Branislav Ivanović

Biografija

Branislav Ivanović je srpski profesionalni fudbaler koji je igrao na poziciji odbrambenog igrača engleskog Čelsija, ruskog Zenita i drugih klubova. Do 2018. godine bio je kapiten seniorske reprezentacije Srbije. Rođen je 22. februara 1984. godine u Sremskoj Mitrovici.

Karijeru je započeo u lokalnom fudbalskom klubu Srem, a nastavio u OFK Beograd. Dve godine kasnije preselio se u Rusiju gde je potpisao ugovor sa ruskim prvoligašem Lokomotivom. U Moskvi je proveo dve sezone osvojivši Ruski kup 2007. godine.

U januaru 2008. godine potpisao je ugovor vredan devet miliona funti s engleskim prvoligašem Čelsijem sa kojim je osvojio tri titule Premijer lige, tri FA Kupa, te po jednu titulu Lige kupa, Lige šampiona i Lige Evropa.

Na 377 nastupa postigao je 34 gola, te postao jedan od samo pet stranih igrača koji je odigrao više od 300 mečeva za engleski klub. Dva puta je ušao u tim godine u Engleskoj.

U februaru 2017. godine ponovo se vratio u Rusiju, potpisavši ugovor sa Zenitom iz Sankt Petersburga. Sa Zenitom je dva puta osvojio Prvenstvo Rusije i jedan Kup Rusije.

Od septembra 2020. do maja 2021. godine nastupao je u engleskom premijerligašu Vest Bromvič Albionu.

U dresu reprezentacije Srbije prvi put je zaigrao 2005. godine. Od tada do 2018. godine zabeležio je više od stotinu nastupa za svoju zemlju i postigao 13 golova. U periodu od 2012. do 2018. godine bio je kapiten reprezentacije Srbije.

Detinjstvo

Branislav Ivanović je rođen 1984. godine u sportskoj porodici. Njegov otac Rade je igrao u lokalnom Fudbalskom klubu Srem, takođe kao odbrambeni igrač. Njegova majka Slavica Ivanović je bivša rukometašica. Rade i Slavica, osim Branislava imaju mlađu ćerku Milicu.

Bane je karijeru, poput oca, započeo u Sremu i do 15. godine je igrao na poziciji napadača, da bi kasnije zauzeo poziciju u odbrani na kojoj je ostao i danas.

Klupska karijera

Ivanović je prve fudbalske korake napravio 2002. godine u Sremu, gde su ga prepoznali skauti većih srpskih klubova, pa je u decembru 2003. godine potpisao ugovor s OFK Beogradom koji je u to vreme igrao u Prvoj ligi Srbije i Crne Gore.

Sa beogradskom ekipom „dogurao“ je do polufinala UEFA Intertoto kupa 2004. godine. Za dve godine privukao je pažnju brojnih klubova širom Evrope.

U januaru 2006. godine potpisao je ugovor sa ruskim prvoligašem Lokomotivom iz Moskve. Trener Slavoljub Muslim je mladom Ivanoviću odmah ponudio poziciju u prvom timu, tako da je nastupio u 28 ligaških mečeva postigavši dva gola.

Tokom druge sezone u Moskvi nametnuo se kao jedan od ključnih igrača u timu, zabeležio 26 nastupa u ligi i postigao tri gola. Sa Lokomotivom je osvojio Ruski kup savladavši u finalu gradskog rivala rezultatom 1:0.

Čelsi

Njegovi uspesi nisu prošli nezapaženo u Evropi, pa je 15. januara 2008. godine Ivanović potpisao ugovor sa Čelsijem. Engleski tim uspeo je da dovede srpskog igrača na Ostrvo, uprkos tome što su se za njegov potpis borili Milan, Ajaks i Juventus.

Iako iznos koji je Lokomotiva dobila za Ivanovića nije otkriven, nagađalo se da je reč o devet miliona funti. Uprava kluba je objavila da se radi o ugovoru vrednom 9.7 miliona funti, što je prema izveštaju kluba najveći transver u istoriji ruskog fudbala.

