Frida Kalo

Biografija

Frida Kalo (Magdalena Carmen Frida Kahlo Y Calderón) je bila meksička slikarka realizma, kubizma i nadrealizma. Rođena je u mestu Kojoakan 6. jula 1907. godine. Preminula je 13. jul 1954. godine u rodnom mestu.

Porodica, detinjstvo, mladost

Frida Kalo je rođena u porodičnoj kući u Kojoakanu, u predgrađu Meksiko Sitija, 8. jula 1907. godine kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon.

Otac Fride Kalo, Vilhelm Kalo, čija je porodica bila poreklom iz Rumunije, bio je slikar i fotograf nemačko-jevrejskog porekla. Vilhelm Kalo bio je dobre naravi, povučen čovek, koji je voleo da čita nemačke filozofe.

Fridina majka, za razliku od oca, bila je nepismena, nezadovoljna i uglavnom neraspoložena žena.

Imala je dve starije sestre i tri mlađe polusestre iz očevog prvog braka. Porodični dom je kasnije  pretvoren u muzej pod nazivom „Plava kuća“ koji je posvećena njenom životu.

Tokom svog života Frida Kalo je promenila svoju biografiju tako što se počela predstavljati samo kao Frida Kalo, te je datum početka Marksističke revolucije 7. jul 1910. godine, počela da koristi kao datum svog rođenja.

Još kao devojčica Frida je bila zapažena po svojoj neobičnoj pojavi koja je uključivala jako naglašene obrve i tanke brčiće, nosila je pantalone i družila se samo sa dečacima.

Od dečije paralize obolela je sa samo šest godina. Bolest ju je primorala da leži devet meseci i trpi jake bolove. Nakon što se oporavila, koliko je mogla, jedna noga joj je ostala tanja kao posledica bolesti, zbog čega su joj se druga deca rugala.

Međutim, Frida Kalo je bila ponosna i prkosna devojka, nije se stidela svojih nedostataka, nego je svoje mane predstavila kao svoju prednost. Majka ju je sažaljevala, ali od oca je dobijala ogromno divljenje i podršku koja ju je ohrabrivala. Od njegovih šest ćerki Frida mu je bila ljubimica koja se jedina i školovala.

Falsifikujući godine rođenja uspela je da upiše srednju školu, a tamo je primećena kao rečita devojka koja dosta čita. U savez mladih komunista primljena je kao jedini ženski član, a vođa grupe, Alehandro Gomez Arise (Alejandro Gomez Arise) je bio njen prvi dečko sa kojim se zabavljala tri godine.

Osim političkih interesovanja Frida je želela da postane lekar, kako bi mogla da pomaže drugima da ne dožive ono što se njoj desilo u detinjstvu.

17. septembra 1925. godine ruše se svi Fridini snovi, u sudaru u kojem se vozila sa momkom Alejandrom doživljava teške povrede. Dugačka metalna šipka iz autobusa probila je Fridin stomak i izašla na drugu stranu.

Kraća noga bila joj je polomljena na jedanaest mesta, a stopalo potpuno smrvljeno, karlica zdrobljena kao i rebra, a kičma polomljena na tri dela. Lekari su sumnjali da li će preživeti, a ako i preživi Frida, mislili su da neće uspeti ponovo da prohoda.

Posle mesec dana provedenih u bolnici puštena je na kućno lečenje od glave do pete zarobljena u gipsu. Kako su joj ruke jedino bile slobodne, a da bi joj vreme brže prolazilo, otac i majka su joj kupili boje i postavili ogledalo na plafon. Tako je Frida Kalo počela da slika. Slikanje ju je opuštalo, a inspiraciju je mogla da vidi u sopstvenom liku.

Zahvaljujući svom prkosnom karakteru i inatu, te nadljudskoj snazi koja ju je održavala, Frida Kalo ponovo je prohodala kada je imala devetnaest godina, ali je patila od teških bolova.

Morala je duže vremenske periode da provodi po bolnicama, a operisana je više od trideset puta. Da bi sebi olakšala patnju odavala se alkoholu i drogama.

Posle silnih oporavaka, financijska situacija u porodici Kalo se pogoršala, te je Frida morala da napusti školu i pronađe posao. Zbog svoje bolesti odustala je od karijere u medicini te se prepustila umetničkom stvaranju.

„Jedina stvar koju znam raditi je slikati, zato što imam potrebu, i slikam sve što mi prođe kroz glavu, bez razmišljanja.“

Frida Kalo

Bračna zajednica

Zbog nedostatka finansija, Frida Kalo je odlučila da pronađe posao. Pošto nije umela da radi ništa osim da slika, odlučila je da to bude njen poziv. Tako se upoznaje sa čuvenim meksičkim slikarom i muralistom Dijegom Riverom od koga je tražila savete za svoju umetnost.

