Zdravko Krivokapić Biografija | Biografije Poznatih

Kratke informacije

Ime i prezime	Zdravko Krivokapić
Datum rođenja	2. septembar 1958.
Mesto rođenja	Nikšić
Država	Crna Gora
Prebivalište	Podgorica
Zanimanje	Doktor mašinstva, univerzitetski profesor, političar
Stranka	Narodna koalicija "Za budućnost Crne Gore"

Biografija

Zdravko Krivokapić je crnogorski doktor mašinstva, univerzitetski profesor i političar. Od decembra 2020. godine do februara 2022. godine je bio predsednik Vlade Crne Gore. Rođen je 2. septembra 1958. godine u Nikšiću. Živi i radi u Podgorici. Sa suprugom Jasminkom Krivokapić ima petoro dece.

Krivokapić je od 2004. godine redovni profesor na predmetima Informatika i Sistem upravljanja kvalitetom na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore.

Objavio je 16 knjiga i udžbenika, te više od 250 naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima.

Učesnik je brojnih konferencija i naučnih skupova, urednik Međunarodnog časopisa za istraživanje kvaliteta, te član Američkog društva za kvalitet (ASQ) i rukovodilac Centra za doktorske studije na Univerzitetu Crne Gore.

Politikom je počeo da se bavi 2020. godine. Povod za takvu odluku je bilo izglasavanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je izazvao burne reakcije dela crnogorske, ali i regionalne javnosti.

Sa grupom crnogorskih intelektualaca je osnovao Nevladinu organizaciju „Ne damo Crnu Goru“, koja je organizovala brojne litije i proteste pod sloganom „Ne damo svetinje“.

Na Parlamentarnim izborima 2020. godine Krivokapić je bio nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“, koja je okupila nekoliko opozicionih partija.

Osvojili su 32.55 odsto glasova, te zajedno sa koalicijama „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“, stekli mogućnost formiranja nove većine u Skupštini Crne Gore i smenu tridesetogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Obrazovanje

Zdravko Krivokapić je rođen 1958. godine u Nikšiću, od oca Draga i majke Ikonije Krivokapić, rođene Radojičić. Veći deo detinjstva je zajedno sa sestrom Nenom proveo u selu Cuce, rodnom mestu njegovog oca.

Krivokapić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a potom je u Titogradu (današnja Podgorica) upisao Mašinski fakultet, smer proizvodno mašinstvo.

Zvanje diplomirani inženjer mašinstva je stekao 1981. godine. Bio je student generacije i dobitnik studentske nagrade „19. decembar“.

Dve godine kasnije je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisao magistarske studije iz oblasti proizvodnog inženjerstva. Magistarsku tezu pod nazivom „Planiranje i upravljanje zalihama rezervnih delova“ Krivokapić je odbranio 1989. godine.

Doktorske studije je nastavio na Mašinskom fakultetu u Podgorici, gde je 1993. godine doktorirao na temu „Prilog automatskog projektovanja tehnološkog postupka obrade rezanjem posredstvom ekspert sistema“.

Kao stipendista Nemačke akademske službe za razmenu (DAAD – Deutscher Akademischer Austauschdienst) Krivokapić je tokom izrade doktorske disertacije boravio na Institutu za računarsku primenu u planiranju i izgradnji pri Univerzitetu u Karlsruu (Institut fuer Recneranwendung in Planung und Konstruktion Universitaet Fridricana (TH) Karlsruhe).[1]

Karijera

Zdravko Krivokapić je po završetku fakulteta pripravnički staž odradio u Željezari „Boris Kidrič“ u Nikšiću.

Već 1983. godine je izabran za asistenta pripravnika na Katedri za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta u Podgorici.

Godinu dana kasnije izabran je u zvanje docenta Univerziteta Crne Gore, a vanredni profesor je postao 1999. godine. Krivokapić je od 2004. godine bio redovni profesor na predmetima Informatika i Sistem menadžmenta kvalitetom na Mašinskom fakultetu Univerzitetu Crne Gore.

