Romelu Lukaku

Biografija

Romelu Lukaku (Romelu Menama Lukaka Bolingoli) je belgijski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji napadača u Mančester Junajtedu i reprezentaciji Belgije. Rođen je 13. maja 1993. godine u Antverpenu.

Jedan je od tek pet igrača koji je pre 23. godine uspeo da postigne 50 golova u Premijer ligi, te peti najmlađi fudbaler koji je postigao 100 golova u najjačoj ligi Engleske. Sa 40 postignutih golova u nacionalnom dresu trenutno je najbolji strelac u istoriji reprezentacije Belgije.

Karijeru je započeo u lokalnom Fudbalskom klubu Rupel Bum. Nakon toga je prešao u Lirs, a 2006. godine potpisao ugovor s Anderlehtom. Profesionalni debi je doživeo sa 16 godina, a u sezoni 2009/2010 je kao najbolji strelac sa svojim timom osvojio Prvenstvo Belgije.

U leto 2011. godine je prešao u engleski Čelsi, ali tokom prve sezone nije dobio priliku da pokaže šta ume. Zato je naredne dve sezone proveo na pozajmicama u Vest Bromvič Albionu i Evertonu. Godine 2014. je potpisao ugovor s Evertonom vredan 28 miliona funti. Tri godine kasnije je za 90 miliona funti prešao u Mančester.

Prvi poziv da zaigra u seniorskom timu Belgije dobio je 2010. godine. Od tada do danas (avgust 2018. godine) odigrao je više od 70 utakmica, te sa 40 golova postao najbolji strelac u istoriji reprezentacije. Nastupio je na Svetskim prvenstvima 2014. i 2018. godine, te Evropskom prvenstvu 2016. godine. Na Mondijalu 2018. godine Belgija je osvojila treće mesto, a Lukaku je proglašen drugim najboljim strelcem na takmičenju.

Klupska karijera

Juniorsku karijeru Lukaku je započeo sa pet godina u lokalnom klubu Rupel Boom. Četiri sezone posle uočili su ga skauti belgijskog prvoligaša Lirsa koji su ga pozvali u svoju omladinsku akademiju. U Lirsu je igrao od 2004. do 2006. godine. Za to vreme upisao je 68 mečeva i postigao 121 pogodak. Pošto je 2006. godine njegov klub ispao iz Prve lige, Anderleht je odlučio da u svoje redove dovede 13 mladih igrača, uključujući i Lukakua. U mlađem timu je igrao tri godine, zabeležio 93 nastupa i postigao 131 gol.

Anderleht

13. maja 2009. godine je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor s Anderlehtom u trajanju od tri godine. Jedanaest dana kasnije je debitovao u belgijskoj Prvoj ligi. Anderleht se 25. maja 2009. godine sastao sa Standard Liježom, a Lukaku je ušao kao zamena u 69. minutu susreta. Njegov novi tim je poražen rezultatom 1:0.

Tokom sezone 2009/2010 je postao stalni član startne jedanaestorke, a prvi gol je postigao 28. avgusta. Lukaku je ušao u 89. minutu susreta, te „zatresao mrežu“ Zulte Varegema. Sezonu je završio kao najbolji strelac Lige, postigavši 15 golova. Anderleht je osvojio svoju 30. titulu Pro Lige. Osim toga, mladi napadač je postigao četiri gola u Ligi Evropa. U domaćem prvenstvu je dao 20 golova, ali Anderleht nije uspeo da osvoji Prvenstvo Belgije.

Čelsi

Odlične partije koje je pokazao s Anderlehtom nisu prošle nezapaženo skautima velikih evropskih klubova, pa je u avgustu 2011. godine potpisao ugovor vredan 10 miliona funti s engleskim premijerligašem Čelsijem. Potpisao je petogodišnji ugovor i zadužio dres sa brojem 18. Debitovao je u 83. minutu susreta s Norvičom, ušavši kao zamena za Fernanda Toresa (Fernando Torres).

