Alisa Marić

Biografija

Alisa Marić je najpoznatija srpska šahistkinja i doktorka ekonomije. Rođena je 10. januara 1970. godine u Njujorku u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Zahvaljujući izvanrednim rezultatima u šahu, smatra se najboljom srpskom i jugoslovenskom šahistkinjom svih vremena. Alisa živi i radi u Beogradu.

Već sa četiri godine je naučila da igra šah, a prvu turnirsku pobedu ostvarila je u devetoj godini. Bila je najmlađi šahovski velemajstor uopšte, a sa 15 godina je postala juniorska viceprvakinja sveta u kategoriji do 20 godina. Ostvarila je brojne medalje u zemlji i svetu.

Marićeva radi kao profesorka marketinga na Fakultetu za kulturu i medije Univerzitet Džon Nezbit u Beogradu, a koautorka je udžbenika „Principi marketinga“.

Od jula 2012. do septembra 2013. godine obavljala je funkciju ministarke omladine i sporta u Vladi Srbije.

Detinjstvo

Alisa Marić potiče iz porodice profesora. Rođena je u Njujorku budući da je njen otac u to vreme radio u Americi kao profesor fakulteta na kome je predavao matematiku. Majka Živana je takođe matematičar, te radi kao profesorica u srednjoj školi.

Alisa detinjstvo provodi uz sestru Mirjanu, koja je rođena samo 21 minutu posle nje. Zajedno počinju da se zanimaju za šah već u četvrtoj godini života, na šta ih je potaknuo otac Nebojša. I jedna i druga postižu značajne rezultate, te zbog toga bivaju jedine sestre blizanke, na svetu, sa velemajstorskom titulom.

Šahovska karijera

Na pitanje šta ju je potaknulo da počne igrati šah, Alisa uvek odgovara da joj je otac bio inspiracija. On bi zajedno sa svojim prijateljima igrao iz hobija, te je nju i njenu sestru naučio kada su imale samo četiri godine. One igru koriste kao način da se takmiče jedna protiv druge, te odatle i počinju njihove karijere.

Alisa kreće da ređa rezultate. Sa samo dvanaest godina postaje najmlađi majstor u šahu, te tako biva zabeležena u jugoslovensku istoriju šaha. U petnaestoj godini postaje omladinska viceprvakinja sveta, a već naredne godine i seniorska prvakinja u Jugoslaviji, na takmičenju održanom u Pucarevu. Te iste, 1986. godine postaje i olimpijski reprezentativac, a sa osamnaest i velemajstor.

Rekordnih šest puta učestovala je u ciklusima takmičenja za Svetsko prvenstvo u šahu. Prvi put učestvuje sa samo sedamnaest godina na takmičenju u Smederevskoj Palanci. Iako je uspevala dugo vremena da se izbori sa konkurencijom, na kraju je delila 8.-9. mesto, zahvaljujući neiskustvu.

U sledećem ciklusu u Maleziji na Međuzonskom turniru  zauzima 3.-4. mesto, te u plejofu pobeđuje suparnicu, Ninu Gurijeli rezultatom 3:2. 1990. godine, na Turniru kandidatkinja za prvaka sveta, Alisa postiže nezapamćene rezultate u istoriji srpskog šaha. Na tom turniru u Gruziji odnosi pobedu zajedno sa Kineskinjom Sje Đun, te se tako kvalifikovala za Meč za izazivača prvakinje sveta. U narednim godinama, Alisa ističe da je to jedini događaj u kojem bi promenila svoj način igre, jer bi jedan drugačiji potez promenio sve.

Alisa uspeva da uništi poluvekovnu dominaciju šahistkinja Sovjetskog Saveza, koje su odnosile pobede na svih trinaest prethodnih Turnira kandidatkinja. Pobedivši četiri sovjetske predstavnice neverovatnim rezultatom, odlazi u svetsku istoriju šaha.

Finale Meča izazivača 1991. godine Alisa i Kineskinja Sje Đun, igrale su iz dva dela. Prvi deo odigrao se u Beogradu u Jugoslaviji, a drugi u Pekingu, u Kini. Sje Đun pobeđuje rezultatom 4,5:2,5, te kasnije te godine postaje svetska prvakinja u šahu pobedivši Maju Čiburdanidze. Zahvaljujući ovom događaju, Alisa zvanično postaje treća šahistkinja sveta. Na taj događaj Alisa se često osvrće sa pomešanim emocijama. Kako kaže, treće mesto u svetu je ogroman uspeh, ali sa druge strane zna da je zbog par pogrešnih poteza ostala uskraćena za samo prvo mesto.

1992. godine Alisa deli 4.-5. mesto na Turniru kandidatkinja u Šangaju, što će ostvariti i dve godine kasnije na turniru u Holandiji. 1997. godine deli 5.-7. mesto takođe u Holandiji.

2000. godine ponavlja se ista situacija kao sa Svetskog prvenstva deset godina ranije. U Nju Delhiju, u Indiji , Alisa je u polufinalu igrala meč protiv Kineskinje Kuin Kanjing. U Moskvi sljedeće godine igrala je protiv Kineskinje Zu Čen, koja osvaja prvenstvo, dok Alisa ponovno postaje treća šahistkinja sveta.

