Milan Marinković Cile

Kratke informacije

Ime i prezimeMilan Marinković Cile
Datum rođenja25. januar 1947.
Mesto rođenjaBeograd
DržavaSrbija
ZanimanjeSlikar

Biografija

Milan Marinković Cile je srpski moderni slikar. Rođen je 25. januara 1947. godine u Beogradu, gde i živi. Njegova istoričari umetnosti upoređuju sa pop artom, novim ekspresionizmom, novom figuracijom i transavangardnom.

Mladost, školovanje, karijera

Milana Markovića Cile roditelji su dobili posle dvadeset godina braka. Kada bi otac dolazio po njega u školu deca su znala da govore:“ Došao ti je deda“ prisećao se Cile. Njegov otac rođen je 1906. godine, a majka 1912 godine.

Majka Ciletova bila je domaćica Milenija Čerevecki. Ona je bila  Sremica, iz Ukrajinske porodice i imala je sedam sestara. Jako je volela da se druži i kuva prisećao se Cile, a umrla je 1986. Te iste godine mu se rodila kćerka Danica, a otac mu je umro nekoliko godina ranije.

Milan Marinković Cile završio je osnovnu školu u Beogradu, gde još u ranim godina pokazuje interesovanje za svoj budući profesionalni poziv iako je maštao o sportskoj karijeri. Ljubav prema sportu pokupio je od svoga oca Marka Marinkovića, poštanskog službenika koji je svoje sinove stalno vodio na Zvezdaru.

Milan Marković imao je brata blizanca Miloša, a Milan je rođen dvadeset i pet minuta pre svoga brata. Odrasli su na Severnom bulevaru, između Zvezdare i Novog groblja.

Pedesetih godina Milan Marković Cile dok se igrao sa svojim drugarima fudbal u polju i iznenada se našao na putu pijanom motoristi koji je sletio u polje. Jedva je ostao živ, a zadobio je teške povrede kao što su fraktura lobanje, kuka, ruke, noge..

Zbog takve nesreće morao je da bude po bolnicama širom Jugoslavije. Milan je bio mesecima u gipsu od grudi do stopala, a bolovi su bili konstantni.

Doktorica  koja je dolazila u vizitu glasila je za jako strogu, te je jednom prilikom zatekla Milana zamotanog do grla i jako uplašenog. Kada ga je otkrila neobično se iznenadila zajedno sa svim prisutnima iz vizite. Milan Marković Cile je ležao u beloj sobi, na belim čaršafima, sa iscrtanim ogromnim gipsom. To su bili prvi crteži u njegovom životu.

Doktorica se posebno iznenadila darom ovog mladog umetnika te je počela da ga vodi u salu za oporavak posle podne kad nema lekara, donosila mu je papire i pribor za crtanje i slikanje.

Takođe, njegova majka ga je podržavala donoseći mu sve što je potrebno za slikanje i crtanje. U bolnici počinje intenzivan period crtanja sa kojim je Milan Marković Cile mogao da odluta i ne misli na bol.

U to vreme Milan kreće na časove slikanja u ateljeu Mome Maričića u zgradi gde je danas pozorište Boško Buha, ali u bolnici je naslikao svoju prvu sliku pod nazivom „Potonuli grad“.

Kurs crtanja i vajanja upisuje u Šumadijskoj ulici 1963. godine u Centru za likovno obrazovanje.

Godine 1966. Cile upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesorice Mirjane Koke Mihać, na odseku za slikarstvo, a 1972. godine završava Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesorice Ljubice Cuce Sokić na istom odseku.

Ljubica Cuca Sokić podržala je autentični rad mladog umetnika. U klasi je bio sa još dvoje umetnika koji su retko dolazili na Akademiju, pa je Milan praktično bio sam. Ljubica Cuca Sokić bila je tolerantna i ništa nije zabranjivala niti se protivila prisećao se Cile.

Milan Marković Cile u to vreme radio je u duhu američkog pop arta, jer je voleo pop art umetnike, a prof. Cuca Sokić odobravala je Ciletova dela, te ilustrovala je priče,  pričala o bojama tako da je s njom bilo lako i uvek zanimljivo pričati govorio je Cile o svojoj profesorici.

