Aleksandar Šapić

Biografija

Aleksandar Šapić je bivši srpski vaterpolista koji je posle okončanja profesionalne karijere počeo da se bavi politikom.  Od 2012. godine obavlja funkciju predsednika opštine Novi Beograd, a od maja 2021. godine je potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS). Rođen je 1. juna 1978. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Tokom profesionalne sportske karijere osvojio je dve bronze na Olimpijskim igrama, jednu za reprezentaciju tadašnje Savezne Republike Jugoslave i jednu za selekciju Srbije. Pod zastavom tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore na Olimpijskim igrama 2004. godine osvojio je srebrnu medalju.

Sa svetskih prvenstava ima jednu zlatnu, jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Osvojio je tri zlata i dva srebra na evropskim prvenstvima, te četiri zlatne i jednu srebrnu medalju Svetske lige.

Mnogo puta je na velikim takmičenjima proglašavan najboljim igračem i najboljim strelcem turnira. Postigao je najveći broj golova u istoriji bivše Jugoslavije i važi za jednog od najboljih vaterpolista svih vremena.

U politički život Srbije se uključio po završetku aktivne karijere. Kao član Demokratske partije (DS) je od 2009. do 2012. godine obavljao funkciju pomoćnika gradonačelnika Grada Beograda.

Na izborima 2012. godine je prvi put izabran za predsednika opštine Novi Beograd. Četiri godine kasnije je ponovo izabran na tu funkciju. Borio se za funkciju gradonačelnika Beograda 2018. godine, ali nije uspeo da osvoji mandat.

Sa grupom saradnika je 2018. godine osnovao Srpski patriotski savez (SPAS), a 21. jula iste godine je izabran za predsednika te stranke. Na izborima 2020. godine SPAS je postao parlamentarna stranka. Šapič je od 3. avgusta do 19. novembra bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U maju 2021. godine njegova stranka se pripojila Srpskoj naprednoj stranci, a on je postao potpredsednik te partije.

Detinjstvo i obrazovanje

Aleksandar Šapić je rođen 1978. godine u Beogradu. Njegov otac, Miloš Šapić, poreklom je iz Korduna, je po profesiji je defektolog. Majka Slavojka je nastavnica i rođena je u Beranama. Aleksandar ima dve i po godine mlađeg brata Vladimira. Odrasli su na Novom Beogradu, blizu Studentskog Grada.

Od malih nogu ga je samo zanimala lopta i najviše vremena je provodio napolju igrajući se sa drugovima. Kada je bio prvi razred osnovne škole, počeo je da trenira vaterpolo. Često je išao na bazen „11. april“ gde je učio od prvotimaca.

U četvrtom razredu osnovne škole je počeo da ide na takmičenja. Trenirao je sa starijima od sebe i sa 14 godina je bio u prvom timu.

Od prvog do četvrtog razreda pohađao je Osnovnu školu „Maksim Gorki“ na Dorćolu, a od petog do osmog Osnovnu školu „Žikica Jovanović Španac“ koja se nalazi na Novom Beogradu.

Razmišljao je da upiše Devetu gimnaziju, ali ipak se odlučio za Turističku školu. Kada je trebao da krene u treći razred, preselio se u Bečej, a školu je vanredno završio.

Šapić je 2003. godine diplomirao na Fakultetu za menadžment i upravljanje univerziteta BK, smer menadžment u sportu. Pet godina kasnije je magistrirao. Tema njegovog magistarskog rada je bila: „Primena savremenog menadžmenta u rukovođenju klupskim sportom“.

Doktorirao je 2012. godine na Fakultetu za industrijski menadžment univerziteta Union. Tema doktorske disertacije je bila: „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača“. Mentor mu je bio dekan fakulteta.

Privatni život

Aleksandar Šapić je rođen 1978. godine u Beogradu. S obzirom na uspehe koje je postizao u sportu njegov privatni život često je bio u žiži javnosti.

Šapić je od 2005. do 2009. godine je bio u braku s Ivanom, udovicom kontroverznog biznismena Sredoja Šljukića Šljuke. Nakon razvoda su ostali u korektnim odnosima.

