godinu dana.

U avgustu iste godine je produžio ugovor sa Partizanom, a na teren se vratio u decembru. Do kraja sezone u ABA Ligi beležio je 11 poena, 3.7 skokova i jednu asistenciju po meču.

U junu 2015. godine je potpisao dvogodišnji ugovor sa Albom iz Berlina, sa kojom je sledeće godine osvojio Kup Nemačke.

Od jula 2017. do februara 2021. godine Milosavljević je igrao na poziciji beka u španskoj Malagi.

U aprilu 2021. godine je nakratko zaigrao u Megi, a odatle je u julu prešao u turski Bursaspor. Srpski reprezentativac 22. novembra 2021. godine potpisao ugovor sa španskim klubom Urbas iz Fuenlabrade.

Nacionalni dres je prvi put zadužio 2010. godine pred polazak na Evropsko prvenstvo u Turskoj. Ipak, nije uspeo da uđe na spisak 12 igrača koji su te godine predstavljali Srbiju na EvroBasketu.

Novi selektor Aleksandar Saša Đorđević pozvao ga je na Evopsko prvenstvo 2015. godine, gde su osvojili četvrto mesto.

Dve godine kasnije Milosavljević je s „Orlovima“ osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu čiji su domaćini bile Turska, Finska, Rumunija i Izrael.

Bio je na spisku selektora Đorđevića za odlazak na Svetsko prvenstvo 2019. godine, međutim, zbog povrede levog kolena nije mogao da predstavlja Srbiju na Mundobasketu u Kini.

Klupska karijera

Za razliku od većine svojih kolega Dragan Milosavljević je košarku počeo da trenira tek sa 15 godina. Pre toga je kratko trenirao fudbal, ali je već nakon prvog košarkaškog treninga shvatio da je to sport kojim želi da se bavi u budućnosti.

Nakon tri godine u kruševačkom Napretku, 2009. godine potpisao je ugovor sa Radničkim iz Kragujevca sa kojim je igrao Prvenstvo Srbije i ABA ligu. Po meču je u proseku beležio 10.2 poena, 3.8 skokova i 2.1 asistenciju.

28. juna 2010. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa beogradskim Partizanom. Već u prvoj sezoni sa Crno-belima je osvojio Jadransku Ligu, Ligu Srbije i Kup Radivoja Koraća.

U mečevima Evrolige prosečno je upisivao 4.2 poena i 1.9 skokova po meču, dok mu je prosek u ABA ligi bio 6.9 poena i tri skoka po susretu.

Tokom druge sezone pomogao je svom klubu da ponovo osvoji Prvenstvo Srbije i Kup Radivoja Koraća.  Evroligaški učinak mu je bio 8.2 poena i 3.7 sokova po meču, dok je u Jadranskoj ligi te sezone Milosavljević postizao prosečno 8.3 poena, 3.6 skokova u više od 27 utakmica.

Početkom jula 2012. godine obnovio je ugovor sa Partizanom na još dve sezone.

I naredna sezona bila je uspešna za Milosavljevića i Partizan, pa su treći put zaredom postali šampioni Srbije. Mladi bek je proglašen najkorisnijim igračem (MVP) domaćeg Prvenstva.

Uspeli su da osvoje i Jadransku ligu, a Kragujevčanin je beležio prosečno 6.8 poena i 3.2 skoka po meču. U susretima Evrolige bio je još bolji. Sa 9.9 poena po utakmici postavio je novi lični rekord.

Uprkos brojnim finansijskim problemima koji su polovinom 2013. godine zadesili Partizan Milosavljević je odlučio da ostane u klubu. To mu se i isplatilo jer je nakon odlaska Vladimira Lučića postao kapiten Partizana.

Zajedno sa Leom Vestermanom (Léo Joseph Paul Westermann) i Bogdanom Bogdanovićem predvodio je ekipu crno-belih naredne sezone.

Tokom susreta sa francuskim Nanterom, u drugom meču nove sezone Evrolige, Milosavljević je postigao rekordnih 26 poena te upisao šest skokova. Može se reći da mu je to bio najbolji meč u dotadašnjoj karijeri.