Ivanović je potpisao ugovor na tri i po godine, a na dresu je nosio broj dva.

Uprkos ceni koju su Englezi platili, Ivanović nije izlazio na teren tokom cele sezone 2007/2008. S obzirom na to, srpski defanzivac nije dobio priliku da pokaže šta ume, a prvi put je kao rezerva zaigrao tek šest meseci kasnije. Kako je kasnije priznao to mu je bio najteži period u karijeri.

Pred početak sezone 2008/2009 Ivanović je bio u pregovorima sa Milanom i Juventusom, a kasnije je priznao da je bio na ivici da napusti klub sa „Stamford Bridža („Stamford Bridge“), te da ga je timski kolega Andrej Ševčenko (Андрій Шевченко) odgovorio od te odluke.

Osam meseci nakon što je postao član Čelsija, Bane je prvi put zaigrao u prvom timu i to u meču Liga kupa protiv Portsmuta. Tog 24. septembra oduševio je publiku svojim umećem u igri jedan-na-jedan.

Tim je preuzeo brazilski stručnjak Luis Felipe Skolari (Luiz Felipe Scolari), a Ivanović je prvi put istrčao na teren u premijerligaškom meču protiv Aston Vile. Na Stamford Bridžu je 5. oktobra odigrao svih 90 minuta aktivno učestvujući u Čelsijevoj pobedi od 2:0.

Ipak, to i dalje nije značilo da će ostati Skolarijev prvotimac do kraja. Naprotiv, propustio je pet mečeva u ligi, pojavivši se samo kao zamena u 85. minutu meča protiv Hala.

12. novembra Čelsi je igrao protiv Bernlija, a Ivanović je svojom odličnom partijom uspeo da ubedi Skolarija da mu da više šanse da pokaže šta ume.

Nakon toga igrao je u odbrani umesto Aleksa (Alex Rodrigo Dias da Costa) u naredna četiri meča, uključujući i onaj protiv francuskog Bordoa u Ligi šampiona.

Međutim, nakon poraza od Arsenala 30. novembra Skolari je Baneta ponovo „bacio na klupu“, tako da je odigrao samo devet utakmica  u prvom delu sezone 2008/2009.

Početkom 2009. godine ponovo su krenule priče o mogućem odlasku u Italiju. 27. januara 2009. godine Banetov agent Vlado Borozan potvrdio je pregovore sa Fiorentinom, međutim, već 1. februara iz londonskog kluba je stigla vest da Čelsi ne želi da proda Ivanovića.

Osam dana kasnije Luis Felipe je smenjen, a za novog trenera izabran je Holanđanin Gus Hidink (Guus Hiddink). Skoro dva meseca posle njegovog dolaska u klub, Hidink je prvi put dao šansu Banetu da istriči na teren u prvom timu. Bilo je to 4. aprila, dan nakon što je Ivanović postigao gol za Srbiju u meču s Rumunijom.

Prvi gol u dresu Čelsija postigao je na prvoj utakmici četvrtfinala Lige šampiona na gostovanju kod Liverpula. Kasnije je postigao i drugi pogodak, takođe glavom iz kornera.

Kako se pokazalo Ivanovićevi golovi bili su ključni, ne samo za pobedu od 3:1, nego i za nastavak takmičenja. Zbog toga su ga Čelsijevi navijači nazvali Branislav „dva gola“ Ivanović.

Međutim, nakon prve utakmice polufinala Lige šampiona protiv Barselone, holandski stručnjak je odlučio da ga ostavi na klupu do kraja sezone. Tako da je Bane propustio drugi meč koji se igrao u Kataloniji.

Osim toga, propustio je i finale FA Kupa.

Na otvaranju domaćeg prvenstva zaigrao je u prvom sastavu protiv tadašnjeg prvaka Mančester Junajteda. Na poluvremenu ga je ipak novi trener Karlo Anćeloti (Carlo Ancelotti) zamenio Žozeom Bosingvom (José Bosingwa). Čelsi je pobedio Mančester nakon uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca.

