Tijago Alkantara

Biografija

Tijago Alkantara (Thiago Alcántara do Nascimento) je španski profesionalni fudbaler brazilskog porekla koji trenutno nastupa na poziciji veznog igrača u Bajern Minhenu i reprezentaciji Španije. Rođen je 11. aprila 1991. godine u gradu San Pijetro Vernotiko u Italiji.

Alkantara je sin brazilskog fudbalera Mazinja (Iomar do Nascimento) koji je u vreme sinovog rođenja igrao u italijanskom Fudbalskom klubu Leče. Tijago je već sa četiri godine počeo da trenira u Flamengu iz Rio de Žaneira.

2005. godine se pridružio omladinskoj školi Barselone. Tokom tri godine u B timu odigrao je 59 mečeva i postigao tri gola, a 2009. godine debitovao je u prvom timu katalonskog kluba. S Barselonom je osvojio dve titule La Lige, te po jednu Kupa Kralja, Lige šampiona i FIFA Svetskog klupskog prvenstva.

2013. godine je potpisao ugovor vredan 25 miliona evra s Bajernom iz Minhena, u kom je do juna 2018. godine zabeležio više od 90 nastupa i postigao 12 golova. U dresu nemačkog kluba osvojio je pet titula prvaka Nemačke, te po jednu Kupa i Superkupa Nemačke i FIFA Svetskog klupskog prvenstva.

Za reprezentaciju Španije igra od 2007. godine. Sa U-19 i U-21 timovima učestvovao je na dva Evropska prvenstva, a u seniorskom dresu je debitovao 2011. godine. Bio je na preliminarnom spisku igrača za Svetsko prvenstvo 2014. godine, ali je zbog povrede kolena odustao od odlaska u Brazil. Predstavljao je Španiju na Evropskom prvenstvu 2016. godine, te Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji.

Klupska karijera

Tijago je rođen u Italiji gde je njegov otac tada igrao. Pošto se porodica vratila u Brazil, prve fudbalske korake napravio je sa četiri godine u Flamengu, ali je već 1996. godine Mazinjo dobio posao u Španiji, pa se i supruga i deca preselili tamo.

Dok je otac igrao u Selti Vigo, sin je trenirao sa mlađim timovima Ureke. Nakon toga je Mazinjo potpisao ugovor s Elčeom, a Tijago prešao u Kelme. Sa 10 godina se ponovo vratio u Rio i svoj prvi klub Flamengo, ali je već 2005. godine dobio poziv da pristupi omladinskoj školi Barselone.

Barselona

Nakon što je sa B timom katalonskog kluba zabeležio skoro 60 nastupa, pozvan je u prvi tim. Debitovao je 17. maja 2009. godine ušavši kao zamena Ejduru Gudjonsenu (Eiður Guðjohnsen) u 74. minutu susreta s Majorkom. Barselona je poražena rezultatom 1:2, ali je uprkos tome osvojila titulu prvaka Španije. Bio je to Alkantarin prvi i jedini nastup te sezone.

20. februara 2010. godine je zamenio Jaja Turea (Yaya Touré) u 76. minutu meča sa Rejsingom, te postigao svoj prvi gol u dresu Barselone. Zabeležili su ubedljivu pobedu od 4:0. Treći pogodak je postigao tokom duela s Real Sosijedadom 29. aprila, ali je njegov tim uprkos tome poražen rezultatom 2:1.

Sezonu je završio sa 17 nastupa, tri gola i tri asistencije, te kao neiskorištena zamena osvojio titulu Lige šampiona, kada je Barsa na „Vembliju“ („Wembley Stadium“) savladala Mančerster Junajted u finalu.

Novu sezonu je započeo odigravši 58 minuta prvog susreta s Real Madridom u Superkupu Španije, ali nije nastupio u UEFA Superkupu kada je Barselona pobedila portugalski Porto. Nakon toga je „zatresao mrežu“ Viljareala u borbi za titulu La Lige, te su proslavili pobedu od 5:0.

18. decembra je bio član startne jedanaestorke koja je savladala milanski Inter u finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva rezultatom 4:0. Peti gol u dresu katalonskog kluba zabeležio je 29. aprila, kada su slavili pobedu na Rajom Valjekanom od čak 7:0.

