Milan Borjan

Biografija

Milan Borjan je kanadski profesionalni fudbalski golman srpskog porekla koji od 2017. godine brani mrežu Crvene zvezde. Član je nacionalne selekcije Kanade. Rođen je 23. oktobra 1987. godine u Kninu (današnja Hrvatska). Sa suprugom Snežanom i sinom Filipom živi u Beogradu.

Premda ga danas znamo kao vrsnog golmana, Borjan je prve fudbalske korake napravio sa pozicije napadača u Fudbalskom klubu Dinara iz Knina.

Međutim, kako mu je oduvek uzor bio njegov otac, odlučio je da krene njegovim stopama i „zaduži“ golmanske rukavice.

Zbog rata u Hrvatskoj i progona srpskog stanovništa sa tog područja, porodica Borjan se devedesetih godina 20. veka preselila u Beograd. Milan je nastavio da trenira u Radničkom sa Novog Beograda. Godine 2000. su otišli u kanadski Hamilton, gde je počeo da igra u lokalnom klubu.

Juniorsku karijeru je nastavio u argentinskom klubu Boka Juniors, a 2006. godine je prešao u Nacional iz Montevidea. Vratio se u Argentinu i umesto u River Plati, zaigrao u Kilmesu. Posle „avanture“ u Južnoj Americi, Borjan se 2009. godine vratio u Srbiju.

Proveo je dve sezone u beogradskom Radu, a potom potpisao ugovor sa turskim Sivasporom. Bio je kratko na pozajmici u Vasluiju, a 2014. godine je prešao u Ludogorec. Posle godinu dana i samo dva nastupa, branio je gol Radničkog iz Niša.

Put ga je ponovo odveo u bugarski Ludogorec, odakle je posle jedne sezone otišao na pozajmicu u Koronu iz Kjelcea.

Od 2017. godine je prvi golman beogradske Crvene zvezde sa kojom je pet puta zaredom osvojio Prvenstvo Srbije i uspeo da se plasira u Ligu šampiona.

Želeći da se oduži Kanadi, zemlji koja mu je omogućila normalan život nakon svega što se desilo njemu i njegovoj porodici tokom rata na području bivše Jugoslavije, pristao je da na svetskim takmičenjima brani boje te države.

Godine 2011. je postao član seniorske reprezentacije Kanade sa kojom je učestovao na KONKAKAF Gold kupu 2011., 2013. i 2017. godine, te drugim velikim takmičenjima.

Do decembra 2022. godine Borjan je zabeležio 70 nastupa u nacionalnom dresu.

Poreklo, detinjstvo i fudbalski počeci

Milan Borjan je rođen 1987. godine u Kninu, u današnjoj Hrvatskoj. Njegov otac Boško je bivši fudbalski golman, a majka Mirjana je frizerka.

U rodnom gradu je sa porodicom živeo sve do avgusta 1995. godine kada je započela hrvatska vojna akcija „Oluja“ tokom koje je iz tadašnje Republike Srpske Krajine proterano stotine hiljada Srba.

Do tada, golman kaže da je imao srećno i bezbrižno detinjstvo. Počeo je da igra fudbal u lokalnom klubu Dinara. Prvo je igrao na poziciji napadača, ali je po uzoru na oca odlučio da „zaduži“ golmanske rukavice.

Rat je njegovu porodicu naterao da pobegne sa ognjišta, te su se kao izbeglice naselili u Beogradu.

Borjan je nastavio da trenira fudbal i to u Fudbalskom klubu Radnički sa Novog Beograda. S omladincima Radničkog je trenirao sve do 2000. godine kada su roditelji odlučili da bolji život potraže u Kanadi.

Godinu dana su živeli u izbegličkom kampu u Vinipegu, a potom su se trajno nastanili u gradu Hamilton u Ontariju. Roditelji su pronašli posao, a Milan je nastavio da trenira u lokalnom fudbalskom klubu.

Par godina kasnije njegov talenat su prepoznali čelnici jednog od najboljih argentinskih klubova – Boka Juniorsa, te su ga pozvali na probu. Uprkos očevom strahu da dečaka pošalje na tako dalek put, Milan se našao u omladinskoj sekciji Boke, ali nije uspeo da dobije ugovor.

Po povratku u Hamilton stigao je poziv urugvajskog kluba Nacional iz Montevidea. Ponovo su se javile iste dileme, ali je Borjan ipak odlučio da se upusti u novu „avanturu“. Branio je u mlađim selekcijama Nacionala godinu dana.