Karijera i životni put

U Rovinju, u sklopu Umetničke kolonije grada Rovinja, još za vreme studija, Cile započinje svoj izlagački rad. Tokom studija 1970. godine Cile organizuje svoju prvu samostalnu izložbu u Galeriji Doma omladine u Beogradu, a 1971. godine izlaže i na XII Oktobarskom salonu kao najmlađi učesnik salona.

Na Beogradskom Oktobarskom salonu, još kao student, je izložio dve slike „Bridžit“ i „Prolaznice“ za koje je Mića Popović rekao da su fantastične, a da je autor još uvek nepoznat.

Stipendiju Moše Pijade dobija 1977. godine i odlazi u Pariz na dalje doškolovanje. Zahvaljujući ovoj stipendiji Milan Marković Cile živi na relaciji Pariz – Beograd i dan danas.

Milan Marković Cile u Beogradu slikao je na terasi u Vračaru i tu je voleo da priređuje druženja. Baš na tom mestu upoznao je svoju sadašnju suprugu Zoricu Bebu Krupeš.

O njoj je Cile govorio ovako:“ Takvu osobu i takvo lice sa i ranije slikao“, tako kada sam video Bebu na mojoj terasi rekao sam: „ Ja ovu osobu znam“.  Iako nije portretista i mada uvek slika neodređene likove Cile je voleo da kaže da uvek slika Bebu.

Njih dvoje počeli su da žive jako brzo zajedno, već posle par meseci. Beba je po profesiji diplomirani ekonomista, a i veliki je poštovalac umetnosti. Beba je mnogo pomogla Ciletovoj profesionalnoj karijeri jer je preuzela mnoge obaveze na sebe kako bi Cile imao više prostora za svoj umetnički rad.

Devedesetih godina kada je bila velika kriza, i kada je bilo teško opstati i sa Bebinom profesijom, a kamoli sa profesijom umetnika, oni su se preselili u Pariz 1993. godine.

Cile je govorio da žive petnaest dana u Parizu, petnaest dana u Beogradu. Cile je voleo i Pariz i Beograd i ne želi da se odrekne ni jednog grada. Cile i Beba imaju kćerku Danicu koja je nasledila talent od oca i završila je grafički dizajn u Londonu.

2006. godine organizovali su Ciletovu izložbu u kući kralja Petra a ona je rezultat porodične radionice. Cile je auto, Beba je organizator izložbe, a kćerka Danica je unosila sveži izgled moderne, radeći na dizajnu postavke i logotipa, a zajedno planiraju da otvore studio „Cile“.

Njegova kćerka Danica udala se za princa Filipa Karađorđevića 2017. godine, a otac i majka jako su ponosni govorili su da Danica izgleda kao prava princeza.

Od godine 1973. pa do danas Milan Marković Cile član je ULUS-a. Od te godine organizuje veći broj samostalnih izložbi a učestvuje i u kolektivnim izložbama.

Milan Marković Cile imao je preko 95 samostalnih izložbi a učestvovao je do sada u preko 250 kolektivnih izložbi širom sveta.

2010. godine dobija počasno „Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije“.

Sebe Cile smatra dobrim umetnikom koji je imao jako puno uspona i padova, ali je i zadovoljan onim što je uradio. Jedno vreme živeo je i u Njujorku koji je uvek bio otvoreniji od Pariza, ali kako kaže Milan Marković Cile „Evropa je jedna usporena sredina, a Amerika je daleko“.

 

