Tijago Silva

Biografija

Tijago Silva (Thiago Emiliano da Silva) je brazilski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji štopera u francuskom klubu Pari Sen Žermenu (PSŽ) i reprezentaciji Brazila. Silva je istovremeno kapiten u PSG i brazilskoj nacionalnoj selekciji. Rođen je 22. septembra 1984. godine u Rio de Žaneiru.

Juniorsku karijeru je započeo u omladinskom timu Fluminensea, a nakon što se 2009. godine preselio u Evropu postao je jedan od najboljih odbrambenih igrača na svetu. Sa „Rosonjerima“ je pre odlaska u PSŽ osvojio titulu Serije A, a pariski klub ga je 2012. godine kupio za 42 miliona evra. U tom momentu postao je drugi najskuplji štoper u istoriji. Sa PSŽ-om je osvojio četiri uzastopne titule prvaka Francuske, pet uzastopnih Liga Kupova i tri uzastopna Kupa Francuske.

Od 2008. godine je član reprezentacije Brazila. Pet godina kasnije je kao kapiten osvojio FIFA Kup Konfederacija, te 2014. godine peto mesto na Svetskom prvenstvu. Oba takmičenja održana su u Brazilu. Bio je deo tima koji je 2008. godine osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama, te 2012. srebrnu medalju na istom takmičenju. Do sada je za reprezentaciju upisao 60 nastupa.

Klupska karijera

Prve fudbalske korake Brazilac je napravio u omladinskoj školi fudbala Kampo Grande u Rio de Žaneiru. Sa 11 godina je svojim potezima impresionirao trenera Fluminensea koji ga je primio na probu. Ubrzo nakon toga usledili su nastupi u Madureiri, Olariji i Flamengu, ali ga je svaki od ovih klubova odbio.

Posle neuspelih pokušaja u Batofogu i Barseloni trener Karpeđani (Paulo César Carpegiani) ga je pozvao da igra u Fudbalskom klubu RS koji se u tom momentu takmičio u brazilskoj Trećoj ligi. Nakon susreta s italijanskom Ankonom uočio ga je Bruno Konti (Bruno Conti), tadašnji trener Rome. Ponudio mu je da zaigra u italijanskom prvoligašu, ali ga je Tijago odbio. Ipak, dobre partije tokom poslednje sezone dovele su ga u brazilski Juventude.

Godine 2004. pridružio se Juventudeu i umesto pozicije na sredini terena prešao u odbranu. Tokom jedine sezone u klubu proglašen je „otkrićem“ sezone. Sportski magazin „Placar“ ga je ocenio kao trećeg najboljeg defanzivca u Brazilu, te je uvršten u idealnu jedanaestorku sezone. Klub je doživeo ogroman skok, te sa 18. pozicije na tabeli sezonu završio na sedmom mestu.

Njegovi potezi su izazvali veliku pažnju brojnih klubova, a na kraju ga je 2004. godine kupio Porto za 2,5 miliona evra. Pošto je u portugalskom prvoligašu bio član rezervnog tima odlučio je da ode u moskovski Dinamo.

Nakon nekog vremena oboleo je od tuberkuloze i hospitalizovan je na šest meseci. Bolest se sve više pogoršavala, a doktori su mu rekli da bi preminuo da je došao samo dve nedelje kasnije. Tokom oporavka hteo je da odustane od fudbalske karijere, ali ga je majka od toga odgovorila.

Fluminense

Kada je 2006. godine trener Ivo Vortman (Ivo Wortmann) preuzeo klub Fluminense tražio je da mu dovedu Da Silvu, uprkos zdravstvenim problemima koje je imao.

14. januara Porto je objavio da je Brazilac prodat Fluminenesu. Tokom te sezone klub se prilično mučio, te je završio na 15. mestu brazilske Lige. Međutim, Tijago je opisivan kao jedan od najboljih igrača te sezone. „Zaradio“ je i nadimak „O Monstro“, što na portugalskom znači „Čudovište“.

Naredna godina bila je mnogo bolja i za klub i za igrača. Sezonu su priveli kraju na četvrtom mestu brazilske Serije A primivši samo 39 golova u 38 mečeva. Imali su drugu najbolju odbrambenu liniju u Brazilu. Iste godine prvi put u istoriji su osvojili Kup Brazila. Dobra igra u Fluminenseu uverila je brazilskog selektora Dungu (Carlos Caetano Bledorn Verri) da ga pozove u reprezentaciju.

