Marselo

Biografija

Marselo Viera da Silva Žunior (Marcelo Viera da Silva Júnior) je brazilski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na pozicijama levog beka ili levog krila u španskom Real Madridu i reprezentaciji Brazila. Rođen je 12. maja 1988. godine u Rio de Žaneiru.

Godine 2005. osvojio je Karioka šampionat sa Fluminenseom, a 2006. godine ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila. Pred kraj iste godine prešao je u španski Real Madrid za osam miliona dolara. S Madriđanima je osvojio četiri titule Lige šampiona, te tri puta biran za člana idealne jedanaestorke sezone.

U dresu Brazila prvi put je nastupio 2006. godine kada je postigao i svoj prvi gol na meču protiv Velsa. Za brazilski tim igrao je na Svetskom prvenstvu 2014. godine kada su u polufinalu poraženi od Meksika. I tada je Marselo bio član idealne jedanaestorke turnira. Ovo prestižno priznanje dobijao je još šest puta u Španiji i Evropi.

Mnogi fudbalski stručnjaci smatraju ga dostojnim naslednikom Paola Maldinija (Paolo Maldini) i Dijega Maradone (Diego Maradona). Često ga upoređuju i sa slavnim Robertom Karlosom (Roberto Carlos) koji je priznao da Marselo ipak poseduje bolju tehniku od njega.

Klupska karijera

Marselo se počeo baviti malim fudbalom kada mu je bilo devet godina, a sa 13 je postao član mladog tima Flumensensa iz Rio de Žaneira. Potiče iz veoma siromašne porodice, a nekoliko puta je razmišljao da odustane od fudbala od čega su ga odgovorili treneri i saigrači.

Real Madrid

Početkom 2007. godine potpisao je ugovor sa jednim od dva najtrofejnija španska kluba – Real Madridom. Predsednik Kalderon (Ramón Calderón) tada je izjavio da je veoma važno što je mladi Brazilac postao deo Realovog tima koji će uneti svežinu u njihovu igru. Dodao je i da je vrlo srećan jer je Marselo „biser koga je htelo pola Evrope“ ipak potpisao za Real.

Debi u dresu „Kraljevskog kluba“ doživeo je 7. januara 2007. godine ušavši kao zamena u porazu njegovog kluba od Deportiva iz Korunje. Fabio Kapelo (Fabio Capello) uvrstio ga je u startnu jedanaestorku 14. aprila u duelu s Rasingom iz Santandera. Iako je Real izgubio rezultatom 2:1, Brazilac je postao standardan član prve postave.

Pod rukovodstvom novog trenera Nemca Berna Šustera (Bern Schuster) odigrao je skoro sve mečeve u La Ligi. Dobra pokretljivost, velika brzina, napadačko i defanzivno umeće osiguralo mu je poziciju ključnog igrača Reala.

Ipak loši nastupi tokom 2009. godine „gurnuli“ su ga na klupu, pa ga je veći deo sezone novi trener Ramos (Juande Ramos) menjao defanzivnim veznim igračem Gabijelom Hajncom (Gabriel Heinze). Ipak, odlučio je da ga „uposli“ na poziciji krila, što je donelo dobre rezultate. Prvi gol je postigao u pobedi njegovog tima od 4:0 nad Sportigom iz Gijona.

Ovaj meč potvrdio je Ramosovu teoriju da Marselo ubuduće treba da zauzme poziciju krila te da se po potrebi povlači u odbranu. Drugi gol u dresu Reala postigao je u pobedi njegovog kluba nad Almerijom. 18. aprila 2009. godine postigao je jedini gol u duelu s Rekreativom iz Huelve, a četvrti „zatresavši mrežu“ Sevilje.

Iste godine je tim preuzeo čileanski stručnjak Mauel Pelegrini (Manuel Pellegrini), a Marselo je postao redovni član startne jedanestorke igrajući na poziciji krila u napadu i odbrani. Tokom sezone 2009/2010 zabeležio je najviše asistencija u La Ligi. Na jednoj konferenciji za štampu izjavio je da mnogo bolje igra na poziciji krila.

Dobre partije tokom sezone 2009/2010 Madriđani su nagradili 5. februara 2010. ponudivši mu produženje ugovora do 2015. godine. Ova sezone pokazala se kao prelomna tačka u karijeri mladog Brazilca.

Naredne sezone klub je preuzeo Žoze Morinjo (José Mourinho) koji ga je vratio na njegovu prirodnu poziciju levog beka. Odigrao je sve utakmice domaće lige, opravdavši poverenje novog trenera. 25. novembra 2010. godine FIFA ga je uvrstila među 55 najboljih igrača. Prvi gol u novoj sezoni dao je Espanjolu 13. februara.