Najpoznatija dela

  • Duet, 1996., ulje na platnu, 90×60 cm
  • Sledeći bez kucanja, 1996., ulje na platnu, 65×50 cm
  • Starleta, 1996., ulje na platnu, 90×60 cm
  • Nemogući snovi, 1994., ulje na platnu, 70×60 cm
  • Prestanite sa bunarenjem, lepše je sa…, 1994., ulje na platnu, 220×130 cm
  • Sirena, 1996., ulje na platnu, 80×60 cm
  • Tri gracije na plaži u Monaku, 1994., ulje na platnu, 140×120 cm
  • Francis Bakon (Francis Bacon) napad Sofije bez pardona napada, 1994., ulje na platnu, 114×80 cm
  • Uvek spremne za promenadu, 1995., ulje na platnu, 80×70 cm
  • Večernji akt, 1994., ulje na platnu, 220×130 cm
  • Leptirica g-dina Kenta, 1994., ulje na platnu, 160×130 cm
  • Baletska grupa Maurice Bejart-a, 1994., ulje na platnu, 195×130 cm
  • Sophie jednog leta, 1994., ulje na platnu, 180×120 cm (Narodni muzej Beograd)
  • Saobraćajna gužva, 1992., ulje na platnu, 60×50 cm
  • Biciklista kruži gradom, 1990., ulje na platnu, 180×120
  • Rabinova poseta gospođici Habel, 1988., ulje na platnu, 180×119 cm (MSU Beograd)
  • Posle tebe san, 1976., ulje na dasci, 75×30 cm
  • Mala Mimi skida se po zimi, 1972., ulje na platnu, 175×140 cm
  • Avgust, prošao je avgust, 1972., ulje na platnu, 100×80 cm
  • Halo, halo, Cile, 1972., ulje na platnu, 100×50 cm
  • Anželik, 1972., ulje na platnu, 180×99 cm
  • Buđenje, 1970., ulje na drvetu, 78×155 cm (Narodni muzej Beograd)
  • Dolazak januarskog mačora, 1968., ulje na drvetu, 68×34 cm
  • Buđenje, 1970., ulje na drvetu, 78×155 cm (Narodni muzej Beograd)

Izložbe:

Samostalne izložbe

  • 1968. Beograd, Galerija Borbe, april;
  • 1969. Beograd, Galerija Doma sindikata, 5-15. april;
  • 1970. Beograd, Galerija Ateljea 212, 29. april-4. maj;
  • 1971. Beograd, Krug 101 Narodnog pozorišta, 25- maj -10 Beograd , Klub književnika, decembar
  • 1972. Beograd, Galerija Doma omladine, 17. februar-5-mart
  • 1973. Beograd, Galerija Kolarčevog Narodnog univerziteta, 5-17. januar; Beograd, Televizija Beograd, april; Beograd, Galerija Ateljea 212, septembar; Rovinj, Zavičajni muzej, jul;
  • 1974. Beograd, Galerija 73, 15. januar-4. februar; Beograd, Galerija Ateljea 212, 7. januar; Beograd, Pariska, Izložba za jednu noć. 27. maj;
  • 1975. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, 11-20. decembar; Novi Sad, Likovni salon, Tribina mladih, 22. april-5.maj;
  • 1977. Pariz, Kulturni centar R. Jugoslavije, 16-27. novembar; Beograd, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, 19-31. januar;
  • 1984. Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti, 26.januar – 20. februar;
  • Brisel, Galerija Luis, 24. novembar – 15. decembar:
  • 1985. Beograd, Galerija Lav, 30. april – 14. maj;
  • 1988. Njujork, Galerija štamparskog i kulturnog centra Jugoslavije (Galery of the Vugoslav Press and Cultural Center), 7-26. april; Beograd, Kuća Đure Jakšića, avgust;
  • 1989. Beograd, Galerija ULUS-a, 11-30. septembar;
  • 1990. Čačak, Umetnička galerija Nadežda Petrović, 23. februar – 23. mart; Varaždin, Galerija Sebastijan, 4. april – 7. maj; Sveti Stefan, Galerija Sveti Stefan, 1-10. septembar;
  • 1968. Beograd, Galerija Borba
  • 1972. Beograd, Galerija „Dom Omladine“
  • 1973. Beograd, Galerija popularnog Univerziteta Kolarac; Rovinj, Muzej grada
  • 1974. Beograd, Galerija 73
  • 1975. Beograd, Galerija „Grafički kolektiv“
  • 1977. Pariz, Jugoslovenski kulturni centar
  • 1981. Beograd, Galerija Doma kulture
  • 1984. Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti
  • 1988. Njujork, Galerija pres i kulturnog centra Jugoslavije
  • 1989. Beograd, Galerija ULUS
  • 1990. Varaždin, Galerija „Sebastijan“; Sveti Stefan, Crna Gora, Galerija Sveti Stefan
  • 1991. Čačak, Umetnička galerija Muzeja Nadežda Petrović
  • 1992. Beograd, galerija Nacionalne fondacije „Kuća Krsmanović“; Budva, Galerija „Sveta Marija“
  • 1993. Pariz, Jugoslovenski kulturni centar; Pariz, Galerija „Cite Internationale de Arts“
  • 1994. Pariz, Galerija Kobalt
  • 1995. Beograd, Galerija „SKC“; Podgorica, Galerija „Trećeg sveta“; Budva, Moderna galerija grada Budve
  • 1998. Beograd, Galerija „Progres“
  • 1999. Pariz, Galerija „Karrousel du Louvre“
  • 2001. Kačan, Pozorišna galerija; Pariz, Festival umetnosti i vina
  • 2002 . Pariz, Umetnost Cepter (Art Zepter); Subotica, Galerija Subotica „Likovni Susreti“; Madrid, Jugoslovenska ambasada
  • 2003. Sveti Stefan, Crna Gora, Galerija Sv. Stefan
  • 2006. Beograd, Galerija Haos; Beograd, Muzej istorije Jugoslavije; Sombor, Muzej Sombora
  • 2007. Beograd, Francuski kulturni centar; Niš, Galerija savremene umetnosti Beograd, Biblioteka Beograda
  • 2008. Smederevska Palanka, Muzej moderne umetnosti
  • 2009. Beograd, Galerija Vojnog centra

