Asmir Begović

Biografija

Asmir Begović je bosanskohercegovački profesionalni fudbaler koji trenutno (septembar 2021. godine) nastupa na poziciji golmana u engleskom premijerligašu Evertonu i reprezentaciji Bosne i Hercegovine (BiH). Rođen je 20. juna 1987. godine u Trebinju.

Profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u engleskom klubu Portsmut. Nakon četiri godine provedene u različitim klubovima na pozajmicama, u matičnom klubu je debitovao u maju 2009. godine. U februaru 2010. godine je potpisao ugovor vredan 3,25 miliona evra sa Stoukom.

Tokom sezone 2012/2013 je branio sve mečeve Premijer lige pa je proglašen Stoukovim igračem godine. U novembru 2013. godine je postao tek peti golman koji je postigao gol u jednom premijerligaškom meču. Begović je u 13. sekundu duela sa Sauthemptonom ispucao loptu i „zatresao“ mrežu protivnika. Time je postavio svetski rekord za gol sa najveće udaljenosti.

U junu 2015. godine je za osam miliona funti prešao u Čelsi, ali je dve godine proveo na klupi kao rezervni golman. Zato je 2017. godine potpisao ugovor sa Burnmutom na čijem golu je do jula 2018. godine nastupio 38 puta.

U sezoni 2018/19 zabeležio je 24 nastupa, a 2. septembra 2019. godine prešao je na šestomesečnu pozajmicu u azerbejdžanski Karabag. Nakon toga je pola sezone proveo u italijanskom Milanu.

Na gol Burmuta se vratio na početku sezone 2020/21. Begović je 20. jula 2021. godine potpisao jednogodišnji ugovor sa Evertonom iz Liverpula.

Reprezentativnu karijeru je započeo kao golman Kanade sa kojom je 2007. godine nastupao na Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 20 godina.

Godine 2009. je odlučio da preuzme dres reprezentacije Bosne i Hercegovine. Pomogao je „Zmajevima“ da se prvi put u istoriji plasiraju na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu.

Do 2020. godine je 63 puta branio mrežu Bosne i Hercegovine.

Klupska karijera

Prve fudbalske korake Begović je napravio sa četiri godine u Fudbalskom klubu Kirkhausen u nemačkom gradu Helbron. Šest godina kasnije sa prodicom se preselio u Edmonton u Kanadi. Nastavio je da trenira u školi fudbala srednje škole „Sent Fransis Ksavijer“ („St. Francis Xavier Havier High School“).

Nastupi u kanadskom niželigašu Sautvest Sting doneli su mu poziv u U-17 selekciju Kanade. Godine 2003. je stigao na probu u Portsmut i Totenhem Hotspur.

Nakon samo dva dana treneri Portsmuta Dejvid Hrst (David Hurst) i Mark O Konor (Mark O’Connor) su bili oduševljeni njegovim talentom, te su mu ponudili ugovor pre nego probe u Totenhemu.

Portsmut

U leto 2003. godine je potpisao juniorski ugovor sa Portsmutom, ali nije mogao da igra na zvaničnim mečevima jer nije imao pasoš niti jedne od zemalja Evropske unije. 2005. godine je prešao na pozajmicu u belgijski klub La Luviere, gde je zabeležio dva zvanična nastupa.

Maksfild Taun

Vizu Ujedinjenog Kraljevstva je dobio polovinom 2006. godine pa je mogao da pređe na pozajmicu u Maklesfild Taun. Debitovao je 25. novembra 2006. godine ušavši kao zamena povređenom Džoniju Brejnu (Jonny Brain) u 80. minutu susreta sa Stokport Kauntijem.

Nakon samo tri nastupa doživeo je povredu kolena što je prekinulo eventualni proboj na mesto prvog golmana.

Burnmut

U avgustu 2007. godine je pozajmljen Burnmutu, ali se nakon dva meseca vratio u tim pa ga je trener uvrstio u tim za premijerligaški susret s Aston Vilom. Ipak, Begović je ostao neiskorištena rezerva.