Partizan se 24. januara 2014. godine sastao sa Makabijem iz Tel Aviva. Mladi bek je nezgodno doskočio tokom zakucavanja te je zadobio ozbiljnu povredu. Lekari su već tada najavili da se na teren neće vratiti do kraja sezone.

Tokom prve kapitenske sezone u Evroligi prosečno je beležio 12.1 poena i 3.7 skokova.U mečevima Jadranske lige statistika je bila malo drugačija – 12.4 poena, 3.3 skoka i 2.6 asistencija po utakmici.

5. avgusta 2014. godine potpisao je novi ugovor sa Partizanom. Na teren se vratio u decembru i to nakon višemesečnog oporavka od povrede. Do kraja sezone u ABA Ligi je prosečno upisivao 11 poena, 3.7 skokova i jednu asistenciju po meču.

U junu 2015. godine potpisao je dvogodišnji ugovor sa nemačkim klubom Alba Berlin. Debitovao je 1. oktobra kada je pomogao svom timu da savlada ekipu Raptiofarma iz Ulma rezultatom 74:54 u prvoj rundi nemačke Lige. Upisao je pet poena, pet skokova i četiri asistencije.

Tokom prve sezone u Evrokupu Milosavljević je beležio prosečno 14.5 postignutih koševa, 4.9 skokova i 2.7 asistencija. Uspeli su da osvoje Kup Nemačke.

U toku sezone 2016/17 Milosavljević je u proseku postizao 12.9 koševa, te upisivao 2.7 skokova i 3.6 asistencija. Odigrao je 13 od 14 mečeva Evrokupa kao član startne petorke.

Početkom jula 2017. godine potpisao je dvogodišnji ugovor sa Košarkaškim klubom Unikaha iz Malage, gde su u tom momentu igrali njegovi zemljaci Nemanja Nedović i Dejan Musli.

Kako je navedeno na sajtu španskog kluba, Milosavljević je kazao da je srećan što je došao u veliki klub s ogromnom tradicijom, te da mu je veoma drago što će se takmiči u dva najjača takmičenja u Evropi, Prvenstvu Španije i Evroligi.

U toku prve sezone navikavao se na sistem i stil igre pa je bilo mnogo oscilacija. Od 27 mečeva u Evroligi Kragujevčanin je startovao na njih 16. Po meču je upisivao 6.4 poena, 2.6 skokova i jednu asistenciju.

Tokom sezone 2018/19 Milosavljević je beležio 6.2 poena i 2.6 asistencija u 19 nastupa u Evrokupu. Na 37 utakmica ACB lige je imao sličan učinak, 6.6 poena po meču.

Srpski reprezentativac je 12. juna 2019. godine produžio ugovor sa Unikahom na dve godine. Međutim, već je u avgustu doživeo povredu levog kolena tokom utakmice Srbija-Turska.

Lekari su odmah prognozirali da će van terena ostati do 2020. godine. Treninzima se vratio u novembru 2020. godine i to nakon pauze duge 15 meseci.

Unikaha i Milosavljević su se zvanično razišli 17. februara 2021. godine.

Kruševljanin je 2. aprila iste godine nakratko preuzeo dres Mege, a potom je 6. jula prešao u tursku Bursu. U novembru 2021. godine se vratio u Španiju, te potpisao ugovor sa Klubom Urbas iz Fuenlabrade koji se takmiči u ACB ligi.

Reprezentativna karijera

Prvi poziv da zaigra za seniorski tim reprezentacije Srbije Milosavljević je dobio od selektora Dušana Dude Ivkovića pred početak Svetskog prvenstva koje je 2010. godine održano u Turskoj. Iako je učestvovao na pripremama, nije ušao na spisak 12 igrača koji su otputovali u Tursku.

Sledeći poziv usledio je od selektora Aleksandra Saše Đorđevića pred početak Evropskog prvenstva 2015. godine.

Srbija je tokom grupne faze potpuno dominirala, zabeleživši pet pobeda i niti jedan poraz. Usledile su pobede nad Finskom i Češkom. Ipak, u polufinalu ih je savladala ekipa Litvanije rezultatom 67:64.

