Miodrag Mića Popović

Biografija

Miodrag Mića Popović je bio je akademik, slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser. Rođen je u Loznici 12. juna 1923. godine a umro je 22. decembra 1996. godine u Beogradu.

Životni put Miodraga Miće Popovića

Rodio se u Loznici 1923., a četiri godine kasnije1927. godine Miodrag Mića Popović iz Loznice, sa ocem Tomom i majkom Danicom seli se u Beograd. U Beogradu  je završio osnovnu školu, a od 1933. godine do 1941. godine ide u Treću mušku gimnaziju.

Miodrag Mića Popović počeo je da slika 1938. godine sa slikarem Svetolikom Lukićem, a do rata je obilazio galerije i muzeje.

Od godine 1940. izlagao je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

1942. godine odveden je u Nacionalnu službu, a posle bolesti i operacije oteran je već sledeće godine u logor Franken kod Žargubice. Nakon toga, dobio je kaznu i odveden je u Borski rudnik, ali je zbog bolesti ubrzo vraćen kući.

Kada je Beograd oslobođen 1945. godine, Mića Popović, mobilisan je i poslat u propagandno odeljenje Štaba II armije, a iste godine je lično tražio da ide na front i primljen je u SKOJ. Na frontu je ranjen, ali sa svojom vojskom stigao je do Lajbnica u Austriji. U tom periodu primljen je u KPJ, ali je ubrzo izbačen zbog jednog pisma. Zbog pisma je bio u zatvoru četiri meseca, a vojni sud ga je osudio te je otpušten iz vojske.

1946. godine Mića Popović upisuje se na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. U klasi profesora Ivana Tabakovića bio je na katedri za slikarstvo. U tom vremenskom periodu živeo je u Simeunovoj ulici koja postaje mesto za okupljanje veoma uticajnih i poznatih političara, intelektualaca i umetnika.

Sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Kosarom Bokšan, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović i Verom Božović napušta Akademiju umetnosti i odlazi u Zadar.

U Zadru 1947. godine osnovana je prva čuvena „Zadarska grupa“, umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji. Zbog buntovnog ponašanja i nediscipline, umetnici su izbačeni sa Akademije likovnih umetnosti. Kasnije akademija je odobrila nastavak studiranja svim umetnicima iz „Zadarske grupe“ osim Mići Popoviću. Na zahtev Miće Akademija umetnosti dala je obrazloženje da je: “svršen slikar pa mu Akademija više nije potrebna“. Miodrag Mića Popović nastavlja da uči slikarstvo sam i uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.

1950. godine Mića Popović imao je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, a te iste godine je počeo sa objavljivanjem svojih eseja i kritika.

Godine 1949. oženio se Verom Božičković, devojkom sa Brača, akademskom slikarkom, koja je celi život posvetila Mići žrtvujući svoju karijeru. Za Miću, Vera je uvek govorila da je bio malo „razbarušen“ kada su se upoznali, ali da je jako brzo uspela da ga dovede u red. „Uvek je bio nešto kriv, a činjenica je da je pravio i ispade“, ali bio je moj ideal govorila je Vera.

Mića i Vera odlaze prvi put u Pariz 1951. godine na šest meseci, a nakon toga, u nekoliko navrata, Mića se vraća i tamo ostaje sve do 1959. godine.

„Matiran“ je bio modernom umetnošću, . „ja sam… nastavio sebe da tražim“, govorio je Miodrag Mića Popović o Pariskom periodu.  On je lutao od ekspresionizma do stila naših srednjovekovnih freski.

1956. godine ostao je bez ateljea u Parizu, a prijatelj mu je omogućio boravak u mestu Brea, u Britaniji, u predivnoj prirodi gde je crtao, slikao i uživao sa svojom ženom Verom.