Vezu s erotskim foto-modelom Milicom Rajačić, koja je deset godina mlađa od njega započeo je 2012. godine. Par je 3. avgusta 2013. godine dobio sina kome su dali ime Maksim.

Početkom 2015. godine Milica i Aleksandar su se venčali u opštini. U martu iste godine su postali roditelji dečaka Fedora.

U martu 2015. godine porodica je doživela pravu dramu kada je njegovo dete je izgubilo svest pa ga je hitno odveo u Dečju bolnicu u Tiršovoj. Zaposleni nisu hteli odmah da ga pregledaju zbog čega je Aleksandar počeo da viče na sav glas. Sestra Milica Ilić je u javnost iznela podatke o zdravstvenom stanju njegovog sina, pa je tražio da dobije otkaz.

Mediji su pisali da je u seks aferi sa starletom Stanijom Dobrojević, ali Šapić je rekao da je ne poznaje i da ne želi da bude deo medijskog blata. Takođe su ga povezivali sa voditeljkom Nikolinom Pišek, ali su oboje to demantovali.

Pored maternjeg jezika, govori engleski, italijanski i ruski. Njegov omiljeni film je „Bilo jednom u Americi“.

Zahvaljujući vaterpolu je proputovao ceo svet, a želja mu je da ponovo obiđe ta mesta. Zbog sporta je propustio mnoge lepe trenutke kao što su žurke, ekskurzije i sl., ali nikada zbog toga nije zažalio.

Šapić je visok 191 cm. Dok je profesionalno igrao vaterpolo, njegova težina je iznosila 100 kg. Više ne pliva, ali redovno trči i vežba u teretani. Istrčao je sedam polumaratona, a njegovo najbolje vreme je 1 sat 41 minut 44 sekunde. Na telu ima nekoliko tetovaža.

Karijera

Klupska karijera

Aleksandar Šapić je 1984. godine počeo da trenira vaterpolo u Crvenoj zvezdi. Tu je prošao sve mlađe kategorije. Zbog zatvaranja bazena 1991. godine prešao je u Partizan. Naredne godine je debitovao za prvi tim ovog kluba.

U Crvenu zvezdu se vratio 1993. godine, ali se tu zadržao samo jednu sezonu. Sledeće godine je potpisao ugovor sa Vaterpolo klubom Bečej u kome je ostao narednih sedam godina.

27. maja 2000. godine Bečej je igrao protiv zagrebačke Mladosti u finalu Lige šampiona. Pobeli su sa 11:8. Šapić je dao pet golova i bio je najbolji strelac na ovom takmičenju.

Sa srpskim klubovima je osvojio šest nacionalnih prvenstava i sedam nacionalnih kupova u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Šest puta je proglašen za najboljeg strelca lige, a postigao je 924 gola.

Zbog finansijskih problema u klubu Šapić je 2001. godine napustio Bečej i počeo je da igra za italijanski klub Kamolji. Tri godine kasnije zadužio je dres Savone gde je ostao naredne dve godine.

U sezoni 2004/05 su trijumfovali u finalu LEN kupa, drugom po jačini klupskom vaterpolo takmičenju u Evropi.

Šapić je u Italiji osvojio jedno nacionalno prvenstvo i pet titula golgetera lige. Protivničku mrežu je zatresao 494 puta.

Ugovor sa ruskim Šturmom 2002 Šapić je potpisao 2006. godine i postao je najplaćeniji igrač u istoriji ovog sporta. Za tri sezone je zaradio oko 900 000 dolara. U finalu Kupa Evropske plivačke federacije (LEN) 2008. godine savladali su mađarski Eger i osvojili prestižnu titulu.

Dok je igrao u Rusiji, osvojio je dva nacionalna prvenstva i dva nacionalna kupa. Sa 276 golova tri puta je bio najbolji stralac lige.

Šapić se 2009. godine oprostio od vaterpola.

Reprezentativna karijera

U dresu reprezentacije tadašnje Savezne Republike Jugoslavije debitovao je 1995. godine. Igrali su na Juniorskom prvenstvu Evrope u Eslingenu i pobedili u finalu. Šapić je bio najbolji igrač i strelac takmičenja.Isti uspeh su ponovili i 1996. godine na Juniorskom prvenstvu u Istanbulu.