Kako se ispostavilo, ovaj poraz je mnogo uticao na Đorđevićev tim, pa su izgubivši od Francuske propustili priliku da osvoje bronzanu medalju. Milosavljević je uglavnom bio Saletov rezervni adut u odbrani, pa nije zabeležio veliku minutažu.

Ipak, stekao je poverenje selektora, pa se dve godine kasnije našao u užem krugu igrača za Evropsko prvenstvo. Domaćini su bili Turska, Finska, Rumunija i Izrael. „Orlovi“ su se u grupoj fazi sastali sa timovima Rusije, Letonije, Velike Britanije, Belgije i Turske. Ostvarili su četiri pobede i jedan poraz, te se plasirali u naredni krug takmičenja.

Već ovaj uspeh domaći mediji su dočekali s oduševljenjem, jer je Đorđević zbog otkaza i povreda na EvroBasket poveo „slabije“ igrače. Ipak, „Orlovi“ su dokazali da se i bez velikih imena postižu veliki uspesi. U šesnaestini finala savladali su reprezentaciju Mađarske, a u osmini Italije.

Nakon pobede nad Rusijom u polufinalu, usledio je finalni meč sa ekipom Slovenije koja je predvođena mladim Lukom Dončićem i iskusnim selektorom Igorom Kokoškovim fantastičan uspeh.

Ipak, ispostavilo se da je težak meč sa Rusijom uticao na srpske reprezentativce. Slovenija je po prvi put u istoriji osvojila zlatnu medalju, dok je Srbiji pripala srebrna medalja s Evropskog prvenstva.

Reprezentaciji se pridružio već na početku priprema za Svetsko prvenstvo u Kini. Selektor ga je uvrstio na uži spisak, međutim, povreda koju je doživeo na susretu sa Turskom na turniru u Grčkoj, sprečila ga je da igra na Svetskom prvenstvu sa koga se Srbija vratila kao peta najbolja ekipa na planeti.

Privatni život

Dragan Milosavljević je rođen 1989. godine u Kruševcu. Kao dečak je trenirao fudbal i to mu je bio glavni sport. Ipak, u osmom razredu je otišao na jedan trening Napretka i odabrao košarku.

Po završetku osnovne škole upisao je Srednju medicinsku školu, a nešto kasnije Fakultet za poslovne studije.

Posle pet godina u Napretku prešao je u Radnički iz Kragujevca. Tu su ga uočili čelnici Partizana, te je sa 21 godinom ostvario svoj san i zaigrao u crno-belom dresu.

Kako je u jednom intervjuu ispričao, najteže mu je palo da se adaptira na veliki grad kakav je Beograd. Zato kaže da na početku nije previše izlazio, glavna ruta su mu bili dvorana – stan u kome je živeo.

Kako bi pomogla sinu, njegova majka se iz Kragujevca doselila u Beograd. Kasnije je i sestra krenula na studije, pa je život postao jednostavniji. Slobodno vreme je provodio družeći se sa ekipom iz kluba, a najviše je uživao u gledanju filmova u bioskopu.

O njegovom emotivnom životu mediji nisu mnogo pisali. Gagi Milosavljević nije jedan od onih sportista koji često u javnosti govori o privatnom životu, niti svoju izabranicu javno predstavlja. 2019. godine je dobio sina Viktora, a španskim medijima je kazao da je srećan što se Viktor rodio u Malagi.

Milosavljević je u odličnim odnosima sa svim svojim bivšim saigračima iz Partizana, a jedan od njih Vladimir Lučić mu je i kum.

Titule

Klupske titule

• 2010/11 Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2011. Jadranska liga sa Partizanom
• 2011. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2011/12. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2012. Kup Radivoja Koraća sa Partizanom
• 2012/13. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2013. Jadranska liga sa Partizanom
• 2013/14. Prvenstvo Srbije sa Partizanom
• 2016. Kup Nemačke s Albom iz Berlina

Reprezentativne titule

• 2017. Srebrna medalja na Evropskom prvenstvu

Pojedinačne titule

• 2012/13. godine proglašen najkorisnijim igračem finala Prvenstva Srbije