Zoran Milanović

Biografija

Zoran Milanović je hrvatski pravnik i političar, bivši predsednik Vlade Republike Hrvatske i nekadašnji lider Socijaldemokratske partije (SDP). Rođen je 30. oktobra 1966. godine u Zagrebu. Sa suprugom Sanjom i sinovima Jakovom i Markom živi u hrvatskoj prestonici.

Pre ulaska u politiku Milanović je radio u Trgovačkom sudu u Zagrebu. Nakon toga je radio u Ministarstvu vanjskih poslova. Bio je član mirovne misije OESS-a u Azerbejdžanu, te savetnik hrvatske misije pri Evropskoj uniji i NATO-u u Briselu.

Član Socijaldemokratske partije je postao 1999. godine. Bio je nacionalni koordinator sa NATO savezom pri Ministarstvu diplomatije, a nakon toga kratko i pomoćnik ministra vanjskih poslova. Godine 2004. je postao član Glavnog odbora SDP-a, a tri godine kasnije je obavljao i funkciju portparola te stranke. Za predsednika Socijaldemokratske stranke je prvi put izabran 2007. godine. Od tada do 2016. godine je nekoliko puta biran na tu funkciju.

Od 23. decembra 2011. do 22. januara 2016. godine je bio predsednik Vlade Republike Hrvatske. Za to vreme Hrvatska je postala članica Evropske unije, ali su donesene neke nepopularne odluke i zakoni koje Milanovićevi kritičari u medijima ne propuštaju da napomenu.

Posle migrantske, a potom i političke krize u Hrvatskoj raspisani su vanredni parlamentarni izbori. Milanovićeva stranka je izgubila vlast, a za premijera je izabran Tihomir Orešković. Milanović je podneo ostavku na mesto predsednika stranke, te objavio da će se povući iz politike.

Na hrvatsku političku scenu se vratio polovinom 2019. godine kada je predstavljen kao kandidat SDP-a za predsednika na izborima te godine.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Zoran Milanović je rođen 1966. godine u Zagrebu. Otac mu se zove Stipe, a majka Đurđica. Stipe Milanović je poreklom iz Sinja, a po struci je ekonomista. Radio je u kabinetu Mike Tribala, člana Akcije socijaldemokrata Hrvatske. Đurđica Milanović je bila profesorka engleskog i nemačkog jezika. Stipe i Đurđica imaju još jednog sina, Krešimira, koji je takođe diplomirani ekonomista.

Milanović je po završetku osnovne škole upisao nekadašnji Centar usmerenog obrazovanja za upravu i pravosuđe (današnja Prva gimnazija) u Zagrebu. Godine 1985. je upisao Pravni fakultet, ali je brucoš postao tek godinu dana kasnije, nakon odsluženja vojnog roka. Bio je odličan student, te dobitnik Rektorove nagrade. Učestvovao je i na studentskom takmičenju iz međunarodnog javnog prava „Telders“ u Hagu.

Kako se navodi na njegovom profilu na Linkedin-u Mlanović je diplomirao 1994. godine, a četiri godine kasnije magistrirao pravo na Flamanskom univerzitetu u Belgiji. Postdiplomske studije evropskog i komparativnog prava je završio u Briselu.

Govori engleski, francuski i ruski jezik.

Radno iskustvo i diplomatska karijera

Pre nego što je započeo diplomatsku karijeru Milanović je radio u Trgovačkom sudu u Zagrebu. Potom je godinu dana proveo na Odseku međunarodnih poslova u Ministarstvu vanjskih poslova Republike Hrvatske.

Od 1994. do 1996. godine boravio je u mirovnoj misiji OESS-a u azerbejdžanskoj regiji Nagorno Karabah. Nakon toga je postao savetnik u hrvatskoj misiji pri Evropskoj uniji i NATO savezu u Briselu. U belgijskoj prestonici je boravio tri godine, a potom se vratio u Zagreb.

