Zdravko Ponoš

Biografija

Zdravko Ponoš je srpski penzionisani general, bivši diplomata i političar. Rođen je 3. novembra 1962. godine u Kninu. Živi i radi u Beogradu.

Bio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, savetnik Borisa Tadića i pomoćnik Vuka Jeremića.

Šira javnost ga je upoznala krajem 2021. godine kao jednog od kanidata za predsednika Srbije. Na izborima koji su održani u aprilu 2022. godine Ponoš je osvojio 698 538, tj. 18.84 odsto glasova, a za predsednika je ponovo izabran Aleksandar Vučić.

Do 2022. godine je bio član Narodne stranke, a potom je sa grupom istomišljenika osnovao politički pokret Srbija centar (SrCe), te izabran za predsednika te organizacije.

Detinjstvo i obrazovanje

Zdravko Ponoš je rođen 1962. godine u Kninu. Sa roditeljima i bratom je odrastao u Golubiću, selu koje je od Knina udaljeno oko pet kilometara. Njegov deda sa majčine strane je poginuo na Solunskom frontu.

Ponoš je u Golubiću završio osnovnu školu, a potom je školovanje nastavio u Zagrebu.

Završio je srednju tehničku školu i gimnaziju kopnene vojske. Nakon toga je upisao Tehničku vojnu akademiju. Diplomu inženjera elektrotehnike stekao je 1986. godine.

Upisao je postdiplomske studije u Beogradu. Na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 1999. godine odbranio magistarski rad na temu „Analiza otpornosti na ometanje GPS prijemnika“.

Posle toga se usavršavao na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu. Pohađao je i kurs u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku, te vojni kurs u Nemačkoj,  a završio je i NATO kurs STANAG 6001.

Koautor je dela „Satelitski telekomunikacijski sistemi u vojnoj primeni““, te autor dela „Transformacija vojske Srbije – izazovi i odgovori“. Neki njegovi naučni radovi našli su se u inostranim časopisima i publikacijama.

Govori engleski i ruski jezik.

Otac mu je preminuo 1995. godine, a majka i brat su bili među proteranim Srbima iz Hrvatske tokom operacije „Oluja“. Kako je jednom prilikom kazao, stvari su stavili na magarca i krenuli preko brda ne sluteći da će se nastaniti u Beogradu[1].

Karijera

Nakon što je 1986. godine diplomirao na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu ponuđeno mu je mesto asistenta u toj obrazovnoj ustanovi. Ipak, Ponoš je tu ponudu odbio, te je počeo da radi u Vojnotehničkom institutu u Beogradu.

Od 1986. do 1988. godine bio je stacioniran u Užicu, a radio je na Kosovu. Prema vlastitom priznanju, neko vreme je jedan od njegovih zadataka bilo ometanje signala Televizije Tirana na Kosovu i Metohiji.

Ponoš se 1988. godine vratio u Beograd, gde je radio u Odeljenju za razvoj opremanje.

U toku NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Ponoš je sa svojim timom radio na raznim improvizacijama kako bi se sprečili veliki gubici. Za svoj rad odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

U čin pukovnika Zdravko Ponoš je unapređen 2000. godine. Pet godina kasnije dobio je čin general-majora.

Do 2002. godine je radio u Odeljenju za razvoj i opremanje, a potom je prešao u Ministarstvo odbrane. Tadašnji ministar Boris Tadić ga je angažovao za svog savetnika. Između ostalog, formirao je odeljenje za saradnju sa NATO-om.

Ponoš je 2005. godine imenovan za zamenika načelnika Generalštaba. Njegovi zadaci su, između ostalog bili reforma i profesionalizacija vojske.

Unapređen je u čin generala, a tadašnji predsednik Boris Tadić ga je u decembru 2006. godine imenovao za načenika Generalštaba. Pored reforme i profesionalizacije vojske, Ponoš se zalagao za povećanje plata oficirima.

Nedeljnik „Vreme“ ga je 2006. godine proglasio ličnošću godine.

Bio je prisutan prilikom otvaranja NATO kancelarije za vezu u Srbiji, što je naišlo na oštre reakcije pojedinih političara, ali i dela građana Srbije.

Ponoš se, između ostalih sastao sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga SAD, te predstavnicima vojske Turske i Norveške.

Uvidevši kakvo je stanje u srpskoj vojsci, Ponoš je predložio da se viškovi vojnih objekata i zemljišta, te da se od tog novca nabavi savremena oprema. Novi ministar, Dragan Šutanovac se nije složio sa time, uprkos činjenici da zbog nedostatka novca u nekim kasarnama nema ni grejanja[2].