Polovinom avgusta 2009. odigrao je prvu utakmicu Premijer ligi te sezone. Čelsi je pobedio Sanderlend rezultatom 3:1, a golove su postigli Balak (Michael Ballack), Lampard (Frank Lampard) i Deko (Anderson Luís de Souza – Deco).

Prvi premijerligaški gol u sezoni Ivanović je postigao 31. oktobra u meču protiv Boltona. Nakon što se Bosingva povredio, Bane je postao prva uzdanica Čelsijeve odbrane. To mu je, osim mnogo više nastupa, donelo i više ponuda od evropskih timova.

22. decembra je španski sportski list „Marca“ na svojoj naslovnici objavio vest da je Real Madrid zainteresovan za srpskog fudbalera. Njegova uloga bi bila da zameni povređenog Pepea (Kepler Laveran de Lima Ferreira – Pepe) na poziciji zadnjeg centra. To se ipak nije dogodilo.

U nastavku sezone Ivanović je redovno bio u prvom sastavu Čelsija, pa je uvršten u idealan tim FA Premijer lige.

Prvi gol naredne sezone je postigao u premijerligaškom meču protiv Blekburna 30. oktobra 2010. godine, te osigurao pobedu Čelsiju od 2:1. Nekoliko dana kasnije dao je gol Spartaku iz Moskve, a posle toga usledio i pogodak Arsenalu.

10. februara 2011. godine produžio je ugovor sa Čelsijem na još pet i po godina, koji ga je obavezao da ostane u klubu do leta 2016. godine.

U izjavi za englesku štampu rekao je da mu novi ugovor sa Čelsijem znači mnogo, te da će se i dalje truditi da a ovim klubom osvaja nove trofeje. Pred kraj godine bio je jedan od trojice nominovanih za Čelsijevog igrača godine, ali je ovo priznanje ipak pripalo golmanu Petru Čehu (Petr Čech).

Sezonu 2011/2012 započeo je sa nekoliko dobrih partija, a 14. marta 2012. godine postigao je odlučujući gol u meču protiv Napolija, koji je Čelsiju doneo dalji prolazak u Ligu šampiona.

Pomogao je svom timu da u četvrtfinalu ovog takmičenja savlada moćnu Barselonu, ali je zbog drugog žutog kartona morao da propusti finale sa Bajern Minhenom.

Dva puta je zatresao mrežu Aston Vile, a nakon toga i Vigana, te je ponovo nominovan za igrača godine. Ovaj put to priznanje je pripalo Špancu Huanu Mati (Juan Manuel Mata García).

I narednu godinu započeo je sa nekoliko važnih pogodaka, a 15. maja doneo je pobedu Čelsiju u duelu sa Benfikom u finalu Lige Evropa. Bio je to njegov osmi gol te sezone u svim takmičenjima, a prvi u Ligi Evrope.

Osvajanje Lige Evrope bio je 11. trofej koji je klub osvojio u eri Romana Abramoviča (Roman Abramovich). U tom momentu Čelsi je bio osvajač Lige šampiona i Lige Evrope, sve do finala Lige šampiona koje je odigrano 25. maja.

Sjajna igra koju je Banee pokazao u duelu sa Benfikom donela mu je priznanje „igrač utakmice“. Nakon meča njegov timski kolega Frenk Lampard ga je nazvao velikim čovekom i dodao „Možete samo da ga gledate kako biste zaključili o kakvoj se zveri radi. On prolazi ispod radara zato što je to njegov posao, kakav igrač… Apsolutni je profesionalac i čovek koga želite u svom timu.“

21. aprila ga je u duelu sa Liverpulom za desnu ruku ugrizao protivnički napadač Luis Suarez (Luis Suárez) koji je nakon toga dobio zabranu igranja deset mečeva, ali Ivanović nije podigao krivičnu prijavu protiv urugvajskog igrača. Ispočetka nije hteo da prihvati Suarezovo izvinjenje, ali je nešto kasnije popustio.

U junu je portugalski stručnjak Žoze Morinjo (José Mourinho) preuzeo vođstvo londonskog kluba, a Ivanović je ostao deo početne postave, propustivši samo jedan meč zbog povrede.