Osim toga, predavao je i na Fakultetu za proizvodnju i menadžment u Trebinju i Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, za šta je imao saglasnost Senata svog matičnog Univerziteta.[2]

Krivokapić je od 1996. godine rukovodilac Centra za kvalitet, prve sertifikovane organizacione celine u okviru Univerziteta Crne Gore.

U periodu od 26. jula 2003. godine do 21. maja 2006. godine bio je član kolegijalnog organa Akreditacionog tela Srbije i Crne Gore. Od 2007. do 2016. godine vršio je funkciju predsednika Upravnog odbora tog tela.

Jedan je od urednika „Međunarodnog časopisa za istraživanje kvaliteta“ („International Journal for Quality Research“), koji periodično izlazi od 2007. godine, a indeksiran je i u SCORUS bazi.

Krivokapić je član programskog odbora četiri naučna časopisa i 13 međunarodnih konferencija.

Osim toga, predsednik je organizacionog i član programskog odbora savetovanja SQM i međunarodne konferencije ICQME, koja okuplja stručnjake iz Amerike, Egipta, Španije, Rumunije, Turske i drugih zemalja[3].

Član je i Američkog društva za kvalitet (American Society for Quality – ASQ), te rukovodilac Centra za doktorske studije na Univerzitetu Crne Gore.

U dosadašnjoj karijeri Krivokapić je objavio 16 knjiga tj. udžbenika i 13 skripti. Objavio je i preko 250 radova u domaćim i međunarodnim časopisima i konferencijama.

Uspešno je realizovao 14 naučno-istraživačkih i 22 stručna projekta, od toga osam naučno-istraživačkih i 17 stručnih projekata kao njihov rukovodilac.

Politička karijera

Tokom akademske karijere duge preko 35 godina profesor doktor Zdravko Krivokapić se nije politički angažovao.

Međutim, u martu 2019. godine odlučio je da učestvuje na antikorupcijskim protestima u Crnoj Gori. Učesnici tog protesta su tražili ostavke Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, Duška Markovića tadašnjeg crnogorskog premijera, kao i direktora Agencije za antikorupciju Sretena Radonjića[4].

Ipak, povod za odluku da se angažuje u političkom životu Crne Gore bilo je usvajanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti koji je crnogorski Parlament doneo 27. decembra 2019. godine.

S obzirom na to da je zakon sadržio i članove koji se odnose na eventualno oduzimanje imovine verskih zajednica, izazvao je veliku buru, ne samo u delu crnogorske, nego i regionalne javnosti.

Krivokapić je podržao crkvene proteste, litije i prava Srpske pravoslavne crkve (SPC), te je izabran za prvog predsednika Nevladine organizacije „Ne damo Crnu Goru“.

Ova organizacija je okupila brojne crnogorske intelektualce, kao i sveštenike SPC, koji su organizovali javne događaje širom Crne Gore.

Protiv Krivokapića i nekoliko sveštenika SPC je 24. jula 2020. godine podnesena krivična prijava zbog „postojanja osnovane sumnje da su počinili krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti[5]“.

Kako bi informisao svetsku javnost o svemu što se u Crnoj Gori događa, profesor je slao pisma brojnim ambasadorima zemalja, u kojima je isticao evidentno „kršenje ljudskih prava“ i „zloupotrebu ovlaštenja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova“, kako bi „politička kriza eskalirala“ i sa ciljem da se pred izbore „stanovništvo zaplaši“.

Početkom avgustam 2020. godine tri opozicione stranke (Demokratski front – DF, Narodni pokret i Socijalistična narodna partija – SNP) su objavile da će formirati koaliciju pod nazivom „Za budućnost Crne Gore“. Objavljeno je da će nosilac liste biti upravo profesor Krivokapić.

On je 1. avgusta podneo ostavku na mesto predsednika NVO „Ne damo Crnu Goru“, te za vrlo kratko vreme stekao status „najpopularnijeg političara“ u Crnoj Gori.