Jeovil Taun

U martu 2008. godine je potpisao ugovor o jednomesečnoj pozajmici s Jeovil Taunom uz dodatnu mogućnost da se vrati u klub ukoliko i kada to uprava Portsmuta poželi.

Debitovao je 29. marta sačuvavši mrežu Jeovila od napadača Bristol Roversa. Trener „Gloversa“ Rasel Slejd (Russel Slade) izjavio je da bi voleo da Begović ostane u timu nakon što Stiv Mildenhal (Steve Mildenhall) pređe u Sauthend Junajted.

Sve je stopirano jer je golman morao da otputuje u BiH zbog smrtnog slučaja. Ugovor o novoj pozajmici na tri meseca potpisan je u avgustu 2008. godine. Begović je zabeležio 14 nastupa.

18. maja 2009. godine ponovo je debitovao u Portsmutu na meču protiv Sanderlenda. Zabeležili su pobedu od 3:1. Nakon utakmice je izjavio da se oseća odlično, te da je dugo čekao da debituje u meču Premijer lige.

Ipsvič Taun

Njegova sreća s Portsmutom nije dugo trajala, jer je u oktobru ponovo poslat na pozajmcu. Ovog puta prešao je u Ipsvič Taun.

Pošto je taj ugovor istekao, vratio se u redove „Pompeja“ kako bi menjao povređenog Dejvida Džejmsa (David James). Tokom sezone 2009/2010 uspeo je da zabeleži ukupno 15 nastupa.

Stouk

Begovićje 1.februara 2010. godine je potpisao ugovor vredan 3.25 miliona funti sa drugim najstarijim klubom na svetu – Stouk Sitijem. Uprava mu je ponudila saradnju u naredne četiri i po godine, a trener Toni Pulis (Tony Pulis) je izjavio da su Begovića pratili neko vreme, te da veruju da je najbolji mladi golman u zemlji.

U tom momentu tražili su ga i u Totenhemu, ali se on odlučio za Stouk.

Debitovao je 25. aprila zamenivši povređenog Tomasa Sorensena (Thomas Sørensen) u 35. minutu susreta sa Čelsijem. Čak pet golova završilo je u njegovoj mreži.

Uspeo je da sačuva svoj gol kada su se 1. maja sastali s Evertonom, a taj meč je završen bez pogodaka. Branio je na poslednja dva meča sezone – protiv Fulama i Mančester Junajteda.

Pred početak sezone 2010/2011 Begović je preuzeo dres sa brojem 1. Međutim, odbio je da brani na meču sa Ševsburijem, a tu odluku trener je opisao kao „potpuno nepoštovanje“. S druge strane, golman je tvrdio da nije odbio da igra. Uprkos trzavicama, Begović je branio na susretima s Fulamom i Vest Hemom.

Preuzeo je Sorensenovo mesto na poziciji prvog golmana. Branio je na utakmicama s Arsenalom i Vest Hemom, ali je propustio finale FA Kupa, jer se Sorensen vratio na gol.

Novu sezonu je započeo kao član startne jedanaestorke, te uspeo da odbrani svoj gol na pet od šest mečeva, uključujući onaj protiv Liverpula 11. septembra. Međutim, onda je primio 18 golova na narednih sedam susreta, uključujući i pet pogodaka koje su mu dali igrači Bolton Vonderesa.

U decembru 2011. godine je popisao novi ugovor sa Stoukom kojim se „zakleo na vernost“ do 2016. godine. U martu naredne godine je ponovo preuzeo dres sa brojem 1.

Na početku sezone 2012/2013 nastavio je dobro da brani, primivši samo 12 golova na 15 susreta. Uprkos lošim rezultatima njegovog tima, Begović je proglašen Stoukovim igračem godine.