U julu 2007. godine ga je rukovodstvo još jednog argentinskog šampiona River Plate, pozvalo na probu. Uprkos solidnoj igri, ni ovog puta nije uspeo da potpiše ugovor.

Umesto toga se u januaru 2008. godine pridružio Kilmesu sa kojim je do kraja sezone nastupao u mečevima druge argentinske lige.

Klupska karijera

Rad

Posle nekoliko godina provedenih u Južnoj Americi, Borjan se u januaru 2009. godine vratio u Srbiju i potpisao ugovor sa Fudbalskim klubom Rad iz Beograda.

Na samom početku je imao problema sa minutažom, jer je bio tek treći izbor za golmana beogradskog prvoligaša.

Nešto kasnije mu se „posrećilo“ jer su druga dvojica golmana imali problema sa povredama i radnim dozvolama. U dresu Rada je debitovao 16. avgusta 2009. godine tokom susreta sa Fudbalskim klubom Smederevo. Njegov tim je na domaćem terenu zabeležio pobedu od 3:2.

Borjan je nastavio da se bori za startnu poziciju, kad god je dobio priliku za to. Od jeseni 2010. godine je konačno dobio mesto koje zaslužuje te je Rad zabeležio devet mečeva bez poraza. Kanađanin srpskog porekla je dokazao da je jedan od najboljih golmana u Superligi Srbije.

Sa 52 boda su zauzeli četvrto mesto u domaćoj ligi, te stekli pravo učešća u kvalifikacijama za Ligu Evrope u sezoni 2011/12.

Sivas

Uprkos tome što je želeo da brani tokom kvalifikacija za drugo najjače evropsko fudbalsko takmičenje, čelnici Rada su odlučili da ga prodaju turskom Sivasporu.

U novom dresu je debitovao već 11. septembra 2011. godine, ali je njegov tim poražen rezultatom 2:1 u gostima kod Karabukspora.

Nakon što je dokazao da poseduje kvalitet, Borjan je postao prvi golman Sivasa. Publika ga je zavolela posle susreta sa čuvenim Fenerbahčeom, tokom koga je uspeo da odbrani mrežu svoje ekipe.

U toku duela sa Galatasarajom 27. novembra Milan je u 81. minutu meča dobio udarac od Engina Bajtara (Engin Baytar) kome je sudija zbog toga dao crveni karton.

Međutim, zbog nedovoljne minutaže klub je odlučio da ga pošalje na pozajmicu u rumunski Vasluji. Tu je zabeležio 16 nastupa, te su čelnici turske ekipe odlučili da ga ipak vrate u startnu postavu.

Da je to bila ispravna odluka, Borjan je dokazao već na trećem meču sezone 2012/13 kada je sačuvao svoju mrežu od napadača Fenerbahčea.

U junu 2013. godine klupu Sivaspora je preuzeo čuveni Brazilac Roberto Karlos (Roberto Carlos da Silva Rocha). Bivša legenda Real Madrida imala je druge planove, koji nisu uključivali „usluge“ Milana Borjana. Zato su se u medijima pojavile informacije da on prelazi u italijanski Napoli.

Vasluj

Međutim, kako ga turski klub nije pustio do kraja januarskog prelaznog roka, ostao je u Sivasu.

Zbog manjka minutaže je mesec dana kasnije ponovo poslat na pozajmicu u rumunski Vasluj. Ugovor je podrazumevao angažman do kraja sezone, uz mogućnost potpisa dugoročnijeg ugovora.

Branio je na šesnaest susreta domaće lige, te na sedam mečeva uspeo da sačuva mrežu svog tima. Time je pomogao Vasliju da zauzme drugu poziciju u Prvoj ligi Rumunije i omogući učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Ludogorec

Mediji u Srbiji i regionu su 12. septembra 2014. godine objavili da će Milan Borjan potpisati ugovor sa bosanskohercegovačkim premijerligašem Sarajevom, međutim, on je u poslednjem trenutku prihvatio ponudu bugarskog Ludogoreca koji je uspeo da se izbori za učešće u grupnoj fazi Lige šampiona.