Nakon što je s klubom osvojio Kup Brazila navijači su ga proglasili drugim najboljim defanzivnim igračem u zemlji. Iako je 2008. godina bila vrlo loša za Fluminense, za Da Silvu je bila najbolja u dotadašnjoj karijeri. Postigao je odlučujući gol u polufinalu Kupa Libertadores „zatresavši mrežu“ Boka Juniorsa.

Uvršten je idealnu jedanaestorku brazilske Serije A, a navijači su ga nagradili titulom najboljeg igrača. Odlične partije tokom Kupa Libertatores „kupile su mu ulaznicu“ za nastup na Olimpijskim igrama 2008. godine sa Brazilom. Uskoro su mediji počeli da ga povezuju s brojnim evropskim klubovima poput Intera, Čelsija i Viljareala.

12. decembra 2008. godine potpisao je ugovor s Milanom, a na poslednjem meču u dresu Fluminensea ispratilo ga je 50 000 navijača.

Milan

Nakon petomesečnih pregovora i četiri sata dugog razgovora s upravom kluba Da Silva je potpisao četvorogodišnji ugovor s Milanom vredan 10 miliona evra. Iako nije mogao da se takmiči, trenirao je sa prvim timom italijanskog prvoligaša. Prvi meč u dresu „Rosonjera“ zabeležio je 21. januara 2009. godine, a odmah nakon toga uvršten je u prvi tim.

22. avgusta 2009. godine zaigrao je u meču protiv Sijene, a legendarni Paolo Maldini (Paolo Maldini) rekao je da „Tijago ima fizičke i tehničke karakteristike šampiona“. Pohvalio ga je i njegov timski kolega Alesandro Nesta (Alessandro Nesta). Međutim, 23. septembra se povredio pa je morao da propusti četiri meča. Po povratku je imao lošu partiju protiv Rome, ali odličnu protiv madridskog Reala.

Prvi gol je postigao 8. novembra u pobedi njegovog tima od 2:1 nad Lacijom. Njegov dolazak u klub izazvao je mnogo pažnje u italijanskim medijima, a mnogi sportski komentatori pitali su se da li će se isplatiti. Odagnao je njihove strahove time što je proglašen igračem susreta s Marsejom tokom nokaut faze Lige šampiona.

10. januara Milan se sastao s Juventusom, a uprkos porazu njegovog tima Tijago je proglašen jednim od najboljih igrača utakmice. Usledile su dobre partije, a pohvale od igrača i trenera stizale su sa svih strana. Pred kraj sezone proglašen je trećim najboljim defanzivcem u Seriji A.

Sledeću sezonu je započeo „zatresavši mrežu“ Lacija u prvom susretu Serije A. Zbog povrede je morao da propusti četiri meča, uključujući i duele Lige prvaka. Izvršni direktor kluba Adrijano Galijani (Adriano Galliani) nasmejao je navijače izjavivši da bi Tijagu poklonio svoju zdravu nogu samo da ga vidi na Realovom stadionu „Santiago Bernabeu“ („Estadio Santiago Bernabeu“).

Odigrao je ključnu ulogu u pobedi njegovog tima od 1:0 nad gradskim rivalom Interom. Tokom poraza od 0:2 od Ajaksa u meču Lige šampiona pretrpeo je povredu zbog koje je morao da ode na operaciju. Van terena je bio mesec dana, a na polovini sezone proglašen je najboljim defanzivcem u Seriji A i Evropi.

Posle pobeda nad Ćezenom i Samdorijom i remija s Lacijom italijanski novinari su ga počeli upoređivati s legendarnim Frankom Rajkardom (Frank Rijkaard). Pred kraj sezone produžio je ugovor s klubom do juna 2016. godine. Sezonu je priveo kraju sa 33 nastupa, 26 prekršaja i jednim žutim kartonom. Navijači su ga izabrali za najboljeg fudbalera u Milanu, a list „Gazzetta dello Sport“ za najboljeg igrača sezone.

Milan je novu sezonu započeo pobedom od 2:1 u Superkupu Italije, ali je početak u Seriji A bio loš. Uprkos tome Da Silva je dobro odigrao mečeve sa Lacijom i Udineseom. U grupnoj fazi Lige šampiona sastali su se sa Barselonom, a mladi Brazilac i Alesandro Nesta bili su ključni igrači u timu. Susret je završen rezultatom 2:2, a italijanski i katalonski mediji su ih proglasili najboljim igračima na utakmici. U prilog tome ide i činjenica da je Brazilac izjednačujući pogodak postigao u 90. minutu meča.

Krajem novembra trener mu je dodelio kapitensku traku pred susret s Kjevom, te je postao prvi strani kapiten u timu nakon 50 godina. Milan je „demolirao“ Kjevo na „San Siru“ („Stadio Giuseppe Meazza, San Siro“), Tijago je postigao prvi gol, a Zlatan Ibrahimović svoj stoti gol u Seriji A.