Pred početak naredne sezone klupu Stouka preuzeo je Mark Hjudžis (Mark Hughes). Begović je ostao na svojoj poziciji, pa je na prvom meču sezone u kom su se sastali s Liverpulom proglašen najboljim igračem susreta.

Bosanskohercegovački reperezentativac je 2. novembra 2013. godine sa svog gola „zatresao mrežu“ Sauthemptona u 13. sekundu meča. Ovim pogotkom ušao je u Ginisovu knjigu rekorda. Iz poštovanja prema protivničkom golmanu, nije proslavio ovaj gol.

Pred početak duela sa Njukaslom koji je održan 26. novembra slomio je prst pa je morao da odmara narednih pet nedelja. Na teren se vratio 26. januara 2014. godine pred susret sa Čelsijem. Te sezone zabeležio je ukupno 33 nastupa, a njegov tim je zauzeo deveto mesto u Čempionšipu.

Pedesetu odbranu na golu Stouka upisao je 4. marta 2015. godine kada su savladali Everton rezultatom 2:0.

Zadržao je startnu poziciju tokom sezone 2014/2015 zabeleživši ukupno 36 nastupa. Ponovo su zauzeli deveto mesto na tabeli Čempionšipa. Sezonu su okončali veličanstvenom pobedom nad Liverpulom od 6:1. Posle nekoliko grešaka tokom meča sa Sanderlendom, trener ga je vratio na klupu.

Tada su krenule priče o eventualnom odlasku iz Stoka, pa je u julu 2015. godine nakon pet i po sezona i 172 nastupa napustio klub.

Čelsi

Begović je 13. jula 2015. godine potpisao četvorogodišnji ugovor vredan osam miliona funti s engleskim premijerligašem Čelsijem. Osim otkupne klauzule Stouk je u zamenu dobio i Čelsijevog vezistu Marka van Ginkela (Marco van Ginkel).

Begović je debitovao četiri dana kasnije ušavši kao zamena na poluvremenu prijateljskog susreta s Njujork Red Bulsima. Njegov novi tim je poražen rezultatom 2:4, a trener Žoze Morinjo (José Mário dos Santos Mourinho Félix) je stao u odbranu novog golmana.

2. avgusta su se u Superkupu (FA Community Shield) na „Vembliju“ („Wembley Stadium“) sastali s Arsenalom, te pretrpeli poraz od 1:0. Šest dana kasnije je ponovo kao rezerva istrčao na teren, te primio dva gola. 16. avgusta su se sastali s Mančester Sitijem, od koga su poraženi rezultatom 3:0.

Mesec dana kasnije Begović je sačuvao svoju mrežu od napadača izrealskog Makabija iz Tel Aviva, u meču Lige šampiona. Čelsi je zabeležio pobedu od 4:0, a bosanskohercegovački golman, prvi meč bez primljenog gola. Do povratka prvog golmana zabeležio je još tri takva meča.

Pošto tokom druge sezone nije dobijao priliku da brani, engleski mediji su krenuli sa spekulacijama da će da napusti klub u zimskom prelaznom roku.

Međutim, pošto Čelsi nije mogao da nađe adekvatnu zamenu za njega, bio je prisiljen da ostane na „Stamford Bridžu“ („Stamford Bridge Stadium“). Uprkos tome što je zabeležio samo dva nastupa, sa Čelsijem je osvojio titulu Premijer lige.

Burnmut

30. maja 2017. godine je potpisao ugovor s premijerligašem Burnmutom. Debitovao je prvog dana nove sezone u Premijer ligi, kada je njegov novi tim poražen rezultatom 0:1 od Vest Bromviča.

Prvi duel bez primljenih pogodaka upisao je 30. septembra kada su sa Lesterom odigrali 0:0. Još jedan impresivan nastup zabeležio je tokom susreta sa Čelsijem, kada su ostvarili pobedu od 3:0.

