Danilo Galinari

Biografija

Danilo Galinari (Danilo Gallinari) je italijanski profesionalni košarkaš koji trenutno (decembar 2021. godine) igra na poziciji krila u NBA (En-Bi-Ej) klubu Atlanta Hoks (Atlanta Hawks) i reprezentaciji Italije. Rođen je 8. avgusta 1988. godine u gradu Sant`Anđelo Lodiđano, na severu Italije.

Karijeru je započeo u lokalnom klubu Basket Lodi, da bi kasnije zaigrao u Kasalpusterlengu. Od 2006. do 2008. godine je nastupao s Olimpijom iz Milana, a zatim je potpisao svoj prvi ugovor sa NBA klubom Njujork Niks (New York Knicks).

Dve i po sezone je proveo u Njujorku, a potom je prešao u ekipu Denver Nagetsa (Denver Nuggets). Godine 2011. nakratko se vratio u Olimpiju, a 2017. godine „zadužio“ je dres Los Anđeles Klipersa (Los Angeles Clippers.

Jednu sezonu je proveo u Oklahomi, a krajem novembra 2021. godine Galinari je potpisao ugovor s Atlantom.

Pre nego što je „zadužio“ seniorski dres reprezentacije, Galinari je nastupao sa mlađim selekcijama sa kojima je osvojio dve bronzane medalje. Iako je redovan član nacionalne selekcije Italije, nema niti jednu medalju sa velikih međunarodnih takmičenja.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Galinari je napravio u lokalnom klubu Basket Lodi, a potom je prešao u Milano. Profesionalnu karijeru je započeo 2004. godine u klubu Kasalpusterlengo koji se takmičio u italijanskoj Seriji B1 (treća liga Italije).

Privukao je pažnju brojnih skauta, posebno onih milanske Olimpije (Armani Džins). Ipak, umesto da ga dovedu u prvi tim poslali su ga na „kaljenje“ u klub Nuova Palakanestro Pavija koji se takmičio u Drugoj ligi. Tu je dobio priliku da pokaže šta ume, te je do kraja sezone 2005/06 ostao u Paviji.

Povreda ga je sprečila da igra čitavu sezonu, ali je uprkos tome 2006. godine nominovan za najboljeg košarkaša u Drugoj ligi Italije.

U proseku je postizao 14.3 poena, 3,. skoka, dve ukradene lopte i 0.8 asistencija po meču. Te sezone je odigrao ukupno 17 utakmica.

Naredne sezone je dobio priliku da s Olimpijom iz Milana zaigra u Prvenstvu Italije i evropskom takmičenju ULEB Kup (današnji EvroKup). U debitanskoj sezoni u Seriji A Galinari je odigrao ukupno 34 meča u regularnom delu sezone, te je u proseku beležio 10.9 poena, četiri skoka, 1.7 ukradenih lopti i jednu asistenciju po susretu.

Tokom doigravanja je nastupio osam puta, te upisivao u proseku 11.5 poena, 3.7 skokova, 2.1 ukradenu loptu i 0.9 asistencija po meču. Proglašen je najboljim italijanskim košarkašem mlađim od 22 godine. Osim toga, nastupio je na Ol-Star meču Italije, gde se bio najbolji u postizanju trojki.

Naredne sezone dodatno je popravio statistiku. U regularnom delu sezone upisivao je 17.5 koševa, 5.6 skokova i dve ukradene lopte, dok je u doigravanju odigrao osam mečeva na kojima je u proseku beležio 18,. poen, 6,. skokova i 1.8 ukradenih lopti.

Dobio je priliku i da nastupi u Evroligi, najznačajnijem košarkaškom takmičenju u Evropi. Tokom debitantske sezone je odigrao 11 mečeva na kojima je prosečno postizao 14.9 koševa, 4.2 skoka i 1.7 asistencija.

Najbolju partiju je odigrao u finalu protiv Makabija iz Tel Aviva kada je ubacio 27 poena. Ljubitelji košarke nisu ostali ravnodušni, pa je proglašen „zvezdom u usponu“ Evrolige u sezoni 2007/08.

S obzirom da je njegov ugovor s Olimpijom podrazumevao da može bez obeštećenja da igra u Sjedinjenim Američkim Državama, nije bilo dodatnih prepreka da Galinari pređe u neki NBA klub.