Uvršten je u najbolju jedanaestorku na svetu, a mnogi su ga prozvali najboljim Brazilcem u Evropi. Pohvale su stizale od igrača, trenera i navijača, a srpski fudbaler Nemanja Vidić, koji je u tom momentu igrao u odbrani Mančester Junajteda je rekao da je Da Silva najbolji defanzivac na svetu.

Zbog povrede koju je zadobio 24. marta morao je da odsustvuje sa terena sedam nedelja, tako da je propustio četvrtfinalni meč Lige prvaka protiv Barselone. Njegov tim poražen je rezultatom 1:3, a mnogi su smatrali da je to posledica neigranja Brazilca. Sezonu je priveo kraju kao član idealne jedanaestorke Serije A, drugi najbolji defanzivac posle Barzaljia (Andrea Barzagli) i prema mišljenju mnogih nezavisnih medija najbolji odbrambeni igrač u Italiji.

Pari Sen Žermen

Pregovori o prelasku Tijaga u redove PSŽ-a počeli su pred kraj sezone 2011/2012 i trajali su više od mesec dana. 11. juna 2012. godine mediji su pisali da će Paolo Maldini nagovoriti Brazilca da tokom leta pređe u francuskog prvoligaša. Ipak, 16. juna generalni direktor Milana izjavio je da igrač nije na prodaju. Polemike su usledile i tokom narednih dana, ali je italijanski klub učinio nešto neočekivano.2. jula 2012. godine produžen mu je ugovor na pet godina.

12 dana kasnije uprava PSŽ-a je potvrdila da Tijago stiže u njihove redove. Premda zvanične cifre nisu objavljene, u medijima se pisalo da je Milan za njega dobio 42 miliona evra. Time je postao najskuplji odbrambeni igrač u istoriji fudbala.

Šuškalo se i da on ne želi da napusti Milan, da je tu srećan i da će se sigurno vratiti u klub kasnije tokom karijere.

Po dolasku u Pariz predsednik kluba ga je predstavio kao „najboljeg defanzivca na svetu“. Trinaest dana nakon potpisa ugovora potvrđeno je da je povreda koju je zadobio ranije sanirana te da je spreman da izađe na teren.

Na „Park prinčeva“ („Parc des Princes“) je prvi put istrčao tokom duela s Dinamom iz Kijeva u grupnoj fazi Lige šampiona. Postigao je drugi od ukupno četiri gola za svoj tim, a PSG je slavio rezultatom 4:1. Usledio je susret domaće lige kada se njegov tim sastao s Bastijom i ostvario ubedljivu pobedu od 4:0.

Drugi gol u plavom dresu postigao je tokom susreta s Marsejom, a domaća publika bila je oduševljena. Pred kraj 2012. godine uvršten je u UEFA tim godine, drugi put zaredom.

Već tokom prvog meča posle zimske pauze se povredio, a na teren se vratio pred duel s Valensijom u šesnaestini finala Lige šampiona. Ponovo je oduševio francusku, ali i svetsku fudbalsku javnost. U martu je proglašen fudbalerom meseca Prve lige. Nakon susreta s Barselonom francuski i katalonski mediji su ga nazvali „zidom“, zbog sposobnosti da čvrsto drži liniju odbrane. Karlo Anćeloti (Carlo Ancelotti) je izjavio da je Tijago najbolji fudbaler na svetu, te da ima šanse da osvoji Zlatnu loptu.

Uprkos crvenom kartonu koji je „zaradio“ u duelu s Valensijenom, uvršten je u idealnu jedanaestorku sezone u Prvoj ligi Francuske. Zajedno sa Matuidijem (Balise Matuidi) i Ibrahimovićem nominovan je za fudbalera godine u Francuskoj. Magazin „France Football“ proglasio ga je najboljim defanzivcem Prvenstva.

PSŽ je sezonu započeo pobedom od 2:1 nad Bordoom u Superkupu Francuske, a Silva je proglašen igračem meča. Parižani su prvi put od 1998. godine osvojili trofej Superkupa. 22. avgusta 2013. godine potpisao je produženje ugovora do 2018. godine.

Ponovo se povredio tokom duela s Monakom, a vrativši se nakon šest nedelja na teren odigrao je skoro savršen meč protiv Nice. Osim toga, „tresao je mreže“ češće nego ranije, te je postigao tri gola u sedam mečeva. Savladavao je golmane Liona, Sošoa i Nanta. Pred kraj 2013. godine uvršten je u UEFA-in tim godine, treći put zaredom. Prvi put u karijeri uvršten je u FIFA-inu idealnu jedanaestorku.

