Serhio Ramos

Biografija

Serhio Ramos (Sergio Ramos García) je španski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji odbrambenog igrača u Real Madridu i reprezentaciji Španije. Rođen je 30. marta 1986. godine u Kamasu kod Sevilje.

Igra na poziciji stopera i desnog beka. Trenutno je kapiten Reala i reprezentacije.

Karijeru je započeo u omladinskoj školi Sevilje, a polovinom 2005. godine pridružio se Realu. Do juna 2018. godine sa Realom je osvojio 19 titula, te postao jedan od najboljih defanzivnih strelaca La Lige. Osvojio je četiri titule La Lige i četiri Lige šampiona, te isto toliko puta ušao u idealnu jedanaestorku ovog elitnog takmičenja.

Sa reprezentacijom Španije je učestvovao na tri Svetska i tri Evropska prvenstva. 2008. i 2012. godine su osvojili titulu evropskog, a 2010. godine titulu svetskog prvaka. Uvršten je u idealne jedanaestorke Mondijala 2010. godine i Evropskog prvenstva 2012. godine. Sledeće godine je postao najmlađi fudbaler u reprezentaciji koji je zabeležio više od stotinu nastupa.

Mnogi ga smatraju najboljim defanzivnim igračem na svetu. Osam puta je uvršten u FIFA-inu najbolju jedanaestorku na svetu, te postao tek treći defanzivac kome je to pošlo za rukom. Sedam puta je uvršten u UEFA-inu idealnu jedanastorku, te rekordnih četiri puta proglašen najboljim defanzivcem u La Ligi.

Selektor Fernando Jeri (Fernando Hierro) ga je uvrstio u tim za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji.

Klupska karijera

Sevilja

Prve fudbalske korake Ramos je napravio u Sevilji. Debi u La Ligi je doživeo 1. februara 2004. godine ušavši kao zamena Fransisku Galardu (Fransico Gallardo) u 64. minutu susreta s Deportivom iz Korunje. Sevilja je tada poražena rezultatom 0:1.

Tokom sezone 2004/2005 zabeležio je 41 nastup, a njegov klub je zauzeo šesto mesto u La Ligi i plasirao se u Kup UEFA (današnja Liga Evropa). Ramos je dva puta zatresao mrežu protivnika, i to tokom susreta s Real Sosijedadom i Real Madridom. Prvi put je postigao pogodak u meču Kup UEFA savladavši golmana Nacionala.

Real Madrid

Polovinom 2005. godine potpisao je ugovor s Real Madridom vredan 27 miliona evra, što je u to vreme bio rekordni transfer jednog odbrambenog igrača u Španiji. Zadužio je dres sa brojem četiri koji je pre njega nosio Jero. 6. decembra 2005. godine je postigao svoj prvi pogodak, a Real je poražen od Olimpijakosa u grupnoj fazi Lige šampiona.

Tokom prve sezone igrao je na poziciji beka i štopera, ali nakon što su u tim stigli Mecelder (Christoph Metzelder) i Pepe (Kepler Laveran de Lima Ferreira) vraćen je na poziciju desnog beka. U toku prve četiri sezone pokazao je zavidne golgeterske sposobnosti s obzirom na poziciju na kojoj je igrao. Postigao je 20 golova u svim takmičenjima, ali i prvih devet crvenih kartona od ukupno 24, koliko je zabeležio otkako je stigao u Real.

Sezonu 2006/2007 je priveo kraju postigavši pet golova, uključujući i onaj protiv Barselone, kada su Madriđani osvojili svoju 30. titulu prvaka Španije.

4. maja 2008. godine Real se ponovo našao u finalu La Lige. Ramos je asistirao Iguainu (Gonzalo Gerardo Higuaín) koji je u 89. minutu „zatresao mrežu“ Osasune. Nakon toga je dva puta savladao golmana Levantea, a „Kraljevski klub“ je osvojio svoju 31. titulu šampiona Španije.