Na Olimpijskim igrama je prvi put nastupio 1996. godine u Atlanti, ali je Jugoslavija tada ostala bez medalje.

Naredne godine je sa reprezentacijom nastupio na Evropskom prvenstvu u Sevilji gde su osvojili srebro i na Mediteranskim igrama u Bariju gde im je pripalo zlato.

Usledilo je Svetsko prvenstvo u Pertu gde su 1998. godine osvojili treće mesto. Šapić je proglašen za najboljeg strelca prvenstva i ušao je u sastav idealnog tima ovog takmičenja.

Šapić je 2000. godine sa reprezentacijom učestvovao na Olimpijskim igrama koje su održane u Sidneju. Osvojili su bronzanu medalju, a Aleksandar je bio najbolji golgeter prvenstva i član idealne sedmorke.

Na Svetskom prvenstvu koje je 2001. godine održano u Fukoki Šapić i ekipa su izborili srebro, a na narednom Evropskom prvenstvu u Budimpešti su osvojili zlatnu medalju.  Na oba takmičenja je proglašen najboljim strelcem i uvršten u idealan tim turnira.

Sledeće godine su na Svetskom kupu pred beogradskom publikom osvojili treće mesto, a Šapić je ponovo bio najefikasniji strelac turnira.

Usledilo je Svetsko prvenstvo u Barseloni 2003. godine gde su osvojili srebrnu medalju, dok su na Evropskom prvenstvu u Kranju izborili zlato. Šapić je bio najbolji strelac i član idealnog tima oba prvenstva.

Tokom 2004. godine su se takmičili na Olimpijskim igrama u Atini i u Svetskoj ligi u Long Biču. Reprezentaciji je pripala je srebrna medalja, a Šapiću priznanje za najboljeg golgetera.

Naredne godine su ponovo učestvovali u Svetskoj ligi u Beogradu i bili su najbolji što su potvrdili i na Svetskom prvenstvu u Montrealu. Aleksandar je proglašen za najboljeg igrača i strelca ovih takmičenja.

Jedna od najuspešnijih godina u Šapićevoj karijeri bila je 2006. kada je sa reprezentacijom osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u Beogradu, u Svetskoj ligi u Atini i u Svetskom kupu u Budimpešti. Na Evropskom prvenstvu je postigao najviše golova.

Svetska liga se 2007. godine igrala u Berlinu, a tadašnja reprezentacija Srbije ponovo je osvojila prvo mesto. Isti uspeh su postigli 2008. godine kada su četvrti put zarednom osvojili prvo mesto u Svetskoj ligi u Đenovi.

Osvojili su i Evropsko prvenstvo u Malagi, a Aleksandar Šapić je ponovo bio najbolji strelac.

Izborili su se za bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu, ali njihovo učešće je obeležila tuča Šapića i golmana Šefika. Denis je povredio šaku, a Aleksandar je slomio nogu zbog čega je hitno prebačen u Beograd gde je operisan. Iako su u početku tvrdili da je reč o nesrećnom slučaju, vaterpolisti su priznali da su se sukobili nakon poraza u polufinalu od ekipe Sjedinjenih Američkih Država. Ubrzo su se pomirili i izvinili razočaranim navijačima.

U maju 2009. godine Šapić se oprostio od reprezentacije. To je uradio zbog lošeg odnosa koji je imao sa nekim saigračima. Ukupno je odigrao 385 utakmica na kojima je postigao 981 gol.

Funkcionerska i politička karijera

Aleksandar šapić je od 2003. do 2004. godine bio potpredsednik Vaterpolo kluba Crvena zvezda. Dve godine kasnije je postao sportski menadžer italijanskog kluba Rari Nantes Savona. Tim poslom se bavio do 2014. godine.

Šapić je 2005. godine postao član Demokratske stranke. 30. novembra 2009. godine Šapić je imenovan za pomoćnika gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Dok je bio na ovoj funkciji, zatvorene su kladionice koje su se nalazile u blizini osnovnih škola.

U julu 2011. godine je izabran za predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke. Na ovoj funkciji je bio do juna 2013. godine.

