Senad Hadžifejzović Biografija | Biografije Poznatih

Kratke informacije

Ime i prezime	Senad Hadžifejzović
Datum rođenja	7. januar 1962.
Mesto rođenja	Sjenica
Država	Bosna i Hercegovina
Prebivalište	Sarajevo
Zanimanje	Novinar, TV voditelj

Biografija

Senad Hadžifejzović je bosanskohercegovački novinar, urednik i voditelj „Centralnog dnevnika“, te vlasnik televizije „Face“. Rođen je 7. januara 1962. godine u Sjenici. Živi i radi u Sarajevu.

Hadžifejzović je prvi tekst objavio sa 12 godina, i to beogradskom listu „Borba“. Već sa 14 godina je zaradio svoj prvi novinarski honorar, a od 16. godine počeo je da saradnje sa listovima „Večernje novosti“, „Omladinske novine“, „Večernje novine“, „Naši dani“, „Walter“ i drugima.

Radio je kao reporter, voditelj i urednik na beogradskom radiju „Index 202“ i sarajevskom Radiju 202. Osmislio je, uređivao i vodio „Omladinski program“ Radio Sarajeva koji je beležio veliku slušanost u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Bio je jedan od urednika i voditelja emisije „Pet do dvanaest“, a pokrenuo je i tok šou „Face to Face“ koji traje više od tri decenije.

Od 1991. do 2000. godine bio je urednik i voditelj „Dnevnika“, centralne informativne emisije Televizije Sarajevo. Osim toga, radio je i kao šef DESK-a, reporter i specijalni izvestilac Televizije Sarajevo tokom rata u BiH.

Hadžifejzović je od 1998. do 2000. godine bio glavni i odgovorni urednik i direktor Televizije Bosne i Hercegovine.

Program „Face TV“ pokrenuo je 2009. godine, a 2012. godine ta televizija dobila je i vlastitu frekvenciju. Kroz redakciju televizije prošlo je nekoliko stotina mladih novinara, a njen „Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem“ je jedna od najgledanijih informativnih emisija u Bosni i Hercegovini.

U dosadašnjoj karijeri Senad Hadžifejzović je osvojio brojne nagrade i priznanja. Objavio je knjigu „Rat uživo – War: live on air“ koja predstavlja kompilaciju intervjua koje je od 1992. do 1995. godine vodio sa domaćim i stranim zvaničnicima.

Detinjstvo i obrazovanje

Senad Hadžifejzović je rođen 1962. godine u Sjenici. Već je u osnovnoj školi shvatio da želi da bude novinar. Naime, napisao je tekst o pobedi fudbalske reprezentacije Jugoslavije nad ekipom Španije. Njegov profesor srpsko-hrvatskog jezika je tekst prosledio beogradskoj „Borbi“. Tekst je objavljen kao najbolji novinarski rad mladog autora.

Već sa 16 godina započeo je saradnju sa beogradskim listovima „Borba“, „Večernje novosti“, „Omladinske novine“ i drugima. Pisao je za sarajevske „Večernje novine“, „Naše dane“, „Walter“ i druge.

Po završetku srednje škole odlučio je da upiše žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Školovanje je nastavio u Sarajevu, a diplomirao je 1984. godine kao najmlađi na svom fakultetu.

Tri godine kasnije je na Filmskoj akademiji (FAMU) u Pragu specijalizovao televizijsku i dokumentarnu režiju u klasi profesorke Hane Jemelikove.

Karijera

Senad Hadžifejzović je prvi novinarski honorar zaradio sa 14 godina. Do početka rata u Bosni i Hercegovini napisao je i objavio više od stotinu članaka, reportaža i komentara. Na beogradskim i sarajevskim radio-stanicama je radio kao reporter, voditelj i urednik.

Zajedno sa Borom Kontićem je 1987. godine pokrenuo je radijski Omladinski program. Bio je urednik i voditelj, u to vreme najvećeg medijskog projekta u Jugoslaviji. Svakodnevno ih je slušalo preko osamsto hiljada mladih ljudi iz svih zemalja bivše Jugoslavije.

S Aleksandrom Pavlovićem je od 1988. do 1992. godine uređivao i vodio emisiju „Pet do dvanaest“ na Televiziji Sarajevo. U svojoj emisiji ugostili su neke od najznačajnijih ličnosti tadašnje jugoslovenske javnosti.

Hadžifejzović je 1990. godine pokrenuo, uređivao i vodio emisiju „Face to Face“. Reč je o prvom televizijskom tok-šou u Jugoslaviji koji se bavio aktuelnim temama. Prvi put u istoriji domaćeg televizijskog novinarstva gledaoci su mogli da se uživo uključe u program, bez prethodne provere njihovog identiteta.

Naredne godine je izabran za urednika i voditelja „Dnevnika“, centralne informativne emisije Televizije Sarajevo. Sa 28 godina postao je najmlađi urednik „Dnevnika“ u tadašnjoj Jugoslaviji, a ubrzo je i dobio nagradu „TV ličnost godine“.