Karabag, Milan, pa ponovo Burnmut

Asmir je 2. septembra 2019. godine porešao na šestomesečnu pozajmicu u azerbejdžanski Karabag. Debitovao je 13 dana kasnije, kada je njegov tim slavio pobedu od 2:0 nad Nefčijem u susretu domaćeg prvenstva.

Po isteku ugovora o pozajmici, 13. januara 2020. godine Begović je prešao u italijanski Milan. Potpisao je ugovor do kraja sezone 2019/20. U Milanu je upisao dva nastupa na susretima Serije A.

Pred početak nove sezone vratio se u Burnmut. Odigrao je 25 utakmica u domaćem prvenstvu i 15 puta sačuvao svoj gol od protivničkih napadača.

Everton

Begović je 20. jula 2021. godine potpisao jednogodišnji ugovor sa mogućnošću produženja sa liverpulskim Evertonom.

U novom dresu debitovao je 26. jula 2021. godine. Everton se u finalu Florida Kupa sastao sa kolumbijskog Milionaresa. U regularnom delu meča i nakon produžetaka rezultat je bio 1:1, pa se prešlo na izvođenje jedanaesteraca.

Begović je postigao jedan pogodak, a potom odbranio penal i doneo svom timu pobedu. Zato je proglašen igračem utakmice.

Reprezentativna karijera

Kanada

Asmir Begović je bio prvi golman reprezentacije Kanade kada su 2007. godine bili domaćini Svetskog prvenstva za igrače mlađe od 20 godina. Odbranio je nekoliko silovitih udaraca reprezentativaca Čilea, ali su Kanađani svejedno pretrpeli poraz od 3:0.

Posle toga je primio gol od Austrije, a tokom trećeg susreta grupne faze sa Kongom „zaradio“ je crveni karton, te je njegovu poziciju na golu morao da preuzme vezni igrač Džonatan Beli-Burgult (Jonathan Beaulieu-Bourgault).

U avgustu 2007. godine Begović je dobio prvi poziv da nastupi sa seniorskom reprezentacijom na prijateljskom meču s Islandom. Duel je pratio sa klupe. U novembru 2008. godine prihvatio je da igra kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Kanada se sastala sa Jamajkom, ali Begović ponovo nije dobio priliku da pokaže šta ume.

Prema ranijim pravilima FIFA-e, igrači koji imaju dvojno državljanstvo i koji su igrali za mlađe timove jedne reprezentacije, nisu mogli posle 21. godine da nastupaju za drugu. Na Begovićevu sreću, FIFA je promenila pravila i pomerila limit.

U junu 2009. godine razgovarao je s tadašnjim selektorom reprezentacije BiH Miroslavom Ćirom Blaževićem o eventualnom prelasku u redove „Zmajeva“. Mediji u BiH su objavili informaciju da je vrlo zainteresovan da brani mrežu BiH.

Iste godine reprezentacija Kanade je učestvovala na KONKAKAF Kupu, a Begović nije bio član tima. Kao razlog za to je naveo činjenicu da njegov tadašnji klub Portsmut želi da provede predsezonu u klubu.

U julu 2009. godine kanadski mediji su objavili da Begović neće promeniti dres, pa je i on sam to potvrdio. U jednom intervjuu je rekao da su ga kontaktirali iz reprezentacije BiH, ali da je on srećan u kanadskoj selekciji i da tu vidi svoju budućnost.

Bosna i Hercegovina

Samo dva meseca kasnije, golman se predomislio pa je 21. avgusta prihvatio poziv da sa nacionalnom selekcijom BiH učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Pre prvog meča je izjavio da je BiH njegova domovina, te da „ne bi bio razočaran ukoliko ne bi dobio priliku da odmah zaigra u prvom timu“.

BiH se 5. septembra sastala s Jermenijom, a četiri dana kasnije s Turskom. Begović nije branio ni na jednom od ova dva susreta. Usledio je duel s Estonijom, kada je u 92. minutu susreta zamenio Kenana Hasagića. Njegov tim je zabeležio važnu pobedu od 2:0.