Na Parlamentarnim izborima koji su održani 30. avgusta 2020. godine Narodna koalicija „Za budućnost Crne Gore“, predvođena Zdravkom Krivokapićem je osvojila 32.55 odsto mandata, tj. 27 poslaničkih mesta u Skupštini[6].

Zajedno sa koalicijama „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“, uspeli su da obezbede većinu u parlamentu i time prekinu tridesetogodišnju vladavinu Mila Đukanovića i njegovog DPS-a.

Nakon što je Državna izborna komisija (DIK) objavila prve preliminarne rezultate, Krivokapić je izjavio da se „sloboda dogodila Crnoj Gori“.

Tom prilikom, ali i mnogo puta nakon toga je izjavio da neće biti političkog revanšizma i da će nova vlada ponuditi šansu svima da daju svoj doprinos za što brži ekonomski i svaki drugi oporavak Crne Gore.

Ponudio je i strankama koje predstavljaju nacionalne manjine da uđu u novu vladu, koja će biti sačinjena od stručnih ljudi, kompetentnih za oblast za koju su zaduženi.

Krivokapić je tokom brojnih televizijskih gostovanja često isticao da je ključ uspeha u zajedništvu i želji da ljudima svih nacionalnosti i vera u Crnoj Gori bude bolje.

Na pitanje novinara kako će odabrati buduće ministre, Krivokapić je isticao da postoji sistem koji je sam osmislio, te kriterijumi koji će kandidati morati da ispune kako bi dobili svoje mesto u budućnoj vladi.

Na kritike da je njegova koalicija „prosrpski“ i „proruski orijentisana“, Krivokapić je naglašavao da „Crna Gora jeste i biće opredeljena za evropske integracije i da se sa puta u Evropsku uniju neće skrenuti“.

Sa Dritanom Abazovićem nosiocem liste „Crno na bijelo“ i Aleksom Bečićem je 9. septembra 2020. godine potpisao sporazum kojim su se, između ostalog, obavezali da će poštovati Ustav, te da u skladu sa time neće pokretati nikakve inicijative sa ciljem izmene državne zastave, grba ili himne.

Krivokapić, Abazović i Bečić su se takođe obavezali da nova vlada neće pokretati pitanje nezavisnosti Kosova, te da će jačati saradnju sa NATO savezom i ubrzati reforme za članstvo u Evropskoj uniji[7].

Crnogorski parlament je 4. decembra 2020. godine izglasao 42. vladu Crne Gore na čijem čelu je bio profesor Zdravko Krivokapić.

Krnji mandat premijera Crne Gore

Nakon višemesečnih pregovora, Krivokapić je doneo odluku da članovi njegove vlade budu „eksperti“, a ne političari. Izuzetak je bio predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović koji je dobio funkciju potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost.

Odmah nakon što je predstavio ministre i izložio ekspoze, Krivokapić se suočio sa kritikama, ne samo opozicionog DPS-a i drugih partija, nego i predstavnika stranaka na čijoj listi je bio.

Najveći problem je nastao zbog činjenice da nova Vlada nije uživala jaku političku podršku koja je potrebna da bi se sprovele teške reforme. Pojedini analitičari su problem videli u frustraciji dela vladajuće većine jer nisu dobili pozicije u Krivokapićevoj vladi.

Deo vladajuće većine predvođen Demokratskim frontom kritikovali su novu Vladu zbog načina zaduživanja. Optuženi su i da su u upravi zapošljavali kadrove sada opozicionog DPS-a.

Predstavnici DPS-a su kritikovali Krivokapićevu vladu zbog „nestručnosti i nesnalaženja upravljanju teškom epidemiološkom krizom“.

Jedna od prvih odluka nove Vlade bilo je emitovanje državnih obveznica u iznosu od 750 miliona evra, te gašenje avio-kompanije „Montenegro Airlines“.

