Niko Kovač

Biografija

Niko Kovač je bivši hrvatski profesionalni fudbaler i aktuelni trener Fudbalskog kluba Bajern iz Minhena. Tokom igračke karijere igrao je na poziciji veznog igrača u klubovima Herta, Bajer Leverkuzen, HSV, Bajern Minhen, te repezentaciji Hrvatske. Rođen je 15. oktobra 1971. godine u Berlinu.

Bio je dugogodišnji kapiten reprezentacije Hrvatske, pre nego što je u januaru 2009. godine odlučio da okonča profesionalnu karijeru. Na Svetskom prvenstvu 2006. godine i Evropskom prvenstvu 2008. godine bio je najstariji igrač u hrvatskoj nacionalnoj selekciji sa kapitenskom trakom na ruci.

Veći deo klupske karijere proveo je u klubovima nemačke Bundeslige. Igrao je u Herti, Bajer Leverkuzenu, Hamburgeru SV (HSV), Bajern Minhenu, a priveo je kraju karijeru u dresu Red Bul Salcburga. U istom klubu je započeo svoju trenersku karijeru. Prvo je radio sa rezervnim timom, a nakon toga postao je asistent trenera Rikarda Moniza (Ricardo Moniz).

U januaru 2013. godine preuzeo je U-21 tim Hrvatske, a nakon odlaska Igora Štimca preuzeo je poziciju selektora A tima. Predvodio je „Vatrene“ na Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu, a nakon toga preuzeo klupu Ajntrahta iz Frankfurta, s kojim je 2018. godine osvojio Kup Nemačke.

Klupska karijera

Prve fudbalske korake Niko Kovač je napravio sa osam godina u lokalnom Fudbalskom klubu Rapid Veding. Godine 1989. je prešao u omladinsku školu Herte Celendorf i ubrzo postao član prvog tima. U leto 1991. godine potpisao je ugovor s Hertom koja se tada takmičila u Drugoj nemačkoj ligi.

Paralelno s fudbalom bavio se i džudom, te položio plavi pojas. Nakon što je završio gimnaziju upisao je fakultet u Berlinu. Nakon osam semestara, potpisao je ugovor s Bajer Leverkuzenom i napustio fakultet.

Bajer Leverkuzen

Tokom leta 1996. godine Kovač je potpisao ugovor s nemačkim bundesligašem Bajer Leverkuzenom. Debitovao je 17. avgusta 1996. godine, ušavši kao zamena na poluvremenu susreta s Borusijom iz Dortmunda. Bio je to prvi meč u novoj sezoni, a njegov tim je zabeležio pobedu od 4:2.

Tokom debitantske sezone odigrao je ukupno 32 bundesligaška meča i postigao tri gola. U igru je ulazio uglavnom kao zamena tokom naredne dve sezone, a propustio je i nekoliko mečeva u sezoni 1997/1998. zbog povrede koju je zadobio u decembru 1997. godine tokom susreta sa Štutgartom. Za tri sezone koliko je proveo u Leverkuzenu Kovač je zabeležio ukupno 77 bundesligaških nastupa i postigao osam golova. Jedno vreme je bio u timu s mlađim bratom Robertom.

HSV

Tokom letnjeg prelaznog roka 1999. godine iz Bajerna je prešao u Hamburger SV. U Hamburgu je proveo dve sezone te zabeležio ukupno 55 bundesligaških nastupa i postigao 12 golova. Dve godine kasnije je odlučio da promeni tim, pa je potpisao ugovor s Bajernom iz Minhena i ponovo se našao u timu s bratom.

Bajern Minhen

U leto 2001. godine je za 5,5 miliona evra prešao u Bajern Minhen. S obzirom da tokom dve sezone nije uspeo da se nametne kao stalni član startne jedanaestorke, odigrao je ukupno 34 meča i postigao tri gola u Bundesligi.