Sjajan meč je odigrao protiv Olimpika iz Liona u takmičenju Lige prvaka. Pokazao je sve svoje veštine u napadu i odbrani, a meč je otvorio postigavši prvi gol u ovom velikom takmičenju i asistirajući Benzemi (Karim Benzema) za drugi gol. Proglašen je najboljim igračem susreta nakon koga je Real slavio sa ubedljivih 3:0. Osim toga, pomogao je svom klubu da se prvi put od 2004. godine plasira u četvrtfinale Lige šampiona.

„Zatresavši mrežu“ Barselone na stadionu „Kamp Nou“ („Camp Nou“) oduševio je mnoge fudbalske stručnjake. Maradona ga je proglasio trećim najboljim igračem španske lige posle Ronalda (Cristiano Ronaldo) i Mesija (Lionel Messi). Mediji su ga prozvali najboljim levim krilom na svetu. Pohvale su dolazile sa svih strana, a Maldini ga je nazvao „specijalistom u napadu i odbrani“.

U četvrtfinalu Lige šampiona Real se sastao s APOEL-om, a Marselo je istrčao na teren u 75. minutu kao zamena Fabiju Koentrau (Fábio Coentrão). Bio je jedan od ključnih igrača za osvajanje 32. titule španske lige.

Prvi pogodak u sezoni 2012/2013 postigao je 19. septembra tokom duela s Mančester Sitijem u grupnoj fazi Lige šampiona. Real je savladao protivnika rezultatom 3:2 na „Santijago Bernabeu“ („Estadio Santiago Bernabéu“).

Vrativši se nakon povrede 23. februara je preuzeo kapitensku traku u duelu s Los Merenguesom. Real je poražen u gostima. 20. aprila se ponovo našao u ulozi kapitena u susretu s Real Betisom na domaćem terenu. Međutim, u 14. minutu meča se povredio pa je napustio teren, a njegov tim je slavio rezultatom 3:1.

Novu sezonu u dresu „Kraljevskog kluba“ otvorio je golom portiv Čelsija 7. avgusta 2013. godine. Real je u finalu Ginisovog međunarodnog kupa šampiona (Guinness International Champions Cup) savladao Engleze rezultatom 3:1. Do tog momenta Marselo je zabeležio 28 nastupa u domaćoj ligi i postigao jedan gol.

U finalu Lige šampiona 2014. godine Real se sastao s gradskim rivalom Atletikom, a Brazilac je postigao treći od četiri gola za svoj tim. Ušao je kao zamena za Koentraa, a Real je pobedio rezulatom 4:1.

10. jula 2015. godine potpisao je novi petogodišnji ugovor s Realom, a 18. oktobra je postigao prvi gol u sezoni kada je njegov tim slavio protiv Levantea pobedu od 3:0. Odigrao je sve utakmice Lige šampiona, te na kraju sa svojim timom podigao „ušati pehar“.

Naredne sezone odigrao je trideset mečeva, te sa Realom osvojio domaću La Ligu i Ligu šampiona. Koliko im znači Brazilac, uprava Madriđana je dokazala ponudivši mu 13. septembra 2017. godine novi ugovor do 2022. godine.

Zabeležio je 11 nastupa i postigao tri gola tokom borbe za titulu Lige prvaka, koju je Real treći put zaredom osvojio 26. maja 2018. godine savladavši engleski Liverpul rezultatom 3:1.

Reprezentativna karijera

Pre nego što je postao član seniorskog tima reprezentacije Brazila, Marselo je od 2005. godine nastupao za U-17, U-20 i U-23 selekcije. Debi u A timu je zabeležio u duelu protiv Velsa kada je i postigao svoj prvi gol. Fudbalska javnost bila je oduševljena, a ubrzo su počeli da ga upoređuju sa zemljakom Robertom Karlosom. Dvojica igrača su zajedno nastupali u Real tokom druge polovine sezone 2006/2007 pre nego što je Karlos otišao u turski Fenerbahče.

Zajedno sa svojim saigračima je 2008. godine osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu. U maju 2010. godine je imenovan jednim od sedam igrača koji će da nastupe na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici. Međutim, to se ipak nije desilo.

Iako ga selektor Dunga (Carlos Caetano Bledorn Verri, Dunga) nije pozvao da bude deo tima na Mundijalu, novi šef stručnog štaba Brazila Mano Menezese (Mano Menezes) ga je 10. avgusta 2010. godine pozvao na prijateljski meč protiv Sjedinjenih Američki Država (SAD).

11. oktobra 2011. godine proglašen je najboljim igračem prijateljskog meča između Brazila i Meksika. Na Olimpijskim igrama koje su sledeće godine održane u Londonu, zajedno sa svojim timom osvojio je srebrnu medalju.

Usledio je Kup Konfederacija, tokom koga je Marselo bio član startne jedanaestorke u svih pet mečeva, uključujući i pobedu nad Španijom u finalu.

