Buda (Sidarta Gautama)

Biografija

Sidarta Gautama ili Sidarta Gotama (Siddhārtha Gautama – सिद्धार्थ गौतम), Šakjamuni (Shakyamuni) ili jednostavno Buda (Buddha) je bio monah, mudrac, filozof i verski vođa na čijem učenju je utemeljen budizam.

Veruje se da je živeo i delovao uglavnom na severoistoku drevne Indije u periodu između šestog  i četvrtog veka pre nove ere. Rođen je oko 566. godine pre Hrista u Lumbini, a preminuo 486. godine u Kušinagaru, u nekadašnjoj indijskoj republici Maila.

Rođen je i odrastao u plemićkoj porodici, a mudrac mu je prorekao da će da bude veliki vladar koji će da osvoji svet, ali ako ode sa dvora postaće Buda, spasilac sveta.

Kako bi bio siguran da Sidarta neće napustiti dvorac, otac ga je često obasipao pažnjom i poklonima. Živeo je u raskoši i dugo nije upoznao bol, starost, bolest i patnju.

Prelomni trenutak se desio kada je imao 29 godina i kada je tokom šetnje sa podanicima video stare, bolesne i mrtve, te počeo da preispituje koncept patnje.

Upoznao je i jednog isposnika, te se zainteresovao za njegova shvatanja života. Odlučio je da ode sa dvora kako bi doživeo prosvetljenje.

Veruje se da je šest godina eksperimentisao sa različitim učenjima, ali niti jedno nije davalo rezultate. Zbog radikalnog asketizma je stekao simpatije petorice mudraca koji su postali njegovi sledbenici.

Ipak, odricanje od svega nije mu donelo ono što je očekivao, nego suprotno, shvatio da je umerenost ključ svega i da uvek treba birati „Srednji put“.

Tokom duboke meditacije ispod drveta Bodi („drvo mudrosti“) pronašao je odgovore koje je tražio i postigao punu svesnost, postajući tako Buda („budan“, „budni“).

Svoje saznanje odlučio je da prenese drugima, pa je u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine. Askete koje su ga bile napustile prihvatile su njegovo učenje, a tzv. „Beseda o pokretanju točka darme“ je uskoro postala temelj budizma.

Budizam danas praktikuje oko 350 miliona ljudi širom planete, što ovu religiju čini jednom od pet najvećih na svetu.

Detinjstvo

Sidarta Gautama je rođen u šestom veku pre Hrista. Veruje se da je bio sin plemićke porodice, te da je njegov otac bio vođa plemena Šakjas u Lumbini (današnji Nepal).

Njegov otac Śuddhodana (Suddhōdana – शुद्धोधन)) i majka Maja (Māyādevī – 摩耶夫人)  dugo nisu mogli da imaju potomke. To se promenilo kada je jedne noći Maja sanjala kako joj beli slon kao budući Buda ulazi u telo. Nakon toga je ostala u drugom stanju.

Sidarta je rođen u šumi u Lumbiniju, mestu u podnožju Himalaja. Njegovo ime u prevodu znači „svaka želja ispunjena“.

Slavlje je trajalo nekoliko dana, a mudrac koji je došao da vidi dečaka rekao da će, ukoliko ostane na dvoru postati vladar celog sveta, a ukoliko odluči da ode postati Buda, duhovni spasilac čovečanstva.

Kada mu je bilo sedam dana kraljica je preminula što je Lumbini ponovo zavilo u crno. Sudhodana je oženio Majinu mlađu sestru Mohaprađapati (Mahāpajāpatī Gotamī) koja je o dečaku brinula sa puno ljubavi.

S obzirom da se ocu više sviđala ideja da njegov sin zavlada svetom, vaspitavao ga je u palati u kojoj je bio okružen raskošću. Sudhodana se pobrinuo da dečak nikada ne oseti patnju ili bol, te da nikada ne spozna starost, bolest i smrt.