Herta

Nakon dve sezone u Minhenu, Kovač se u leto 2003. godine ponovo vratio u Hertu. Upisao je ukupno 75 nastupa u Bundesligi i postigao osam golova. Posle tri sezone ponovo je odlučio da promeni klub pa je za 1,5 milion evra prešao u austrijski Red Bul Salcburg.

Red Bul Salcburg

Nakon učešća na Svetskom prvenstvu 2006. godine u Nemačkoj, Kovač je prešao u Red Bul. Brzo je postao član startne jedanaestorke, a predvodio je svoj tim tokom četiri kvalifikaciona ciklusa za Ligu šampiona 2006. godine. Prvi gol u dresu Salcburga je postigao 26. avgusta „zatresavši mrežu“ Vakara iz Tirola. Njegov tim zabeležio je pobedu od 4:0 na domaćem terenu.

U maju 2008. godine potpisao je novi ugovor s austrijskim klubom u trajanju od godinu dana. 29. maja 2009. godine završio je profesionalnu karijeru. Poslednji put je na teren istrčao na startu prijateljskog meča s bivšim klubom Bajernom iz Minhena. Odigrao je prvih 15-ak minuta susreta, a nakon toga je „okačio kopačke o klin“.

Reprezentativna karijera

Sa seniorskom reprezentacijom Hrvatske Kovač je prvi put nastupio 11. decembra 1996. godine. Bio je to prijateljski susret s Marokom u Kazablanki. Odigrao je tri meča kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1998. godine, ali zbog povrede nije igrao na Mundijalu u Francuskoj. Naime, selektor ga nije poveo na Svetsko prvenstvo jer se nije bio potpuno oporavio pred početak priprema za ovo veliko takmičenje. Na tom turniru Hrvatska je osvojila bronzanu medalju.

Tokom naredne dve godine igrao je tek povremeno, a vratio se pred prijateljski susret sa Francuskom, u novembru 1999. godine. Odigrao je pet kvalifikacijskih mečeva za Svetsko prvenstvo 2002. godine i postigao jedan gol „zatresavši mrežu“ reprezentacije San Marina. Na prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji odigrao je sva tri meča grupne faze, ali Hrvatska nije uspela da se plasira u šesnaestinu finala. Završili su takmičenje na trećem mestu u grupi.

U toku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2004. godine odigrao je sedam mečeva i postigao dva gola. „Tresao je mrežu“ Estonije i doneo svom timu pobedu od 1:0, a nakon toga dao je i prvi gol na susretu s Andorom koji je završen rezultatom 3:0 u korist „Vatrenih“. Odigrao je sva tri meča grupne faze Evropskog prvenstva u Portugala. Postigao je jedan gol i to na susretu s Engleskom u grupnoj fazi. Hrvatska je ipak poražena rezultatom 4:2, te ponovo kao treća u grupi propustila da nastavi takmičenje.

Nakon Eura 2004. godine Kovač je postao kapiten hrvatskog nacionalnog tima. Predvodio je reprezentaciju tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj. Odigrao je devet od deset kvalifikacijskih mečeva i postigao dva gola – oba na susretu s Islandom na domaćem terenu. Na startu turnira sastali su se s Brazilom, a Kovač je nakon 40 minuta zbog povrede morao da napusti teren. Savladao je golmana Australije na poslednjem meču grupne faze, ali to nije pomoglo njegovom timu, jer je rezultatom 2:2 ponovo kao treća reprezentacija eliminisana iz daljeg kruga. To se desilo treći put zaredom na isto toliko velikih takmičenja.

Neuspeh na prethodnim turnirima demoralisao je hrvatske navijače pa se u nove kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. godine ušlo sa dozom opreza i skepse. Ipak, sve one koji su sumnjali u kapitena, Kovač je razuverio odličnim nastupima protiv Nemačke i Turske pred početak Prvenstva koje će se pokazati kao njegovo poslednje u igračkoj karijeri. Nakon susreta s Nemačkom proglašen je igračem meča, a na utakmici s Turskom nije dozvoljavao protivničkim igračima da probiju odbranu.

