Senad Lulić

Biografija

Senad Lulić je bosanskohercegovački profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji levog krila u italijanskom Laciju. Do 2017. godine igrao je za reprezentaciju Bosne i Hercegovine (BiH). Rođen je 18. januara 1986. godine u Mostaru.

Karijeru je započeo u švajcarskom klubu Belinzona, a 2008. godine je prešao u Grashoper. Nakon tri godine potpisao je ugovor s italijanskim Fudbalskim klubom Lacio s kojim je do jula 2018. godine odigrao više od 200 mečeva i osvojio Kup i Superkup Italije.

Godine 2008. je postao član seniorske reprezentacije Bosne i Hercegovine. Zabeležio je više od 50 nastupa, te pomogao svom timu da se plasira na Svetsko prvenstvo 2014. godine. Krajem 2017. godine je objavio da se povlači iz reprezentacije.

Klupska karijera

Grashoper

Prve fudbalske korake Lulić je napravio u švajcarskom Fudbalskom klubu Čur 97. U njihovoj omladinskoj školi trenirao je do 2003. godine, kada je zabeležio i prvi seniorski nastup. S A timom je igrao do 2006. godine kada je prešao u klub Belizona. Pomogao je timu da se plasira u Prvu ligu Švajcarske, a u julu 2008. godine je potpisao ugovor sa Grashoperom.

Tokom dve sezone u švajcarskom prvoligašu odigrao je 41 meč i postigao šest golova. Godine 2010. potpisao je ugovor sa Jang Bojsima. Odlične partije u klubu iz Berna privukle su pažnju brojnih evropskih klubova put nemačke Herte, te Verdera iz Bremena i italijanskog Lacija. Lulić je odlučio da karijeru nastavi u Rimu.

Lacio

16. juna 2011. godine uprava Lacija je potvrdila da je Senad Lulić potpisao petogodišnji ugovor vredan tri milona evra, te da prelazi u redove rimskog kluba. Debitovao je 9. septembra tokom duela sa Milanom. Prvi gol je postigao 23. oktobra „zatresavši mrežu“ Bolonje.

U julu 2012. godine je izabran za trećeg najboljeg bosanskohercegovačkog fudbalera, odmah iz Edina Džeka koji je u to vreme igrao u Mančester Sitiju i Miralema Pjanića koji je nastupao u Romi.

26. maja 2013. godine Lacio se u Superkupu Italije sastao sa gradskim rivalom Romom. Lulić je postigao jedini gol na meču, te je njegov klub prvi put u svojoj istoriji savladao gradskog rivala. Lacio je osvojio šestu titulu Kupa Italije i kartu za učešće u Ligi Evropa. Lulić je proglašen za jednog od najboljih igrča „Belo-plavih“.

8. aprila 2015. godine su se u finalu Kupa italije sastali sa Napolijem, a bosanskohercegovački igrač je postigao pobednički gol u 79. minutu meča, te sprečio Lorenca Insinju (Lorenco Insigne) da izjednači. 18. januara 2016. godine, je na svoj 30. rođendan potpisao novi ugovor s italijanskim klubom u trajanju od četiri godine.

U decembru 2016. godine je izazvao bes italijanske i svetske javnost jer je na rasnoj osnovni uvredio Rominog igrača Antonia Ridigera (Antonio Rüdiger) uz opasku da je do „pre dve godine prodavao čarape i kaiševe u Štutgartu, a sada misli da je neko i nešto“. Zbog ove izjave je suspendovan na 20 dana, te morao da plati kaznu u iznosu od 10 000 evra. Lulić se, uprkos tome nije izvinio Ridigeru, nego je dodao da to nije bila uvreda na račun boje kože, jer i „beli ljudi“ prodaju čarape širom sveta.

U julu 2017. godine je, nakon odlaska Lukasa Bilja (Lucas Biglia) u Milan, Lulić preuzeo kapitensku traku. Mesec i po dana kasnije su, savladavši Juventus osvojili Superkup Italije. Do jula 2018. godine u dresu italijanskog prvoligaša je zabeležio ukupno 278 nastupa i postigao 29 golova.

Reprezentativna karijera

Prvi poziv da zaigra u nacionalnom dresu Bosne i Hercegovine stigao je pred prijateljski susret s Azerbejdžanom. U tom momentu većina poznatih bosanskohercegovačkih igrača odlučila je da bojkotuje pozive jer je Fudbalski/nogometni saveze BiH uručio otkaz dotadašnjem selektoru Mehu Kodru.

Na drugi poziv u reprezentaciju morao je da čeka više od dve godine. Nakon nekoliko dobrih nastupa u klubu, naročito u mečevima kvalifikacija za Ligu šampiona, novi selektor Safet Sušić pozvao ga je da nastupa na susretima kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine sa Luksemburgom i Francuskom. Uprkos tome što je u Jang Bojsima igrao na poziciji levog krila, Sušić mu je dodelio poziciju levog beka, te je postao redovan starter na toj poziciji. Zbog drugog žutog kartona, morao je da propusti duel s Portugalom nakon koga su propustili priliku da zaigraju na Euru 2012. godine.

7. juna 2013. godine je postigao svoj pri gol za reprezentaciju na početku meča s Litvanijom. BiH je ostvarila pobedu od 5:0, te povećala šanse za plasman na Svetsko prvenstvo koje je 2014. godine igrano u Brazilu. Pošto su uspeli da obezbede učešće na Mundijalu, Sušić ga je uvrstio u tim koji će prvi put u istoriji da nastupa sa selekcijom BiH na nekom velikom takmičenju.

Asistirao je Vedadu Ibiševiću za prvi gol BiH na velikom turniru, ali su uprkos tome pretrpeli poraz od Argentine od 1:2, te ubrzo nakon toga eliminisani z daljeg kruga takmičenja.

Sa šest asistencija postao je jedan od najboljih asistenata u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine. Pošto BiH nije uspela da se plasira ni na Euro 2016, ali ni na Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji, Lulić je 29. decembra 2017. objavio da se povlači iz reprezentacije.

Titule

Klupske titule

• 2012/2013. Kup Italije
• 2017. Superkup Italije

Privatni život

Senad Lulić je rođen 1986. godine u Mostaru, a veći deo detinjstva proveo je u Jablanici. Porodica se tokom rata preselila u Švajcarsku gde je napravio svoje prve fudbalske korake. Tu je upoznao i svoju sadašnju suprugu Sandru. Senad i Sandra su bili u vezi godinu dana pre nego što su počeli da žive zajedno, a nakon pet godina su svoju ljubav krunisali brakom. U oktobru 2013. godine dobili su ćerku Leu, a u januaru 2017. godine sina Liana.

Iako je živeo u Švajcarskoj, a trenutno s porodicom stanuje u Rimu, Lulić često ističe da rado dolazi u Bosnu i Hercegovinu, a naročito u Jablanicu u kojoj je proveo najlepše dane detinjstva. Ističe da je ponosan što je sa nacionalnom selekcijom nastupio na Mondijalu 2014. godine, a kada je objavio da se povlači iz repezentacije kao jedan od razloga je naveo činjenicu da podmađena selekcija može da postigne mnogo veće rezultate. Učešće na Svetskom prvenstvu u Brazilu smatra krunom svoje reprezentativne karijere.