Bajern Minhen

14. jula 2013. godine je potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 25 miliona evra s nemačkim bundesligašem Bajernom iz Minhena. Alkantara je prešao u Nemačku, uprkos tome što je samo dve godine pre toga potpisao ugovor s Barselonom, u kome je navedena otkupna klauzula od 90 miliona evra. Ipak, taj novac nije dobila, nego se u njihovu kasu slilo tek 18 miliona evra.

U dresu minhenskog kluba debitovao je 27. jula kada su u Superkupu Nemačke poraženi od večitog rivala Borusije iz Dortmunda rezultatom 4:2. Bundesligaški debi je doživeo 11. avgusta kada su savladali Ajntraht iz Frankfurta rezultatom 0:1.

Prvi gol u dresu Bajerna postigao je 21. decembra „zatresavši mrežu“ marokanskog kluba Raja Kazablanka u finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva. „Bavarci“ su ostvarili pobedu od 2:0. Mesec dana kasnije je postigao sjajan gol koji je doneo pobedu Bajernu nad Štutgartom. Taj gol je proglašen najlešim golom meseca januara. Osim toga, zabeležio je i jednu asistenciju pa je minhenski klub pobedio rezultatom 2:1.

Četiri dana kasnije su se ponovo sastali s Ajntrahtom, te oborili rekord Bundeslige sa 185 kontakata s loptom. Drugi i ujedno poslednji gol u debitantskoj sezoni upisao je 23. februara tokom duela s Hanoverom, kada su slavili pobedu od 4:0. Samo šest dana kasnije se povredio tokom susreta s Hofenhajmom, ali je Bajern osvojio „duplu krunu“ kao osvajač Bundeslige i Kupa Nemačke.

Kako se kasnije ispostavilo povreda je bila veoma ozbiljna, pa Španac brazilskih korena nije na teren mogao da izađe godinu dana. Vratio se 4. aprila 2015. godine kao rezerva Filipu Lamu (Philipp Lahm) u poslednjih 20-ak minuta susreta s Borusijom iz Dortmunda. Njegov tim je zabeležio pobedu od 1:0.

Četiri dana kasnije su se u četvrtfinalu Kupa Nemačke sastali s Bajerom iz Leverkuzena, a Tijago je ponovo zamenio Lama, te iz penala savladao protivničkog golmana.

U prvom četvrtfinalnom meču Lige šampiona su se susreli s Portom, a Alkantara je postigao jedini gol za nemački tim. Poraženi su rezultatom 1:3. Šest dana posle je iskoristio dobar pas Huana Bernata (Juan Bernat Velasco) za prvi gol na meču s Portom. Bajern je zahvaljujući pobedi od 6:1 prošao u polufinale Lige prvaka.

Te godine nisu osvojili najelitnije fudbalsko takmičenje u Evropi, ali su drugi put zaredom postali prvaci Nemačke. 25. avgusta 2015. godine je potpisao novi četvorogodišnji ugovor s Bajernom. U dresu „Bavaraca“ je do juna 2018. godine zabeležio 96 nastupa i postigao 12 golova.

Reprezentativna karijera

Tijago Alkantara je prošao skoro sve omladinske selekcije Španije sa kojima je upisao ukupno 42 nastupa i postigao 16 golova. Učestvovao je Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 17 godina koje je 2008. godine održano u Turskoj. Postigavši gol u finalu, pomogao je reprezentaciji za postale evropski šampion.

Na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 21 godine koje je tri godine kasnije igrano u Danskoj ponovo su postali prvaci Evrope. Tijago je postigao pogodak iz slobodnog udarca udaljenog 40 metara od gola, te savladao golmana Švajcarske u finalu turnira. Tada je proglašen igračem meča.

U finalu Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine koje je 2013. godine igrano u Izraelu, Alkantara je postigao het-trik, a Španija je savladala Italiju rezultatom 4:2 i ponovo osvojila titulu evropskog prvaka.