Politička karijera

Član Socijaldemokratske partije Milanović je postao 1999. godine. SDP je na izbore 2000. godine izašao u koaliciji sa HSLS-om (Hrvatska socijalno-liberalna stranka), HSS-om (Hrvatska seljačka stranka), HNS-om (Hrvatska narodna stranka), LS-om (Liberalna stranka) i IDS-om (Istarski demokratski sabor).

Koalicija SDP-HSLS je 3. januara osvojila 38,7 odsto glasova, te je šest partija formiralo Vladu na čelu s Ivicom Račanom, tadašnjim predsednikom SDP-a. Zoran Milanović je izabran za nacionalnog koordinatora sa NATO savezom pri Ministarstvu vanjskih poslova. Na toj poziciji je ostao do 2002. godine kada je imenovan pomoćnikom ministra spoljnih poslova Tonina Picule.

Na izborima 2003. godine Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je odnela ubedljivu pobedu, pa je Milanović smenjen sa pozicije pomoćnika ministra. Sledeće godine je postao član Glavnog odbora SDP-a, a od 2006. godine je bio i portparol stranke. U septembru iste godine je imenovan za koordinatora rada SDP-a u Izbornoj jedinici 4.

Račan je u proleće 2007. godine objavio da se zbog bolesti povlači sa mesta predsednika stranke, a Milanović je 21. aprila najavio svoju kandidaturu za tu poziciju. Prema pisanju hrvatskih medija, saopštenjem u kome se navodi da stranku prepušta „mladim snagama“, Račan je svoju podršku dao upravo Milanoviću.

Usledila je 10. Vanredna izborna konvencija SDP-a na kojoj je u drugom krugu glasanja Milanović pobedio Željku Antunović. On je sa 150 glasova postao drugi predsednik u istoriji te stranke. Prema istraživanjima agencija u Hrvatskoj, SDP je izborom Milanovića doživeo rast popularnosti. Predviđalo se da će „dobiti“ izbore, te da će Ljubo Jurčić biti glavni kandidat za funkciju premijera. Kampanju su obeležile optužbe na račun Ive Sanadera, tadašnjeg premijera i predsednika HDZ-a. Milanović ga je neretko pozivao da prizna odakle mu skupoceni satovi koje poseduje. Tadašnji predsednik Vlade Hrvatske nije izlazio na duele sa političkim oponentima.

Uprkos tome, na izborima koji su održani 2007. godine pobedila je Hrvatska demokratska zajednica. Ovaj izborni poraz SDP-a mnogi su pripisali neiskustvu Zorana Milanovića. HDZ je te godine osvojio 66, a SDP 56 mandata u Saboru. Milanović je u intervjuima isticao da je zadovoljan izbornim rezultatom, te da su mu od vlasti važnije promene u društvu.

Uprkos porazu, na stranačkim izborima koji su održani sledeće godine ponovo se kandidovao za predsednika. Protivkandidati su mu bili Davorka Vidovića i Dragana Kovačevića. Stranačke kolege su mu ponovo ukazale svoje poverenje te je ostao na čelu SDP-a.

Godine 2009. je sa predstavnicima stranaka HNS, IDS i HSU (Hrvatska stranka umirovljenika) postigao dogovor o zajedničkom nastupu na izborima za Hrvatski sabor 2011. godine. Koalicija je dobila naziv prema restauraciji u Kastvu gde je objavljeno njeno formiranje.

Premijerski mandat, uspesi, kritike i diplomatski odnosi

Na Parlamentarnim izborima koji su održani 2011. godine Kukuriku koalicija je osvojila većinu mandata u Saboru, te predložila Milanovića za premijera. Njegov mandat je potvrđen, te je 23. decembra postao deseti predsednik Vlade Hrvatske.

Prvi veliki uspeh Vlade Zorana Milanovića bio je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine. Ipak, mnogi su mu zamerili neslaganje sa Katoličkom crkvom, te čestim sukobima sa stranačkim kolegama koji su ga optuživali za poraz na izborima za Evropski parlament.