Samostalnu izložbu u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu napravio je u novembru 1960. godine. Osim starih slika prikazao je i prve enformel slike prikazujući publici da ulazi u novu slikarsku fazu koji je zapravo bio pobuna protiv socijalističkog estetizma. Za njegove nove slike, Radomir Konstantinović je rekao da se „obnavljaju dok ih gledate… i u tome se nalazi čudesna moć“.

U maju 1971. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Miodrag Mića Popović, predstavio se izložbom Slikarstvo prizora. Na izložbi se predstavio sa trideset pet slika koje nagoveštavaju novu fazu u Mićinom slikarstvu. Sam umetnik rekao je za svoj rad u sedmoj deceniji bio logičan i haotičan jer je želeo da se vrati figuralnom slikarstvu, ali nije u potpunosti napustio enformel.

Iako se Miodrag Mića Popović oprobao u mnogim društvenim oblastima, uvek se pre svega smatrao slikarem. O slikarstvu prizora umetnik je rekao:“ Imao sam silnu želju da napravim figuru koja bi se pokrenula. I to sam pokušao da učinim na taj način što sam uveo treću dimenziju i simultane portrete.“ Danas deluje neobično i romantično, priznao je umetnik.

Mića Popović živeo je godinu dana u Njujorku 1980/1. godine i tamo je bio gostujući profesor na Njujorškom univerzitetu.

1978. godine izabran je za dopisnog člana Sanu, a 1985. godine postao je i redovan.

Slikarstvo Miće Popovića

Kroz nekoliko slikarskih faza prošao je Mića Popović a najpoznatije su „enformel“ u vremenskom periodu od 1959-1969. i „slikarstvo prizora“ u periodu od 1969.-1979. godine.

Pored toga, Mića Popović imao je zanimljivu i predistoriju značajnu za srpsko slikarstvo, koja se takođe može podeliti u nekoliko perioda pre dolaska na Akademiju umetnost 1946. On je tada već uveliko se zainteresovao za slikarstvo, te je pokazivao ispoljavanje potreba za likovno oblikovanje u gimnaziji kod Riste Stijovića koji mu je bo profesor crtanja.

U tom periodu posećivao je izložbe u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu i u Muzeju kneza Pavla. Tu je mogao da se upozna ne samo sa srpskom i jugoslovenskom umetnošću, već i sa umetnošću iz celog sveta.

Takođe, značajno za Mićin rad bilo je i poznanstvo sa Svetolikom Lukićem koji ga je  prvi usmerio na slikarski medij.

Takve okolnosti su Miodraga Miću Popovića potpuno okrenule ka likovnom stvaralaštvu, a smanjile interesovanje za gimnazijsko školovanje.

Na samom početku svog studiranja na Akademiji, Miodrag Mića Popović je napravio ozbiljan zaokret u svojoj umetnosti. Sukob se desio između onih koji su zastupali novu ideologiju socijalističkog realizma i starih profesora koji su ostali privrženi estetici poetskog realizma i intimizma, što mladom slikaru nije odgovaralo, a nije ni razumeo šta se to sve dešava.

Međutim, Mića Popović ubrzo je shvatio da mu ne odgovara takav način akademskog obrazovanja, te je svoje prijatelje sa klase nagovorio da prije kraja godine odu u Dalmaciju. Na nekoliko meseci zadržali su se u Zadru, te tada nastaje mit o „Zadarskoj grupi“, prvoj umetničkoj komuni u Jugoslaviji.

Sloboda u radu, međusobno portretisanje i mediteranska svetlost potpuno su zadovoljavale potrebe mladih umetnika u tom trenutku. Ostvareni i nakupljeni pozitivnom energijom vraćaju se u Beograd. U Beogradu na akademiji umetnosti bivaju svi izbačeni, ali posle urgiranja nekih ljudi na visokim političkim pozicijama i položajima svi su, osim Miće Popovića bili vraćeni na školovanje.

Takva situacija je proizvela revolt kod mladog umetnika Miće Popovića, pomogla mu je da postane toliko specifičan umetnik koji će obeležiti  slikarski razvoj do samoga kraja veka u srpskom slikarstvu.