Važnije kolektivne izložbe

  • 1968. Beograd, Dom Omladine, Izložba otkupljenih radova
  • 1969. Rovinj, Grisija 1969
  • 1971.Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, XII Oktobarski salon
  • 1972. Beograd, Galerija SKC-a, „Aprilski susreti“; Rovinj, Narodni Muzej
  • 1974. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, XV Oktobarski salon
  • 1975. Beograd, Galerija Muzeja primenjene umetnosti, “Zlatno Pero“
  • 1976. „Cagnes-sur-Mer“, VII Internacionalni Festival Umetnosti
  • 1978. Montreal, Galerija opštine, Grupa Hydra
  • 1979. Pariz, Galerija Bourdon; Beograd, Galerija Kulturnog Centra, „Beograd-inspiracija slikara“
  • 1981. Dubrovnik, Umetnička galerija, Salon Dubrovnik
  • 1983. Beograd, Muzej savremene Umetnosti, Umetnost 80-tih
  • 1984. Njujork, III Bijenale Jugoslovenske savremene umetnosti
  • 1986. Pariz, Galerija UNESCO-a,“40 umetnika, 40 godina, 40 zemalja“; Beograd, Muzej savremene umetnosti, „Otkupljena dela 1980-1985“
  • 1987.  Séoul,“40 umetnika, 40 godina, 40 zemalja“; Zagreb, Paviljon Umetnosti, Jesenja izložba, ULUS ‘87
  • 1988. Moskva, „40 umetnika, 40 godina, 40 zemalja“; Sofija, „40 umetnika, 40 godina, 40 zemalja“
  • 1989. Beograd, Narodni Muzej, „Slikari za Renesansu Srbije“;  Kruševac, Narodni Muzej, „Bitka na Kosovu-VI vekova“
  • 1991. Beograd, Prodajna galerija, „Glavni pravci srpske savremene umetnosti“
  • 1992. Tel Aviv, H. Ričten (Harace Richten) galerija, Savremeni srpski slikari ; Podgorica, Galerija Država Trećeg sveta
  • 1993. Beograd, Muzej savremene umetnosti, „Otkupljena dela 1986-1992“;  Pariz, Jugoslovenski Kulturni Centar
  • 1994. Pariz, Galerija „Cité Internationale des Arts“; Pariz, Galerija Kobat
  • 1995. Beograd, Galerija SULUJ, „Pariske noći“; Beograd, Narodni Muzej, „Vitalovi suncokreti“; Kruševac, „Slikarstvo u Srbiji 80tih i 90tih“, iz zbirke Muzeja Savremene umetnosti
  • 1996. Beograd, „Srpsko slikarstvo i skulptura posle 1995.“, zbirka Narodnog Muzeja
  • 1997. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, „Oktobarski Salon“
  • 1999. Bijenale likovne umetnosti‘99
  • 2002. Pariz, Salon francuskih umetnika „55e Salon de Vanves Paris“
  • 2003.Pariz,33. Salon slikara
  • 2010.Pariz, Bijenale savremene umetnosti; Beograd, Galerija Doma Vojske Srbije, „Velikani Likovne Umetnosti“
  • 2011. Beograd, Ambasada Italije, „Umetnost, prvi dah života“