23. aprila 2008. godine je objavio da će učestvovati na NBA draftu. Potpisavši ugovor sa „Ribokom“ („Reebok“), britanskim proizvođačem sportske odeće, dobio je patike posebno dizajnirane za njega.

Na NBA draftu 2008. godine izabran je za šestog pika Njujork Niksa sa kojima je potom potpisao dvogodišnji ugovor.

Međutim, već na startu sezone 2008/09 klub je objavio da će italijanski reprezentativac morati da propusti deo sezone zbog problema sa leđima.

Uspeo je da se vrati na teren 17. januara tokom susreta sa Filadelfijom (Philadelphia 76ers). Rekord sezone je postigao 4. marta na duelu s Atlanta Hoksima (Atlanta Hawks) kada je ubacio 17 koševa.

Upisao je četiri trojke iz pet pokušaja. Tokom debitantske sezone u NBA ligi odigrao je 28 mečeva, od toga dva kao član startne petorke. Po utakmici je prosečno beležio 6.1 poen i dva skoka.

Na početku naredne sezone odlukom trenera Majka Di Entonija (Mike D` Antoni) Galinari je startovao na dve utakmice.

Entonijeva odluka da na klupi ostavi Kventina Ričardsona (Quentin Richardson) i Ela Haringtona (Al Harrington) dobro je došla mladom Italijanu, pa je dva puta na teren istrčao kao starter.

Na trećem susretu sezone koji su odigrali 31. oktobra 2009. godine sa Filadelfija Seventisiksersima, Galinari je postigao rekord sezone ubacivši 30 koševa. Nedostajao mu je još jedan kako bi dosegao rekord Niksa koji su držali Latrel Sprivel (Latrell Sprewell) i Džon Starks (John Starks).

Novi rekord karijere je postigao 6. aprila 2010. godine kada je na meču sa Boston Seltiksima (Boston Celtics) ubacio 31 koš. Tokom druge sezone u NBA ligi odigrao je 81 meč, od toga 74 kao član startne petorke. U proseku je beležio 15.1 poen, 4.9 skokova i 1.7 asistencija.

Već na startu sezone 2010/11 učvrstio je svoju poziciju u timu. U prvom delu sezone odigrao je svih 48 mečeva kao starter, a prosek mu je bio 15.9 koševa i 4.8 skokova.

Ipak, 22. februara 2011. godine trejdovan je Denver Nagetsima u razmeni igrača između Niksa, Minesota Timbervulfsa (Minnesota Timberwolves) i Denvera.

Na drugom meču po dolasku u Nagetse, Galinari je umalo zabeležio novi rekord karijere, postigavši 30 poena na susretu sa Portland Trejl Blejzersima (Portland Trail Blazers).

U novom dresu Italijanski reprezentativac je do kraja sezone 2010/11 zabeležio 14 nastupa, 12 kao starter, te u poseku upisivao 14.9 koševa i 4.9 skokova.

Tokom tzv. NBA lokauta nastupao je u svom bivšem klubu Emporio Armani iz Milana. 5. januara 2012. godine je potpisao produženje ugovora sa Nagetsima. Na 40 od ukupno 43 odigrana meča je istrčao na teren kao starter. Prosek mu je bio 14.6 poena, 4.7 skokova i 2.7 asistencija.

Sledeće godine je dodatno povećao minutažu. U dresu Denver Nagetsa Galinari je nastupio 71 put. Na terenu je provodio prosečno 32.5 minuta, te postao jedan od ključnih igrača tog kluba. Beležio je 16.2 koša, 5.2 skoka i 2.5 asistencije po susretu.

Dalji napredak je 5. aprila 2013. godine zaustavila ozbiljna povreda, zbog koje je morao da propusti ostatak sezone. Isti problem ga je ostavio na klupi tokom čitave sezone 2013/14.

Na parket se vratio 29. oktobra 2014. godine kada je postigao sedam poena na prvom susretu sezone sa Detroit Pistonsima (Detroit Pistons).

Polako se vraćao u formu, a 22. marta 2015. godine je zabeležio novi rekord karijere. Na meču s ekipom Orlando Medžika (Orlando Magic) Galinari je ubacio 40 koševa. Pomogao je svom timu da na domaćem terenu savlada Orlando rezultatom 119:100.

