Marko Marin

Biografija

Marko Marin je nemački profesionalni fudbaler srpskog porekla koji trenutno (septembar 2019. godine) nastupa na pozicijama veznog igrača i krila u Fudbalskom klubu Crvena zvezda. Rođen je 13. marta 1989. godine u Gradišci, u današnjoj Bosni i Hercegovini.

Prve fudbalske korake je napravio u školi fudbala nemačkog Fudbalskog kluba Herst. Juniorsku karijeru je započeo u Ajntrahtu iz Frankfurta, a potom je jednu sezonu proveo u mlađem timu Borusije iz Menhengladbaha.

Od 2006. do 2007. godine igrao je u drugom timu Borusije, a od 2007. do 2009. je nosio dres prvog tima. Odigrao je 68 mečeva i postigao osam golova. Naredne tri godine je igrao u Verderu iz Bremena, a 2012. je potpisao ugovor s engleskim Čelsijem.

Odatle je 2013. godine prešao na pozajmicu u Sevilju, pa u Fiorentinu. Tokom 2015. godine je kratko igrao u Anderlehtu, a jednu sezonu je proveo u turskom Trabzonsporu. Polovinom 2016. godine Marin je potpisao ugovor sa grčkim Olimpijakosom u kome je zabeležio 37 nastupa i 11 golova. Zajedno su osvojili i Prvenstvo Grčke.

Krajem avgusta 2018. godine potpisao je ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom. U debitantskoj sezoni je odigrao 30 mečeva i postigao sedam golova, te izborio titulu prvaka Srbije i učešće u elitnom evropskom takmičenju Ligi šampiona.

U junu 2019. godine Marin je preuzeo dres sa brojem 10 i postao kapiten Crvene zvezde.

Marko je od 2004. godine reprezentativac Nemačke. Nastupio je sa svim mlađim selekcijama, a sa U21 timom je 2009. godine osvojio Evropsko prvenstvo. Već sledeće godine je seniorskom dresu osvojio treće mesto na Svetskom prvenstvu.

Poreklo, detinjstvo i fudbalski počeci

Marko Marin je rođen 1989. godine u Gradišci, gradiću na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Njegovi roditelji se zovu Ranko i Borka Marin. Kada mu je bilo dve godine majka je dobila posao medicinske sestre u Herstu, mestu u blizini Frakfurta, te se cela porodica preselila u Nemačku.

Marin se vrlo rano zainteresovao za sport, te je prve fudbalske korake napravio u Fudbalskom klubu Herst. Sa sedam godina je zaigrao u frankfurtskom Ajntrahtu, a odatle je 2005. godine prešao u omladinsku školu fudbala Borusije iz Menhengladbaha.

Klupska karijera

U rezervni tim je uvršten 2006. godine. Tada je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor u trajanju od tri godine. U prvom timu je debitovao 31. marta 2007. godine na meču s Ajntrahtom iz Frankfurta. Prvi „het trik“ u karijeri je postigao 9. avgusta sledeće godine. U prvoj rundi Kupa Nemačke Borusija je sa 8:1 „deklasirala“ Fiče, a Marin je u prvih 16 minuta postigao tri gola.

Tokom dve sezone u dresu Borusije je odigrao 68 mečeva i postigao osam golova.

Verder

Sjajne partije koje je pružao tokom prethodne dve godine nisu prošle nezapaženo kod nemačkih skauta. Zato je 24. juna 2009. godine Marin za 8,2 miliona evra prešao u Verder iz Bremena. Razigravajem Arona Hunta (Aaron Hunt) i Mesuta Ozila (Mesut Özil) Marin je oduševljavao domaću publiku, ali i navijače protivničkih timova.

Tokom sezone 2010/11 zabeležio je četiri gola i upisao čak 11 asistencija. Ipak, odlaskom Ozila u Real Madrid pred početak nove sezone, bitno je uticalo i na Marinov učinak. Zato je tokom sezone 2011/12 postigao samo jedan gol i upisao pet asistencija.

Najbolju partiju je pružio 20. avgusta 2011. godine kada je pomogao svom timu da savlada Frajburg sa 5:3. Asistirao je Klaudiju Pizaru (Claudio Pizzaro), Marku Arnautoviću i Vesliju Lopezu (Wesley Lopes Beltrame) koji su bez problema savladavali protivničkog golmana.