Marićeva ističe da je sve rezultate u šahu postigla kombinacijom talenta, znanja, upornosti i samodiscipline kao i dobro poznatom srpskom tvrdoglavošću koja ju tera da prihvati svaki izazov, čak i kada se oseća kao da je sama protiv svih.

Iako je američki mediji često svrstavaju u svoje šahiste, Alisa ističe da se nikada nije osećala kao Amerikanka, te da nema nameru da svoju karijeru nastavlja u nekoj nepoznatoj zemlji.

Učestvovala je u pet uzastopnih Svetskih prvenstava u periodu od 1991. do 2000. godine, te se nikada nije plasirala niže od šestog mesta.

Plasmani na Svetskom prvenstvu

• Turnir kandidatkinja 1992, Šangaj (Kina), 4—5. mesto
• Međuzonski turnir 1993, Džakarta (Indonezija), 3—5. mesto
• Turnir kandidatkinja 1994, Tilburg (Holandija), 4—5. mesto
• Međuzonski turnir 1995, Kišinjev (Moldavija), 3—6. mesto
• Turnir kandidatkinja 1997, Groningen (Holandija), 3—7. mesto

Privatni život

Fakultetsku diplomu stiče u Beogradu i to na Ekonomskom fakultetu. U pauzi koju je 2001. godine uzela od šaha, uspeva i da magistrira. Naredne tri godine priprema se i za doktoratsku diplomu, ističući i da će učestvovati u nekoliko evropskih turnira u šahu. 2004. godine je doktorirala na Fakultetu za menadžment „Braća Karić“.

Uskoro počinje i da predaje Marketing i Oglašavanje u medijima, na Fakultetu za kulturu i medije na Univerzitetu Megatrend.  U ovom periodu ističe da je dobila novu motivaciju, te da nauci i predavanju pristupa sa perfekcionizmom, kao i u vreme šahovskih dana. Jedan je od autora studentske knjige „Principi marketinga i medijski marketing“.

U periodu od 2003. do 2005. godine vodila je emisiju „Alisa u zemlji šaha“, na TV-u Politika, gde bi vodila intervjue sa šahovskim zvezdama kao i ljudima koji su obožavali ovu igru amaterski.

Učestvovala je kao predavač na prvom sastanku o marketingu u šahu, koji se održavao u Grčkoj. Tu je se zalagala za naučni pristup ovoj vrsti marketinga, kako bi se proširilo interesovanje narodnih masa za ovu vrstu sporta. Alisa ističe da je vreme interneta najpovoljnije upravo za taj poduhvat, te se zalaže za osnivanje internet portala posvećenih šahu, kao i prenosu mečeva uživo.

2006. godine proslavila je dvadeset godina karijere u šahu, ističući da se situacija u reprezentaciji promenila, te da su šahiste postali zadovoljni preniskim plasmanima. Takvim pogledima doprinosi i činjenica da Alisa još nema zamenu, što po njenom mišljenju nikako nije dobro za srpski šah.

Krajem januara 2007. godine tadašnji ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović je Alisi dodelio Svetosavsku nagradu Republike Srbije. Time je simbolično proslavljen i jubilej – 20 godina na čelu šahovske reprezentacije Srbije.

Marićeva, koja je dva dana ranije doživela saobraćajni udes, nije mogla da prisustvuje svečanosti u beogradskom Sava centru, ali se zahvalila na priznanju koje joj je dodeljeno.

Alisa je u braku sa šahistom Josipom Ašikom, a 2011. godine postala je i majka blizanaca, Milice i Dušana.

Politička karijera

Alisa Marić je 27. jula 2012. godine izabrana za ministarku omladine i sporta u Vladi Republike Srbije na čijem je čelu u to vreme bio Ivica Dačić. Na toj funkciji je ostala do 2. septembra 2013. godine, nakon čega se povukla iz političkog života Srbije.

Medalje

• 1988. godine osvaja ekipnu bronzanu medalju na Šahovskoj Olimpijadi u Solunu, Grčka
• 1998. godine osvaja pojedinačnu bronzanu medalju na Šahovskoj Olimpijadi u Elisti, Rusija
• 1999. godine osvaja ekipnu srebrnu medalju na Evropskom ekipnom šahovskom prvenstvu u Batumi, Gruzija
• 1988. godine dobija prestižnu Oktobarsku nagradu
• 2007. godine dodeljena joj je prestižna nagrada „Sveti Sava“, zbog proslave dvadesetogodišnje karijere u reprezentaciji

U periodu od 1986. do 2009. godine učestvovala je u deset šahovskih olimpijada: 1986. u Dubaiju, 1988. u Solunu, 1990. u Novom Sadu, 1994. u Moskvi, 1996. u Jerevanu, 1998. u Elisti, 2000. u Istambulu, 2004. u Kalviji, 2006. u Torinu te 2008. u Drezdenu.

Učestvovala je takođe i na pet Evropskih ekipnih prvenstava: 1999. u Batumiju, 2001. u Leonu, 2003. u Plovdivu, 2005. u Geteborgu i 2009. u Novom Sadu.

Sa beogradskim klubom „Agrouniverzal“ tri puta je osvajala Kup evropskih šampiona. Značajan je i njen rad sa Šahmatikom, Radničkim, Poletom, kao i klubovima iz Nemačke, Francuske i Rumunije.