Petnaestak dana kasnije postavio je novi rekord karijere ubacivši 47 poena Dalas Maveriksima (Dalas Mavericks).

U avgustu 2015. godine je potpisao novi dvogodišnji ugovor sa Denverom. Opravdao je poverenje rukovodstva kluba time što je 17. novembra postigao 32 koša na susretu sa Nju Orleans Pelikansima (New Orleans Pelicans). V

iše od 30 poena zabeležio je i 5. februara 2016. godine kada su savladali Čikago Bulse (Chicago Bulls) rezultatom 115:110.

Poslednja 22 meča te sezone morao je da propusti zbog povrede gležnja. Do tada je odigrao ukupno 53 utakmice, svaki put kao starter, te prosečno beležio 19.5 poena i 5.3 skokova.

Klipersi su 6. jula 2017. godine Galinarija otkupili od Nagetsa u sklopu razmene igrača između klubova iz Los Anđelesa, Denvera i Atlante. Na startu sezone su se sastali sa Lejkersima te zabeležili pobedu od 108:92. Italijanski reprezentativac je upisao 11 poena.

Zbog povrede je mesec dana morao da odsustvuje sa parketa. U igru se vratio 6. decembra pred meč sa Minesota Timbervulfsima.

Međutim, nova povreda ga je ponovo sprečila da igra. 5. februara 2018. godine je postigao 28 poena, te pomogao svom timu da zabeleži pobedu nad Dalas Maveriksima od 104:101.

Te sezone pratio ga je peh za pehom. Krajem februara je slomio desnu šaku, pa je ponovo otišao na prinudnu pauzu. Na sreću, ovog puta je ta pauza bila kraća, pa je u martu na devet uzastopnih mečeva postizao 20 i više poena.

Sledeća sezona bila je verovatno jedna od najuspešnijih u njegovoj karijeri. Do maja 2019. godine je zabeležio 68 utakmica na kojima je svaki put bio među startnih pet igrača. Dodatno je povećao procenat šuta na 19.8 poena po susretu. Beležio je i 6.1 skok, te 2.6 asistencija.

Jednu sezonu je proveo u Oklahomi, a krajem novembra 2021. godine Galinari je potpisao ugovor s Atlantom.

Klipersi su 10. jula 2019. godine zamenili Galinarija i još nekoliko igrača za Pola Džordža (Paul George). Italijanski reprezentativac je 4. avgusta iste godine podvrgnut operaciji slepog creva.

Posle sezone pune uspona i padova, Danilo je 24. novembra 2020. godine prešao u ekipu Atlanta Hoksa.

Tokom sedmog susreta polufinala Istočne konferencije 2021. godine protiv ekipe Filadelfija Seventisiksters, Galinari je oduševio navijače svog kluba, ali i sve ljubitelje košarke.

Naime, on je u poslednjem minutu ukrao loptu Džoelu Embidu (Joel Embiid) i zakucao, te time povećao vođstvo Atlante na šest. Njegov tim je prvi put nakon 2015. godine stigao do finala Istočne konferencije.

Reprezentativna karijera

Pre nego što je obukao seniorski dres reprezentacije Italije Danilo Galinari je nastupao na takmičenjima sa mlađim timovima. Bio je deo ekipe koja je 2004. godine učestvovala na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 16 godina.

Na startu turnira zabeležili su tri pobede, te sa maksimalnim brojem bodova obezbedili prolazak u narednu rundu takmičenja.

Međutim, jedna pobeda i dva poraza sprečili su ih da se bore za medalju, pa su sa ovog turnira otišli kao šestoplasirana ekipa. Galinari je sa 18.6 poena po meču uvršten u idealnu petorku EvroBasketa.

Sledeće godine su uspeli da se plasiraju na Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 18 godina, a selektor ga je uvrstio u tim koji je Italiju predstavljao na takmičenju čiji domaćin su bile Srbija i Crna Gora. Pokazali su odlične partije, te osvojili bronzanu medalju na tom turniru.

Na EvroBasketu za igrače mlađe od 20 godina čiji domaćini su bili Slovenija i Italija, mladi „Azuri“ su umeli da iskoriste prednost domaćeg terena.

U grupi su savladali Gruziju, Bugarsku i Letoniju, a potom su „palI“ Hrvatska i Izrael. Poraz od Španije nije ih sprečio da prođu dalje.