Prvi put je na teren istrčao u početnoj jedanaestorki na susretu s Fulamom. Nakon boljeg izvođenja penala Čelsi je pobedio. Posle toga, veći deo debitantske sezone Lukaku je proveo na klupi ili ulazivši u igru kao rezerva. Prvi meč u Premijer ligi je odigrao 13. maja 2012. godine. Čelsi se sastao s Blekburn Roversom, a zahvaljujući dobrim asistencijama Belgijanac je proglašen igračem meča.

Slaba minutaža koju je dobijao umnogome je uticala na njega. Nakon što je Čelsi 19. maja osvojio titulu Lige prvaka, Lukaku je odbio da podigne pehar, zato jer se nije osećao kao pobednik.

Vest Bromvič Albion

Pred letnji prelazni rok mnogo se spekulisalo o njegovom prelasku u Fulam, međutim, 10. avgusta 2012. godine Lukaku je poslat na jednosezonsku pozajmicu u Vest Bromvič Albion. Prvi gol je postigao osam dana kasnije ušavši kao zamena u 77. minutu susreta s Liverpulom. Njegov novi tim je zabeležio pobedu od 3:0.

Kao član startne jedanaestorke prvi put je istrčao na teren tokom duela s Ridingom, kada je postigao i jedini gol na susretu. 24. novembra je, ponovo ušavši kao zamena u 70. minutu susreta, postigao gol s „bele tačke“ i asistirao za drugi gol svog tima. Vest Bromvič je uprkos tome poražen rezultatom 4:2 od Sanderlenda.

Postigavši dva gola na premijerligaškom susretu s Ridingom, Lukaku je doneo svom timu pobedu od 3:2 u gostima. Britanski list „Daily Mail“ je objavio da Belgijanac želi da ostane u Vest Bromviču, ali je mladi napadač ipak izjavio da bi želeo da postane legenda na „Stamford Bridžu“ („Stamford Bridge Stadium“).

Deseti gol u Premijer ligi je postigao 11. februara savladavši golmana Liverpula. Susret je završen rezultatom 2:0 u korist njegovog kluba. Desetak dana kasnije je dva puta savladao golmana Sanderlenda. Usledio je gol za izjednačenje protiv Svonsija, a 19. maja je ušavši kao zamena na poluvremenu duela s Mančester Junajtedom postigao prvi het trik u karijeri. Susret je završen rezultatom 5:5. Bio je to meč s najviše golova u istoriji Premijer lige i ujedno oproštajini meč Aleksa Fergusona (Sir Alex Ferguson).

Sezonu 2012/2013 je priveo kraju sa 17 postignutih golova, tj. kao šesti najbolji strelac Premijer lige.

Na početku naredne sezone odigrao je dva premijerligaška meča u dresu Čelsija. Ušao je i kao zamena na susretu s Bajern Minhenom u Superkupu, ali je propustio da postigne pogodak iz penala.

Everton (pozajmica)

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka Lukaku je poslat na jednosezonsku pozajmicu u Everton. Debitovao je 21. septembra 2013. godine tokom duela s Vest Hemom, te postigao odlučujući gol za pobedu svog novog tima od 3:2. Devet dana kasnije je dva puta savladao golmana Njukasla, te asistirao za treći pogodak svog tima.

Usledio je susret s Mančester Junajtedom, a prvi gol je postigao upravo Lukaku. Uprkos tome, njegov tim je poražen rezultatom 3:1. Nastavio je da oduševljava navijače Evertona „tresavši mreže“ Aston Vile i Liverpula.

U januaru 2014. godine ga je list „The Guardian“ proglasio jednim od deset najboljih mladih igrača u Evropi. Međutim, istog meseca je istegao ligament gležnja nakon što je pokušao da blokira udarac Liverpulovog Stivena Džerarda (Steven Gerrard).

Zbog ove povrede van terena je ostao sve do marta. Ušavši kao zamena na poluvremenu susreta s Vest Hemom postigao je jedini gol na meču. Zabeležio je jedan pogodak i jednu asistenciju tokom duela s Arsenalom, nakon koga su slavili pobedu od 3:0, te upisali šestu uzastopnu pobedu u Premijer ligi.