Jedini gol te sezone je postigao 18. februara 2012. godine na meču sa HSV-om. Naime, već u devetom minutu je „zatresao mrežu“ rivala, a njegov tim je obezbedio pobedu od 3:1. Poslednji meč u dresu Bremena je odigao 13. aprila 2012. godine kada su uprkos njegovoj sjajnoj asistenciji za Markusa Rozenberga (Marcus Rosenberg) poraženi od Štutgarta sa 4:1.

U dresu bremenskog kluba Marin je odigrao 87 bundesligaških mečeva i postigao osam golova.

Čelsi

28. aprila 2012. godine Marko Marin je potpisao petogodišnji ugovor s engleskim premijerligašem Čelsijem. „Zadužio“ je dres sa brojem 21 koji je pre njega nosio Salomon Kalou (Salomon Kalou), a koji je iz Čelsija prešao u francuski Lil.

U plavom dresu je debitovao već 18. jula na prijateljskom susretu protiv Sijetla (Seattle Sounders FC). Postigao je treći od četiri gola svog tima, a krajnji rezultat je bio 4:2 za Čelsi. Zbog povrede tetive je morao da propusti Komjuniti Šild (Community Shield), duel između osvajača Premijer lige i FA Kupa.

Prvi „pravi“ debi u dresu Čelsija je doživeo 25. septembra kada je ušao sa klupe tokom meča sa Vulverhempton Vonderesima. Njegov tim je kod kuće slavio s ubedljivih 6:0. Prvi nastup u Premijer ligi je zabeležio 28. novembra na susretu sa Fulamom. Marin je na teren istrčao u 82. minutu, kao zamena za Edena Azara (Eden Hazard), a meč je završen bez golova.

U startnoj jedanestorci se prvi put našao 2. januara 2013. godine na gostujućem susretu kod ekipe Kvins Park Rendžers. Čelsi je poražen rezultatom 0:1. Mesec dana kasnije je na utakmici sa Vigamom zabeležio svoj prvi gol u Premijer ligi. Ušao je kao zamena u 91. minutu, a samo minut kasnije glavom „zatresao mrežu“ protivnika. Ovaj meč je završen rezultatom 4:1 u korist „plavog“ tima.

Sevilja

Krajem juna 2013. godine rukovodstvo kluba je objavilo da je postignut ugovor o jednogodišnjoj pozajmici Marka Marina španskoj Sevilji. Prvi gol u novom dresu je postigao na susretu sa Mančester Junajtedom. Na turniru „Rio Ferdinand“ Sevilja je savladala engleski klub sa 3:1.

U plej of-u Lige Evrope sastali su se sa poljskim Slask Vroclavom, te zabeležili pobedu od 4:1. na ovom meču koji je odigran 22. avgusta u Sevilji Marin je postigao dva gola. U finalu Lige Evrope su se sastali sa Benfikom. Nije započeo utakmicu kao starter, ali je ušao krajem drugog poluvremena. Regularnih 90 minuta je završeno bez pogodaka, a Marin nakon toga nije igrao produžetke.

Sevilja je bila bolja sa linije penala, te je zabeležila pobedu od 4:2. Srpski igrač je drugi put zaredom osvojio Ligu Evrope – prvi put sa Čelsijem, a potom i sa španskim timom.

Fiorentina

Oni koji su se nadali da će ga ponovo videti u dresu Čelsija sigurno su se razočarali kada su mediji 18. avgusta 2014. godine objavili da prelazi na jednosezonsku pozajmicu u Fiorentinu. Ovog puta, ugovor je podrazumevao i mogućnost „otkupa“ nakon godinu dana.

U novom dresu je dobitovao 23. oktobra kada se njegov tim sastao sa grčkim PAOK-om u meču Lige Evrope. Prvi pogodak je postigao 27. novembra na evroligaškom susretu sa Gengampom. Uspeo je da nadmudri francuskog golmana i donese svom timu pobedu od 2:1.

Gol „utehe“ je postigao 11. decembra 2014. godine kada je Fiorentina pretrpela poraz od 2:1 u gostima kod Dinama iz Minska. Narednih 12 mečeva je presedeo na klupi, a potom je u januaru italijanski klub prekinuo ugovor o pozajmici.

Anderleht

Nakon neuspešne pozajmice u Fiorentini, Marin se pridružio ekipi Anderlehta do kraja sezone. I ovaj ugovor je imao kaluzulu o mogućnosti otkupa. Prvi meč u novom dresu odigrao je 25. januara 2015. godine. Ušao je u 75. minutu susreta sa Standardom iz Liježa, ali je njegov tim pretrpeo poraz od 2:0.

