Aleksej Šved

Biografija

Aleksej Šved (Алексей Викторович Швед) je ruski profesionalni košarkaš, koji trenutno (avgust 2021. godine) nastupa na pozicijama plejmejkera i beka u moskovskom CSKA i reprezentaciji Rusije. Rođen je 16. decembra 1988. godine u Belgorodu, gradu na zapadu Rusije. Od 2015. godine je u braku sa Nastasjom Ziaditdinovom (Настасья Зиадитдинова).

Košarku je počeo da trenira sa šest godina, već sa 14 je nastavio da igra u Sankt Peterburgu. Sa 17 godina je postao član CSKA. U dresu moskovskog kluba je osvojio Evroligu, dve titule VTB junajted kupa, te četiri puta postao šampion Rusije.

Posle šest godina provedenih u Himkiju i brojnih priznanja koji je osvojio sa tim klubom, Šved je 12. avgusta 2021. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa moskovskim CSKA.

Od 2012. do 2015. godine igrao je u NBA (En-Bi-Ej) klubovima Minesota Timbervulfs (Minnesota Timberwolves), Filadelfija 76ers (Philadelphia 76ers), Hjuston Rokets (Houston Rockets) i Njujork Niks (New York Knicks).

Polovinom 2015. godine potpisao je ugovor vredan 3,4 miliona evra sa ruskim Himkijem, te postao najskuplji igrač u Evropi. Neretko je proglašavan najkorisnijim igračem VTB lige i Evrokupa, te uvrštavan u idealne petorke domaćih i evropskih takmičenja.

Pre nego što je „zadužio“ seniorski dres, nastupao je sa mlađim selekcijama reprezentacije Rusije. Prvu bronzanu medalju je osvojio 2011. godine na Evropskom prvenstvu, a već sledeće su bili treća najbolja ekipa na Olimpijskim igrama u Londonu. Na EvroBasketu 2017. godine je proglašen najboljim strelcem, te uvršten u idealan tim tog takmičenja.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake je napravio u Belgorodu. Nastavio je da trenira u Sankt Peterburgu, a potom je 2006. godine prešao u moskovski CSKA. Debitovao je 4. novembra 2006. godine u susretu s Uralom iz Perma na meču Superlige Rusije. Evroligaški debi je doživeo 17. januara 2007. godine na susretu sa ukrajinskim Žalgirisom.

U februaru je poslat na pozajmicu u Himki, gde se „kalio“ do kraja sezone. Pred sam početak naredne sezone vratio se u Moskvu. Odigrao je osam mečeva Evrolige i za to vreme beležio 2,8 poena po susretu. Odbranili su titulu prvaka Rusije, te osvojili trofej VTB junajted lige.

Sezonu 2008/09 je započeo u CSKA, a potom je prešao na pozajmicu u Dinamo. U međuvremenu je odbranjena titula šampiona Rusije. Pred start sledeće sezone vratio se u CSKA, te pomogao svom klubu da osvoji Prvenstvo Rusije, te da se plasira u finale Evrolige.

Na NBA draftu 2010. godine nije imao uspeha. Ostao je u Moskvi, ali mu je trener poklanjao sve veću minutažu. Sledeće godine su ponovo odbranili titulu šampiona Rusije. Tokom naredne sezone osvojili su Prvenstvo i nacionalni kup, te igrali u finalu Evrolige protiv Olimpijakosa. Grčki tim je bio bolji, pa im je promaklo da po drugi put u tri godine osvoje trofej tog prestižnog evropskog takmičenja.

20. jula 2012. godine američka novinska agencija Asošiejted pres (The Associated Press – AP) je objavila da će plejmejker CSKA karijeru nastaviti u NBA klubu Minesota Timbervulfs. Dva dana kasnije i zvanično je potvrđeno da je Aleksej Šved potpisao trogodišnji ugovor vredan 10 miliona dolara sa Timbervulfsima.

Zbog brojnih povreda važnih igrača u timu Šved je preuzeo ulogu lidera. Na terenu je provodio više od dvadeset minuta, a već na sedmom meču u NBA ligi zabeležio 16 poena, pet asistencija, četiri skoka i tri ukradene lopte. Njegova igra je bivala sve bolja, pa je na devetom susretu oborio lični rekord. Za 33 minuta je ubacio 22 koša.