Poslednjeg dana pre isteka pozajmice „zatresao je mrežu“ Hala i doneo svom timu trijumf od 2:0. Odigrao je ukupno 31 meč i postigao 15 golova, te pomogao Evertonu da zauzme peto mesto na tabeli Premijer lige.

Everton

U julu 2014. godine je potpisao četvorogodišnji ugovor s Evertonom vredan 28 miliona funti, te zadužio dres sa brojem 10. Prvi gol kao stalni član kluba postigao je 13. septembra na meču s Vest Bromvičom. Iz poštovanja prema navijačima Vest Bromviča čiji je igrač bio, odlučio je da ne slavi ovaj gol.

Prvi het trik u dresu Evertona i ujedno u Ligi Evropa postigao j 19. februara 2015. godine kada je tri puta „zatresao mrežu“ Jang Bojsa. Sva ti pogotka dao je na različite načine – glavom, levom i desnom nogom. Nedelju dana kasnije je ponovo dao dva gola, a njegov tim je zabeležio pobedu od 3:1. S osam postignutih pogodaka bio je jedan od dva najbolja strelca Lige Evropa.

15. avgusta su se sastali sa Sauthemptonom u Premijer ligi, a Lukaku je dao dva gola u prvom poluvremenu, pa je Everton slavio pobedu od 0:3. Pre početka meča pokazao je majicu s likom navijača koga je slučajno pogodio loptom tokom zagrevanja. Nakon toga je dao dva gola Barnsliju i Vest Bromviču. Usledili su golovi u mreži Liverpula, Aston Vile i Kristal Palasa. Tako je postao tek peti igrač koji je pre 23. rođendana dao više od 50 golova u Premijer ligi.

7. decembra Everton je odigrao nerešeno s Kristal Palasom, a belgijski napadač je upisao 50. gol tokom 100 nastupa u najvažnijem engleskom fudbalskom takmičenju. Nekoliko dana kasnije je postao prvi Evertonov igrač koji je postizao golove na šest uzastopnih susreta Premijer lige, te prvi fudbaler u poslednjih 40 godina koji je sedam puta „tresao mreže“ protivnika na isto toliko utakmica.

Dvadeseti gol te sezone postigao je 6. februara 2016. godine savladavši golmana Stouka. Zahvaljujući njegovom 21. golu na meču s Burnmutom Everton se plasirao u četvrtfinale FA Kupa.

Novu sezonu „otvorio“ je postigavši sva tri gola na susretu sa Sanderlendom. Njegov het trik je bio 12. najbrži u istoriji Premijer lige. Prvi put je postigao četiri gola 4. februara 2017. godine tokom meča s Burnmutom. Prvi gol je bio najbrže postignut u istoriji kluba, a Everton je upisao pobedu od 6:3. Bio je to ujedno i 300. het trik u Premijer ligi.

25. februara 2017. godine je postigavši 60. gol u dresu Evertona izjednačio rekord Dankana Fergusona (Duncan Ferguson), a samo par dana kasnije ga je i oborio. Sledeće nedelje je postao drugi igrač posle Boba Lačforda (Bob Latchford) koji je dao više od 20 golova u svim takmičenjima tri sezone zaredom.

Nakon što je dva puta savladao golmana Hala, postao je prvi strani igrač koji je uspeo da postigne 80 golova u Premijer ligi pre 24. rođendana. Ipak, u maju 2017. godine je odbio novi petogodišnji ugovor s Evertonom koji je podrazumevao nedeljnu platu od 140 000 funti. Ostrvski mediji su pisali da je razlog prelazak u redove Čelsija.

15. aprila je „zatresao mrežu“ Barnlija, te postao prvi Evertonov fudbaler, posle Lačforda, koji je postigao više 25 golova dve sezone zaredom, te tek drugi kome je pošlo „za nogom“ da postiže golove na devet uzastopnih susreta. Istog meseca je prvi put u karijeri uvršten u idealnu jedanaestorku Premijer lige, te nominovan za najboljeg igrača i najboljeg mladog igrača godine u ovom takmičenju.

