Siniša Mali

Biografija

Siniša Mali je srpski ekonomista i političar. Od 2018. godine je ministar finansija u Vladi Srbije, a od 2022. godine je jedan od potpredsednika Vlade. Rođen je 25. avgusta 1972. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Privatni život

Siniša Mali je rođen 1972. godine u Beogradu. Po završetku osnovne škole je pohađao Petu beogradsku gimnaziju. Trenirao je plivanje, tenis, rukomet i fudbal.

Bio je član rok benda N.M.I (Nismo mi Indijanci). Svirao je gitaru i bubnjeve. Nastupali su u Beogradu i bili su veoma popularni. Snimili su nekoliko balada, ali početkom devedesetih godina su se raspali.

Siniša Mali je diplomirao 1995. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Bio je student generacije i od marketinške agencije „Markplan“ je dobio nagradu za najbolji diplomski rad.

Profesori i kolege su ga pamtili po tome što je nosio odela sa kravatom i uvek je sedeo u prvoj klupi. Bio je asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija.

Magistarske studije je završio 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Tema njegovog magistarskog rada je bila „Trgovinske izložbe kao instrument promocije preduzeća“.

Mali je 1999. godine magistrirao na Vašingtonskom univerzitetu u američkoj saveznoj državi Misuri. Tada je postao Master za poslovno administriranje.

Na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu je 2013. godine doktorirao. Tema njegove doktorske disertacije je bila „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“.

Mentor mu je bio profesor doktor Ondrej Jaško, a članovi ko

misije profesori Slađana Barjaktarović Rakočević i Dragan Đuričin.

Od 2003. do 2015. godine je bio u braku sa Marijom Mali sa kojom ima ćerku Lolu i sinove Teodora i Viktora. Često je isticao da najviše voli da provodi vreme sa porodicom, ali da mu brojne obaveze to ne dozvoljavaju.

U slobodno vreme se bavi sportom. Takođe je ljubitelj šaha koji često igra sa svojim stranačkim šefom Aleksandrem Vučićem.

Tokom finala teniskog turnira Rolan Garosa 2016. godine sedeo je pored američke glumice Hilari Svonk (Hilary Swank). Kratko su pričali nakon čega je ona otišla. Zbog toga se našao na udaru tviteraša, a neki portali su objavili da Siniša fizički podseća na glumičinog bivšeg dečka Džona Kampisija.

Mali je uprilu 2017. godine prvi put istrčao polumaraton na 30. Beogradskom maratonu. Za to mu je trebalo dva sata i četiri minuta.

Karijera

Siniša Mali je četiri godine radio kao rukovodilac u konsultantskoj firmi „Deloitte & Touche Central Europe“. Bio je zadužen za poslovne analize, kupovinu i prodaju preduzeća, i slično. Četiri meseca je bio zaposlen u Investicionoj banci „Credit Suisse First Boston“ u Njujorku.

U januaru 2001. godine je postao pomoćnik ministra za privatizaciju. Pripremao je zakonske regulative i preduzeća za ovaj proces.

U julu iste godine je prešao u Agenciju za privatizaciju gde je prvo bio direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala, a zatim direktor Centra za tendere. Tu se zadržao do kraja 2013. godine.

Mali je 2004. godine osnovao vlasititu firmu koja se bavi privatizacijom, kupovinom i prodajom preduzeća, kao i savetovanjem kompanija kako da poboljšaju finansijske performanse.

Od 2005. do 2008. godine je bio generalni direktor NCA Investment Group.

U januaru 2013. godine Siniša Mali je postao savetnik potpredsednika Vlade Republike Srbije za privredu i finansije. 18. novembra iste godine  je kao kandidat Srpske napredne stranke, izabran za predsednika Privremenog organa grada Beograda.

Skupština grada Beograda ga je u aprilu 2014. godine izabrala za gradonačelnika. Od 94 odbornika koji su glasali, podršku mu je pružilo njih 79. Mali je izjavio da će se njegov program zasnivati na konsolidaciji finansija koje će se ogledati u smanjenju nepotrebnih troškova, podsticanju investicija i zaposlenosti.

Mali je u maju 2015. godine dobio nagradu „Najevropljanin“ za 2014. godinu i to za projekat razvoja i rekonstrukcije Beograda.

Iz gradonačelničke u ministarsku fotelju

U aprilu 2017. godine je izjavio da se neće kandidovati za gradonačelnika, već da će se vratiti privatnom poslu. Ovo je potvrdio i Aleksandar Vučić rekavši da razlog nisu loši rezultati, već kampanja koja se vodi protiv njega.

Umesto toga, postao je ministar. Naime, premijerka Ana Brnabić ga je 29. maja 2018. godine imenovala za ministra finansija nakon ostavke Duška Vujovića. Novi ministar finansija je izjavio da njegovo ministarstvo ima dva cilja – očuvanje makroekonomske stabilnosti i postizanje većeg ekonomskog rasta.

Tokom prve godine njegovog mandata donesen je novi set zakona sa ciljem poboljšanja privrednog ambijenta, smanjenja poreskog opterećenja na rad, stimulacije početnika u poslovanju, povećanja penzija i plata u javnom sektoru, te modernizacije Poreske uprave.

Siniša Mali je 4. jula 2019. godine izabran za predsednika Koordinacionog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Na toj poziciji je zamenio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade Nebojšu Stefanovića.

Otprilike u isto vreme je imenovan za guvernera Republike Srbije u AIIB-u (Asian Infrastructure Investment Bank“.

Mali je u novembru 2021. godine izabran za jednog od potpredsednika Srpske napredne stranke. Osim toga, član je i Predsedništva SNS-a.