Real se 24. avgusta 2008. godine u drugom susretu Superkupa Španije sastao s Valensijom, a meč je završen rezultatom 6:5 u korist „Belih“ uprkos tome što su Rafael van der Vart (Rafael van der Vaart) i Rud van Nistelroj (Ruud van Nistelrooy) rano napustili igru zbog crvenih kartona.

Uprkos manjem padu forme tokom prve polovine sezone 2008/2009, u januaru 2009. godine se vratio, te postigao vrlo atraktivan gol protiv Majorke. Real je slavio pobedu od 3:0. Već naredne nedelje je savladao golmana Osasune, te su trijumfovali rezultatom 3:1.

2008. godine je uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e i UEFA-e, te proglašen 21. najboljim fudbalerom u Evropi.

Na početku sezone 2009/2010 Pepe je doživeo ozbiljnu povredu kolena, pa je Ramos preuzeo njegovu poziciju na terenu. Na 33 ligaška meča postigao je četiri gola, a 21. februara 2010. godine odigrao je svoj 200. meč u dresu Reala. Uprkos njegovim jubilejima, „Kraljevski klub“ te sezone nije osvojio niti jednu titulu.

29. novembra 2010. godine su pretrpeli veliki poraz od 0:5 od Barselone, a Ramos je poslan na klupu nakon oštrog starta nad Mesijem (Lionel Andrés Messi Cuccittini). Nakon toga izjednačio je rekord Fernanda Jera od deset crvenih kartona.

20. aprila 2011. godine su u finalu Kupa Kralja savladali Barselonu rezultatom 1:0. Dok su u klupskom autobusu slavili titulu, pehar mu je ispao iz ruke i pao pod točkove vozila.

Par dana kasnije su se u polufinalu Lige prvaka sastali s Bajernom iz Minhena. Ramos je promašio penal, a Real je izgubio rezultatom 1:3. Polovinom jula 2011. godine potpisao je novi šestogodišnji ugovor s „Kraljevskim klubom“.

9. januara 2013. godine su savladali Seltu rezultatom 4:0, a Serhio je „zaradio“ suspenziju od četiri meča jer je vređao sudiju. Nakon što je dva puta zatresao mrežu Raja Valjekana, dobio je dva žuta kartona u jednom minutu.

Zbog povrede Ikera Kasiljasa (Iker Casillas Fernández) preuzeo je kapitensku traku pred susret s Barselonom na kom je postigao odlučujući pogodak, a Madriđani su slavili rezultatom 2:1. 14. decembra je oborio klupski rekord „zaradivši“ 18 crvenih kartona. 16. crveni karton je stigao 23. marta 2014. godine tokom duela s Barselonom kada su pretrpeli poraz od 3:4.

Mesec dana kasnije je dva puta „zatresao mrežu“ Bajern Minhena u polufinalu Lige šampiona. Real se nakon 12 godina plasirao u finale ovog velikog takmičenja. 24. maja su se u finalu sastali s gradskim rivalom Atletikom. Ramos je postigao gol za izjednačenje, a nakon produžetaka slavili su rezultatom 4:1, te osvojili svoj 10. trofej u svim takmičenjima. Serhio je proglašen igračem meča.

Narednu sezonu započeo je odigravši svih 90 minuta susreta sa Seviljom, nakon koga su trijumfovali rezultatom 2:0 i osvojili UEFA Superkup. U Superkupu Španije su poraženi od Atletika rezultatom 2:1. Prva dva gola te sezone postigao je 31. avgusta glavom „zatresavši mrežu“ Real Sosijedada.

Postigao je po jedan gol u polufinalu i finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva koje održano 2014. godine u Maroku. Real je osvojio pehar, a Ramos proglašen igračem turnira.

U avgustu 2015. godine je potpisao produženje ugovora s madridskim klubom do 2020. godine. Nakon što je Kasiljas prešao u Porto preuzeo je kapitensku traku. 20. decembra su se sastali s Rajom Valjekanom i zabeležili pobedu od čak 10:2. Bio je to najubedljivija pobeda u 55 godina dugoj istoriji La Lige.

