Rikardo Rodrigez (Ricardo Rodriguez)

Biografija

Rikardo Rodrigez (Ricardo Iván Rodríguez Araya) je švajcarski profesionalni fudbaler koji nastupa na poziciji levog beka u italijanskom Milanu i reprezentaciji Švajcarske. Rođen je 25. avgusta 1992. godine u Cirihu.

Poznat je po dobrim partijama na pozicijama odbrambenog igrača, ali i preciznim pasovima koji napadačima omogućavaju da postižu golove. Osim toga, veoma je precizan sa linije penala.

Karijeru je započeo u rodnom Cirihu 2010. godine gde je proveo osam godina u omladinskom timu. Nakon što je prešao u A tim, klub ga je u januaru 2012. godine prodao nemačkom Volfsburgu za 7,5 miliona evra. Odigrao je 184 meča u svim takmičenjima u nemačkom bundesligašu, postigao 22 gola i osvojio Kup Nemačke i Superkup Nemačke. Godine 2017. je potpisao ugovor s italijanskim Milanom.

Od 2009. godine je bio član omladinskih selekcija Švajcarske, a s U-17 reprezentacijom je 2009. godine osvojio Svetsko prvenstvo za igrače mlađe od 17 godina. Debi u seniorskom timu je doživeo 2011. godine, a od tada je za Švajcarsku odigrao više od 40 mečeva. Učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama 2012. godine, Svetskom prvenstvu 2014. godine i Evropskom prvenstvu 2016. godine. Selektor Vladimir Petković ga je izabrao u tim za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji.

Godine 2014. je proglašen najboljim igračem u Švajcarskoj.

Klupska karijera

Cirih

Prve fudbalske korake Rodrigez je napravio 2001. godine u Fudbalskom klubu Švamendingen, a sa 11 godina je postao član juniorskog tima Ciriha. Pet godina kasnije debitovao je u A timu švajcarskog kluba. Prvi put se u seniorskom dresu pojavio 29. jula 2009. godine kada se njegov tim sastao sa slovenačkim Mariborom u trećoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona. Rodrigez je meč proveo na klupi, a Cirih je poražen rezultatom 2:3.

Zvanični debi je doživeo 21. marta 2010. godine kada je ušao kao zamena Hanu Tihinenu (Hannu Tihinen) tokom meča s ekipom Belinsona. Petnaestak dana kasnije Cirih je savladao Grashoper rezultatom 3:2, a Rodrigez je odigrao svih 90 minuta susreta.

Narednu sezonu je otvorio 20. jula 2010. godine odigravši svih 90 minuta susreta s Bazelom u kom je njegov klub pretrpeo poraz od 2:3. Prvi gol je postigao na startu susreta s Nešatel Ksamaksom, a Cirih je slavio ubedljivu pobedu od 3:0.

Prvi meč „u Evropi“ odigrao je 27. jula 2011. godine kada se Švajcarci sastali s belgijskim Standardom iz Liježa, tokom treće kvalifikacijske runde za Ligu prvaka. Upisao je jednu asistenciju, a susret je završen rezultatom 1:1. Tokom drugog meča Rodrigez je propustio priliku da „zatrese mrežu“ Belgijanaca, ali je uprkos tome Cirih slavio rezultatom 1:0.

Odigrao je oba meča protiv Bajerna iz Minhena, ali njegov tim zbog poraza od 3:0 nije uspeo da se plasira u Ligu šampiona, nego je borbu nastavio u Ligi Evropa.

Drugi gol u plavo-belom dresu postigao je 26. oktobra 2011. godine kada je njegov tim slavio pobedu od 2:0 nad Tunom. Poslednji susret Prvenstva Švajcarske pre zimske pauze bio je ujedno i njegov poslednji meč u dresu Ciriha. Sastali su se sa Sionom, a meč je završen rezultatom 1:1.

