Saša Vuksanović Ćale

Biografija

Saša Vuksanović je srpski gejmer i jutjuber, čiji „Ju Tjub“ kanal „Ćale“ broji više od 329 hiljada pretplatnika i preko 7,5 miliona pregleda. Nadimak „Ćale“ je dobio po tome što je snimao klipove sa svojim sinom Stefanom Vuksanovićem poznatijim kao „Muđa“. Saša je rođen 29. aprila 1975. godine u Alibunaru. Sa suprugom Vesnom, sinom Stefanom i njegovom devojkom Janom Dačović živi u Drmnu kod Požarevca.

Pre nego što je počeo da snima klipove sa sinom, Saša je radio razne poslove. Utovarao je i prevozio ugalj, kopao kanale i radio molerske poslove, a potom se bavio projektovanjem i izradom enterijera u vlastitoj firmi „Still Gips enterijeri“.

Hobi su mu bili računari, a poveremeno je igrao i igrice sa sinom. Kada je Stefan 2013. godine počeo da objavljuje klipove na „Ju Tjubu“, Saša je bio jedan od njegovih gostiju. Donosio je dodatnu dozu humora, pa su Muđa i Ćale, kako ih „Ju Tjub“ zajednica prepoznaje, razvili „ozbiljan posao“. Pošto su pratioci sve češće tražili da „Ćale“ gostuje na Muđinom kanalu, Saša je pokrenuo vlastiti kanal.

Zahvaljujući humoru i zabavnim klipovima Stefan je dosegao preko milion i po pratilaca, dok Ćaletov kanal prati oko 330 hiljada, uglavnom mlađih korisnika te platforme.

Vukasnović, pored strimovanja igrica, neretko na svom kanalu „razgovara“ sa svojim pratiocima. Njegovi podkasti ponekad traju i nekoliko sati, a mladi ljudi koji ga slušaju su ga zavoleli zbog spontanosti i smisla za humor, ali i zbog toga što ceni svoju publiku, jer mu je upravo ona pomogla da uspe na „Ju Tjubu“.

Učestvovao je na „Balkan Tube Fest-u“, „Games Con-u“ i drugim festivalima na kojima se okupljaju gejmeri i jutjuberi iz celog regiona. Organizuju tzv. „meetup-a“, druženja sa svojom publikom, a bave se i humanitarnim radom.

Detinjstvo, mladost i život pre „Ju Tjuba“

Saša Vuksanović je rođen 1975. godine u Alibunaru, gradiću u Banatu. Sa roditeljima Milisavom i Nenom, te braćom i sestrama odrastao je u rodnom gradu. Saša ima braću Željka i Slavka, dok je najstariji brat Milisav preminuo 2005. godine, kada su mu otkazali bubrezi. Osim toga, ima dve sestre Sabrinu i Vesnu.

Vuksanović ne krije da je imao veoma teško detinjstvo. Naime, sa roditeljima i petoro braće i sestara je živeo u kući bez struje i vode. Otac je bio alkoholičar, pa je sve što bi zaradio potrošio u kafani ili u obližnjoj prodavnici.

Deca su zbog toga bila zapuštena. Živeli su i spavali u tek dve prostorije. Često je prljav išao u školu, jer kaže, majka nije dovoljno brinula o njemu, braći i sestrama.

Neretko je bežao kroz prozor kako bi otišao kod babe i dede da jede, jer su češće bili gladni nego siti. Maštao je o tome da postane oficir, pilot ili policajac, ali ga je život odveo u sasvim drugom smeru.

Nakon što je završio osnovnu školu smešten je u Dom za napuštenu decu u Beloj Crkvi. Odatle je završio srednju školu i kada je napunio 18 godina, morao je sam da se snalazi.

Nije imao gde da se vrati jer su se i njegovi roditelji razveli. Otac se još više propio, a majka je otišla od kuće. Ne krije da je krao i obijao radnje kako bi imao šta da jede.

Sa 20 godina je upoznao Vesnu koja je četiri godine mlađa od njega. Venčali su se i živeli sa Vesninom majkom. Preživljavali su samo od njene plate koju je zarađivala kao čistačica u osnovnoj školi. Saša je radio razne poslove, ali nikako nije uspeo da dobije ugovor za stalno.

U septembru 1998. godine Saša i Vesna su dobili sina kome su dali ime Stefan. Kako bi prehranio svoju porodicu tovario je i prevozio ugalj, kopao kanale, skupljao i prodavao puževe i slično. Kucao je na vrata mnogih firmi u okolini Požarevca, ali niko nije mogao ili nije želeo da ga zaposli.

I služba za socijalni rad je bila gluva na njihove molbe za pomoć. Kada god bi im se obratio da mu pomognu jer ima malo dete, oni bi ga odbijali pod izgovorom da ne mogu da finansiraju ukoliko neko u porodici radi.