20. marta je dobio 20. crveni karton u Realu, ali su uprkos tome savladali Las Palmas rezultatom 2:1. Pre toga je postigao prvi pogodak na meču. Suspenzija mu je istekla pred susret s Barselonom na „Kamp Nou“ („Estadio Camp Nou“). Gosti su ostvarili pobedu od 2:1, a Ramos je ponovo dobio crveni karton – 21. u karijeri i četvrti u „El Klasiku“.

U finalu Lige šampiona sastali su se s Atletikom. Ramos je postigao prvi gol za svoj tim, a samo sekundu i po kasnije „Jorgandžije“ su izjednačile. Nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca Real je ostvario pobedu od 5:3, a Serhio je kao kapiten podigao „ušati pehar“, te proglašen igračem meča.

Postigao je drugi gol u UEFA Superkupu, te doprineo da se o pobedniku odlučuje nakon produžetaka. Real je ostvario pobedu od 3:2, a Ramos je ponovo proglašen igračem meča. 3. decembra 2016. godine su se sastali s Barselonom, a on je postigao gol izjednačenja na „Kamp Nou“. Bio je to Realov 33. meč bez poraza.

Nedelju dana kasnije „zatresao je mrežu“ Deportiva iz Korunje u 92. minutu susreta te doneo Madriđanima pobedu od 3:2. 15. januara 2017. godine je postigao autogol na meču sa Seviljom, nakon koga je Real poražen rezultatom 2:1. To je prekinulo niz od 40 utakmica bez poraza. Sedam dana posle je dva puta savladao golmana Malage te upisao svoj 50. gol u La Ligi.

500. meč u dresu Reala odigrao je 11. februara 2017. godine tokom susreta s Osasunom nakon koga su slavili rezultatom 3:1. „Kraljevski klub“ je osvojio 33. titulu La Lige, a Ramos prvu u ulozi kapitena. U finalu Lige šampiona su savladali Juventus, te slavili „duplu krunu“ prvi put od 1958. godine. Serhio je zabeležio deset golova, te oborio lični rekord tokom jedne sezone.

20. avgusta 2017. godine je na prvom meču nove sezone u domaćoj ligi dobio svoj 23. crveni karton. Tokom sezone 2017/2018 zabeležio je 11 nastupa u Ligi prvaka i postigao jedan gol, a Real je osvojio svoju 13. titulu. Ramosov nastup u finalu protiv Liverpula izazvao je brojne polemike.

Prvo se našao u klinču s Mohemedom Salahom (Mohamed Salah Ghaly) nakon koga je Egipćanin izvukao „deblji kraj“. Sa terena je izašao iščašenog ramena i u suzama. Nakon toga je laktom udario gomana Lorisa Karijusa (Loris Karius), a lekari su mu posle meča konstatovali potres mozga.

Reprezentativna karijera

Serhio Ramos je 2002. godine postao član U-17 selekcije Španije. Dve godine kasnije pridružio se U-21 timu, sa kojim je zabeležio šest mečeva.

Seniorski debi je doživeo sa 18 godina i 361 danom, te postao najmlađi fudbaler A tima Španije u poslednjih 55 godina. Ovaj rekord je držao do 1. marta 2006. godine kada ga je oborio Fabregas (Cesc Fàbregas).

Prva dva gola u „velikom dresu“ postigao je 12. oktobra 2005. godine na duelu sa San Marinom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine. „Furija“ je slavila rezultatom 6:0. Selektor ga je poveo na Mondijal, ali je ostao neiskorištena rezerva.

Evropsko prvenstvo 2008. godine

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2008. godine postao je redovni član startne jedanaestorke. Španija je završila prva u svojoj grupi, a Ramos je zabeležio 11 nastupa i dva postignuta gola.