Rivera joj je davao korisne sugestije u vezi sa slikanjem, pa je mlada umetnica dobila podsticaj za dalji nastavak svoga rada. Navodno joj je jednom prilikom rekao: „Tvoje slike su posebne, tako su meksičke“, imaš poseban stil i talentovana si. Moraš da nastaviš sa daljim radom i nemoj nikoga da oponašaš“.

Ubrzo nakon toga Dijego i Frida su započeli emotivnu vezu. Već 1929. godine su se venčali. U tom momentu ona je imala samo dvadeset dve godine, a on četrdeset tri. Zbog same činjenice da je Dijego puno stariji od Fride, njena majka nje odobravala takav brak, te se na njihovom venčanju pojavio samo Fridin otac.

Pored zajedničke sklonosti ka slikanju, Frida i Dijego su bili aktivni članovi i u Komunističkoj partiji u Meksiku.

U početku ovaj par imao je nadimak „Slon i golubica, koji je kasnije promenjen nadimkom „Lepotica i zver“, zbog promenljivosti njihove veze. Njihov brak smatrao se neprikladnim, jer je uključivao mnoge ljubavne afere i prevare koje je Frida umela da prikaže na svojim slikama.

Burna veza između ovog para, ostavila je veliki emocionalni trag u pogledu duševne boli i umetničkog stvaranja na Fridu Kalo. U tom periodu nastala su njena najbolja autobiografska dela.

Frida je na početku pokušavala da opravda Dijegovo ponašanje, govoreći da je njegova umetnička priroda takva, olakšavajući tako sebi njegove prevare.

Međutim, kasnije je i sama počela da se upušta u ljubavne afere. Jedna od njih je bila veza sa Lavom Trockim, ali i sa mnogim ženama. Zbog velike duševne boli, besa i situacije u kojoj se nalazi, otvorila je žive rane od operacija na koži kako bi duševnu bol prikazala fizičkom.

Jednom prilikom je kazala da je u žiovtu imala dve nesreće. Prva je bila saobraćajni udes, a druga udaja za Dijega Rivera.

Tuga, bol i patnja pratili su njen život. Nakon četiri spontana pobačaja lekari su joj kazali da više neće moći da ostane u drugom stanju. Sve je to nastalo kao posledica saobraćajne nesreće iz mladosti.

Najupečatljivije slike koje su prikazivale njenu patnju u potpunosti, te ljubav prema svom izabraniku nose nazive „Ludo zaljubljeni“, „Sakaćenje“ i „Sećanje“.

Nakon saznanja za ljubavnu aferu između Dijega i njene mlađe sestre Kristine, Frida je naslikala sliku pod nazivom „Ludo zaljubljeni“. Zatim nastaje delo pod nazivom „Sakaćenje“ koje je posvećeno Dijegu koji je voleo njenu dugu crnu kosu, a u inat njemu, ona ju je odsekla.

Kroz sliku pod nazivom „Sećanje“ Frida Kalo je prikazala svoju odeću i probodeno srce koje leži pored njenih nogu, čime je želela da odbaci sve što je vezuje za poznatog slikara.

Posledica takvih situacija dovela je do razvoda braka. Nakon toga se ponovo razbolela. Dijego je tokom oporavka bio uz nju, ali se takođe viđao i sa drugim ženama. Ubrzo su se pomorili, pa i ponovo venčali.

Nakon što je Frida preminula Dijego je njenu rodnu kuću, poznatiju kao „Plava Kuća“ predao meksičkim vlastima nadajući se da će ta kuća postati muzej.

Inače, on je Fridinu smrt doživeo kao najgori dan u životu. Preminuo je tri godine kasnije. Njegova poslednja želja bila je da se Fridin i njegov pepeo pomešaju i ostanu zajedno i posle smrti.

Slikarstvo Fride Kalo

„Ne slikam snove ili noćne more, slikam svoju realnost.“

Frida Kalo

Posle teške saobraćajne nesreće i početka dugotrajnog oporavka, Frida Kalo je odlučila da odustane od medicine i intenzivno se posveti slikarstvu. Na početku je najviše bila zaokupljena autoportretima.

Jednom prilikom je kazala da je slikala sebe zato što je prečesto bila sama i zato što je „predmet koga najbolje poznaje“. U ovom periodu svog života dobijala je ogromnu podršku od svojih roditelja. Majka je osmislila pomoćni štafelaj da Frida može da slika dok leži, a otac joj je poklanjao pribor za slikanje.

Težak brak, više pobačaja i operacija uticalo je na slikarstvo Fride Kalo. Šokantne slike teškog života jedne žene s elementima bola u sebi, prikazane su na dosta njenih slika, što joj je donelo status feminističke ikone.

U svom opusu Frida Kalo je ostavila više od 140 slika, na stotine crteža i 55 autoportreta. Autoportrete je slikala realistično prikazujući svoje psihičko stanje i bol.