Zbog različitih stavova razišao se sa tadašnjim ministrom odbrane Šutanovcem. Između ostalog, ministru se nije dopalo kada je u jednom intervjuu kazao da nije zadovoljan radom Ministarstva odbrane, te izrazio utisak da je to ministarstvo zaustavilo reforme.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić se nije složio sa Ponoševim stavom, nego je tvrdio da je sistem odbrane stabilan.

Ponoš je zbog navodnog kršenja vojnih pravila 30. decembra 2008. godine smenjen sa mesta načelnika Generalštaba uprkos činjenici da je Vojska Srbije tokom njegovog mandata imala najviše pozitivnih kritika u domaćoj javnosti.

Za njegovog naslednika je u februaru 2009. godine izabran general Miloje Miletić. Penzionisan je 31. decembra 2009. godine.

Nakon toga je postao pomoćnik tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Nakon što je Jeremić postao predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Ponoš je izabran za njegovog šefa kabineta. Za to vreme je živeo i radio u Njujorku.

Po povratku u Beograd, Jeremić i Ponoš su osnovali Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD). Vuk Jeremić je bio predsednik, a Ponoš izvršni direktor ove organizacije. CIRSD je osnovao i časopis „Horizons“, posvećen međunarodnim odnosima i održivom razvoju.

Pridružio se Jeremićevom timu tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. godine. Jeremić je sa 5.65 odsto glasova osvojio četvrto mesto, a za predsednika Srbije je izabran kandidat SNS-a i koalicionih partnera Aleksandar Vučić.

Dugogodišnji saradnici su u oktobru 2017. godine formirali Narodnu stranku. Jeremić je izabran za predsednika, a Ponoš za potpredsednika ove političke organizacije.

Bio je na izbornoj listi opozicione koalicije pred beogradske izbore. Koalicija je osvojila 18 odsto glasova.

Sa drugim opozicionarima je tokom 2018. i 2019. godine učestvovao na protestima, a polovinom 2019. godine je pozvao na bojkot izbora. Narodna stranka, kao deo koalicije Savez za Srbiju nije izašla na izbore koji su te godine održani. Bojkotovali su i parlamentarne izbore.

Ponoš je u novembru 2019. godine ponovo imenovan za potpredsednika Narodne stranke.

U septembru naredne godine je izabran za nosioca liste na predstojećim izborima za Skupštinu grada Beograda, ali je tu ponudu odbio.

Bio je jedan od učesnika dijaloga o promeni izbornih uslova koji su se vodili tokom 2021. godine. Na konferenciji Narodne stranke održanoj u novembru 2021. godine povukao se sa mesta potpredsednika.

Otprilike u isto vreme u javnosti su se pojavile spekulacije da bi Ponoš mogao da bude protivkandidat Aleksandru Vučiću na narednim predsedničkim izborima.

On je u novembru 2021. godine izjavio da će se kandidovati za predsednika Srbije uz uslov da opozicija na tim izborima nastupi „u jednoj koloni“.

Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa ga je 22. januara 2022. godine zvanično predložila za kandidata. Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije je 2. februara iste godine predstavila Zdravka Ponoša kao svog kandidata za predsednika Srbije.

Republička izborna komisija (RIK) je 6. marta 2022. godine potvrdila njegovu kandidaturu. Tokom kampanje posetio je brojne gradove širom Srbije.

Na izborima je zauzeo drugo mesto sa 18 odsto glasova, dok je ubedljivu pobedu izborio Vučić. Ponoš je izjavio da je zadovoljan rezultatom, s obzirom na to da je kampanja trajala kratko i da je nekim ljudima do momenta izbora za kandidata bio potpuno nepoznat.

Ubrzo nakon toga je napustio Narodnu stranku.

Sa grupom istomišljenika je 5. jula 2022. godine osnovao politički pokret „SrCe“ („Srbija centar“). Pokret se, između ostalog zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju i ujedinjenje opozicije.

Privatni život

Zdravko Ponoš je rođen 1962. godine u Kninu. Odrastao je u selu Golubić, a školovao se u Zagrebu, te usavršavao u Beogradu i drugim evropskim gradovima. U braku je sa medicinskom sestrom Zdenkom Ponoš sa kojom ima ćerku.

Jednom prilikom je kazao da slobodno vreme provodi slušajući muziku, gledajući filmove, crtaće i fudbal, te proučavajući istoriju.

[1] https://www.glassumadije.rs/zdravko-ponos-zivotna-prica/

[2] https://www.vreme.com/vreme/inzenjer-sa-cinom-generala/