U startnoj jedanestorci je prvi put istrčao na teren pred finale Kupa Belgije. Međutim, zbog povrede je morao da izađe u drugom poluvremenu, a Anderleht je propustio da osvoji trofej nakon što je Lior Refaelov (Lior Rafaelov) „zatresao“ njihovu mrežu. Konačni rezultat je bio 2:1.

Nakon loše prognoze lekara da će zbog povrede tetive morati da pauzira nekoliko meseci Anderleht je odlučio da ne otkupi njegov ugovor od Čelsija.

Trabzonspor

Posle Španije, Italije i Belgije, 25. avgusta 2015. godine Čelsi ga je pozajmio turskom klubu Trabzonspor. Debitovao je pet dana kasnije na susretu s Akisarom. Na teren je istrčao u drugom poluvremenu, a ova utakmica je završena rezultatom 2:2.

Prvi gol u novom dresu je postigao 26. septembra. Uprkos tome, njegov tim je pretrpeo poraz od 3:1 od Osmanlispora. Pobedu Trabzonsporu je doneo 15. februara 2016. godine savladavši golmana Kajserispora, te postavivši konačni rezultat 2:1 u korist svog tima.

U jednom intervjuu je izrazio zahvalnost čelnicima Čelsija što „brinu o njemu“ od samog dolaska u Englesku, te naglasio da se nije pokajao što je potpisao ugovor sa njima, znajući da će sasvim sigurno igrati negde drugo.

Olimpijakos

Grčki klub Olimpijakos je 23. avgusta 2016. godine potvrdio da je u svoje redove doveo Marka Marina. Potpisali su trogodišnji ugovor, a on je debitovao 11. septembra tokom meča sa Veriom. Tada je njegov novi tim zabeležio ubedljivu pobedu od 6:1.

Međutim, naredna dva meseca trener Paulo Bento (Paulo Bento) ga nije često uvrštavao u jedanestorku koja „otvara“ mečeve. U akciju se vratio 5. januara 2017. godine, te dao odlučujući pogodak na meču s Asteras Tripolisom. Olimpijakos je te večeri zabeležio pobedu od 2:1.

Jednu od najboljih partija je pokazao 17. decembra kada je njegov tim zabeležio pobedu nad klubom PAS Đanina. Bila je to šesta uzastopna pobeda pod vođstvom iskusnog trenera Takisa Lemonisa (Takis Lemonis). Sa 32 boda, jednim više od večitih rivala PAOK-a i AEK-a, nakon 15 mečeva su uspeli da se nađu na vrhu tabele Superlige Grčke.

Na poslednjem susretu domaćeg prvenstva su se sastali s ekipom AEL-a. Marin je postigao prvi od tri gola i doprineo tome da Olimpijakos osvoji osmu uzastopnu titulu šampiona Grčke.

Crvena zvezda

Nakon što se beogradska Crvena zvezda kvalifikovala u grupnu fazu Lige šampiona 2018. godine, objavljeno je da je Marko Marin potpisao ugovor sa „crveno-belima“. Debitovao je već 15. septembra na susretu sa Radnikom iz Surdulice i postigao jedan od šest golova svog novog tima.

Prvi pogodak za Zvezdu i prvi njegov gol u Ligi šampiona postigao je 18. oktobra 2018. godine u gostima kod Pariz Sen Žermena (PSŽ). To, ipak, nije bilo dovoljno da se „ugrozi“ domaćin, jer je PSŽ slavio sa 6:1.

Tri nedelje kasnije Zvezda je na domaćem terenu dočekala engleski Liverpul. Marin je dva puta asistirao za pogotke Milana Pavkova, te je meč završen rezultatom 2:0 u korist beogradskog tima. Bio je to istorijski trenutak, ne samo za Marka i Zvezdu, nego i za kompletan srpski fudbal.

13. marta 2019. godine Crvena zvezda je produžila ugovor sa Marinom do leta 2021. godine, a on je proglašen najkorisnijim igračem domaćeg prvenstva i uvršten u idealan tim Superlige Srbije. Pred sam početak sezone 2019/20 preuzeo je dres sa brojem 10 i imenovan novim kapitenom Crvene zvezde.

Reprezentativna karijera

S obzirom na to da su mu roditelji po nacionalnosti Srbi, da je rođen u današnjoj Bosni i Hercegovini, te da ima državljanstvo Nemačke, Marko Marin je imao mogućnost da bira čiji će nacionalni dres da nosi na reprezentativnim takmičenjima.