NAGRADE

  • 1975. Zlatna Paleta ULUS-a, Beograd
  • 1976. Specijalna nagrada žirija sa VIII Bijenala slikarstva u Francuskoj
  • 1980. Otkupna nagrada, “žena, inspiracija slikara“, galerija Kulturnog Centra
  • 1983. Otkupna nagrada, «XXII. jesen likovnih umetnosti», Sombor
  • 1984. Otkupna nagrada za samostalnu izložbu, Muzej savremene umetnosti,       Beograd
  • 1988. Velika nagrada žirija, «Jesenja izložba», ULUS, Beograd
  • 1989. Otkupna nagrada Muzeja savremene umetnosti, za samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a, Beograd
  • 1993. Otkupna nagrada „Memorijalni cetar Nadežde Petrović“, Umetnička galerija           Nadežda Petrović, Čačak
  • 1995. Oktobarska nagrada Grada Beograda
  • 2002. Nagrada žirija za profesionalno slikarstvo, Ville d’Orly
  • 2010. Zlatni Beocug, Beograd
  • 2011. Priznanje za vrhunski doprinos kulturi i umetnosti Srbije, Beograd

MONOGRAFIJE

  • 1989. Milan Marinković – CILE, Nikola Kusovac i Tatijana Bošnjak- ULUS, Beograd
  • 1996. CILE, Đorđe Kadijević, Milan Marović, Ljubica Miljković i Zoran Markuc, Svetlost komerc, Beograd

Kolekcije

  • NARODNI MUZEJ, Beograd;
  • MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, Beograd;
  • MUZEJ GRADA BEOGRADA, Beograd;
  • MUSEE DE CAGNES-sur-MER, Francuska;
  • GRADSKI MUZEJ, Sombor;
  • MUZEJ HERCEGOVINE, Trebinje;
  • ZAVIČAJNI MUZEJ, Prijedor;
  • ZAVIČAJNI MUZEJ, Rovinj;
  • MODERNA GALERIJA, Budva;
  • UMETNIČKA GALERIJA „Nadežda Petrović“, Čačak;
  • GRADSKA GALERIJA, Višegrad;
  • DVORAC PETROVIĆA, Podgorica;
  • MINISTARSTVO ZA KULTURU REPUBLIKE SRBIJE
  • SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA, Beograd;
  • STUDENTSKI KULTURNI CENTAR, Beograd;
  • DOM VOJSKE JUGOSLAVIJE, Beograd;
  • PTT SRBIJE, Beograd
  • Kolekcija SMODLAKA, Beograd;
  • Kolekcija LARS-AKE HANSSON, Boras;
  • Kolekcija ZORAN RAMOVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija ALEK TRBOJEVICH, Njujork;
  • Kolekcija MIKI RAKOVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija AS, Perazića Dol;
  • Kolekcija ADOK, Beograd;
  • Kolekcija ANDRE PARINAUD, Pariz;
  • Kolekcija ZORAN MARKUŠ, Beograd;
  • Kolekcija DRAŠKO MILIĆEVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija IVANA ZDRAVKOVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija MAESTRAL, Miločer;
  • Kolekcija IVAN KRŠIKAPA, Beograd
  • Kolekcija Andrej Zalavaski (ANDREJ ZULAWSKI), Pariz;
  • Kolekcija Sofije Marseu (SOPHIE MARCEAU), Pariz;
  • Kolekcija MIROSLAV ZAGORAC, Beograd;
  • Kolekcija SVETI STEFAN, Sveti Stefan;
  • Kolekcija JAN MARK BAR, Pariz;
  • Kolekcija Henrija Bansela (HENRI BANCEL), Pariz;
  • Kolekcija BEBA STEVANOVIĆ, Varese, Italija;
  • Kolekcija MILAN DVOJAKOVIĆ, Pariz;
  • Kolekcija VUKMAN ČOVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija BRUNO LOYANT, Pariz;
  • Kolekcija MILE ŽIKIĆ, Beograd;
  • Kolekcija RELJA KOSTIĆ, Beograd;
  • Kolekcija MIRA SONENFILD BUDISAVLJEVIĆ, Beograd
  • Kolekcija MILA ARCAS, Pariz;
  • Kolekcija ALEKSANDRA MITROVIĆ, Beograd;
  • Kolekcija RACA DRAŽEVTĆ, Beograd;
  • Kolekcija BRANKO M. SORGO, London

 

Reference