11. januara 2012. godine uprava kluba je objavila da je prihvatila ponudu Volfsburga i da će Rodrigez nakon lekarskog pregleda da pređe u nemački klub. Uprkos tome što je prodan na pola sezone, navijači su ga proglasili najboljim igračem sezone 2011/2012.

Volfsburg

13. januara 2012. godine je potpisao ugovor vredan 7,5 miliona evra s Volfsburgom. Time se devetnaestogodišnji Švajcarac „zakleo na vernost“ novom klubu na četiri i po godine. Brzo je izborio poziciju u prvom timu, pa je bundesligaški debi doživeo samo dan nakon potpisa ugovora. Volfsburg je savladao Keln rezultatom 1:0. Od tada je odirao svaki meč do kraja sezone, te postao ključni igrač odbrane trenera Feliksa Magata (Felix Magath).

Pošto je nakon prilično loše serije Magat dobio otkaz, klupu je preuzeo Lorenc-Gunter Kostner (Lorenz-Günther Köstner) koji ga je na kratko isključio iz startne jedanaestorke. Međutim, kada je za trenera izabran Diter Heking (Dieter Hecking) Rodrigez se vratio na svoje mesto u timu.

Prvi gol u novoj sezoni postigao je 9. novembra 2013. godine kada je iz slobodnog udarca savladao golmana Borusije iz Dortmunda. Iako je njegov tim gubio na poluvremenu, na kraju je slavio rezultatom 2:1. Drugi put je „zatresao mrežu“ Hamburga sa „bele tačke“ 29. novembra, a susret je završen rezultatom 1:1.

14. decembra se Volfsburg sastao sa Štutgartom u Bundesligi. Rodrigez je savladao golmana Svena Urliha (Sven Ulreich), a njegov tim je slavio rezultatom 2:1. Sezonu 2013/2014 je priveo kraju sa pet postignutih golova i devet asistencija.

Nije uspeo da uđe u idealnu jedanaestorku Bundeslige, ali je proglašen jednim od najboljih odbrambenih igrača u Nemačkoj te sezone. Sa devet asistencija postao je jedan od najefikasnijih igrača u Evropi u tom segmentu igre. Ostvario je isti broj pasova kao i Andrea Prilo (Andrea Pirlo), ali više od Kristijana Ronalda (Cristiano Ronaldo) koji je te godine osvojio Zlatnu loptu.

18. septembra 2014. godine Volfsburg se sastao s engleskim Evertonom. Rodrigez je postigao jedan autogol, ali je nakon silovitog izvođenja slobodnog udarca savladao golmana engleskog premijerligaša. Englezi su na kraju slavili rezultatom 4:1.

Tri dana kasnije dva puta je „zatresao mrežu“ Borusije iz Dortmunda. Prvi put je sa linije penala savladao golmana, a drugi put nakon što je Kevin De Brujne (Kevin De Bruyne) izveo korner. Volfsburg je slavio rezultatom 4:1. Nakon toga „pocepao je mrežu“ Verdera iz Bremena, a njegov tim je slavio pobedu od 2:1.

Zbog povrede je morao da propusti nekoliko utakmica, a uprkos tome njegov menadžer Rodžer Vitman (Roger Wittman) je potvrdio da su u toku pregovori o produženju njegovog ugovor sa nemačkim klubom do 2016. godine.

11. decembra je dva puta „zatresao mrežu“ francuskog Lila, te doneo dodatne bodove svom klubu u nokaut fazi Lige Evropa. U januaru 2015. godine je potpisao novi ugovor s Volfsburgom u trajanju od četiri godine. Sa bele tačke je savladao golmana Frajburga i poveo svoj tim u polufinale Kupa Nemačke.

U finalu koje je održano 30. maja Volfsburg se sastao s Borusijom Dortumund, te nakon 90 minuta slavio pobedu od 3:1.