Miodrag Popović, gotovo šest celih decenija, podstaknut je mukotrpnim traganjem za likovnim izrazom. U njegovim slikama bilo je svačega, od etnografskih motiva do srednjovekovnog životopisa, starog poetskog intimizma do „Pariske škole“ sa kojom se neposredno susretao tokom nekoliko boravaka tamo. U Parizu se susretao sa novom umetnošću koja je tamo postavljala temelje enformela, ali u tom trenutku nije bio spreman da se kreativno izrazi, a još manje da ga unese u svoje umetničko delo.

Mića Popović prvo je morao da se upozna sa zen budizmom, a potom vidi kako nastaje praktični enformel, da bi se kasnije silovito upustio u ono što će obeležiti srpsku umetnost šezdesetih godina. On je u istoriografiji postavljen na sam vrh novog talasa u našem slikarstvu, ali je ostao upućen i po nekoliko kritičkih

Posle određenog vremena, Miodrag Mića Popović se zasitio enformelom. Socijalne okolnosti i pominjanje politike na početku osme decenije, Mića Popović započinje svoju poslednju avanturu u kojoj stvara „slikarstvo prizora“. Povratak u figuraciju odveo ga je do angažovanog pristupa slikarstvu koji je kao „poslednja odbrana jednog naroda“ prikazivao politički stav jednog umetnika. Napravio je seriju slika sa majmunima, i tekstualnim porukama kao što su „Manipulacija“, „Ne, hvala!“, „Oštra osuda crnog talasa“, i serijom „Gvozden“(gastarbajteri).

1970. godine sa prijateljima Živoradom Stojkovićem, Branislavom Mihajlovićem Mihizom, Dobricom Ćosićem, Lazarom Trifunovićem i Antonijem Isakovićem, u „Heksagonalnom prostoru“ Mića Popović postavili su temelje protivrečnog delovanja kojem je ostao privržen do dvadesetih kada prelazi u opoziciju.

1974. godine postavljena je velika samostalna izložba Mićinih slika u Kulturnom centru u Beogradu, međutim zatvorena je malo pre otvaranja. Sukob između vlasti prouzrokovao je cenzurisanje izložbe, a Miodrag Mića Popović će kasnije reći: “Lično, ja nisam mislio, ni tada ni posle, da je ta izložba bila toliko kritična da bi morala biti zabranjena. Međutim, osećam da su je ljudi tako i prihvatili.“

1980. godine, Miodrag Mića Popović imao je samostalnu izložbu u Galeriji SANU, koja je imala čak 500.000 posetilaca. „Bio je to svojevrsni referendum o tome šta umetnost treba i šta može da znači“ rekao je veliki slikar.

Godine 1996., poslednji javni nastup Miodraga Miće Popovića, vidno umoran i bolestan, bio je ispred pobunjenih studenata beogradskog univerziteta.

Miodrag Mića Popović, u svom dugom slikarskom veku uradio je preko 10.000 slika i nekoliko hiljada crteža. A najduži vremenski period od mesec dana, baveći se jednom slikom, rekao je da ona nikad nije završena i da se uvek može dorađivati.

Umro je u Beogradu, 22. decembra 1996, u 74. godini.

Bibliografija

Knjige

• 1954. Sudari i harmonije, „Bratstvo-Jedinstvo“, Novi Sad
• 1957. Izlet, „Kosmos“, Beograd
• 1962. U ateljeu pred noć, „Prosveta“, Beograd
• 1983. Ishodište slike, „Nolit“, Beograd
• 1989. Hajnc Klunker, Mića Popović, Autobiografija, „Jugoslovenska revija“, Beograd
• 1999. Velika ljubav Anice Huber — epistolarni roman, „Triptih“, Beograd
• 2006. Putopisni dnevnici, „Geopoetika“, Beograd