Mančester Junajted

10. jula 2017. godine je potpisao petogodišnji ugovor vredan 75 milona funti sa Mančester Junajtedom. Istog dana klub je napustio legendarni Vejn Runi (Wayne Rooney) koji se vratio u Everton – klub u kome je ponikao. Četiri dana kasnije je zadužio dres sa brojem 9. Debitovao je 8. avgusta tokom susreta s Real Madridom u UEFA Superkupu. Uprkos tome što je postigao gol, njegov novi tim je pretrpeo poraz od 2:1.

Pet dana kasnije je sa „Crvenim đavolima“ debitovao u Premijer ligi kada su se sastali s Vest Hemom. Lukaku je postigao dva gola, te postao tek četvrti igrač Mančester Junajteda koji je postigao dva gola na premijerligaškom debiju.

27. septembra su se u meču Lige šampiona sastali sa moskovskim CSKA, a Belgijanac je postigao dva gola. Junajted je proslavio pobedu od 4:1, a Lukaku je zabeležio 10. gol u devet nastupa, te oborio rekord Bobija Čarltona (Sir Bobby Charlton) koji je dao devet golova u isto toliko nastupa u klubu.

Dao je gol za izjednačenje, te asistirao Lingardu (Jesse Lingard) za pobednički gol protiv njegov bivšeg kluba Čelsija. Dvestoti gol u klupskoj i reprezentativnoj karijeri postigao je 13. marta kada je Mančester Junajted poražen od Sevilje u šesnaestini finala Lige šampiona. Stoti gol u Premijer ligi postigao je 31. marta 2018. godine kada je njegov tim savladao Svonsi rezultatom 2:0.

Reprezentativna karijera

Romelu Lukaku je 2008. godine postao član U-15 tima Belgije s kojim je odigrao četiri meča i postigao jedan gol. Već naredne godine je postao deo U-21 tima. Debitovao je na susretu sa Slovenijom kada je postigao i svoj prvi gol.

24. februara 2010. godine je uvršten u seniorsku ekipu pred prijateljski susret s Hrvatskom. Prva dva gola u „velikom dresu“ postigao je 17. novembra 2010. godine na prijateljskom meču s Rusijom. Skoro dve godine nije dao gol za reprezentaciju, a onda je 15. avgusta 2012. godine savladao golmana Holandije.

11. oktobra 2013. godine je dva puta zatresao mrežu Hrvatske, te omogućio Belgiji učešće na Svetskom prvenstvu u Brazilu. U maju naredne godine selektor ga je uvrstio u tim za Mundijal. Postigao je het trik na meču pred početak Prvenstva kada su savladali Luksemburg. Međutim, pošto je Belgija napravila sedam, umesto šest dozvoljenih izmena na tom meču, FIFA utakmicu ne smatrata zvaničnom.

Nakon toga su se 1. juna sastali sa Švedskom, te proslavili pobedu od 2:0. Oba gola je dao Lukaku. Usledilo je Svetsko prvenstvo u Brazilu. Belgija se na startu susrela s Alžirom, a mladi napadač je odigrao prvih 58 minuta susreta, pre nego što ga je selektor poslao na klupu. Njegov tim je proslavio pobedu od 2:1 u Belo Horizonteu.

U osmini finala su se sastali sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a Lukaku je ušao u sudijskoj nadoknadi. Tri minute kasnije asistirao je Kevinu De Brujneu (Kevin De Bruyne) za pogodak, a u 105. minutu susreta postigao je svoj prvi gol na Mondijalu, te je Belgija proslavila pobedu od 2:1. U četvrtfinalu ih je zaustavila reprezentacija Argentine.

Pred početak Evropskog prvenstva 2016. godine sastali su se sa Portugalijom. Njegov brat Jordan Lukaku (Jordan Lukaku) mu je asistirao za jedini pogodak njegovog tima na meču, ali je Belgija uprkos tome poražena rezultatom 2:1.