Prvi gol te sezone postigao je u duelu s Aston Vilom, koji je omogućio Čelsiju važnu pobedu od 2:1. 3. februara 2014. godine je postigao jedini gol u pobedi njegovog tima protiv Mančester Sitija.

Tokom sezone 2014/2015 postigao je nekoliko vrlo važnih golova, što mu je omogućilo ulazak među 11 najboljih igrača engleske lige te sezone.

Početkom sezone 2015/2016 imenovan je novim zamenikom kapitena. Prvi gol je postigao u duelu protiv Sanderlenda, a 22. januara 2016. godine potpisao je jednogodišnje produženje ugovora sa londonskim klubom.

1. marta 2016. godine odigrao je svoju 350. utakmicu u dresu Čelsija, te postao tek četvrti strani igrač kome je to pošlo za rukom.

Nakon što je kapiten Džon Teri (John Terry) povređen, Ivanović je preuzeo njegovu kapitensku traku, te poveo Čelsi u nove pobede.

U predsezoni 2016/2017 doživeo je manju povredu, pa se na teren vratio tek tokom Čelsijeve američke turneje.

Nakon poraza od Arsenala njegovu poziciju u timu preuzeo je Španac Markos Alonso (Marcos Alonso). Poslednji gol u dresu Čelsija postigao je na meču protiv Brenforda kada je silovito zatresao mrežu golmana Danijela Bentlija (Daniel Bentley).

Zenit

Nakon devet godina u Čelsiju odlučio je da promeni klub. 1. februara 2017. godine Bane je potpisao dvoipogodišnji ugovor s rukovodstvom Zenita iz Sankt Petersburga.

Debi u dresu ruskog tima doživeo je već 16. februara u porazu njegove ekipe od belgijskog Anderlehta u šesnaestini finala Lige Evrope. Prvi gol u novom klubu postigao je 22. aprila u pobedi od 2:0 nad Uralom.

Tokom 125 nastupa koliko je zabeležio u ruskom klubu Ivanović ne samo da se etablirao kao glavni odbrambeni igrač, nego je postigao i 12 golova.

Bio je kapiten Zenita kada su dva puta zaredom (2018/19 i 2019/20) osvojili Prvenstvo Rusije. Osvajanjem Kupa Rusije u junu 2020. godine kompletirali su duplu krunu.

Tokom dodele medalja dogodio mu se i jedan peh. Naime, podigao je pehar Kupa, ali je prilikom spuštanja polomio jedan njegov deo.

Reč je o većim delom staklenom trofeju čiji poklopac je ispao na zemlju kada ga je Bane spuštao na tlo.

Poklopac se razbio na delove, a reakcije srpskog reprezentativca i saigrača zabavile su gledaoce na stadionu i pored malih ekrana[1].

Vest Bromvič Albion

Ivanović je 15. septembra 2020. godine potpisao jednogodišnji ugovor s engleskim klubom Vest Bromvič Albion. Odigrao je 13 mečeva Premijer lige, a deo navijača ga je krivio za ispadanje Vest Bromviča u niži rang takmičenja.

Po isteku ugovora postao je slobodan igrač.

Reprezentativna karijera

Za mladu reprezentaciju Srbije i Crne Gore Branislav Ivanović prvi put je zaigrao 15. decembra 2003. godine na meču protiv Makedonije koji se igrao u Ohridu.

Prvi gol je dao dva dana kasnije na istom mestu i protiv istog protivnika. Reprezentacija Srbije i Crne Gore ostvarila je ubedljivu pobedu od 7:0.

Učestvovao je na tri Evropska prvenstva za igrače mlađe od 21 godine, te osvojio dve srebrne medalje.

Na Evropskom prvenstvu koje je održano 2005. godine u Nemačkoj je sa reprezentacijom stigao do finala u kome su poraženi od selekcije Italije.

Usledilo je Evropsko prvenstvo u Portugalu gde je Ivanović odigrao četiri meča i postigao jedan gol. U polufinalu su poraženi od Ukrajinaca nakon izvođenja jedanaesteraca.