Pored toga, Senad Hadžifejzović je radio kao šef DESK-a, reporter i specijalni reporter sa ključnih političkih dešavanja u zemlji.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka bh novinarstva dogodio se 2. aprila 1992. godine kada je Hadžifejzović započeo „Dnevnik“ rečima „Dobro veče! Nije ozvaničen, nije objavljen i vodi se, za sada, na ograničenim teritorijama i specijalnim metodama, ali možemo slobodno reči: Ovo je već rat[1]!“

Nedugo nakon toga svima je postalo jasno da je rat u BiH počeo.

Bio je dežurni urednik i voditelj „Dnevnika“ 2. maja 1992. godine kada su pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) uhapsili predsednika predsedništva BiH Aliju Izetbegovića.

Toga dana na Televiziji Sarajevo je uživo emitovan najduži dnevnik u istoriji bh televizije. Novinari Televizije Sarajevo su se javljali iz svih delova grada, a u „živom“ programu je uspostavljena veza između Izetbegovića i ostatka rukovodstva BiH[2].

Kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji, tokom desetogodišnjeg rada na Televiziji Sarajevo tj. Televiziji Bosne i Hercegovine uredio i je i vodio 1 134 „Dnevnika.

Savez novinara Bosne i Hercegovine ga je 1993. godine proglasilo najboljim novinarom u BiH.

Emisiju „Face to Face“ ponovo je pokrenuo 1996. godine, a dve godine kasnije imenovan je za glavnog i odgovornog urednika i direktora Televizije Bosne i Hercegovine. Televizija je u tom periodu beležila rekordnu gledanost, a kao njen direktor Hadžifejzović je uspeo i da otplati nasleđene milionske dugove.

„Face to Face“ je dve godine zaredom proglašavana najboljom televizijskom emisijom u Bosni i Hercegovini, a Savez novinara BiH je Televiziju BiH 1999. godine proglasio televizijom godine u Bosni i Hercegovini.

Uprkos tome, rukovodstvo Radio televizije BiH je 2000. godine donelo odluku da ga smeni sa dužnosti glavnog i odgovornog urednika i direktora Televizije BiH. Tu odluku obrazložili su saopštenjem da je donesena na njegov lični zahtev, premda je Hadžifejzović tvrdio da nije sam nikad nije podneo ostavku.

Istovremeno je smenjen i sa mesta urednika „Dnevnika“.

Kompilaciju svih razgovora koje je vodio u programu uživo sa ključnim akterima ratnih dešavanja na području BiH od 1992. do 1995. godine Senad je objavio u knjizi „Rat uživo – War: live on air“ 2002. godine.

Knjiga je štampana na engleskom i bosanskom jeziku, a deo prihoda od prodaje usmeren je Fondaciji za školovanje dece iz Srebrenice bez oba roditelja.

„Rat uživo“ je 2003. godine proglašena najboljom knjigom u oblasti publicistike u BiH po izboru Udruženja izdavača Bosne i Hercegovine.

Hadžifejzović je 2003. godine imenovan za urednika Kulturno-umetničkog programa američke televizijske mreže PBS (Public Broadcasting Service). Iste godine počeo je saradnju sa komercijalnom televizijom „Hayat“, gde je uređivao i vodio „Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem“.

Naredne godine je dobio Srebrnu plaketu grada Srebrenice, a 2005. Šestoaprilsku nagradu Grada Sarajeva i Plaketu Linus Pauling, nagradu Internacionalne lige humanista.

Hadžifejzović je 2009. godine osnovao „Face TV“, HD televiziju koja je od 2010. godine svoj program emitovala u iznajmljenom terminu na TV1.

Naime, u avgustu 2010. godine njegova „Face TV“ i „TV1“ su postigle sporazum o saradnji po kome će „Face TV“ realizovati 40 emisija „Centralnog dnevnika“ i isto toliko emisija tok šoa „Face to Face“.

„Centralni dnevnik“ je u periodu od 26. avgusta do 4. oktobra 2010. godine svakodnevno emitovan, a povod za to je obeležavanje 20 godina „Dnevnika“ Senada Hadžifejzovića i emitovanje 2000. Dnevnika istog autora, kao i obeležavanje 20. godišnjice emisije „Face to Face[3]“.

Senad Hadžifejzović je 2010. godine proglašene najboljim medijskim menadžerom u regionu.

Polovinom januara 2012. godine počelo je emitovanje Televizije „Face“ na vlastitoj frekvenciji. Kako je njen vlasnik istakao, koncept te televizije je „slobodno, direktno, nezavisno, istraživačko novinarstvo“.

Njegova namera je bila da zapošljava mlade novinare i producente koji će na njegovoj televiziji „peći zanat“. Kako je jednom prilikom rekao, televiziju je pokrenuo tako što je stavio pod hipoteku svoj stan, porodičnu kuću, vikendicu, kao i svaki studio i delić opreme koju „Face TV“ poseduje.

Počeli su sa 138 radnika i domaćom produkcijom, ali je sve to zahtevalo mnogo novca. Danas, 2021. godine, „Face TV“ ima 50 radnika, a njene najpoznatije emisije su „Centralni Dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem“ i „Face to Face“ koje se emituju petkom i subotom od 18 sati i 45 minuta.