U međuvremenu je počeo da se bavi molerskim poslovima. Sa drugarima je osnovao firmu „Still Gips Enterijeri“. Projektovao je i izrađivao enterijere u „3D maksu“, a radili su preuređenja kuća i stanova našim ljudima u inostranstvu. Priznaje da je često morao da čeka da mu plate za urađeni posao, ali se nije žalio jer su mu snagu davali supruga i sin.

Veliki šok je doživeo 2002. godine kada mu je poginuo otac. Naime, Milisav je jedne večeri došao pijan kući, legao na krevet i zapalio cigaretu. Ta cigareta je izazvala požar čije posledice su bile kobne. Kako je u jednom klipu ispričao, bile su to vrlo potresne slike koje će pamtiti celog života.

Samo tri godine kasnije preminuo mu je dve godine mlađi brat koji se takođe zvao Milisav. Naime, lekari su ustanovili da mu otkazuju bubrezi i zbog toga je išao na dijalizu. Bolest se pogoršala 2005. godine, pa je Milisav preminuo. Kako je Saša ispričao u jednom „lajvu“, pošto nije imao automobil niti novac da nekome plati da telo prevezu na groblje, sam ga je na kolicima odgurao sanduk i sahranio pored oca.

Najviše ga je povredilo to što niko od mnogobrojne familije nije došao na sahranu. Zbog toga nije u dobrim odnosima sa braćom i sestrama, ali redovno pomaže deci svoje sestre Sabrine i brine o tome da njima ništa ne nedostaje.

Do prekretnice u njegovom i životu njegove porodice je došlo kada je Stefan počeo da zarađuje prvi novac igrajući i strimujući igrice. Na početku je išao kod komšije da bi postavio klip na „Ju Tjub“, jer nisu imali internet u svojoj kući. Kada su počeli da stižu prvi novci od monetizacije i sponzora njihov život se promenio.

„Ju Tjub“ karijera

Saša je na samom početku tek povremeno sinu „gostovao“ na kanalu. Takmičili su se u igranju popularnih igrica poput „PES-a“, „GTA“ i „PUBG-a“. S obzirom na to da su i Saši igrice oduvek bile strast, pristajao je na snimanja sa sinom.

Posebno su bile interesantne njihove prepirke. Premda ih mnogi kritikuju jer upotrebljavaju mnogo psovki dok snimaju, svojom spontanošću i smislom za humor brzo su osvojili srca gledalaca širom regiona.

Kvalitet i potencijal koji „Ju Tjub“ kanal „Muđa“ ima, uskoro su počele da prepoznaju i kompanije koje se bave proizvodnjom video igara i računarske opreme, pa su usledili prvi pozivi na saradnju. Počelo je od gejmerskih stolica, tastatura i miševa, a danas, šest godina kasnije sarađuju i s onima koji nemaju mnogo veze sa gejmingom.

Učestvovali su na festivalima poput „Games Cona-a“ i „Balkan Tube Fest-a“, a druženja koja prave za svoje pratioce su uvek posećena. Trude se da obiđu svaki grad u kome postoji interesovanje za njihov dolazak. Pored gradova u Srbiji, organizovali su „meetup-ove“ u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji.

Saša je osnovao i vlastiti „Ju Tjub“ kanal pod nazivom „Ćale“. I na njemu objavljuje klipove u kojima igra igrice sa sinom, ali i druge sadržaje. Pokrenuo je neku vrstu podkasta u kome čita pitanja i komentare svojih gledalaca, odgovora na njih i mladim ljudima deli važne savete o životu.

Mnogi ga vole jer sasvim iskreno priča o sebi, svom detinjstvo i mnogim teškim trenucima koje je proživeo u životu. Osim toga, otvoreno kritikuje vlast u Srbiji, zbog mnogih nesavršenosti u današnjem društvu.

Ipak, ne propušta da se zahvali svojim pratiocima jer su im omogućili normalan život. Njegov kanal je do novembra 2019. godine „zapratilo“ oko 330 hiljada korisnika „Ju Tjuba“, a klipovi broje oko 7,5 miliona pregleda.

Ćale uživa popularnost i na drušvenim mrežama. Njegov „Fejsbuk“ („Facebook“) profil „prati“ oko 108 hiljada korisnika te društvene mreže.

Sve to je iskoristio kako bi pomogao drugima. Saša i Stefan neretko organizuju humanitarne akcije za ljude kojima je potrebna pomoć. Kako kažu, spremni su da se odazovu svakom projektu koji će nekome pomoći, jer znaju kroz šta su sve oni prošli dok nisu počeli da zarađuju snimajući.