Boriša Simanić

Biografija

Boriša Simanić je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (novembar 2021. godine) igra na pozicijama krila i krilnog centra u beogradskom klubu Mega basket i kadetskoj reprezentaciji Srbije. Rođen je 20. marta 1998. godine u Ljuboviji.

Juniorsku karijeru Simanić je započeo u Školi košarke Budućnost iz Bijeljine. Krajem 2013. godine dobio je ponudu da karijeru nastavi u španskoj Barseloni, ipak, čelnici kluba Crvena zvezda su bili uporniji u nameri da ga vide u svojim redovima. Tako je 2014. godine Simanić obukao crveno-beli dres i iste godine osvojio Juniorsku Evroligu.

Do sticanja punoletstva paralelno je nastupao sa Zvezdinim juniorima i prvim timom FMP Železnika. Prvi profesionalni ugovor sa Zvezdom je potpisao 2016. godine.

Sa klubom sa Malog Kalemegdana tri puta se okitio titulom prvaka Srbije, te triputa osvojio Jadransku ligu. Godine 2017. osvojili su Kup Radivoja Koraća, a 2018. Superkup Jadranske lige.

Sa Zvezdom je 2021. godine ponovo osvojio Kup Radivoja Koraća.

Bio je deo U-16 selekcije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2013. godine. Dve godine kasnije predstavljao je Srbiju na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 18 godina, te Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 19 godina.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Boriša Simanić je napravio u Školi košarke „Budućnost“ iz Bijeljine. Kako su u to vreme Crvena zvezda i Budućnost često igrali prijateljske mečeve, primetili su ga skauti beogradskog kluba.

Ipak, želeli su da isprate njegov razvoj kroz naredne dve godine. I umalo da zakasne, jer je na adresu Simanića stigao poziv da Boriša zaigra u Barseloni.

Kako je jednom prilikom ispričao Miloš Ninković, nekadašnji predsednik Zvezde, Simanić je posle nastupa sa reprezentacijom trebalo da se vrati u Bijeljinu, te da ubrzo nakon toga otputuje u Barselonu.

Ipak, Ninković je uspeo da nagovori Simaniće da je bolje za mladog igrača da se „prekali“ u Zvezdi, pa tek onda potpiše ugovor sa nekim velikim evropskim klubom.

Krajem 2013. godine Simanić je postao član Crvene zvezde. Sa juniorskim timom je već sledeće godine osvojio Evroligu, a iste godine zajedno s Aleksandrom Arnautovićem učestvovao na kampu Majkla Džordana (Michael Jeffrey Jordan).

Njegov talenat je sve više dolazio do izražaja, pa je 2015. godine postao stalni član startne petorke. Uspeli su da se plasiraju na završni turnir Evrolige, ali su u finalu izgubili od madridskog Reala. Za „utehu“ su osvojili prvo mesto na turniru „Marko Ivković“ u Beogradu.

I naredne sezone su igrali na završnom turniru prestižnog evropskog takmičenjima, ali su u finalu poraženi od Barselone.

Tokom tog takmičenja Simanić je prosečno postizao 18 poena, 7.5 skokova, četiri asistencije, te 2.8 blokada po meču. Proglašen je najkorisnijim igračem turnira.

Simanić je jedno vreme istovremeno nastupao sa juniorskim timom Zvezde i seniorima FMP-a iz Železnika. Rad sa proslavljenim srpskim reprezentativcem i trenerom FMP-a Milanom Gurovićem mnogo je pomogao mladom krilnom centru.

Tokom sezone 2015/16 konačno je dočekao „svojih pet minut“, te je uvršten u prvi tim Crvene zvezde. Dobio je priliku da pokaže šta ume i na susretima Evrolige. Te sezone je odigrao ukupno sedam evroligaških mečeva, na kojima je u proseku beležio dva poena po utakmici.

Navijačima Zvezde ostala je u sećanju njegova uloga na susretu sa Realom kada je postigao deset poena.

S obzirom da je Zvezda u tom momentu igrala velika takmičenja, borila se za titulu prvaka Srbije i Aba lige, te za što bolji plasman u Evroligi, trener Dejan Radonić nije imao prilike da ga često uvodi u igru.

Mnogi navijači su mu to zamerali jer su verovali u Simanićev potencijal. Ipak, kada se uzme u obzir njegova mladost i nedostatak iskustva, može se zaključiti da je odluka da Boriša „greje klupu“ neko još vreme ipak bila ispravna.

Na kraju debitantske sezone sa Zvezdom je osvojio titule prvaka Srbije i Jadranske lige. Nakon što je napunio 18 godina potpisao je profesionalni ugovor sa klubom sa Malog Kalemegdana.

Bio je deo tima koji je nastupio na Najki Hup turniru (Nike Hoop Summit) u Portlandu u aprilu 2017. godine. Reč je o turniru na kome se mladi igrači iz celog sveta takmiče sa juniorskom reprezentacijom Amerike. Boriša je igrao deset minuta, te za to vreme upisao dva poena, dva skoka i dve blokade.

U avgustu 2017. godine Zvezda ga je ponovo pozajmila FMP-u. Polovinom iste godine Dejan Radonjić je podneo ostavku na mesto glavnog trenera „Crveno-belih“, te nasledio trenersku poziciju od Aleksandra Đorđevića u Bajernu iz Minhena. Klupu beogradskog kluba preuzeo je trener Milan Tomić.