Veliki uticaj na njeno slikarstvo imao je Dijego Rivera, čijem se talentu i sama Frida divila. Kada ga je 1927. godine prvi put srela, tražila je njegovo profesionalno mišljenje o svojim slikama.

Od tada su redovno razmenjivali mišljenja, te joj je Rivera davao korisne slikarske savete, a u isto vreme ostavljao joj je slobodnog prostora za pronalazak vlastitog stila.

Osim Dijega, na Fridino slikarstvo je uticala i meksička kultura koja se primećuje u žarkim bojama, simbolizmu, realizmu i primitivnom stilu.

Na njenim slikama, često se pojavljuje majmun koji u meksičkoj kulturi predstavlja simbol žudnje, a koga je ona prikazivala kao simbol nežnosti i zaštite.

Osim toga, slikala je hrišćanske i jevrejske teme, te „kombinovala elemente iz klasične verske meksičke zajednice sa nadrealističkim“.

Klasičan primer meksičke kulture prikazala je na slici pod nazivom „Autoportret sa ogrlicom od trnja“ koja je urađena stilski kao meksičke verske slike. „

Autoportret sa ogrlicom od trnja“ naslikan je 1940. godine, nakon razvoda sa Dijegom. Na slici je prikazana ogrlica koja upućuje na Isusovu krunu i njegovu muku, a u njenom slučaju predstavlja poniženje koje je doživljavala od muža.

Na ogrlici visi mrtav kolibri koji u meksičkoj kulturi nose oni koji žude za ljubavlju, a na ramenima su  prikazana dva demona kao njeni ljubavnici. Prvi demon je smrt u obliku crne mačke, a drugi je đavo u obliku majmuna.

Prvu i jedinu samostalnu izložbu imala je 1938. godine u galeriji Julina Levija u Njujorku, gde je dobila dobru kritiku.

Godinu dana kasnije ju je Andre Breton pozvao u Pariz, gde je izložila nekoliko svojih slika. Muzej „Luvr“ je kupio sliku pod nazivom „Okvir“ (La Cadre) koja je zapravo, jedan od njenih autoportreta. Slika „Okvir“ predstavlja prvo delo iz Meksika dvadesetog veka izloženo u tako poznatom muzeju.

Frida je 1953. godine dobila gangrenu i morala je da amputira nogu. Bila je jako depresivna i nekoliko puta je pokušala da se ubije.

Deset dana pre smrti, 1954. godine, po pljusku i uprkos zabrani lekara Frida je učestvovala u uličnom protestu.

Preminula je 13. jula 1954. godine. U trenutku smrti je imala 47 godina.

Poslednja zapisana rečenica iz njenog dnevnika glasi: „ Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti“.

Nedugo posle smrti, Frida Kalo se upisala u legendu, prvo u svojoj zemlji, ali ubrzo i u čitavoj Americi i Evropi. Postala je simbol žene i slikarke, čija slava će trajati zauvek.

Najznačajnija dela

• Autoportret, 1922. (šp. Autorretrato)
• Adelita, Pončo Vilja i Frida, 1927. (šp. La Adelita, Poncho Villa y Frida)
• Autobus, 1929, (šp. El camión)
• Autoportret u somotskoj haljini, 1926, (šp. Autorretrato con traje de terciopelo)
• Frida i Dijego Rivera, 1931, (šp. Frida y Diego Rivera)
• Između zavesa, 1937, (šp. Entre la cortina)
• Sećanje, 1937, (šp. Recuerdo)
• Ja i moja lutka, 1937, (šp. Yo y mi muñeca)
• Plodovi zemlje, 1938. (šp. Frutos de la tierra)
• Šta sam videla u vodi, 1938,( šp. Lo que el agua me dio)
• Dve Fride, 1939, (šp. Las dos Fridas)
• Autoportret sa ogrlicom od trnja, 1940, (šp. Autorretrato con Collar de Espinas)
• Ja i moji papagaji, 1941,( šp. Yo y mis pericos)
• Cvet života, 1943. (šp. Flor de la vida)
• Koreni, 1943. (šp. Raíces)
• Moj portret i majmun, 1943,(šp. Autorretrato con mono)
• Slomljeni trup, 1944, (šp. La columna rota)
• Bez nade, 1945, (šp. Sin esperanza)
• Ranjeni jelen, 1946, (šp. El venado herido)
• Drvo nade, 1946. (šp. Arbol de la esperanza)
• Dijego i ja, 1949, (šp. Diego y yo)
• Živeo život, 1954, (šp. Viva la vida)

Reference:

• http://edukacija.rs/izreke-i-citati/frida-kalo
• https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE
• https://web.archive.org/web/20131203053741/http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/24104-zivotna-prica-frida-kalo-zive-rane-krvave-ljubavi.html
• http://www.enovine.net/film/i23/03iv09/03iv09252103f/biografija_fride_kalo.htm
• https://web.archive.org/web/20161003214132/http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/viva-la-vida#