Postao je tek četvrti Rus u istoriji NBA lige kome je polazilo za rukom da postiže više od 20 poena po meču. Kao član startne petorke je prvi put istrčao na teren 14. decembra pred početak susreta sa Nju Orleans Hornetsima (New Orleans Hornets). Njegov tim je izborio pobedu od 102:113.

Prvi dabl-dabl u NBA karijeri je napravio 20. decembra tokom duela s ekipom Oklahoma Siti Tander (Oklahoma City Thunder). Timbervulfsi su zabeležili pobedu, a Šved je tome doprineo sa 12 poena i 12 asistencija.

Početkom sledeće godine je na parketu u proseku provodio oko 28 minuta, te za to vreme postizao 10,9 poena i 4,6 asistencija po meču. Ipak, minutaža mu je znatno opala povratkom Rikija Rubija (Ricard „Ricky“ Rubio Vive) koji je ponovo zauzeo poziciju prvog plejmejkera. Švedova minutaža u martu je bila 18,7 minuta po meču, a u aprilu je dodatno pala na 16,7 minuta.

To je za posledicu imalo da debitantsku sezonu u NBA završi sa prosečnom minutažom od 23,5 minuta tokom kojih je postizao 8,6 poena i 3,7 asistencija. Loše je bilo i to što mu je procenat šuta iz igre pao na 37 odsto. Uprkos tome, dva puta je ostvario dabl-dabl učinak, a njegov tim je sa 31 pobedom i 51 porazom zauzeo 12. mesto u Zapadnoj Konferenciji i nije uspeo da se plasira u plej-of.

Sledeća sezona počela je odlično za tim iz Mineapolisa. Do januara su imali 16 pobeda i 15 poraza, ali je usledila povreda Kevina Lova (Kevin Wesley Love) i Andreja Kirilenka (Андрей Геннадьевич Кириленко). Osim toga, oscilacije u igri glavnog pleja Rikija Rubija dovele su još veće dubioze. Naime, od januara do marta zabeležili su samo četiri pobede na 26 odigranih mečeva, te time izgubili svaku šansu da uđu u plej-of.

15. februara 2013. godine Aleksej Šved je učestvovao na utakmici „NBA zvezda u usponu“ koja je održana u okviru Ol star meča. Za 18 minuta Aleksej je upisao 12 poena i četiri asistencije. Njegov tim je ostvario pobedu od 163:135.

U avgustu 2014. godine je zajedno sa timskim kolegom Lukom Mbahom (Luc Mbah a Moute) trejdovan u Filadelfija Seventi Sikserse. Ipak, odigrao je samo 17 mečeva, ali niti jednom nije istrčao na parket kao član startne petorke. U decembru je prešao u Hjuston Roketse, sa kojima je odigrao samo devet mečeva.

U februaru 2015. godine je trejdovan za Pabla Priđonija (Pablo Pridgioni) u Njujork Nikse. 21. marta 2015. godine je postigao lični rekord od 25 poena na susretu sa Filadelfijom. Ubacio je sedam trojki iz osam pokušaja.

Polovinom 2015. godine rukovodstvo Niksa mu je ponudilo ugovor vredan 2,8 miliona dolara, ali je Šved odlučio da odbije i da se vrati u Rusiju. Potpisao je ugovor sa Kimkijem vredan 3,4 miliona evra, te postao najskuplji igrač Evrolige. Te sezone su igrali VTB junajted ligu, a Aleksej je proglašen najkorisnijim igračem meseca decembra. Uspeli su i da se plasiraju u Top 16 fazu Evrolige, ali su tu zaustavljeni.

27. marta 2017. godine je proglašen najkorisnijim igračem Evrokupa u sezoni 2016/17. Postao je prvi igrač u ovom evropskom takmičenju kome je pošlo za rukom da po meču postiže prosečno 22 poena, pet asistencija i četiri skoka. Osim toga, proglašen je najkorisnijim igračem VTB junajted lige u sezoni 2016/17.

Polovinom iste godine je potpisao novi trogodišnji ugovor sa Himkijem. Uspeli su da se plasiraju u četvrtfinale Evrolige gde ih je eliminisao moskovski CSKA rezultatom 3:1. Tokom cele sezone bio je jedan od najefikasnijih igrača u tom elitnom takmičenju. U proseku je postizao 21,8 poena po meču, pa je proglašen najboljim strelcem Evrolige. Osim toga, uvršten je u drugi najbolji tim Evrolige.