Krajem juna 2012. godine je postao predsednik opštine Novi Beograd. Za vreme njegovog mandata je otvoren dnevni centar na Novom Beogradu za decu koja žive i rade na ulici, uređeni su parkovi i druge javne površine, multifunkcionalno je uređeno dečje i sportskog igralište u Bloku 37 koje je prilagođeno i deci sa invaliditetom, postavljene su ograde ispred škola koje je nisu imale, otvorena su igrališta i bazeni SRPC „Milan Gale Muškatirović, obnovljena je škola za decu sa posebnim potrebama, organizovini su brojni koncerti, programi za decu, itd.

U septembru 2013. godine je izabran za generalnog sekretara DS, a krajem decembra je podneo ostavku na ovo mesto. Iste godine je stavio svoju imovinu pod hipoteku jer je hteo da pomogne stranci kada je njen račun bio u blokadi.

U novembru 2014. godine je napustio DS i osnovao je udruženje građana „Za naš grad“.

Posle izbora 2016. godine je ponovo izabran za predsednika GO Novi Beograd. Za Aleksandra je glasalo 27 odbornika, a 4 su bila protiv.

U maju 2017. godine je u jednom intervjuu rekao da će se kandidovati za gradonačelnika Beograda. Ukoliko ne pobedi na tim izborima, neće biti ni na jednoj drugoj funkciji u gradu. Želja mu je da za Novi Beograd uradi mnogo više, ali to ne može sa samo 0,09 posto gradskog budžeta koji opština dobija.

S osvojenih devet odsto glasova bio je trećeplasirani kandidat za gradonačelnika srpske prestonice. Nije se povukao iz politike nego je nastavio da obavlja funkciju predsednika opštine Novi Beograd.

Sa grupom saradnika je 21. jula 2018. godine osnovao političku partiju Srpski patriotski savez (SPAS). Na skupštini stranke izabran je za predsednika SPAS-a. Na Parlamentarne izbore 2020. godine izašli su samostalno. Uspeli su da osvoje preko 123 hiljade glasova i postanu parlamentarna stranka.

Posle sastanka sa predsednikom SNS-a Aleksandrom Vučićem sve glasnije se pričalo o tome da će se Šapić prikloniti vladajućoj partiji. SPAS se 29. maja 2021. godine spojio sa SNS-om. Na sednici koja je tog dana održana Šapić je imenovan za potpredsednika Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Televizija

Šapić se kratko okušao u glumačkom poslu. 2004. godine Aleksandar je tumačio ulogu Gangule u filmu „Kad porastem biću kengur“.

Zajedno sa pevačicom i profesionalnom plesačicom Slađanom Ivanišević se 2014. godine takmičio u šou programu „Ples sa zvezdama“. Premda nije imao iskustva ni vremena, pristao je da učestvuje u ovoj emisiji jer je humanitarnog karaktera. Slađana i Aleksandar su osvojili četvrto mesto.

Humanitarni rad

U aprilu 2014. godine je osnovao humanitarnu organizaciju čiji je naziv „Budi human – Aleksandar Šapić“. Cilj ovog fonda je prikupljanje sredstava za lečenje dece i odraslih sa teritorije Srbije.

U februaru 2016. godine Šapić je na aukciji priložio 24 medalje koje je osvojio kao igrač. Neke je prodao, a neke je kupio sam od sebe. Prikupio je 60.000 evra i donirao ih je korisnicima Fondacije. Medalje koje je on kupio je poklonio deci za uspomenu.

Početkom 2017. godine jedna gospođa je testamentom ostavila deo zaostavštine njegovoj humanitarnoj organizaciji.

U maju 2017. godine ga je na Twitter-u napao marketinški stručnjak Nebojša Krstić pitajući ko određuje i proverava sumu novca koja je potrebna za spašavanje nekog deteta. Šapić mu je odgovorio nazvavši ga brukom i sramotom ovog društva.

Kontroverze

U julu 2014. godine na portalu „Peščanik“ je objavljen tekst u kome je Šapićev doktorat nazvan „drskim plagijatom“. Njegov rad je analizirala grupa naučnika koji su zaposleni na britanskim univerzitetima. Napisali su da je veliki deo disertacije prevod sa engleskog iz knjige „Selling and Sales Management“ autora Davida Jobvera i Geoffreya Lancastera i da Aleksandar ovu literaturu nije naveo kao izvor.