Odlične partije učvrstile su njegovu poziciju u timu, ali ne samo to, pohvale od kolega, bivših fudbalera i trenera bivale su sve glasnije. Tokom prvog četvrtfinalnog meča Lige prvaka PSŽ se sastao s Čelsijem, a Tijago je postigao svoj prvi pogodak sa bele tačke nakon tri godine. Parižani su na domaćem terenu savladali Engleze rezultatom 3:1.

19. aprila predvodio je svoj tim u finalu Liga Kupa, a Pari Sen Žermen je konačno nakon 1998. godine podigao drugi najvažniji trofej u Francuskoj. Pomogao je svom timu da osvoji drugi uzastopni pehar šampiona Francuske. Ponovo je bio nominovan za igrača godine, te ušao u idealnu jedanestorku Prvenstva, drugu sezonu zaredom.

Sezonu 2014/2015 započeo je loše, a ocenjen je kao jedan od najgorih PSŽ-ovih fudbalera na Svetskom prvenstvu. U jednom intervjuu je priznao da će vrlo teško da zaboravi ponižavajući poraz Brazila od Nemačke na Mundijalu.  11. avgusta se tokom prijateljskog meča ozbiljno povredio, te nije mogao da igra narednih devet nedelja.

Po povratku na teren je ponovo pokazao šta ume, te zajedno sa Davidom Luizom (David Luiz) predvodio PSŽ u pobedi od 3:0 nad Bordoom. Uprkos brojnim povredama koje su uticale i na njegovo samopouzdanje proglašen je jednim od najboljih odbrambenih igrača na svetu, te drugi put zaredom ušao u FIFA-inu idealnu jedanaestorku.

Novu kalendarsku godinu započeo je tako što je četiri puta biran za najboljeg igrača susreta. Dobijao je više od 89 odsto duela, te je po mnogim parametrima bio najbolji u Ligi 1. Uspeo je da 630 minuta na terenu ne napravi ni jedan prekršaj. Spasio je svoj tim od ispadanja već u šesnaestini finala Lige šampiona.

Još dva puta je proglašavan najboljim igračem utakmice, a nakon toga poveo je svog klub u finale Liga Kupa protiv Bastije. PSŽ je slavio rezultatom 4:0. Četiri dana kasnije se povredio u četvrtfinalnom meču Lige prvaka protiv Barselone.

Posle neverovatne pobede od 6:0 nad Gengamom Parižani su bili na korak od prve triple krune u Francuskoj, a Tijago je nakon meča izjavio da je PSŽ najbolji klub za koji je ikad igrao. U finalu Prvenstva Francuske savladali su Monpelje, a on je proglašen najboljim igračem susreta. Treći put zaredom je uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva.

Sa reprezentacijom je nastupao na Kupu Amerika 2015. godine, a vratio se u Francusku pred finalni duel sa Mančester Junajtedom na Međunarodnom Kupu Šampiona. Parižani su pobedili rezultatom 2:0 i poneli kući prestižni pehar. Ponovo je proglašen igračem meča.

Tokom sezone 2017/2018 osvojili su Prvenstvo Francuske, Kup Francuske, Liga Kup Francuske i Trofej Šampiona. Tijago je zabeležio 38 nastupa i postigao jedan gol.

Reprezentativna karijera

Nakon odlične sezone u Fluminenseu pozvan je da igra za Brazil tokom Kupa Amerika 2007. godine. Iako nije ulazio u igru sa reprezentacijom je osvojio turnir. Selektor Dunga ga je pozvao da nastupi za nacionalnu selekciju na Olimpijskim igrama 2008. godine, ali je zbog povrede morao da propusti prva dva meča. Pomogao je svom timu da pobedi Kinu u trećem meču. Ušao je kao zamena u 71. minutu susreta s Belgijom, a Brazil je osvojio bronzanu medalju.

Tokom Svetskog prvenstva 2010. godine nije ulazio u igru, a Brazil je u četvrtfinalu poražen od Holandije. Novi selektor Mano Menezes (Mano Menezes) mu je dodelio kapitensku traku pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Prvi gol u dresu Brazila postigao je tokom prijateljskog meča sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). 2013. godine osvojili su Kup Konfederacija. Tokom priprema za Svetsko prvenstvo 2014. godine odigrao je sjajne mečeve, a Brazil je zabeležio skor od 14 pobeda i tri poraza. Proglašen je petim najboljim igračem turnira.