Početkom marta su odigrali prijateljski meč s Ganom. Bosanci su ostvarili pobedu od 2:1, a Begović nije bio krivac za taj jedan primljeni gol.

U maju 2010. godine su se sastali s reprezentacijom Švedske, a u startnoj jedanaestorki našao se i Begović. Pretrpeli su poraz od 4:2, a prema medijima u BiH golman nije skrivio niti jedan gol.

Propustio je prijateljske susrete sa Slovačkom i Meksikom.

U avgustu 2012. godine zvanično je preuzeo dres sa brojem 1 i postao prvi golman reprezentacije. 27. avgusta 2013. godine je proglašen najboljim bosanskohercegovačkim igračem po izboru sportskih medija.

Dva meseca kasnije su pobedom nad Litvanijom od 1:0 prvi put u istoriji uspeli da se kvalifikuju na Svetsko prvenstvo.

U junu 2014. uvršten je u tim za Mundijal u Brazilu. Odigrao je sva tri meča grupne faze, nakon kojih je BiH eliminisana sa turnira.

Do septembra 2020. godine u dresu BiH je nastupio 63 puta.

Titule

Klupske titule

• 2016/2017. Premijer liga sa Čelsijem
• 2019/2020. Premijer liga Azerbejdžana sa Karabagom

Pojedinačne titule

• 2007. najbolji igrač U-20 selekcije Kanade
• 2012. izabran za najboljeg igrača u BiH po izboru sportskih medija
• 2021. proglašen najboljim igračem finala Florida Kupa

Privatni život

Asmir Begović je rođen 1987. godine u Trebinju. Njegov otac, Amir Begović je takođe bivši fudbalski golman koji je igrao u trebinjskom Leotaru i Iskri iz Bugojna. Asmirova majka Ajnija Begović je poreklom iz Stoca.

Godine 1991. porodica se preselila u Nemačku, gde je tada četvorogodišnji Asmir počeo da trenira fudbal u lokalnom klubu Kirkhausen. Tada mu je idol bio legendarni Oliver Kan (Oliver Kahn), a omiljeni klub Bajern Minhen. S ocem je često pratio utakmice Štutgarta.

Šest godina kasnije preselili su u Edmonton, gde je završio osnovnu, srednju školu i koledž. Osim maternjeg jezika govori nemački, engleski i francuski.

Iako je karijeru započeo u Kanadi, do sada je uglavnom igrao u klubovima u Velikoj Britaniji.

18. juna 2011. godine venčao se s Amerikankom Nikol Hauvard (Nicolle Howard) s kojom ima dve ćerke, Tejlor (Taylor Begović) i Bler Rous (Blair Rose Begović). Nikol je 2013. godine dobila državljanstvo BiH.

Osim po dobrim partijama u ostrvskim klubovima, Asmir je poznat i po svom humanitarnom radu koji je počeo još u aprilu 2011. godine kada se pridružio humanitarnom programu „Kicks for Kids“ u Edmontonu.

U oktobru 2013. je osnovao vlastitu humanitarnu organizaciju „The Asmir Begović Foundation“ („ABF“). U junu 2018. godine je otvorio prvi letnji kamp za golmane u Sarajevu, a nakon toga je objavio da će u glavnom gradu BiH da otvori specijalizovanu školu za golmane.

Prema rečima organizatora, Akademija je  zamišljena kao „mesto koje će devojčicama i dečacima između osam i 18 godina pružiti dobre uslove za rad, profesionalno okruženje i priliku za individualni napredak“.

Letnji kamp u Sarajevu je postao tradicija, pa se od 2018. do 2021. godine održao četiri puta i okupio dečake i devojčice iz svih delova Bosne i Hercegovine.

U oktobru 2021. godine isti kamp će biti organizovan u Londonu, a okupiće dečake i devojčice od osam do 15 godina.

Bosanskohercegovački golman pokrenuo je i vlastitu liniju golmanskih rukavica.