Na otvaranju Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine umalo je postao tragičar meča nakon što je postigao autogol u prvom susretu protiv Hrvatske na Mundijalu. Ipak, Brazil je uspeo da ostvari pobedu od 3:1, a Marselov gol je bio prvi i jedini autogol koji je Brazil primio na Prvenstvu.

Selektor Tite (Adenor Leonardo Bacchi, Tite) ga je pozvao da učestvuje na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji. Pre početka prvenstva Brazil je savladao Hrvatsku rezultatom 2:0, a u grupi su se sastali s reprezentacijama Švajcarske, Kostarike i Srbije.

Titule

Klupske titule

• 2005. Karioka šampionat sa Fluminenseom
• 2005. Taka Rio sa Fluminenseom
• 2006/2007. La Liga s Realom
• 2007/2008. La Liga s Realom
• 2008. Superkup Španije sa Realom
• 2010/2011. Kup Kralja s Realom
• 2011/2012. La Liga s Realom
• 2012. Superkup Španije sa Realom
• 2013/2014. Kup Kralja sa Realom
• 2013/2014. Liga šampiona sa Realom
• 2014. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo sa Realom
• 2015/2016. Liga šampiona sa Realom
• 2016. UEFA Super Kup sa Realom
• 2016. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo sa Realom
• 2016/2017. La Liga sa Realom
• 2016/2017. Liga šampiona sa Realom
• 2017. Superkup Španije sa Realom
• 2017. UEFA Super Kup sa Realom
• 2017. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo sa Realom
• 2017/2018. Liga šampiona sa Realom

Reprezentativni titule

• 2008. Bronzana medalja na Olimpijskim igrama
• 2012. Srebrna medalja na Olimpijskim igrama
• 2013. FIFA Kup Konfederacija

Pojedinačne titule

• 2006. uvršten u idealnu jedanaestorku brazilske Prve lige
• 2011. uvršten u idealnu jedanestorku godine po izboru UEFA-e
• 2012. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2013. uvršten u drugu idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2014. uvršten u drugu idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2014. uvršten u idealnu jedanaestorku Svetskog prvenstva
• 2015. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku španske La Lige
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru evropskih medija (ESM)
• 2016. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2016. izabran za najboljeg defanzivca La Lige po izboru korisnika Fejbuka (Facebook)
• 2016. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru „EA Sports“-a
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2016/2017. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru evropskih medija (ESM)
• 2017. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2017. uvršten u idealnu jedanestorku godine po izboru UEFA-e
• 2017. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru „EA Sports“-a
• 2017. uvršten u najbolji muški sportski tim godine
• 2017/2018. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona

Privatni život

Marselo je rođen 1988. godine u siromašnom delu Rio de Žaneira. Kao i svi dečaci u Brazilu od malih nogu je zavoleo fudbal. Kako bi unuku ostvario san da zaigra u nekom većem klubu deda San Pedro ga je svakodnevno vozio na treninge. Kada više nije imao novca za benzin, prodao je auto da bi mu obezbedio kartu za autobus. Borba se nastavila, pa je mladi Brazilac zaigrao u Fluminenseu. Dedovoj sreći nije bilo kraja.

Njegov prelazak u Real zvučao je nestvarno, jer pre nego što je zaigrao u „Kraljevskom klubu“ priznao je da nije ni znao da postoji Liga šampiona, najelitnije fudbalsko takmičenje na svetu. Nekoliko godina kasnije ispričao je svoju priču kako je završio u Realu. Naime, posle jednog trenininga prišao mu je čovek bez legitimacije i pitao ga da li želi da igra u Madridu. S osmehom mu je priznao da mu je to san, ali nije ni slutio da će se pretvoriti u javu.

Kada je menadžer Reala došao po njega pomislio je da će ga odvesti u Sibir, ali ipak se našao u Realu gde ga je dočekao Roberto Karlos. Priznaje da mu je zemljak mnogo pomogao. Uvek ga je poticao da ide u napad, ističući da će on pokrivati sredinu terena. Prvi Božić u Španiji proveo je s Karlosovom porodicom.

Od 15. godine je bio u vezi sa Klaris Alveš (Clarice Alves). Venčali su se 2008. godine, a 24. septembra naredne godine su dobili prvog sina Enca (Enco Gattuso Alves Vieira). Šest godina kasnije rođen je njihov drugi sin Lijam (Liam Alves Viera).

Svaki svoj gol, kao i tetovažu na levoj ruci posvetio je svom dedi Pedru koji je takođe imao istu tetovažu. Pedro je godinama skupljao isečke iz novina koji svedoče uspehu njegovog unuka. Preminuo je u julu 2014. godine tokom Svetskog prvenstva.

Marselo je 2011. godine uzeo špansko državljanstvo, a uprkos milionima koje danas zarađuje zbog svoje siromašne prošlosti ostao je skroman i zahvalan Bogu, dedi i svima koji su mu pomogli da postane ovo što danas jeste.