Međutim, u četvrtfinalu su bili lošiji od reprezentacije Srbije, pa su se za treće mesto borili sa Rusima. Borba je rezultovala pobedom, a Galinari je sa reprezentacijom ponovo osvojio bronzanu medalju.

Iste godine je uvršten u tim za seniorsko Evropsko prvenstvo, međutim zbog povrede nije stigao da se pripremi za polazak. Zbog povreda je morao da propusti i kvalifikacije za EvroBasket 2009. godine.

29. jula 2011. godine se nakon četiri godine pauze vratio u seniorsku ekipu. Učestvovali su na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, ali nisu prošli grupu.

Narednih godina reprezentacija Italije nije imala mnogo uspeha na velikim takmičenjima. Ukoliko bi prošli grupnu fazu, u narednom delu bi bili eliminisani.

Galinari je bio deo tima koji je 2015. godine učestvovao na Evropskom prvenstvu čiji su domaćini bili Nemačka, Hrvatska, Francuska i Letonija.

Savladavši Island, Španiju i Nemačku plasirali su se u naredni krug takmičenja. Usledila je ubedljiva pobeda nad Izraelom.

Međutim, u četvrtfinalu nisu uspeli da se izbore sa selekcijom Litvanije, pa su na kraju osvojili šesto mesto. Galinari je sa 17.9 poena po meču bio treći najbolji strelac ovog turnira.

Sa reprezentacijom je tokom 2016. godine učestvovao na kvalifikacionom turniru za odlazak na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru. Ipak, poraz od Hrvatske ih je sprečio da odu na najveću sportsku smotru na svetu.

Na prijateljskom meču sa Holandijom koji je održan 30. jula 2017. godine pred sam početak EvroBasketa doživeo je povredu koja ga je sprečila da učestvuje na Evropskom prvenstvu.

Na startu Svetskog prvenstva koje je 2019. godine održano u Kini, Italija se sastala sa reprezentacijom Filipina. „Azuri“ su zabeležili veliku pobedu od 62:108.

Nakon toga pobedili su Angolu rezultatom 92:61, ali su poraženi od Srbije. Galinari je na susretu sa „Orlovima“ bio najefikasniji u svom timu. Postigao je 26 poena i sedam skokova.

Naredni protivnik su im bili Španci od kojih su poraženi sa 67:60. Uprkos pobedi od 89:94 nad Portorikom, nisu uspeli da se plasiraju u narednu rundu takmičenja. Španija je osvojila zlato, Argentina srebro, a Italija je zauzela 10. mesto.

Privatni život

Danilo Galinari je rođen 1988. godine u gradiću Sant`Anđelo Lodiđano. Ljubav prema košarci je nasledio od oca Vitorija (Vittorio Gallinari) koji je igrao u klubovima Olimpija iz Milana, Palakanestro iz Pavije, Virtus iz Bolonje, te klubu Skaliđera Basket iz Verone.

Nakon što je završio srednju školu u Milanu, Danilo je odlučio da nastavi školovanje na Katoličkom univerzitetu. Godine 2010. je objavio autobiografiju „From zero to eight“ koju je napisao u saradnji sa novinarom i sportskim komentatorom Flavijom Trankilom (Flavio Tranquillo).

Osim toga, pojavio se na naslovnoj strani video igre „NBA 2K17“, a zaštitno je lice dizajnerske kuće Armani čije revije nosi s vremena na vreme.

Povezivali su ga sa brojnim svetskim lepoticama. Jedna od njih je TV voditeljka Britni Gastino (Brittny Gastineau) sA kojom je navodno bio u vezi 2014. godine. S obzirom da nijedno od njih dvoje nije potvrdilo tu informaciju, ova vest je ostala u statusu „trača“.

Titule

Reprezentativne titule

• 2005. Bronzana medalja sa Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 18 godina
• 2007. Bronzana medalja sa Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 20 godina

Pojedinačne titule

• 2004. uvršten u idealnu petorku Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 16 godina.
• 2007. proglašen najboljim italijanskim košarkašem mlađim od 22 godine
• 2008. proglašen najboljim italijanskim košarkašem mlađim od 22 godine
• 2008. proglašen najkorisnijim igračem Prvenstva Italije
• 2008. proglašen „zvezdom u usponu“ Evrolige