Ipak, nije to jedino što mu se zameralo, jer je za vrlo kratko vreme stigao da uđe u konflikt i s Evropskom komisijom zbog neizručivanja Josipa Perkovića i Zdravka Mustača koji su pred sudom u  Nemačkoj optuženi za ubistvo hrvatskih migranata.

Polovinom 2013. godine donesene su izmene zakona o izručenju po kojima je Hrvatska dužna da izručuje samo one koji se terete za zločine počinjene na području Evropske unije posle 7. avgusta 2002. Time je izbegnuto izručenje Perkovića i Mustača.

Politički oponenti, ali i deo javnosti ga je otpužio da je donošenjem novog zakona u Saboru naneo „neprocenjivu štetu hrvatskih nacionalnim interesima“, te „veliku štetu ugledu Hrvatske“ u Evropskoj uniji i ugrozio odnose sa Nemačkom.

Ipak, javnost je hvalila njegov odnos prema Hrvatima u Bosni i Hercegovini. Tokom februara 2014. godine, u vreme demonstracija i nereda u pojedininim gradovima BiH, posetio je Mostar, Vitez, Široki Brijeg i Sarajevo. Tako je postao prvi predsednik Vlade Hrvatske koji se u prethodnih dvadeset godina sastao sa Hrvatima u Bosni i Hercegovini.

Zalagao se za pristupanje BiH Evropskoj uniji bez ustavnih promena. Ipak, tu „ljubav“ nije iskazao u avgustu 2016. godine kada je, između ostalog, na sastanku sa predstavnicima veteranskih udruženja, izjavio da Bosna i Hercegovina nije država, nego „big shit“ („veliko sranje“, prim. prev).  Dodao je da u Sarajevu nema sagovornika i da bi „ih preko reda ugurao u Evropsku uniju jer je to zemlja bez reda i poretka“.

Nije to jedina njegova sporna izjava sa tog sastanka. Naime, Milanović je Srbiju nazvao „šakom jada koja već 150 godina ne zna da li bi išla u Makedoniju, Vojvodinu, Bosnu, Hrvatsku, Bugarsku. Nema ih deset miliona j…te, a žele biti gospodari Balkana. Pa nema vas dovoljno. To je mali narod“.

Dodao je da su Aleksandar Vuči i Tomislav Nikolić, tadašnji srpski premijer i predsednik „tipovi koji su arlaukali oko Zagreba“, te da se aktuelna vlast u Srbiji ponaša bahato. Naglasio je da će, ukoliko bude bilo potrebno Hrvatska blokirati pregovore u ulasku Srbije u Evropsku uniju, te da će „doneti zakon po kome će proganjati njihove počinitelje po Kosovu“.

Snimak obraćanja veteranima objavio je „Jutarnji list“, a za vrlo kratko vreme usledile su oštre osude sa svih strana. Reagovali su predstavnici sva tri naroda u BiH, a tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović je tražio reakciju Evropske unije.

Politički oponenti u Hrvatskoj su sve to iskoristili u svrhe izborne kampanje, a Milanović se nije „pravdao“ nego je u kasnijim obraćanjima potvrdio svoje stavove o vlasti u Srbiji. Građanima i političarima u BiH je poručio da ne budu „sitni“ i da ne nasedaju na provokacije.

Na prijevremenim izborima koji su u Hrvatskoj održani 11. septembra 2016. godine Narodna koalicija predvođena Milanovićevim SDP-om je osvojila 54 mandata, dok je 61 mandat u Hrvatskom saboru pripao HDZ-u. Posle izbornog poraza on se povukao sa funkcije predsednika stranke, a na toj poziciji ga je nasledio Davor Bernardić.