Kako se kasnije ispostavilo, bio je to prelomni trenutak za mladog Simanića. Tomić mu je davao više prilike da se dokaže na terenu, te je vrlo brzo postao jedan od najkorisnijih igrača u timu.

Posebno se istakao krajem decembra 2018. godine na meču protiv podgoričke Budućnosti. „Crveno-beli“ su zabeležili 13. pobedu u nizu, a Simanić 14 koševa i 12 uhvaćenih lopti.

Iste godine osvojili su Superkup Aba lige, a godinu dana ranije Kup Radivoja Koraća. Trofej Jadranske lige vratili su u vitrine kluba sa Malog Kalemegdana 22. aprila 2019. godine. Zvezda se za titulu prvaka regionalne lige borila sa podgoričkom Budućnosti.

Prva dva susreta finalne serije igrali su u Beogradu. Oba puta su bili bolji, a potom su se u podgoričkoj „Morači“ suočili sa dva velika poraza. Usledila je tzv. majstorica u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu.

Početak meča obeležile su provokacije Zvezdinih navijača upućene igračima Budućnosti. Sve je kulminiralo kada je najbolji igrač gostujućeg tima Noris Kol (Norris Cole) loptom „napucao“ kamermana, te se posvađao sa dečakom koji sakuplja lopte na terenu.

To je izazvalo gnev domaćih navijača, pa su se košarkaši Budućnosti povukli u svlačionicu i zatražili da se isprazne tribine.

Meč je kasnio skoro sat vremena. Sam start je obeležilo mnogo ličnih grešaka, mnogo prekida, a potom je u drugoj četvrtini Zvezda pokazala veći kvalitet. Pobedili su goste sa 43 poena razlike.

Boriša Simanić je te večeri odigrao jedan od svojih najboljih mečeva. U drugoj četvrtini je za 11 minuta ubacio 10 poena, te zabeležio skor 10/10.

Osim toga, dobro se pokazao i u odbrani, a tribine su „eksplodirale“ kada je „zalepio“ Kola pred svojim košem, a potom otrčao pred protivnički koš i postigao pogodak.

Stručnjaci se slažu da je tog 22. aprila sebi „otškrinuo vrata“ mnogih evropskih klubova.

Na klupu Crvene zvezde 25. decembra 2020. godine vratio se Dejan Radonjić. Umesto veće, Simanić je dobijao sve manju minutažu, pa je u martu 2021. godine raskinuo ugovor sa klubom.

Sledećeg meseca potpisao je ugovor sa beogradskim klubom Mega basket.

Reprezentativna karijera

Prvu medalju u dresu reprezentacije Simanić je osvojio 2013. godine na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 16 godina. „Orlići“ su u grupnoj fazi savladali Francusku, Poljsku i Crnu Goru, te sa maksimalnim brojem bodova prošli u naredni krug takmičenja. Usledila je pobeda nad Ukrajinom, te poraz od Hrvatske.

U četvrtfinalu su savladali Nemačku, a u polufinalu Grčku, dok ih je u nameri da osvoje zlato zaustavila reprezentacija Španije. „Orlići“ su u Beograd 2013. godine doneli srebrnu medalju sa EvroBasketa.

Sledeće godine je ponovo bio član srpskog U-16 tima na Evropskom prvenstvu u Letoniji. Srbija je u grupi pobedila Finsku, Ukrajinu i Tursku te se plasirala u sledeću rundu takmičenja. Nakon toga su pobedili Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Letoniju.

Ipak, poraz u četvrtfinalu od Španije, zaustavio je njihov uspon ka novoj medalji. U ukupnom plasmanu zauzeli su šesto mesto.

Simanić je na tom turniru bio jedan od ključnih igrača. Tokom duela sa Nemačkom upisao je rekordnih 27 poena i isto toliko skokova.

Sledeće godine je sa U-18 timom učestvovao na Evropskom prvenstvu u Grčkoj. U grupi su pobedili Letoniju i Crnu Goru, te pretrpeli poraz od Nemačke.

Usledio je poraz od Španije, te trijumfi nad Francuskom i Češkom. U četvrtfinalu ih je zaustavila Turska, a „Orlići“ su na kraju zauzeli peto mesto.

Iste godine je sa U-19 selekcijom Srbije učestvovao na Svetskom prvenstvu Grčkoj. Najbolju igru je pokazao tokom grupne faze u duelu sa Južnom Korejom kada je ubacio 23 koša i zabeležio šest skokova.

Srbija je sa dve pobede i jednim porazom prešla u novo rundu takmičenja. Ipak, već na narednom meču su poraženi od Australije, te izgubili priliku da se bore za medalju.

Titule

Klupske titule

• 2014. Juniorska Evroliga sa Crvenom zvezdom
• 2015/16. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2015/16. Jadranska liga sa Crvenom zvezdom
• 2016/17. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2016/17. Jadranska liga sa Crvenom zvezdom
• 2017. Kup Radivoja Koraća sa Crvenom zvezdom
• 2018. Superkup Jadranske lige sa Crvenom zvezdom
• 2018/19. Jadranska liga sa Crvenom zvezdom
• 2018/19. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2021. Kup Radivoja Koraća sa Crvenom zvezdom

Reprezentativne titule

• 2013. Srebrna medalja sa Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 16 godina

Pojedinačne titule

• 2016/17. proglašen najkorisnijim igračem Juniorske Evrolige

Izvori

• https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/barsina-nada-sa-pumpe-koja-je-dovedena-u-zvezdu-ko-je-zapravo-borisa-simanic/4bgkqc9