Odigrao je skoro sve mečeve na Prvenstvu. U finalu je asistirao Markosu Seni (Marcos Senna) za prvi gol, ali je kasnije propustio priliku da sam „zatrese mrežu“ Nemačke. Uprkos tome, Španija je postala prvak Evrope.

Kup Konfederacija 2009. i Svetsko prvenstvo 2010. godine

Ramos je bio član jedanaestorke koja je nastupila na Kupu Konfederacija 2009. godine u Južnoafričkoj Republici. Turnir su završili kao trećeplasirana reprezentacija.

3. juna 2010. godine je prvi put preuzeo kapitensku traku na prijateljskom susretu sa Južnom Korejom.

Svetsko prvenstvo 2010. godine je ponovo održano u Južnoafričkoj Republici. Ramos je odigrao sve mečeve na turniru. U finalu su se sastali s Holandijom i nakon pobede od 1:0 postali prvaci sveta.

Evropsko prvenstvo 2012. godine

Na Evropskom prvenstvu 2012. godine postao je ključni igrač španske odbrane. Odigrao je sve mečeve na turniru, a u polufinalu iz penala „zatresao mrežu“ Portugala nakon 120 minuta igre. Španci su postali i prvaci Evrope.

Kup Konfederacija 2013. Svetsko prvenstvo 2014. godine

Stoti nastup u dresu reprezentacije zabeležio je 22. marta 2013. godine na prvom susretu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Španija je odigrala nerešeno sa Finskom. Postao je najmlađi Evropljanin koji je uspeo to da postigne.

U junu 2013. godine je sa reprezentacijom nastupio na Kupu Konfederacija u Brazilu. Odigrao je sve mečeve, a „Furija“ je poražena od domaćina u finalu. U drugom meču grupne faze je kao kapiten predvodio svoj tim koji je zabeležio veliku pobedu od 10:0 nad Tahitijem. U finalu je promašio penal, te su izgubili rezultatom 3:0 od Brazila.

Izabran je da predstavlja svoju zemlju na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine. Odigrao je sva tri meča grupne faze, a Španija je eliminisana pre osmine finala.

Evropsko prvenstvo 2016. godine

Ramos je predvodio svoj tim na Evropskom prvenstvu koje je 2016. godine održano u Francuskoj. 21. juna 2016. godine je hrvatski golman Danijel Subašić odbranio njegov šut sa „bele tačke“. Susret Španija – Hrvatska je završen rezultatom 1:2, a „Furija“ je eliminisana iz dalje kruga takmičenja.

Svetsko prvenstvo 2018. godine

23. marta 2018. godine je upisao svoj 150. nastup za reprezentaciju, a selektor ga je uvrstio u tim za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji. Španija je u osmini finala poražena od domaćina. Nakon 120 minuta igre rezultat je bio 1:1, a posle uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca Rusi su eliminisali bivše svetske i evropske prvake.

Titule

Klupske titule

• 2006/2007. La Liga s Real Madridom
• 2007/2008. La Liga s Real Madridom
• 2008. Superkup Španije s Real Madridom
• 2011/2012. La Liga s Real Madridom
• 2011/2012. Kup Kralja s Real Madridom
• 2012. Superkup Španije s Real Madridom
• 2013/2014. Kup Kralja s Real Madridom
• 2013/2014. Liga šampiona s Real Madridom
• 2014. UEFA Superkup s Real Madridom
• 2014. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo s Real Madridom
• 2015/2016. Liga šampiona s Real Madridom
• 2016. UEFA Superkup s Real Madridom
• 2016. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo s Real Madridom
• 2016/2017. Liga šampiona s Real Madridom
• 2016/2017. La Liga s Real Madridom
• 2017. Superkup Španije s Real Madridom
• 2017. UEFA Superkup s Real Madridom
• 2017. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo s Real Madridom
• 2017/2018. Liga šampiona s Real Madridom

Reprezentativne titule

• 2004. Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 19 godina
• 2008. Evropsko prvenstvo
• 2010. Svetsko prvenstvo
• 2012. Evropsko prvenstvo