Nakon nepuna dva meseca Milanović je osnovao konsultantsku firmu „EuroAlba Advisory“ čiji je verovatno najpoznatiji klijent bio albanski premijer Edi Rama. Rama je u jednom intervjuu kazao da je „Zoran odličan prijatelj“, te da su njegovi saveti uvek dobrodošli.

Hrvatski mediji su u martu 2018. godine objavili vest da je „EuroAlba Advisory“ u svom finansijskom izveštaju navela da je tokom prethodne godine ostvarila prihod od 625 445,26 kuna (oko 84 500 evra).

Veliki politički „comeback“

Prve informacije da će se Zoran Milanović nakon pauze vratiti u politiku pojavile su se u decembru 2018. godine. Pojedini hrvatski mediji su objavili vesti da bi on mogao da bude novi kandidat SDP-a za predsednika Hrvatske na izborima 2019. godine. Sa druge strane, spekulisalo se i o tome da će na te izbore izaći kao nezavisni kandidat. Prema navodima nekih dnevnih listova, Milanoviću je „teško padala situacija u stranci“, a naročito veliki pad popularnosti među biračima.

Polovinom juna 2019. godine Predsedništvo SDP-a je jednoglasno predložilo bivšeg lidera za stranačkog kandidata za predsednika Hrvatske. Objavom fotografije na kojoj stoji slogan „Predsjednik s karakterom“ Milanović je i zvanično otklonio svaku sumnju da će ući u trku za predsednika države.

U svom obraćanju tim povodom je kazao da prvi put kao autsajder ulazi u izbornu trku, te da sada u „tu avanturu ide rasterećeniji“, ali svestan da sve zavisi od njega. Izjava da „nije pošten političar ili pošten čovek“, te da ljudi sami treba da donesu zaključak i da mu sude, ušla je na listu tzv. zoranizama – izraza i rečenica koje su hrvatski mediji ocenili najinteresantnijim.

Njegovu kandidaturu je podržalo nekoliko opozicionih stranaka, a građani će na izborima odlučivati da li će narednih pet godina njihove interese zastupati Milanović, Miroslav Škoro ili aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Privatni život

Zoran Milanović je rođen 1966. godine u Zagrebu. Detinjstvo je proveo u zagrebačkom naselju Trnje. Trenirao je košarku, fudbal i boks, a drugari su ga zvali Basta. U jednom intervjuu je priznao da je slušao bendove poput Električnog orgazma, Azre i Idola, te da je bio „buntovan i problematičan“.

Na proslavi Nove 1991. godine upoznao je lekarku Sanju Musić, svoju sadašnju suprugu. Prema pisanju hrvatskih medija, par je probleme sa nedostatkom novca rešavao prodajući usisivače po kućama. Time su, navodno, platili i svoje prvo zajedničko putovanje. Venčali su se 1994. godine.

Četiri godine kasnije su dobili sina Jakova, a 2005. godine Marka. Milanovići su u jednom intervjuu kazali da Jakov voli sportski način života, te da ga je otac zaposlio u preduzeću „Cedevita“ na pokretnoj traci kako bi sebi zaradio džeparac.

Supruga Sanja je u nekoliko navrata istakla da su oboje prilično tvrdoglavi, ali da ona razume posao kojim se Zoran bavi, te mu pruža bezrezevnu podršku. Porodica Milanović se odmara u kući na Krku, a Zoran slobodno vreme provodi vozeći bicikl i trčeći na Sljemenu.

Izvori:

• https://hr.linkedin.com/in/zoran-milanovic-18612034
• https://net.hr/danas/hrvatska/milanovic-prvi-put-otvoreno-o-tajnoj-snimci-sto-sam-ja-to-na-sastanku-rekao-a-da-nije-tocno/
• https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/tvrtka-zorana-milanovica-zaradila-pola-milijuna-kuna—510365.html
• http://novilist.hr/Vijesti/Hrvatska/Milanovic-se-izgleda-stvarno-vraca-u-politiku-Blizu-je-odluci-ali-nece-biti-Berin-pulen-za-opstanak