Komisija univerziteta Union je u novembru 2016. godine utvrdila da nije reč o plagijatu.

Državna revizorska institucija (DRI) je 2015. godine protiv njega podnela krivičnu prijavu jer su smatrali da je prilikom javne nabavke za uređenje parka u Bloku 30 prekršio zakonske procedure. Godinu dana kasnije tužilaštvo je odbacilo ovu prijavu.

Lapsusi, šaljivi tvitovi i fotografije

U martu 2013. godine Šapić je gostovao u emisiji „Utisak nedelje“ u kojoj je mešao padeže i pokazao nezavidno poznavanje srpskog jezika. Afričku zemlju Namibiju je nazvao „Nambija“, za živalj u Republici Srpskoj je rekao „Republiki Srpski“, umesto efekti, izgovorio je „efeci“, a umesto paušalno, „paošalno“.

Zemlje koje su podržale kandidaturu Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija je nazvao nebitnim iako su među njima bile Kina i Rusija. Rekao je da je „magastrirao“ pre 2009. godine, Vuka Jeremića je nazvao „predsednikom UN“ (nepostojeća funkcija) i istakao je da su stavovi DS-a i LDP-a „potpuno dijametralni“.

Neki od njegovih najzanimljivijih tvitova su:

• „Ministarka Z. Mihajlović kaže trenira 3 x nedeljno. Savet za trening – Manje opterećenje, povećati ponavljanja. Rad na definiciji, ne masi.“
• „Kad šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc dokazi u posetu nekoj zemlji regiona, malo je naslov nezgodan. Kako treba napisati da su ga primili.“
• „Opština Novi Beograd nudi pomoć predsednici Hrvatske, Kolindi Grabar Kitarović, da reši aferu „srpska čokolada“. Predlažem državi Hrvatskoj da opštini Novi Beograd isporuči poveći kontigent NAJHRVATSKIJIH čokolada (po svom izboru). Mi ćemo ih podeliti novobeogradskim mališanima i svi će biti srećni i zadovoljni, a rezultat u čokoladama Srbija – Hrvatska 1:1. Kolinda, javite se.“
• Kada je delegacija Namibije došla u Beograd, napisao je: „Očekivao sam da budem pozvan, bar protokolarno.“
• „Moja Nambija iliti Namibija glasala protiv prijema Kosova u Unesko pa se vi sprdajte.“

Krajem 2012. godine je na svom nalogu na Twitter-u postavio sliku sa Veselinom Šljivančaninom i napisao je poruku „Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina“. Demokratska stranka se ogradila od ovoga, a žene u crnom su tražile njegovu smenu.

Objavio je foto-montažu na kojoj su on i Tomislav Nikolić zagrljeni i nose „diplomske“ kape. Na ovaj način je aludirao na tekstove u kojima se njegov doktorat dovodi u pitanje.

Na Facebook-u je okačio sliku na kojoj je Siniša Mali u društvu Monike Beluči, a on u društvu Inspektora Blaže. Napisao je: „Nekome je život majka, nekome maćeha. Nekome u goste Monika Beluči, a nekome Inspektor Blaža.“

Nagrade

2000. godine Šapić je proglašen za sportistu godine Autonomne pokrajine Vojvodina.
2001. i 2004. godine mu je dodeljen Orden Nemanje prvog stepena za zasluge u predstavljanju države i njenih građana.

2004. godine Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore ga je izabrao za najboljeg sportistu.

2005. godine mu je uručena Oktobarska nagrada Grada Beograda. Takođe je proglašen za najboljeg vaterpolistu na svetu.

2008. godine Sportski savez Srbije mu je dodelio Majsku nagradu.

2010. godine FINA, međunarodna organizacija svih nacionalnih sportskih saveza, ga je proglasila za trećeg najboljeg sportistu u 21. veku.

2016. godine Sportska akademija ga je nagradila poveljom jer je njen najuspešniji student.

U martu 2017. godine je dobio priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za doprinos razvoju lokalne samouprave.