Pre i posle ove utakmice Kovač je saopštio da će da se povuče iz fudbala nakon Evropskog prvenstva 2008. godine. Reprezentativnu karijeru je okončao 7. januara 2009. godine.

Trenerska karijera

16. juna 2009. godine, nakon što je završio igračku karijeru Kovač je preuzeo klupu rezervnog tima Red Bul Salcburga. Red Bul Džuniorse trenirao je sve do 7. aprila 2011. godine. Prvu sezonu završili su na sedmom mestu, ali su eliminisani u drugom kolu Kupa Austrije. Poslednji put je izveo svoju ekipu na teren pred meč sa SV Sikiršenom koji je završen rezultatom 1:1.

Godine 2011. je preuzeo poziciju asistenta glavnog trenera A tima salcburškog tima. Nakon što je Rikardo Moniz u junu 2012. godine podneo ostavku Kovač je bio jedan od glavnih favorita za preuzimanje uloge trenera. Ipak, to mesto pripalo je Rodžeru Šmitu (Roger Schmidt), a Kovač je napustio Salcburg.

Reprezentacija Hrvatske

21. januara 2013. godine odlazeći selektor U-21 tima Hrvatske Igor Štimac objavio je da će njegovu poziciju preuzeti Niko Kovač, a da će njegov mlađi brat Robert Kovač postati pomoćni trener. Prvi zadatak je bio da omogući svom timu plasman na Evropsko prvenstvo 2015. godine za igrače mlađe od 21 godine. Hrvatska je bila u Grupi 5 zajedno sa Švajcarskom, Ukrajinom, Litvanijom i Lihtenštajnom. Tokom prve četiri utakmice obezbedili su maksimalnih 12 bodova, sa gol razlikom 13:0. Lihtenštajn su pobedili rezultatom 5:0, te savladali favorite Ukrajinu i Švajcarsku u gostima.

Davor Šuker, predsednik Fudbalskog saveza Hrvatske (Hrvatski nogometni savez – HNS) je 16. oktobra 2013. godine izjavio da će Kovač preuzeti poziciju selektora seniorskog tima. Na tom mestu ponovo je nasledio Štimca kome su zamerili to što je reprezentacija tokom plej of faze kvalifikacija za Svetsko prvenstvo ostvarila tek jedan bod na četiri meča.

Dan kasnije Šuker je na pres konferenciji saopštio da je potpisan dvogodišnji ugovor s Nikom Kovačem i da on preuzima klupu reprezentacije. U stručnom štabu ponovo se našao i Robert Kovač, te Vatroslav Mihačić i Goran Lacković. Nakon pobede od 2:0 nad Islandom „Kockasti“ su uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. Na Mondijalu su ostvarili dve pobede i dva poraza, ali nisu uspeli da prođu grupu. 9. septembra 2015. godine, nakon što je Hrvatska poražena od Norveške, HNS je objavio raskid ugovora s Nikom Kovačem.

Ajntraht

8. marta 2016. godine Kovač je izabran za glavnog trenera Ajntrahta iz Frankfurta. Debitovao je na meču s Borusijom iz Menhengladbaha kada je njegov tim poražen rezultatom 3:0. Pošto su završnicu sezone dočekali na 16. mestu, jedini spas kako ne bi ispali iz Bundeslige bilo je da savladaju Nirnberg. Nakon gola Harisa Seferovića Ajntraht je pobedio rezultatom 1:0 i ostao u Bundesligi, a Kovač je oduševio fudbalsku javnost iskazavši veliko poštovanje igračima i stručnom štabu Nirmberga.

Sezonu 2016/2017 uspeli su da privedu kraju kao 11. ekipa na tabeli, te da konačno protiv Borusije iz Dortmunda zaigraju u finalu Kupa Nemačke, koji im je izmicao od 2006. godine. Njegov tim je poražen rezultatom 1:2, a Borusija je podigla prestižni pehar.