Drugi gol u zeleno-žutom dresu postigao je 11. septembra 2013. godine tokom prijateljskog susreta s Portugalom kada je njegov tim slavio rezultatom 3:1.

Na startu Svetskog prvenstva 2014. godine Brazil je savladao Hrvatsku rezultatom 3:1, a sa Meksikom odigrao bez golova. U drugom meču Da Silva je proglašen najboljim igračem. Usledila je pobeda nad Kamerunom, a pred kraj grupne faze proglašen je trećim najboljim defanzivcem turnira, te devetim najboljim igračem na Prvenstvu.

Našao se na meti brazilske javnosti nakon što je odbio da izvede penal tokom meča s Čileom u četvtfinalu. Pojedinci su ga optužili da je loš kapiten, ali uprkos tome proglašen je za jednog od najboljih defanzivaca turnira.

Utišao je kritičare postigavši prvi gol na četvrtfinalnom susretu s Kolumbijom, ali je zaradivši drugi žuti karton morao da propusti polufinale. Kapitensku traku preuzeo je Dante, a Brazil je poražen od Nemačke rezultatom 1:7.

Nakon turnira proglašen je trećim najboljim defanzivcem, te osmim najboljim igračem. FIFA ga je uvrstila u najbolju jedanaestorku turnira.

Brazilski selektor Tite (Adenor Leonardo Bacchi) ga je pozvao da s reprezentacijom učestvuje na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji.

Titule

Klupske titule

• 2007. Brazilski Kup s Fluminenseom
• 2010/2011. Prvenstvo Italije
• 2011. Superkup Italije
• 2012/2013. Prvenstvo Francuske
• 2013/2014. Prvenstvo Francuske
• 2013/2014. Liga Kup
• 2013. Trofej Šampiona
• 2014/2015. Prvenstvo Francuske
• 2014/2015. Kup Francuske
• 2014/2015. Liga Kup
• 2015/2016. Prvenstvo Francuske
• 2015/2016. Kup Francuske
• 2015/2016. Liga Kup
• 2015. Trofej Šampiona
• 2016/2017. Kup Francuske
• 2016/2017. Liga Kup
• 2017. Trofej šampiona
• 2017/2018. Prvenstvo Francuske
• 2017/2018. Kup Francuske
• 2017/2018. Liga Kup

Reprezentativni trofeji

• 2008. Bronzana medalja na Letnjim olimpijskim igrama
• 2012. Srebrna medalja na Letnjim olimpijskim igrama
• 2013. FIFA Kup Konfederacija

Pojedinačni trofeji

• 2007. Srebrna lopta
• 2008. proglašen za najboljeg igrača Prve lige Brazila po izboru navijača
• 2008. ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila
• 2008. uvršten u najbolji tim Južne Amerike
• 2010/2011. uvršten u idealnu jedanaestorku Serije A
• 2011/2012. uvršten u idealnu jedanaestorku Serije A
• 2011. Zlatna samba
• 2011. uvršten u UEFA-in idealan tim godine
• 2012. uvršten u UEFA-in idealan tim godine
• 2012. Zlatna samba
• 2012/2013. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske
• 2013. Zlatna samba
• 2013. najbolji igrač meseca marta u Prvenstvu Francuske
• 2013. uvršten u UEFA-in idealan tim godine
• 2013. uvršten u najbolju jedanaestorku na svetu
• 2013/2014. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske
• 2013. uvršten u najbolji tim Kupa Konfederacija
• 2014. uvršten u najbolji tim Svetskog prvenstva
• 2014. uvršten u najbolju jedanaestorku na svetu
• 2014/2015. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske
• 2015.  uvršten u najbolju jedanaestorku na svetu
• 2015. uvršten u idealan tim grupne faze Lige šampiona
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2016. uvršten u drugu najbolju jedanaestorku na svetu
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske
• 2017. uvršten u drugu najbolju jedanaestorku na svetu
• 2017/2018. uvršten u idealnu jedanaestorku Prvenstva Francuske

Privatni život

Tijago Silva je poput mnogih njegovih kolega iz Brazila odrastao u siromašnoj i prilično opasnoj četvrti Rio de Žaneira. Sa 14 godina je zbog loših uslova života oboleo od tuberkuloze, pa je šest meseci proveo u bolnici. Da se vrati fudbalu nagovorila ga je majka, a zahvaljujući njoj ljubitelji fudbala širom sveta imaju priliku da uživaju u potezima jednog od najboljih defanzivaca.

Fudbaler je već nekoliko godina u braku sa Izabelom (Isabela Da Silva) s kojom ima dva sina, Iaga (Iago Da Silva) i Isaga (Isago Da Silva).