Pojedinačne titule

• 2005. proglašen najboljim debitantom La Lige
• 2007/2008. uvršten u najbolji tim godine po izboru evropskih sportskih medija
• 2008. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2008. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2010. uvršten u idealnu jedanaestorku Svetskog prvenstva
• 2011. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2011/2012. proglašen najboljim defanzivcem La Lige
• 2011/2012. uvršten u najbolji tim godine po izboru evropskih sportskih medija
• 2012. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2012. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2012. uvršten u idealnu jedanaestorku Evropskog prvenstva
• 2012/2013. proglašen najboljim defanzivcem La Lige
• 2013. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2013. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2013. uvršten u idealnu jedanaestorku Kupa Konfederacija
• 2013/2014. proglašen najboljim defanzivcem La Lige
• 2013/2014. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2014. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2014. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2014. osvojio Zlatnu loptu Svetskog klupskog prvenstva
• 2014. proglašen najboljim strelcem Svetskog klupskog prvenstva
• 2014/2015. proglašen najboljim defanzivcem La Lige
• 2014/2015. uvršten u najbolji tim godine po izboru evropskih sportskih medija
• 2015. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2015. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku La Lige
• 2016. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2016. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2016. uvršten u idealan tim EA Sportsa
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku La Lige
• 2016/2017. uvršten u najbolji tim godine po izboru evropskih sportskih medija
• 2017. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru UEFA-e
• 2017. uvršten u najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2017. proglašen najboljim defanzivnim igračem Lige šampiona
• 2017. uvršten u idealan tim EA Sportsa
• 2017. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru IFFHS (International Federation of Football History & Statistics)
• 2017/2018. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona

Privatni život

Serhio Ramos je rođen 1986. godine u Kamasu, nedaleko od Sevilje. Roditelji mu se zovu Hose Marija (José Maria Ramos) i Paki (Paqui Ramos). Odrastao je sa starijim bratom Reneom (Rene Ramos) i mlađom sestrom Mirjam (Miriam Ramos).

Sevilja je popularna po tradicionalnim borbama bikova, a svaki dečak u Andaluziji sanja da postane matador. Serhio nije izuzetak. Iako je voleo fudbal, želeo je da učestvuje u borbama s bikovima. Međutim, roditelji su smatrali da je to zanimanje previše opasno za njega, pa ga je brat, koji mu je danas menadžer, nagovorio da počne da se bavi fudbalom.

Roditelji su bili presrećni što je odustao od namere da postane matador i podržali njegovu odluku da se bavi fudbal obezbedivši mu privatnog trenera. Pridružio se Fudbalskom klubu Kamas, te stekao preko potrebna znanja o najpopularnijem sportu na svetu.

Pošto je na nekoliko utakmica proglašavan igračem meča, uočili su ga skauti Sevilje, ali i mnogi mediji. Sa 14 godina se pridružio omladinskoj školi Sevilje. Prošao je sve mlađe selekcije, a u A timu prvi put nastupio 2004. godine.

Početkom 2012. godine upoznao je Pilar Rubio (Pilar Rubio), novinarku i TV voditeljku. Prvi put su se zajedno izašli u javnost u septembru iste godine, a nešto kasnije su se i venčali.

6. maja 2014. godine dobili su prvog sina Serhija (Serhio Ramos Pilar Junior), a 14. novembra sledeće godine drugog sina Marka. Krajem maja 2018. godine Pilar je rodila i trećeg sina kome su dali ime Alehandro (Alejandro Ramos Pilar).

Pre veze sa Pilar, Serhio se zabavljao sa brojnim lepoticama, poput Elizabet Rejes (Elisabeth Reyes), Karoline Martinez (Carolina Martinez), Amaije Salamanka (Amaia Salamanca) i Lare Alvares (Lara Alvarez).

Osim fudbala veoma voli borbe bikova, a u slobodno vreme svira gitaru.