Tokom sezone 2017/2018 obezbedili su učešće u evropskim takmičenjima. Najčešće je koristio taktiku 3-4-2-1 koja je omogućavala veliku sigurnost u odbrani i na krilima. Ponovo je poveo Ajntraht u borbu za trofej Kupa Nemačke gde ih je dočekao Bajern iz Minhena. Tim je prvi put nakon 1988. godine osvojio ovo domaće takmičenje, a sezonu su završili sa 38 pobeda, 20 remija i 33 poraza u ukupno 91 susretu.

Bajern Minhen

Uprava minhenskog Bajerna je 13. aprila 2018. godine saopštila da će Niko Kovač da zameni Jupa Hajnkesa (Jupp Heynckes) na poziciji glavnog trenera pred početak nove sezone. Bivši hrvatski fudbaler je potpisao ugovor u trajanju od tri godine, a za pomoćnog trenera izabran je Robert, njegov brat.

S obzirom da mu ugovor s Ajntrahtom u tom momentu nije bio istekao, Bajern je platio otkupnu klauzulu u iznosu od 2,2 miliona evra. Time je postao tek treći stranac na klupi ovog nemačkog bundesligaša. Poziciju je zvanično preuzeo 1. jula 2018. godine, a dan kasnije je na pres konferenciji predstavljen javnosti.

12. avgusta Bajern se, prvi put pod Kovačevom „dirigentskom palicom“ sastao s Ajntrahtom u Superkupu Nemačke i zabeležio veliku pobedu od 5:0.

Titule

Klupske titule

• 1996/1997. 2. mesto Bundeslige sa Bajer Leverkuzenom
• 1998/1999. 2. mesto Bundeslige sa Bajer Leverkuzenom
• 2001. Interkontinental Kup s Bajern Minhenom
• 2002/2003. Bundesliga s Bajern Minhenom
• 2002/2003. Kup Nemačke s Bajern Minhenom
• 2006/2007. Bundesliga Austrije s Red Bul Salcburgom
• 2007/2008. finale Bundeslige Austrije s Red Bul Salcburgom

Trenerske titule

• 2017/2018. Kup Nemačke s Ajntrahtom
• 2018. Superkup Nemačke s Bajern Minhenom

Pojedinačne titule

• 2009. godine osvojio nagradu Ponos navijača koju dodeljuje Klub navijača hrvatske fudbalske reprezentacije „Uvek verni“ za izuzetan doprinos reprezentaciji

Privatni život

Niko Kovač je rođen 1971. godine u Berlinu, gde su njegovi roditelji Mate i Anka doselili iz Livna (BiH). Odrastao je sa sestrom Nikolinom i mlađim bratom Robertom, koji je takođe bivši fudbaler i fudbalski trener.

Otac je Niku i Roberta često vodio na fudbalske utakmice, zato i ne čudi što su odlučili da se bave upravo „najvažnijom sporednom stvari na svetu“. Obojica priznaju da ih je otac najviše podržavao tokom karijere, ali ništa manju podršku nisu imali od majke i sestre.

Premda ne voli da govori o privatnom životu Niko je jednom prilikom priznao da je imao veoma lepo detinjstvo, da se u Berlinu igrao sa drugarima poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, ali i Nemcima i Turcima.

Trenirao je i džudo, te poseduje plavi pojas u ovoj borilačkoj veštini. Ističe da je odrastao u okruženju gde je vera na prvom mestu, porodica na drugom, a u njegovom slučaju fudbal je na trećem mestu.

Već 26 godina je u vezi, a 18 godina u braku s Kristinom Kovač. Godine 2002. su dobili ćerku Lauru. Porodica ga je pratila na svim njegovim igračkim, a kasnije i trenerskim avanturama. S obzirom da je Laura pohađala školu u Austriji, Kovaču i njegovoj supruzi nije padalo na pamet da se presele u Hrvatsku, iako jako vole tu zemlju. Imaju porodičnu kuću u Brelima, malom mestu na Makarskoj rivijeri gde provode godišnje odmore.

Njegov brat Robert je oženjen Anicom Kovač, bivšom Mis Hrvatske s kojom ima troje dece, ćerke Leticiju i Viktoriju, te sina Marka.