Prvi poziv da zaigra u seniorskom timu stigao je u avgustu 2011. godine pred prijateljski susret s Italijom. Tada je ostao neiskorištena rezerva, te je prvi nastup zabeležio 6. septembra 2011. godine kada je „Crvena furija“ deklasirala Lihtenštajn u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Zbog povrede je morao da propusti i Evropsko prvenstvo i Letnje olimpijske igre koje su iste godine održane u Londonu.

Iako ga je selektor uvrstio u tim za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu, zbog povrede kolena je morao da odustane od učešća. Osim toga, uprava minhenskog Bajerna oštro se usprotivila njegovom odlasku na Mundijal, jer je želela da se mladi igrač što bolje oporavi i pripremi za narednu sezonu u klubu.

Međutim, Del Boske (Vicente del Bosque González) nije odustajao u Bajernovog veziste, te ga je u oktobru 2015. godine ponovo pozvao u reprezentaciju. 12. oktobra su se sastali s Ukrajinom u toku kvalifikacija ze Evropsko prvenstvo 2016. godine, te zabeležili pobedu od 1:0.

Prvi gol u seniorskom dresu Španije postigao je 6. oktobra 2017. godine „zatresavši mrežu“ Albanije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. godine.

Selektor Fernando Jero (Fernando Ruiz Hierro) ga je uvrstio u tim za Mondijal 2018. godine. Španija je u osmini finala poražena od domaćina. Nakon 120 minuta igre rezultat je bio 1:1, a posle uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca Rusi su eliminisali bivše svetske i evropske prvake.

Titule

Klupske titule

• 2010. Superkup Španije s Barselonom
• 2010/2011. La Liga sa Barselonom
• 2010/2011. Liga šampiona sa Barselonom
• 2011. Superkup Španije sa Barselonom
• 2011. UEFA Superkup sa Barselonom
• 2011. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo sa Barselonom
• 2011/2012. Kup Kralja sa Barselonom
• 2012/2013. La Liga sa Barselonom
• 2013. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo s Bajern Minhenom
• 2013/2014. Bundesliga s Bajern Minhenom
• 2014/2015. Bundesliga s Bajern Minhenom
• 2015/2016. Bundesliga s Bajern Minhenom
• 2015/2016. Kup Nemačke s Bajern Minhenom
• 2016. Superkup Nemačke s Bajern Minhenom
• 2016/2017. Bundesliga s Bajern Minhenom
• 2017/2018. Bundesliga s Bajern Minhenom

Reprezentativne titule

• 2008. Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 17 godina
• 2011. Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 21 godine
• 2013. Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 21 godine

Pojedinačne titule

• 2013. proglašen za najboljeg igrača Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine
• 2013. osvojio Srebrnu kopačku Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine
• 2013. uvršten u najbolji tim Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine
• 2014. postigao najlepši gol u mesecu januaru u nemačkoj Bundesligi
• 2015. uvršten u peti najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku Bundeslige
• 2016/2017. uvršten u najbolju jedanaestorku po izboru evropskih sportskih novinara
• 2017. uvršten u peti najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e

Privatni život

Tijago Alkantara je rođen 1991. godine u gradiću San Pijetro Vernotico na jugoistočnoj obali Italije. Njegov otac je brazilski fudbaler Mazinjo koji je sa reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 1994. godine. Njegova majka Valerija Alkantara (Valéria Alcântara) je bivša odbojkašica.

Ima dve godine mlađeg brata Rafinja (Rafael Alcântara do Nascimento, Rafinho) koji je takođe profesionalni fudbaler i nastupa na poziciji veznog igrača u Interu. Za razliku od brata koji je rođen u Italiji, a na svetskoj fudbalskoj sceni nastupa u dresu Španije, Rafinjo je rođen u Sao Paulu i igra za Brazil.

Tijago je od slavnog oca nasledio najbolje osobine – hrabrost, brzinu i sposobnost da predvidi svaki potez protivnika. Ima odličnu kontrolu lopte i urođenu brazilsku eleganciju na terenu.

27. juna 2015. godine je oženio dugogodišnju devojku Juliju Vigas (Júlia Vigas). Simpatična Julija pleni pažnju kako na javnim događajima, tako i na društvenim mrežama, a nemački tabloidi su je već uvrstili među najlepše supruge njihovih fudbalera.