Eseji i kritike

• 1950. Predgovor kataloga samostalne izložbe, Umetnički paviljon, Beograd
• 1951. „Slika i svrha I“, 20. oktobar, 31. decembar, Beograd
• 1952. „Slika i svrha II“, 20. oktobar, 1. januar, Beograd
• 1952. „Cirkus i hrišćanstvo Žorža Ruoa“, Svedočanstvo, 12. januar, Beograd
• 1952. „Izložba slika Slavoljuba Bogojevića“, NIN, 17. februar, Beograd
• 1952. „Izložba meksikanske umetnosti“, NIN, 7. novembar, Beograd
• 1953. „Mediteranski dnevnik“ (odlomak), NIN, 28. januar, 2. avgust, 16. avgust, Beograd
• 1953. „Namerom, voljom, lenjirom“ (odlomak), NIN, 27. novembar, Beograd
• 1953. „Izložba likovnih umetnika Makedonije“, NIN, 13. decembar, Beograd
• 1955. Predgovor kataloga samostalne izložbe „Od magle, od kostiju“, samizdat, Beograd
• 1958. „Spore godine“, Politika, 25. maj, Beograd
• 1958. „Pesnici i beskućnici“, NIN, 29. decembar, Beograd
• 1960. „Niko tu nije kriv“, Politika, 24. januar, Beograd
• 1960. „O prolaznom i trajnom usput…“, NIN, 21. februar, Beograd
• 1960. „Ništa novo na HHH Bijenalu“, Politika, 17. juli, Beograd
• 1962. „Naša tapiserija“, Politika, 10. jun, Beograd
• 1969. „Jefta Perić“, pred. kat., Kulturni centar, Beograd
• 1971. „Slikarstvo prizora. Povodom termina: Slikarstvo prizora“, predgovor kataloga samostalne izložbe, Salon Muzeja savremene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1977. „Vera Božičković Popović, Ogled o enformelu“, predgovor u katalogu, Kulturni centar, Beograd
• 1978. „Živko Stoisavljević“, pred. kat., Dom ratnog vazduhoplovstva, Zemun
• 1978. „Perspektive VI“, pred. kat., Jugoslovenska galerija reprodukcija, Beograd
• 1978. „Dokument, Enformel, Super-realizam“, Književnost, 11. septembar, Beograd
• 1980. „Slikarstvo kao poslednja odbrana jednog naroda“, (pristupna beseda), Glas SANU, „CCCXVIII“, knj. 2, pp. 110–119, SANU, Beograd
• 1983. „Preminuo Laza Trifunović. Delo kao putokaz“, Politika, 24. juli, Beograd

Samostalne izložbe

• 1950. Slike, akvareli, crteži, Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd
• 1952. Selo Nepričava, Muzej Vuka i Dositeja, Beograd, Galerija Barbizon, Pariz
• 1953. Galerija Barbizon, Pariz
• 1955. Od magle, od kostiju, Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd
• 1956. Muzej za umetnost i obrt, Zagreb, Galerija „Mesto“ ( Galerie Place), Hag1957. Atelje 212, Beograd, Tribina mladih, Novi Sad, Klub književnika, Zagreb
• 1958. Galerija Barbizon, Pariz
• 1960. Salon Muzeja primenjenih umetnosti, Beograd
• 1963. Salon Moderne galerije, Beograd
• 1971. Slikarstvo prizora, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd
• 1972. Dečje pozorište, Zrenjanin, Izložbeni paviljon u tvrđavi, Niš
• 1973. Galerija Grafički kolektiv, Beograd
• 1974. Galerija Kulturnog centra, Beograd (izložba je bila otkazana)
• 1976. Galerija „Sebastijan“, Dubrovnik, Galerija Lauterer, Minhen, Narodno pozorište, Scena u Zemunu, Zemun
• 1977. Likovni salon grafičkog kolektiva „Merkur“, Apatin, Galerija Milan, Berlin, Mali likovni salon, Novi Sad
• 1978. Galerija Likovne jeseni, Sombor, Muzej za savremenu umetnost, Skoplje
• 1979. Galerija grada Zagreba, Zagreb, Mala galerija, Zrenjanin, Zavičajni muzej, Rovinj, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
• 1982. Salon knjižare „Narodna knjiga“, Beograd
• 1983. Galerija SANU, retrospektivna izložba, Beograd, Galerija AZ, Beograd