Na Evropskom prvenstvu koje je 2016. godine održano u Francuskoj reprezentacija se u grupnoj fazi sastala s Republikom Irskom, a Lukaku je postigao dva gola i doneo pobedu od 3:0. Takmičenje su završili u četvrtfinalu porazom od Velsa od 3:1.

10. novembra 2017. godine je nakon dva gola u mreži Meksika, izjednačio rekord legendarnih Bernarda Vorhofa (Bernard Voorhoof) i Pola van Himsta (Paul van Himst). Ubrzo nakon toga je sa 31 pogotkom pre 24. godine postao najmlađi najbolji strelac u istoriji reprezentacije.

Na početku Svetskog prvenstva koje je 2018. godine održano u Rusiji dva puta je savladao golmana Paname, pa je njegov tim zabeležio pobedu od 3:0. Nakon toga je dao dva gola Tunisu, a susret je završen rezultatom 5:2 u korist Belgije. Time je postao prvi igrač posle Maradone (Diego Armando Maradona) koji je postigao dva gola u isto toliko uzastopnih mečeva na Prvenstvu.

Učešće na Mundijalu je završio sa četiri gola i jednom asistencijom, te je proglašen trećim najboljim igračem turnira, a njegov tim je osvojio bronzanu medalju na ovom velikom takmičenju.

Privatni život

Romelu Lukaku je rođen 1993. godine u Antverpenu, na severu Belgije. Njegovi roditelji su poreklom iz Konga. Njegov otac Rodžer Lukaku (Roger Lukaku) je bio profesionalni fudbaler koji je nastupao za reprezentaciju Zaira ( današnja Demokratska Republika Kongo).

Romelu ima mlađeg brata Džordana, koji je ponikao u omladinskoj školi fudbala Antverpena, a trenutno igra u Laciju. Njihov rođak Mbombo (Boi Bolingoli – Mbombo) je takođe profesionalni igrač koji trenutno nastupa na pozicijama levog krila ili odbrambenog igrača u austrijskom Rapidu.

O Romelovom odrastanju i školovanju je belgijska televizija snimila dokumentarni film „Lukakuova škola“ („De School Van Lukaku“). U tom dokumentarcu je priznao da mu je najlepši doživljaj iz detinjstva bila poseta stadionu „Stamford Bridž“ i da je već tada sanjao da će postati Čelsijev igrač.

Osim belgijskog i francuskog jezika, Lukaku tečno govori engleski i portugalski, te razume nemački. Pored toga, govori i svahili, autohtoni jezik podsaharske Afrike. Njegov najveći idol iz detinjstva bio je Didije Drogba (Didier Drogba). Po veroispovesti je rimo-katolik.

Titule

Klupske titule

• 2009/2010. Prva liga Belgije s Anderlehtom

Reprezentativne titule

• 2018. treće mesto na Svetskom prvenstvu

Pojedinačne titule

• 2009. proglašen belgijskim talentom godine
• 2009. osvojio Bronzanu kopačku Belgije
• 2009/2010. proglašen najboljim strelcem Prve lige Belgije
• 2010. osvojio Srebrnu kopačku Belgije
• 2011. proglašen najboljim afričkim fudbalerom u Belgiji
• 2014/2015. proglašen najboljim strelcem Lige Evropa
• 2015/2016. proglašen najboljim mladim igračem u Evertonu
• 2015/2016. postigao najlepši gol sezone u Evertonu
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku Premijer lige
• 2016/2017. proglašen najboljim igračem Evertona po izboru igrača
• 2017. proglašen najboljim igračem meseca marta u Premijer ligi
• 2017. proglašen igračem meseca avgusta u Premijer ligi po izboru navijača
• 2017. proglašen igračem meseca septembra u Premijer ligi po izboru navijača
• 2017. uvršten u četvrti najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2018. osvojio Bronzanu kopačku na Svetskom prvenstvu