U periodu od 2015. do 2017. godine Hadžifejzović i njegova televizija dobili su brojne nagrade i priznanja, uključujući Plaketu Kantona Sarajevo „2. maj“, te Nagradu za hrabrost BH Akademije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Hadžifejzović je u svom „Centralnom dnevniku“ i emisiji „Face to Face“ do sada ugostio brojne strane ambasadore, diplomate, političare, bivše obaveštajce, stručnjake iz raznih oblasti, novinare i druge. Gosti su mu bivši i aktivni učesnici političkog života, ali i ljudi koji su dali ili daju svoj doprinos razvoju svih segmenata društva.

Neposredan kontakt sa sagovornikom, upućenost u temu, kao i sposobnost da „otvori“ gosta i da mu postavi provokativno pitanje učinili su „Centralni dnevnik“ jednom od najgledanijih informativnih emisija na području Bosne i Hercegovine.

“Centralni dnevnik“ je 15. januara 2021. godine obeležio 30. godišnjicu emitovanja. Istoga dana obeleženo je i 10 godina emitovanja programa televizije „Face“, te devet godina emitovanja te televizije na vlastitoj frekvenciji.

Zbog tema kojima se CD i televizija „Face“ bave neretko su na udaru pojedinaca, grupa, pa i političkih organizacija. Jedan takav „udar“ dogodio se krajem maja 2021. godine kada je napadnuta njegova televizija.

Naime, Sarajlija Abdulah Hajdarević je 28. maja 2021. godine pokušao da uđe u prostorije televizije „Face“, te upućivao pretnje uredniku Senadu Hadžifejzoviću i novinarskoj ekipi. Sve se to dogodilo tokom „Centralnog dnevnika“, a Hajdarević je nazvao redakciju „Face TV“ i najavio svoj dolazak.

Pojavio se u sedištu televizije i tražio Hadžifejzovića kako bi mu preneo važnu poruku. Umesto Senada obratio mu se novinar, ali mu je Hajdarević počeo pretiti i pokušao da uđe u lift kako bi se popeo do prostorija televizije[4].

Osiguranje ga je sprečilo u tome, pa je na društvenim mrežama objavio da će ispred zgrade da sačeka Hadžifejzovića. Nakon što je policija stigla, Hajdarević je pobegao. Međutim, otkriven je njegov identitet, pa je napadač priveden.

Sledećeg dana ispred sedišta televizije „Face“ pojavili su se brojni novinari, ali i drugi građani kako bi pružili podršku Hadžifejzoviću i novinarima i urednicima „Face TV“[5].

Privatni život

Senad Hadžifejzović je rođen 1962. godine u Sjenici. Živeo je u Bijeljini, Beogradu i drugim gradovima, a potom se trajno nastanio u Sarajevu, gde i danas živi i radi. U braku je sa Lejlom Hadžifejzović i ima trojicu sinova.

Njegov sin, Feđa Hadžifejzović je takođe završio Fakultet političkih nauka u Sarajevu i direktor je Televizije „Face“ od njenog osnivanja.

U januaru 2021. godine mediji su objavili, a Senad Hadžifejzović u emisiji uživo potvrdio da je imao izvesnih zdravstvenih problema, te da je operisao srce u Medicinskom insitutu „Bayer“ u Tuzli. Iz tog razloga se prvi put nakon 30 godina našao u ulozi gledaoca, a ne voditelja „Centralnog dnevnika“.

Na male ekrane vratio se već sledećeg vikenda, kada su specijalnim izdanjem CD-a obeležena tri jubileja – 30. godina „Centralnog dnevnika“, 10 godina emitovanja „Face TV“ i deveta godišnjica emitovanja televizije „Face“ na vlastitoj frekvenciji.

Bibliografija

Knjige

2002. Rat uživo – War: live on air

Nagrade i priznanja

1991. TV ličnost godine
1993. Najbolji novinar u Bosni i Hercegovini – Savez novinara BH
1996. Najbolja TV emisija u Bosni i Hercegovini – “Face to face”
1997. Najbolja TV emisija u Bosni i Hercegovini – “Face to face”
1999. Najbolja TV godine u BiH – TV BiH – Savez novinara BH
2003. Najbolja knjiga – publicistika u BiH – “Rat uživo” Udruženje izdavača BH
2004. Srebrna plaketa grada Srebrenice
2005. Najveće društveno priznanje – Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva
2005. Nagrada Internacionalne lige humanista – “Humanista godine” plaketa Linus Pauling
2010. Najbolji medijski menadžer „Menadžer godine“ regiona
2014. Najbolji novinar u BiH – Društvo novinara BH
2014. Nagrada „Medijski tv servis Evrope-Face tv“- Evropski pokret BH
2015. Nagrada za životno delo, Direkcija „Najmenadžer jugoistočne Evrope“
2016. Plaketa Kantona Sarajevo „2. maj“
2017. Nagrada za hrabrost „BH Akademija USA“, Vašington
2017. Specijalno priznanje, Direkcija „Najmenadžer jugoistočne Evrope