Ministarstvo finansija je donelo odluku o privremenom finansiranju koje je trajalo do polovine juna 2021. godine kada je izglasan novi budžet od 2.5 milijardi evra.

Poslanici opozicije u Skupštini, ali i deo vladajuće koalicije žalili su se što premijer Krivokapić i pojedini ministri odbijaju da se pojave na kontrolnim saslušanjima koje organizuju skupštinski odbori.

Već tokom leta 2021. godine ušlo se u pregovore o rekonstrukciji Vlade. DF je tražio da vlada bude politička, dok se URA nije slagala sa tim konceptom.

Do još veće krize došlo je u septembru 2021. godine kada su izbili neredi na Cetinju zbog ustoličenja novog mitropolita Crnogorsko-primorskog Joanikija. Naime, deo građana je tražio da se verski obred obavi negde drugo, a ne kako je predviđeno u Cetinjskom manastiru.

Zato su već 3. septembra blokirali saobraćajnice oko grada, te postavili gume kako vladika, patrijarh Porfirije i gosti ne bi mogli da uđu u Cetinje.

Kako je kasnije izjavio, Krivokapić je u noći sa 3. na 4. septembar doneo odluku da se ustoličenje ipak obavi, pa su Joanikije i Porfirije vojnim helikopterom sleteli u dvorište manastira.

Ovaj događaj dodatno je produbio podele u crnogorskom društvu. Odbor za bezbednost je tražio da se saslušaju svi donosioci odluka, a opozicija je tvrdila da je policija rasterujući demonstrante prekoračila silu.

Krivokapić ni nakon ovoga nije želeo da se odazove saslušanju, nego je obećao da će izveštaj o događajima na Cetinju biti dostupan celokupnoj crnogorskoj javnosti u što kraćem roku.

Čestitao je pripadnicima vojske i policije koji su obezbedili da mitropolit i patrijarh stignu na Cetinje, ali i da situaciju u i oko grada reše bez žrtava.

Ovi događaji dodatno su produbili političku krizu. Vladajući DF i Demokrate su tražili da se vlada rekonstruiše tako da Krivokapić ostane na njenom čelu, a da postojeće ministre zamene političari iz tri vladajuće koalicije. URA se sa tim nije složila.

Već u decembru 2021. godine bilo je jasno da vladajuće partije neće uspeti da postignu dogovor. Krajem januara, Dritan Abazović je najavio da će podneti inicijativu u Skupštini za izglasavanje nepoverenja Vladi na čijem čelu je Krivokapić.

Građanski pokret URA i opozicione partije su u februaru prvo izglasali smenu predsednika Skupštine Alekse Bečića, a potom i nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića. Sednici nisu prisustvovali poslanici DF-a, dok su Demokrate glasale protiv[8].

Krivokapić je oštro osudio Abazovićev potez, a u javnosti se često pominjao termin „izdaja izborne volje građana od 30. avgusta 2020. godine“.

Sada već bivši premijer kazao je da je ispunio amanet koji mu je dao pokojni mitropolit Amfilohije kada je usvojena izmena spornog Zakona o slobodi veroispovesti[9].

Skupština Crne Gore je 28. aprila 2022. godine izglasala manjinsku vladu na čijem čelu je Dritan Abazović. Time je okončan tromesečni tehnički mandat Vlade Zdravka Krivokapića[10].

Privatni život

Zdravko Krivokapić je rođen 1958. godine u Nikšiću gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, gde i danas radi kao redovni profesor.

U braku je sa Jasminkom Krivokapić (rođena Vuković), diplomiranom inženjerkom građevine. Imaju petoro dece.

Najstarija ćerka Jelena je doktor medicinskih nauka, ćerka Milena je specijalista farmacije, sin Miloš je doktorant, a Milan student MGIMO (Moscow State Institute of International Relations) u Rusiji. Najmlađi sin Jovan je učenik Srednje bogoslovske škole na Cetinju.

Krivokapić ima i dvoje unučadi.

Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.