Na Evropskom prvenstvu koje je 2007. godine igrano u Holandiji reprezentacija Srbije je stigla do finala u kome je poražena od domaćina turnira.

Ukupno 12 puta je nosio kapitensku traku na mečevima mlade reprezentacije Srbije. Zajedno sa Damirom Kahrimanom, Aleksandrom Kolarovim i Boškom Jankovićem izabran je u najbolju jedanaestorku turnira.

Debi u seniorskoj reprezentaciji Srbije doživeo je 8. juna 2005. godine u prijateljskom meču protiv Italije. U igru je ušao kao zamena Marku Baši u 77. minutu.

Prvi gol u dresu „Orlova“ postigao je 12. septembra 2007. godine zatresavši mrežu Portugala u Lisabonu. Nakon slobodnog udarca Dejana Stankovića, Ivanović je u 88. minutu postavio konačnih 1:1.

Radomir Antić, tadašnji selektor reprezentacije ga je pozvao da igra u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Bane je prihvatio poziv i tokom tih kvalifikacija postigao tri gola.

Nakon povlačenja Dejana Stankovića 2012. godine Ivanović je postao kapiten reprezentacije. Od tada do 2018. godine upisao je više od 105. nastupa za reprezentaciju Srbije i pogađao mreže Velsa, Paname, Azerbejdžana, Izraela i drugih.

Doprineo je plansmanu svoje zemlje na Svetsko prvenstvo koje je 2018. godine održano u Rusiji.

19. marta 2018. godine tadašnji selektor reprezentacije Srbije Mladen Krstajić je Banetovu kapitensku traku predao njegovom kolegi Aleksandru Kolarovu, čiji je zamenik postao Nemanja Matić.

Bez obzira na to, Ivanović je bio deo tima koji je branio boje Srbije na Mundijalu u Rusiji. Nastupio je na utakmicama protiv Kostarike i Švajcarske, ali Srbija nije uspela da obezbedi plasman u narednu fazu takmičenja.

Sa 105 odigranih mečeva u dresu reprezentacije, Bane Ivanović je postao igrač sa najviše nastupa u istoriji nacionalne selekcije Srbije.

Trofeji

Klupski trofeji

• 2006/2007. Ruski kup s Lokomotivom iz Moskve
• 2008/2009. FA Kup s Čelsijem
• 2009. Komjuniti šild s Čelsijem
• 2009/2010. Premijer liga s Čelsijem
• 2009/2010. FA Kup s Čelsijem
• 2011/2012. FA Kup s Čelsijem
• 2011/2012. Liga šampiona s Čelsijem
• 2012/2013. Liga Evropa s Čelsijem
• 2014/2015. Premijer liga s Čelsijem
• 2014/2015. Liga kup s Čelsijem
• 2016/2017. Premijer liga s Čelsijem
• 2018/2019. Prvenstvo Rusije
• 2019/2020. Prvenstvo Rusije
• 2019/2020. Kup Rusije

Reprezentativni trofeji

• 2004. srebrna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 21 godinu sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore
• 2007. srebrna medalja na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 21 godinu sa reprezentacijom Srbije

Pojedinačni trofeji

• 2007. ušao u idealnu jedanaestorku Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godinu
• 2009/2010. ušao u idealnu jedanaestorku Premijer lige
• 2012. proglašen srpskim igračem godine
• 2013. proglašen srpskim igračem godine
• 2013. proglašen igračem utakmice finala Lige Evropa
• 2014/2015 ušao u idealnu jedanaestorku Premijer lige
• 2014/2015 ušao u idealnu jedanaestorku Lige šampiona

Privatni život

Branislav Ivanović je od januara 2008. godine u braku sa Natašom Ivanović. Par ima četvoro dece, sina Stefana, blizankinje Anu i Andreju i Dušana. Uprkos brojnim novinskim napisima da je u vezama s nekim poznatim i manje poznatim damama, Bane i Nataša svoj privatni život uspešno čuvaju od očiju javnosti.

Reference

[1] https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/branislav-ivanovic-zenit-pehar-lom-kup-dupla-kruna/tjjh9rr