Prema nekim zapisima Sidarta se oženio kada mu je bilo 16 godina, dok drugi tvrde da se to desilo tek 13 godina posle. Supruga mu je bila princeza Jasodara (Yaśodharā) koja mu je rodila sina Rahula (Rāhula).

Tek u kasnim dvadesetim je sa podanicima krenuo u obilazak van dvorca u kome je živeo. Brzo se suočio sa stvarnošću i pravim ljudskim brigama.

Video je stare, bolesne i umrle, a sluga mu je objasnio da svi ljudi neminovno stare, obolevaju i umiru i da je to jednostavno tako.

To ga je navelo na dublje istraživanje istine koju je saznao, te je u šetnji upoznao isposnika koji mu je objasnio da se odrekao sveta tražeći oslobođenje od patnje i straha od smrti.

Sve što je čuo i video potpuno ga je obuzelo, te je sa 29 godina odlučio da napusti kraljevstvo, ženu i sina i da potraži oslobođenje od univerzalne patnje koju je doživeo kao definišuću osobinu čovečanstva.

Gautamin put ka duhovnom oslobađanju

Pomoć je prvo potražio učeći veštine meditacije sa poznatim guruima. Putovao je zemljom i proučavao verske rituale, shvativši da oni nisu dovoljni da bi se čovek oslobodio patnje.

Ubrzo je uvideo da mu guru neće pomoći, te se pridružio grupi asketa koji su prosvetlenje pokušavali da postignu odričući se hrane, pića i provodeći vreme u dubokoj meditaciji.

Gautama je bio odlučan da postane najuporniji među njima, te je njegov asketizam prerastao u ekstremno mučenje tela. Zapisano je da je toliko smršao da je bio na ivici smrti.

Svojom upornošću dobio je sledbenike. Petorica asketa su ga pratila i divila se njegovoj odlučnosti. Danima je jeo po jedno zrno riže ili nije jeo ništa.

Međutim, to nije izrodilo zadovoljstvom i oslobođenjem kojem se nadao. Kada mu je mlada seljanka ponudila rižinu kašu setio se da mu je maćeha pravila to isto jelo i osetio se nikad bliži svojoj porodici.

Tada je shvatio da kažnjavanje tela nije sredstvo za postizanje unutrašnjeg oslobođenja, te da mu takav život neće doneti duhovno oslobađanje.

Pojeo je rižu, popio vodu i okupao se u reci. Tada je uvideo da ništa ekstremno ne može da bude dobro, da je ravnoteža u svemu ključ za prosvetlenje, te da je „Srednji put“ jedini ispravan put.

Videvši da je Sidarta odustao od asketizma, njegovi sledbenici su ga napustili i ostao je potpuno sam.

Te noći je seo ispod Bodi drveta (drvo mudrosti) i zakleo se da neće ustati dok ne otkrije istinu za kojom traga. Meditirao je sve do izlaska sunca.

Ostao je pod drvetom nekoliko dana, prisećajući se prošlosti i celog svog života. Veruje se da se tada setio svojih prošlih života, te uspeo da otera Maru, zlog demona koji ga je pokušao sprečiti da postane Buda.

Legenda kaže da se odbranio od Mare tako što je spustio ruku na zemlju i zamolio je da bude svedok njegovog prosvetljenja. Tako je oterao zlog demona, te su se u njegovom umu počele ređati slike svega što se dešavalo u svemiru.

Konačno je pronašao odgovore na pitanja koje je godinama tražio. U tom trenutku čistog prosvetljenja Sidarta Gautama je postao Buda („onaj koji je budan“).

Buda kao učitelj

Spoznaja do koje je došao ga je veoma usrećila i želeo je da i druge nauči kako da do dođu do istine, ali se plašio neuspeha.

Tada mu se javio Brahma, kralj bogova i ubedio ga da počne da podučava druge saznanjima do kojih je došao. Napustio je Bodi i krenuo dalje kako bi ispunio svoju misiju.