Debitovao je četiri dana kasnije kada je njegov tim pretrpeo poraz od 2:1 u gostima kod engleskog Liverpula. Bilo je to prvo učešće jednog Kanađanina u grupoj fazi Lige prvaka još od 2007. godine kada je isti uspeh postigao golman Lars Hirčfeld (Lars Hirschfeld) koji je igrao u Rozenborgu.

Premda je njegov tim uspeo da izjednači u sudijskoj nadoknadi, Borjan je napravio faul nad Špancem Mankiliom (Javier Manquillo Gaitán) i omogućio Stivenu Džeraru (Steven Gerrard) da iz penala donese pobedu Liverpulu.

Na mrežu bugarskog tima se vratio prvi golman Vladislav Sojanov (Vladislav Stoyanov), te je Borjanovo mesto u timu postalo upitno.

Radnički Niš

Milan je 15. februara 2015. godine potpisao jednogodišnji ugovor sa srpskim prvoligašem Radničkim iz Niša, uprkos spekulacijama da će konačno obući dres Fudbalskog kluba Sarajevo.

Debitovao je osam dana kasnije, te uspeo da sačuva svoj gol od napadača beogradskog Partizana. Na tom meču je zabeležio čak tri uspešne odbrane.

Povratak u Ludogorec

Posle sjajne sezone u Superligi Srbije, odbio je da obnovi ugovor sa niškim klubom, pa je 2. juna 2015. godine potpisao trogodišnji ugovor sa bugarskim Ludogorecom. Sve do povrede Vladislava Stojanova bio je drugi golman.

Korona Kjelce

Uspeo je da upiše 16 nastupa pre nego što je iz Razgrada poslan na pozajmicu u Koronu Kjelce do kraja sezone. Za to vreme je branio na 14 mečeva domaće lige i zabeležio pet uspešnih odbrana.

Crvena zvezda

Prve spekulacije da bi Milan Borjan mogao da preuzme dres beogradske Crvene zvezde stigle su u julu 2014. godine. Međutim, to se desilo tek tri godine kasnije.

Sa trofejnim srpskim klubom je 24. jula 2017. godine potpisao trogodišnji ugovor, te je na poziciji golmana zamenio mladog Filipa Manojlovića koji je tog leta prešao u Hetafe.

Sa brojem 82 na leđima prvi put je na teren istrčao 27. jula pred meč sa praškom Spartom u prvom meču treće runde kvalifikacija za Ligu Evrope. Uspeo je da na domaćem terenu sačuva Zvezdinu mrežu i već tada stekne naklonost „Delija“.

Prvi put je branio na „večitom derbiju“ sa Partizanom već 27. avgusta 2017. godine.

Tokom druge sezone je sjajnim odbranama pomogao svom timu da se kvalifikuje u grupnu fazu Lige šampiona. Uspeo je da već na prvom meču protiv Napolija sačuva svoj gol, a isto je učinio na stadionu „Rajko Mitić“ kada je Zvezda savladala Liverpul sa 2:0.

Generalni direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda Zvezdan Terzić je u februaru 2019. godine objavio da je Borjan potpisao produženje ugovora sa beogradskim timom do 2023. godine, te da će karijeru najverovatnije okončati u Zvezdi.

U maju 2019. godine Borjan je proglašen spotistom godine Sportskog društva Crvena zvezda, te uvršten u idealni tim Superlige Srbije.

Fudbaleri Zvezde su u avgustu 2019. godine drugi put zaredom izborili učešće u grupnoj fazi Lige šampiona i to upravo zahvaljujući sjajnim odbranama kanadskog reprezentativca.

Milan je u ključnim momentima beležio odlične odbrane, te je postao jedan od najomiljenijih fudbalera Zvezdinih navijača.

Borjan je 23. maja 2022. godine pogodio jedanaesterac za Crvenu zvezdu u poslednjem meču Superlige Srbije 2021/2022 protiv Voždovca. Tada je sa „Crveno-belima“ osvojio svoj peti uzastopni naslov prvaka Srbije.

Uprkos spekulacijama o odlasku u penziju posle isteka aktuelnog ugovora, Borjan je u julu 2022. godine potpisao produženje ugovora sa Zvezdom do 2026. godine.

Reprezentativna karijera

Dobre partije koje je pokazao braneći mrežu Rada nisu prošle nezapaženo kod selektora kanadske reprezentacije. U novembru 2010. godine Borjan je prihvatio da brani za Kanadu na međunarodnim takmičenjima.