Novi rekord karijere postigao je 4. marta 2019. godine na susretu sa CSKA u sklopu VTB junajted lige. Zabeleživši 37 poena doneo je pobedu svom timu nad višestrukim šampionom Rusije.

U sezoni 2019/20 ruski reprezentativac je odigrao 26 mečeva Evrolige na kojima je prosečno beležio 21.4 poena i 6.2 asistencije po meču.

Ruski mediji su polovinom jula 2021. godine objavili informaciju da bi Šved mogao uskoro da pređe u ekipu CSKA.

Najbolji poenter Evrolige je mesec dana kasnije potpisao ugovor na jednu godinu uz mogućnost produženja saradnje sa moskovskim CSKA. Tom prilikom je izjavio da je „srećan što se vraća kući u najjači klub u Evropi“, te da se nada da će zajedno postići najviše rezultate. CSKA je objavio da je Šved „zadužio“ dres sa brojem 91.

Reprezentativna karijera

Pre nego što je „zadužio“ seniorski dres reprezentacije Rusije Šved je nastupao na turnirima sa juniorima. Sa U18 timom je na Evropskom prvenstvu 2006. godine osvojio deveto mesto.

Naredne godine usledilo je Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 20. godina. U grupi su savladali Grčku, Litvaniju i Tursku, te se sa maksimalnim brojem bodova plasirali u narednu rundu turnira. Potom su pobedili Francusku i Sloveniju i izgubili od Srbije.

U polufinalu ih je dočekala reprezentacija Španije. „Furija“ je uspela da savlada mladi ruski tim, te da ih zaustavi u borbi za medalju. S obzirom da su od Italije izgubili u borbi za treće mesto, Rusi su takmičenje završili kao četvrta ekipa u Evropi.

Dve godine kasnije Šved je ponovo sa U20 timom nastupio na EvroBasketu. Na startu turnira su se sastali sa reprezentacijama Srbije, Francuske i Slovenije. Uprkos dva poraza prošli su dalje. Ipak, usledili su loši mečevi sa Crnom Gorom, Letonijom i Španijom, te je mladi ruski tim završio takmičenje tek na devetom mestu.

U „velikom dresu“ je debitovao tokom Evropskog prvenstva 2011. godine. U grupnoj fazi su izborili svih pet pobeda, te sa 10 poena prošli u drugi krug turnira. Dominirali su i sledećom rundom takmičenja, ali ih je u četvrtfinalu savladala reprezentacija Srbije, pa su takmičenje završili na trećem mestu.

Uspeli su da obezbede učešće na Olimpijskim igrama koje su 2012. godine održane u Londonu. Zabeležili su četiri pobede i jedan poraz, a Šved je na susretu sa domaćinima upisao 13 asistencija i šest skokova. Dobru partiju je odigrao i tokom meča sa Kinom kada je zabeležio šest asistencija.

U četvrtfinalu ih je dočekala Litvanija koju su pobedili rezultatom 83:74. Ipak, u borbi za dva najsjajnija odličja zaustavila ih je Španija, pa su se ponovo okitili bronzanom medaljom. Na meču za treće mesto Šved je postigao 25 poena i zabeležio sedam asistencija. Sa 5,9 asistencija po meču ruski plejmejker je proglašen trećim najboljim asistentom na turniru.

Odlikovan je ordenom za zasluge domovini drugog reda zbog izuzetnog doprinosa razvoju fizičke kulture i sporta, te velikih sportskih dostignuća na 30. Olimpijskim igrama.

Sledeće godine su učestvovali na Evropskom prvenstvu u Sloveniji, ali bez većeg uspeha. Eliminisani su već u prvoj rundi. Neki domaći sportski mediji optužili su upravo Šveda za loš rezultat na tom takmičenju.

Izborili su učešće na EvroBasketu 2017. godine. Savladavši Tursku, Srbiju i Veliku Britaniju plasirali su se u sledeću fazu takmičenja. U osmini finala su pobedili Hrvatsku, a u četvrtini finala Grčku. U nameri da se zaigraju u finalu zaustavila ih je Srbija, koja se revanširala za poraz u grupi. Reprezentacija Rusije je izgubivši od Španije osvojila četvrto mesto na turniru.