Oko stotinu milja dalje naišao je na askete koji su ga napustili. U Jelenjem parku im je održao prvu propoved koja je poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“.

U toj besedi je objasnio Četiri plemenite istine i osmostruki put. To su postali stubovi budizma.

Četiri plemenite istine po budizmu su da je univerzalno ljudsko iskustvo duhovna, emocionalna i fizička patnja kao posledica prošle karme; da je uzrok takve patnje čežnja (strast), posezanje za pogrešnim stvarima ili za pravim stvarima na pogrešan način.

Buda je tvrdio da je osnovni problem čovečanstva pogrešno primljen osećaj za vrednosti, kojim se stvarima ili osobinama pripisuje vrednost koju one ne mogu da izdrže, te da ništa u materijalnom svetu nije vredno krajnjeg poštovanja.

Treća plemenita istina je da je moguće ukinuti patnju, a četvrta da se to postiže sledeći Plemeniti osmostruki put. Taj put čine ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno postupanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

Prve dve stavke odnose se na mudrost ili razumevanje, sledeće tri na etičko ponašanje, a poslednje dve na pročišćenje uma.

Njegovo učenje prvo su usvojili isposnici koji su ga ranije napustili, a potom je osnovao sangu, budističku monašku zajednicu. Njeni članovi su postajali svi oni koji su odlučili da prihvate darmu, napuste porodični život i postanu lutajući prosjaci.

Praksa je kasnije promenjena iz potrebe zajedničkog okupljanja prosjaka tokom monsunskih kiša. Naime, od jula do septembra lutalice su se okupljale u javnim skloništima.

Članovi sange mogli su da postanu svi, bez obzira na rasu, pol ili poreklo. Svaka klasna prepreka je bila zanemarena ukoliko neko ima želju da dosegne prosvetljenje kroz proterivanje patnje i ispunjenje duhovne praznine.

Buda je do 80. godine putovao i propovedao svoje učenje, te pokušavao da nauči druge istine do kojih je on došao. U mestu Pava se ozbiljno razboleo od hrane koju mu je dao kovač Čunda.

Ipak, uspeo je da dođe do šume koja je graničila sa Kusinagarom (današnja indijska država Utar Pradeš) gde je legao na bok između dva velika drveta, te svojim učenicima poručio da ne slede nijednog vođu i da ne zavise ni od koga, te da posle njegove smrti njihov učitelj bude darma.

Posle Budine smrti njegovi sledbenici su spalili njegovo telo u Kusinagari. Po preporuci mudraca Drona, pepeo je podeljen među osam velikih zemalja.

Pepeo ispod lomače i zemljana posuda u kojoj su bili ostaci poklonjeni su dvojici ostalih vladara. U svakoj zemlji su izgrađeni hramovi u kojima se čuvaju Budini posmrtni ostaci.

Značaj

Buda je nesumnjivo jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva. Njegova učenja su uticala na razvoj drugih religija, ali i na književnost i filozofiju kako u Indiji, tako i u ostalim delovima sveta.

Smatra se da najviše budista ima u Kini, Japanu, Tajlandu, Vijetnamu, Mjanmaru, Šri Lanki, Južnoj Koreji, Tajvanu, Kambodži i Indiji. U pojedinim državama jugoistočne Azije budizam je državna vera.

Može se podeliti u tri velike grupe: teravada, mahajana i vađrajana. Više od 56 odsto budista su sledbenici mahajane. Teravadu uči 38 odsto budista, dok tantrički, tibetanski budizam praktikuje šest odsto budista.

O Budinom životu i učenju napisane su mnoge knjige i snimljeni brojni dokumentarni filmovi. Ipak, zanimljivo je da, za njegovog života, pa čak ni nekoliko vekova nakon smrti nisu postojali pisani tragovi, nego se učenje prenosilo usmeno. Tek su vekovima kasnije zapisane četiri plemenite istine i plemeniti osmostruki put koji danas mnogi slede.