Narednu sezonu započeli su susretom s Bajernom iz Minhena u Superkupu Nemačke. Nakon prvih 90 minuta rezultat je bio 1:1. Rodrigez je tog 1. avgusta 2015. godine dao gol iz penala, te s Volfsburgom osvojio pehar nemačkog Superkupa.

Manje od mesec dana kasnije sastali su se sa Šalkeom. Švajcarac je postigao jedan gol, te asistirao Klozeu (Tim Klose) za drugi, a Volfsburg je slavio pobedu od 3:0. 5. decembra su se ponovo susreli s Borusijom, Rodrigez je postigao gol iz penala, ali je njegov tim poražen rezultatom 2:1.

6. aprila 2016. godine su na domaćem terenu dočekali Real Madrid u prvom četvrtfinalnom meču Lige šampiona. Švajcarac je postigao gol iz penala, a Volfsburg je slavio iznenađujuću pobedu od 2:0. Realov golman Kostarikanac Kejlor Navas (Keylor Navas) je prvi put nakon 738 minuta primio gol iz penala, a Rikardo je ušao u istoriju kao igrač kome je konačno „pošlo za nogom“ da ga „navuče na pogrešnu stranu“.

20. avgusta 2016. godine sastali su se sa frankfurtskim FSV-om u prvom meču borbe za trofej Kupa Nemačke. Volfsburg je slavio rezultatom 2:1. Nakon toga je savladao golmana Augsburga u prvom meču nove sezone Bundeslige.

U januaru 2017. godine priče o njegovom prelasku u italijanski Inter postale su sve glasnije, ali je milanski klub na kraju odbio da plati otkupnu klauzulu od 18,5 miliona funti.

Milan

8. juna 2017. godine uprava Fudbalskog kluba Milan objavila je da je Švajcarac za 15 miliona evra prešao u italijanskog prvoligaša. Milanezi su se obavezali na isplatu bonusa od dva miliona evra, a Rodrigez da će u klubu ostati četiri godine. Izabrao je dres sa brojem 68, po godini rođenja svoje majke.

Prvi meč u dresu Milana odigrao je 27. jula. Italijani su se tokom kvalifikacija za Ligu Evropa sastali s rumunskim Klužom, a Rodrigez je već tada zabeležio svoj prvi pogodak.

Prvi nastup u Seriji A upisao je 21. avgusta kada je njegov novi klub savladao Krotone rezultatom 3:0. Prvi gol sa linije penala postigao je 20. septembra savladavši na „San Siru“ („Stadio Giuseppe Meazza, San Siro“) golmana SPAL-a.

15. oktobra postigao je svoj prvi het-trik i to u milanskom derbiju, kada je njegov tim savladao Inter rezultatom 3:2.

Reprezentativna karijera

Rodrigez je 2009. godine postao član U-17 tima Švajcarske s kojim je iste godine osvojio Svetsko prvenstvo za igrače mlađe od 17 godina. Prvi gol na turniru je postigao 27. oktobra savladavši golmana Japana tokom grupne faze takmičenja. Time je doneo svom timu pobedu od 4:3. Nakon toga je „zatresao mrežu“ Nemačke u šesnaestini finala. Švajcarska je nakon produžetaka slavila rezultatom 4:3.

U polufinalu su se sastali s reprezentacijom Kostarike koju su ubedljivo savladali rezultatom 4:0. Rodrigez je postigao jedan od četiri gola. Švajcarska se prvi put od 1924. godine plasirala u finale jednog velikog takmičenja. Rikardo je odigrao svih 90 minuta, a „Sajdžije“ su savladale reprezentaciju Nigerije rezultatom 1:0.

U seniorskom dresu debitovao je 7. oktobra kada se njegov tim tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine sastao s Velsom. Rodrigez je ušao kao zamena Đerdanu Šaćiriju (Xherdan Shaqiri) u drugom poluvremenu, a Švajcarska je pretrpela poraz od 0:2.