Međutim, nemački skauti nisu čekali reakcije sa Balkana, nego su ga već 2004. godine uvrstili u svoje mlađe selekcije.

Prvi put je na teren u nemačkom dresu istrčao 2004. godine. U ekipi igrača mlađih od 16 godina zabeležio je devet nastupa. U periodu od 2005. do 2006. godine nastupao je sa U17 selekcijom. Odigrao je 16 utakmica i postigao pet golova.

U periodu od 2006. do 2007. godine nosio je dres U18 selekcije Nemačke, ali je ovog puta odigrao samo četiri utakmice i dao dva gola. Iste, 2007. godine dobio je poziv da igra za U21 tim Nemačke, a tokom naredne dve godine je odigrao 12 mečeva i postigao jedan pogodak.

Na Evropskom prvenstvu koje je 2009. godine održano u Švedskoj Nemačka je osvojila zlatnu medalju. Uvršten je i u najbolji tim „Meridijan kupa“.

U međuvremenu ga je Joakim Lev (Joachim Löw) uvrstio na širi spisak igrača za seniorsko Evropsko prvenstvo 2008. godine. U „velikom“ dresu je debitovao 27. maja 2008. godine na susretu sa Belorusijom koji je završen rezultatom 2:2.

Na teren je istrčao kao zamena Bastianu Švajnštajgeru (Bastian Schweinsteiger) u drugom poluvremenu. Ipak, već sledećeg dana se nije našao na spisku igrača koji su te godine branili boje Nemačke. Drugi nastup je zabeležio 20. avgusta, te je na prijateljskom susretu sa Belgijom postigao svoj prvi gol.

Lev ga je ponovo uvrstio na širi spisak igrača pred Svetsko prvenstvo koje je 2010. godine održano u Južnoafričkoj Republici. Tokom priprema je uglavnom bio rezervni igrač, ali je ovog puta izborio učešće na najvećoj fudbalskoj smotri na svetu.

Priliku da pokaže svoje umeće dobio je dva puta. Na prvom meču Nemačka je savladala Australiju rezultatom 4:0, a na drugom izgubila od Srbije sa 0:1. Premda se solidno borio na susretu sa Srbijom, više nije ulazio u igru. Nemačka je osvojila bronzanu medalju na tom Mundijalu.

Privatni život

Marko Marin je rođen 1989. godine u Gradišci, a od 1991. godine je živeo u Nemačkoj. Fudbal je zavoleo vrlo rano, a idol mu je bio Dejan Savićević.

Zbog brzine, spretnosti, sjajnih driblinga, svestranosti i tehničkih veština mediji u Srbiji su ga prozvali „Zvezdinim Mesijem“. Skromno ističe da je Mesi jedinstven igrač, ali ne krije da mu imponuje što ga baš sa njim porede.

Premda je odrastao u Frankfurtu, Marin je vezan za Gornje Podgradce, mesto kod Gradiške, gde mu živi rodbina. Porodica je skoro svako leto dolazila na odmor u Republiku Srpsku, pa je pored prijatelja iz celog sveta i tu stekao neke drugare.

U Frankfurtu je upoznao svoju suprugu Saru, Nemicu peruanskih korena. Tamo su se venčali polovinom 2018. godine, a pre toga su dobili sina Matea, koji je kršten u Banjaluci. Porodica Marin zbog Markovog posla od 2018. godine živi u Beogradu.

Iako ističe da su ga Beograđani vrlo lepo prihvatili, voleo bi da se po završetku karijere vrati u Frankfurt, gde živi veći deo njegove porodice i brojni prijatelji. Slobodno vreme provodi sa suprugom i sinom. Voli da igra igrice i bilijar, te da sprema egzotičnu hranu u društvu supruge Sare.

Već nekoliko godina verni pratilac na svim putovanjima im je pas Ceca, rase mops, za koju igrač u šali kaže da „verovatno govori pet psećih jezika“.

Titule

Klupske

• 2007/08. Druga Bundesliga Nemačke sa Borusijom Menhengladbah
• 212/13. Liga Evrope sa Čelsijem
• 2013/14. Liga Evrope sa Seviljom
• 2016/17. Prvenstvo Grčke s Olimpijakosom
• 2018/19. Superliga Srbije sa Crvenom zvezdom

Reprezentativne

• 2009. Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 21 godine
• 2010. Bronzana medalja na Svetskom prvenstvu

Pojedinačne

• 2018/19. proglašen najboljim igračem Superlige Srbije
• 2018/19. uvršten u najbolji tim Superlige Srbije