Debitovao je 3. februara 2011. godine na prijateljskom meču sa Grčkom koji je odigran u Larisi. Tim u kome su bila čak trojica debitanata je poražen rezultatom 1:0. Tog leta je usledio prvi poziv da sa reprezentacijom nastupi na KONKAKAF Gold kupu.

Prvi meč na domaćem terenu je branio 1. juna 2011. godine tokom prijateljske utakmice s Ekvadorom koja je završila rezultatom 2:2. U KONKAKAF kupu je debitovao deset dana kasnije, te je pomogao svom timu da savlada Gvadalupe sa 1:0.

Kao član startne jedanaestorke Borjan je prvi put istrčao na teren 12. juna 2012. godine pred meč sa Hondurasom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Do kraja 2012. ostao je prvi golman kanadskog tima.

9. septembra naredne godine je na KONKAKAF Kupu pomogao svom timu da savlada Jamajku rezultatom 3:1, te konačno upiše prvu pobedu od 2012. godine.

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018. godine Kanada se 11. juna 2015. godine sastala sa Dominikanskom Republikom. Posle greške Julijana de Guzmana (Julian de Guzman) Borjan je odbio da ispuca loptu, te je zaradio svoj prvi crveni karton.

U junu 2017. godine selektor ga je uvrstio na „širi“ spisak igrača za KONKAKAF Kup 2017. godine. Deset dana kasnije se našao i među 23 igrača na tom takmičenju, ali nisu postigli zapažene rezultate.

Krajem maja 2019. godine je ponovo uvršten na konačni spisak kanadske reprezentacije za KONKAKAF Kup.

Ostao je prvi golman Kanade i tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022. godine. Postao je ključni igrač kvalifikacija tokom kojih je Kanada ostvarila najbolje rezultate u istoriji.

Navijačima se posebno dopalo to što je u sudijskoj nadoknadi meča sa Meksikom odbranio odlučujući gol i doneo svom timu pobedu od 2:1. Bila je to prva pobeda Kanade nad Meksikom u poslednjih dvadesetak godina.

U Hamiltonu, gradu u kome je odrastao Borjan je sačuvao gol Kanade na susretu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Pobedili su rezultatom 2:0, a Fudbalski savez ga je proglasio kanadskim igračem meseca januara.

Selektor ga je 13. novembra 2022. godine uvrstio u tim koji je branio boje državne zastave na Svetskom prvenstvu u Kataru. U grupi su se sastali sa Belgijom, Hrvatskom i Marokom, te zabeležili sva tri poraza i propustili priliku da se plasiraju u narednu rundu takmičenja.

Privatni život

Milan Borjan je rođen 1987. godine u Kninu, u današnjoj Hrvatskoj. Ranih devedesetih godina to područje je pripadalo Republici Srpskoj Krajini.

Međutim, početkom avgusta 1995. godine hrvatske snage su pokrenule akciju „Oluja“ tokom koje je stradalo mnogo srpskog stanovništva, a proterano skoro 200 000 ljudi.

Njegova porodica je smeštaj pronašla na Novom Beogradu. Ipak, pet godina kasnije su odlučili da bolji život potraže u Kanadi. Jednu godinu su proveli u izbegličkom kampu u Vinipegu, a potom se trajno nastanili u Hamiltonu.

Zbog posla kojim se bavi Borjan je imao priliku da živi na čak četiri kontinenta – u Severnoj i Južnoj Americi, Aziji i Evropi. Trenutno mu je dom srpska prestonica.

Zvezdin golman se 2016. godine venčao sa Snežanom Filipović, nekadašnjom direktorkom marketinga Fudbalskog kluba Partizan. 18. novembra iste godine su dobili sina kome su dali ime Filip.

Ako je „verovati genima“ i dečak bi mogao da zavoli golmanske rukavice, s obzirom na to da mu je, osim dede i oca, golman i ujak Nenad Filipović.

Titule

Klupske titule

• 2015/16. Prvenstvo Bugarske sa Ludogoretsom
• 2017/18. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2018/19. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2019/20. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2020. Kup Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2020/21. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2021. Kup Srbije sa Crvenom zvezdom
• 2021/22. Prvenstvo Srbije sa Crvenom zvezdom

Pojedinačne titule

• 2018/19. proglašen najboljim sportistom godine SD Crvena zvezda
• 2018/19. uvršten u idealnu jedanaestorku Superlige Srbije