Sa 24,3 poena po meču Šved je proglašen najboljim strelcem EvroBasketa. Uvršten je i u idealnu petorku turnira.

Privatni život

Aleksej Šved je rođen 1988. godine u Belgorodu. Ljubav prema sportu nasledio je od roditelja. Majka je bila profesionalna košarkašica, a otac košarkaški trener. Zato ne čudi što su Aleksej i njegove dve sestre odlučili da se bave košarkom. Šved mlađi je počeo da trenira sa šest godina u rodnom Belgorodu.

Kako je u jednom intervjuu kazao, već je na samom početku trenirao dva puta dnevno, a u međuvremenu je igrao basket sa klincima iz svoje ulice. Sa 14 godina je nastavio da se usavršava u Sankt Peterburgu, što je bila velika promena za jednog dečaka. Ipak, bio je svestan da sport traži mnoga odricanja pa mu nije teško padalo da živi sam.

Ruskim medijima je priznao da je prvu platu zaradio još kao dečak, sakupljajući plastične flaše i prodajući ih. Taj način zarade je, kaže Šved, bio vrlo popularan u Rusiji devedesetih godina dvadesetog veka.

Poziv da se pridruži moskovskom CSKA bilo je ostvarenje sna za sedamnaestogodišnjeg mladića. Upravo je tu upoznao svoju sadašnju suprugu Nastasju Ziaditdinovu. Nastasja je bila navijačica u klubu. Ubrzo su počeli da izlaze, a kada je Aleksej prešao u Timbervulfse, ona mu se pridružila i počeli su da žive zajedno.

Kako je jednom prilikom kazao Nastasja mu je bila velika podrška tokom boravka u Americi. Bila je zadužena za organizaciju njihovog svakodnevnog života kako bi on mogao potpuno da se posveti košarci. Na pitanje novinara da li ona uživa u gledanju košarke, Šved je odgovorio da gleda samo kada on igra, u svakom drugom slučaju nije zainteresovana za taj sport.

Par se venčao u julu 2015. godine u Moskvi. Svadbi je prisustvovalo četrdesetak članova porodice i prijatelja.

Koliko mu znači podrška najbližih, ruski reprezentativac je priznao u intervjuu za američke medije. Kako je tada rekao, oduvek mu je bio san da ima veliku kuću u kojoj će ugostiti celu svoju familiju. Ta želja mu se ostvarila kada je u Njujorku sa njima proslavio svoj rođendan i novogodišnje praznike.

Njegova 12 godina starija sestra Jevgenija (Евгения Викторовна Никонова (Швед)) je takođe bila uspešna košarkašica koja je sa reprezentacijom osvojila dve bronzane i jednu srebrnu medalju na evropskim, te srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1998. godine

Titule

Klupske titule

• 2008. VTB junajted liga sa CSKA
• 2007/08. Evroliga sa CSKA
• 2007/08. Prvenstvo Rusije sa CSKA
• 2008/09. Prvenstvo Rusije sa CSKA
• 2010/11. Prvenstvo Rusije sa CSKA
• 2011/12. Prvenstvo Rusije sa CSKA
• 2011/12. VTB junajted liga sa CSKA

Reprezentativne titule

• 2011. Bronzana medalja s Evropskog prvenstva
• 2012. Bronzana medalja s Olimpijskih igara

Pojedinačne titule

• 2011/12. proglašen najkorisnijim igračem doigravanja PBL lige
• 2016/17. proglašen najkorisnijim igračem BTB junajted lige
• 2016/17. uvršten u idealnu petorku Evrokupa
• 2016/17. proglašen najkorisnijim igračem Evrokupa
• 2017. uvršten u idealnu petorku Evropskog prvenstva
• 2017/18. uvršten u drugi najbolji tim Evrolige
• 2017/18. proglašen najboljim strelcem Evrolige

Priznanja

• 2012. orden za zasluge domovini drugog reda zbog izuzetnog doprinosa razvoju fizičke kulture i sporta, velikih sportskih dostignuća na 30. Olimpijskim igrama u Londonu
• 2012. proglašen zaslužnim majstorom sporta odlukom Vlade Ruske federacije

Izvori:

https://dni.ru/sport/2015/7/3/308221.html

https://www.canishoopus.com/2013/9/30/4783314/life-of-alexey