Literatura i filmovi o umetniku (izbor)

• 1973. Lazar Trifunović, Crteži, Grafički kolektiv, Beograd
• 1974. Dobrica Ćosić, Prizori Miće Popovića, samizdat, Beograd
• 1979. Miodrag Pavlović, Nove slikarske godine Miće Popovića, GRO „Merkur“, Apatin
• 1983. Lazar Trifunović, Slikarstvo Miće Popovića, monografija, SANU, Beograd
• 1994. Sreto Bošnjak, Mića Popović, crteži 1941—1988, Mrlješ, Beograd
• 2005. Dobrica Ćosić, Prijatelji, „Politika“ i „Narodna knjiga“, Beograd
• 2010. Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945—1968., „Vujičić kolekcija“ i Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd
• 2014. Milica Živadinović, monografija o Mići Popoviću na francuskom jeziku

Predgovori kataloga

• 1962. Aleksa Čelebonović, „Apstraktni pejzaž“, Kulturni centar, Beograd
• 1963. Živorad Stojković, „8 slikara“, Umetnička galerija, Dubrovnik
• 1963. Lazar Trifunović, Salon Moderne galerije, Beograd
• 1963. Miodrag B. Protić, „Savremena srpska umetnost“, Moderna galerija JAZU, Zagreb
• 1967. Pavle Vasić, „Kritičari su izabrali“, Kulturni centar, Beograd
• 1970. Miodrag B. Protić, „Slikari kontinuiteta“, IV beogradski trijenale jugoslovenske likovne umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1971. Lazar Trifunović, „Apstraktno slikarstvo u Srbiji 1951—1971“, Kulturni centar, Beograd
• 1973. Lazar Trifunović, „Mića Popović, crteži“, Galerija Grafički kolektiv, Beograd

Nagrade i priznanja

• 1961. Nagrada za slikarstvo na II oktobarskom salonu u Beogradu,
• 1962. Nagrada Matice srpske za slikarstvo na izložbi „10 godina umetničkih kolonija u Vojvodini“, Novi Sad,
• 1963. Nagrada za slikarstvo na izložbi „Salon 63“ na Rijeci,
• 1968. Nagrada za slikarstvo na izložbi „Sedma decenija jugoslovenskog slikarstva“, Sombor,
• 1969. Zlatna plaketa ULUS-a na XLVIII izložbi ULUS-a, Beograd,
• 1975. Nagrada na izložbi „Internacional art exhibition commited figurative art“  („Međunarodna izložba umetnosti posvećena figurativnoj umetnosti“), Slovenj Gradec,
• 1976. Otkupna nagrada na „X Bienale internazionale d’arte, Campione d’Italia“(X Bijenale internacionalne umetnosti), Slovenj Gradec,
• 1977. Nagrada na Internacionalnoj izložbi originalnog crteža, Rijeka,;
• 1978. Nagrada Zlatna batana na izložbi „Anale“ u Rovinju,
• 1983. Nagrada publike na izložbi „Kritičari su izabrali“, Beograd
• 1989. Dodeljena Nagrada Politike iz Fonda „Vladislav Ribnikar“, (dobijena 1971), Beograd
• 1989. Počasni građanin Loznice, Loznica
• 1995. Ravno-gorska nagrada za slikarstvo, (posthumno), Beograd
• 1995. Kraljevski orden dvoglavog belog orla 1. Stepena (posthumno), Beograd

Reference:

• https://web.archive.org/web/20120110215434/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1200,
• http://www.loznica.rs/OpstinaLoznica-Mi%C4%87a-Popovi%C4%87_116_
• http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=182.0
• https://sr.wikipedia.org/wiki/Mića_Popović