Četiri dana kasnije odigrao je ceo meč, a njegov tim je uprkos tome poražen od Crne Gore rezultatom 2:0. Nakon toga usledio je prijateljski meč s Holandijom, a Švajcarska je uspela da sačuva svoj gol od moćnih „Lala“.

Odigrao je sva tri meča tokom Letnjih olimpijskih igara u Londonu, ali je njegov tim eliminisan već tokom grupne faze.

Sa reprezentacijom je učestovao u devet od deset kvalifikacijskih mečeva za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Zahvaljujući pobedi koju su 11. oktobra 2013. godine ostvarili protiv Albanije, Švajcarci su uspeli da se plasiraju na Mudijal u Brazilu.

Na startu Svetskog prvenstva Švajcarska se sastala s Ekvadorom. Rodrigez je asistirao Admiru Mehmediju za pogodak izjednačenja, te Harisu Seferović za pobedu od 2:1.

Dve godine kasnije učestvovali su na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Uspeli su da prođu grupnu fazu, ali su nakon slabijeg izvođenja jedanaesteraca eliminisani od Poljske u šesnaestini finala.

8. oktobra 2016. godine su se sastali s reprezentacijom Mađarske u meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine. Rodrigez je zabeležio svoj 43. nastup i prvi pogodak za „Sajdžije“, a Švajcarska je slavila pobedu od 3:2.

Nakon toga je „zatresao mrežu“ Litvanije, a grupnu fazu kvalifikacija su završili na drugom mestu, iza Portugalije. Posle pobede nad Severnom Irskom izborili su učešće na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine. Selektor Vladimir Petković pozvao je Rodrigeza da ponovo brani boje svoje zemlje na velikoj fudbalskoj smotri.

Titule

Klupske titule

• 2014/2015. Kup Nemačke s Volfsburgom
• 2015. Superkup Nemačke s Volfsburgom

Reprezentativne titule

• 2009. Svetsko prvenstvo za igrače mlađe od 17 godina

Pojedinačne titule

• 2011/2012. proglašen za najboljeg igrača sezone u Cirihu po izboru navijača
• 2014. proglašen za najboljeg igrača Švajcarske

Privatni život

Rikardo Rodrigez je rođen 1992. godine u Cirihu. Njegov otac Hose (José Rodríguez) je poreklom Španac, a majka Marsela (Marcela Rodríguez Araya) Čileanka. Ima starijeg brata Roberta (Roberto Rodríguez Araya) i mlađeg Frančeska (Francisco Rodríguez Araya). Roberto igra na poziciji veznog igrača u Fudbalskom klubu Cirih, a Frančesko na istoj poziciji u Lucernu.

Rikardo je rođen sa retkom bolešću usled koje su mu želudac, slezina i jetra pomereni prema prsima. Lekari su mu davali 50 odsto šanse da će da preživi, a do svoje treće godine je svakih šest meseci išao na redovne kontrole. Baveći se sportom uspeo je da savlada sve zdravstvene probleme, te je postao jedan od najboljih fudbalera u Švajcarskoj.

Kada mu je 2015. godine majka preminula od raka, tetovirao je na leđima broj 68 – godinu njenog rođenja. Osim te, Rikardo ima tetovažu slova „J“ i „M“, početna slova imena njegovih roditelja. Od 18. godine na desnoj ruci nosi tetovažu device Marije, koja mu je, kaže, pomogla da preživi i postigne sve što je do sada postigao.

Rodrigez je od 2012. godine u vezi sa prelepom Nikol (Nicole). U jednom intervjuu koji je dao 2017. godine rekao je da nije još vreme za decu, ali da je Nikol svakako žena s kojom bi voleo da ima potomke. Fudbaler vrlo retko u javnosti govori o svom životu, a uprkos insistiranjima prvo nemačkih, a kasnije italijanskih novinara ostaje dosledan stavu da to nisu teme koje želi da deli sa milionima čitalaca, slušalaca i gledalaca.