Posle izbora 2022. godine našao se među predlozima Ane Brnabić za ministra u novoj Vladi a 26. oktobra iste godine je i zvanično izabran za novog starog ministra finansija.

Kontroverze

Doktorat

U julu 2014. godine sajt Peščanik je objavio tekst u kome je prof. dr Raša Karapandža tvrdio da je Siniša Mali plagirao doktorat. Naveo je da je gradonačelnik kopirao 33 odsto teksta i da je prepisivao sa Wikipedie.

Početkom 2015. godine, ovo je potvrdio i Simon Cifert (Szymon Cyfert), urednik žurnala „Organizacija i menadžment“ u kome je objavljen Sinišin rad. Simon je izjavio da su neki delovi isti kao u doktoratu Stifanosa Hajlemeriama koji je odbranjen 2001. godine.

Pored toga, Siniša Mali nije naveo jedan izvor iz literature koji je koristio u svom radu.

Ovo otkriće je izazvalo negativne komentare akademika. Dušan Teodorović, predsednik odbora SANU za visoko obrazovanje, je ovaj doktorat nazvao strašnim plagijatom.

Krajem 2016. godine je formirana Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka koju su činili profesori, saradnici i studenti ovog fakulteta. Oni su zaključili da se ne radi o plagijatu, već da je reč o zanemarljivim propustima koji nisu dovoljni da bi se doktorat osporio.

Ovu odluku je prihvatilo Nastavno-naučno veće FON-a, ali ne i Senat Univerziteta u Beogradu koji je tražio da se formira komisija koja će uraditi stručnu proveru doktorske disertacije.

Senat Univerziteta u Beogradu mu je u decembru 2021. godine zvanično poništio doktorat.

Sedam meseci kasnije Ustavni su je doneo zaključak da pojedine odredbe Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova kojima se uređuje postupak oduzimanja akademskog zvanja zbog izrečene mere javne osude za kršenje Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, kao i pojedinih odredbi Statuta Univerziteta – nisu u skladu s Ustavom i zakonom.

Ustavni sud je ustanovio da pomenuti propisi ugrožavaju temeljne ustavne principe – vladavinu prava i zabranu povratnog dejstva zakona. Time su praktično utvrdili da bi Siniši Malom trebalo vratiti zvanje doktora nauka zato što mu je doktorat oduzet u skladu sa propisima koji nisu ustavni i zakoniti[1].

Savamala

U aprilu 2016. godine protivpravno je srušeno oko hiljadu kvadrata objekata koji se nalaze na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice u Beogradu. Ljudi sa fantomkama su rušili bagerom, a građani koji su se zatekli na ovom mestu su legitimisani i vezivani. Policija je odbila da obavi uviđaj.

U februaru 2017. godine Marija Mali je izjavila da joj je bivši suprug rekao da je učestvovao u rušenju sa zadatkom da očisti taj prostor da bi se gradio Beograd na vodi.

Siniša nije komentarisao ove optužbe i odbio je da odgovori na pitanja novinara. Usledili su protesti nezadovoljnih građana koji su tražili njegovu ostavku.

Razvod

U novembru 2015. godine Marija i Siniša Mali su se sporazumno razveli. Marija je izjavila da je godinu dana bila primorana da se ponaša kao da se to nije dogodilo.

Podnela je krivičnu prijavu protiv Siniše zbog nasilja, a on je nju prijavio da ga je ucenjivala. Marija je tvrdila da ju je napao pred decom i dadiljom koja je svedočila u Sinišinu korist. Ubrzo je izgubila starateljstvo nad decom i posao.

U intervjuu za nevladinu organizaciju KRIK, mrežu za istraživanje kriminala i korupcije, Marija je rekla da joj bivši suprug i dalje šalje preteće poruke podsećajući je na moć koju ima.

Izjavila je da ju je primorao da potpiše lažnu izjavu o prihodima koja je bila namenjena Agenciji za borbu protiv korupcije sakrivši tako 95 hiljada evra čije poreklo nije mogao da objasni.

Tvrdila je da ju je bivši suprug postavljao za direktora ofšor kompanija za koje nije znala čemu služe. Takođe je rekla da on nije prijavio tri nekretnine kojima raspolaže, pa ih je zadržao nakon podele imovine.

U martu 2017. godine Marija i Siniša su izdali saopštenje da će se zajedno brinuti o deci i da više neće javno govoriti o svom privatnom životu.

24 stana

Krajem 2015. godine KRIK je objavio da je Siniša Mali direktor of-šor kompanija „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“ koje se nalaze na Britanskim Devičanskim Ostrvima i da je preko njih kupio 24 stana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola.

Tokom 2012. i 2013. godine ove nekretnine je otkupio od direktora „Lukoil“-a kome je 2003. godine pomogao da privatizuje srpske pumpe „Beopetrol“. O tome je pisao i Kurir.

Siniša je izjavio da je njegov potpis falsifikovan.

Novinari KRIK-a su takođe objavili:

• da je Siniša Mali kao radnik Agencije za privatizaciju svom ocu otkrio informacije pomoću kojih je kupio proizvođača vagona „Bratstvo“;
• da je firma porodice Mali nezakonito dobila 10 hektara državne zemlje;
• da Agencija za borbu protiv korupcije proverava imovinu i prihode Siniše Malog jer nije otkrio ko plaća školarinu njegove dece koja iznosi 60 hiljada evra.

Imovina

Siniša Mali je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio petosobni stan od 127,78 m2, četvorosobni stan od 124, 07 m2, četvorosobni stan od 132,91 m2, garaže od 11,73 m2 i 13,56 m2, automobile marke Mazda 6 i Volvo C80 koji su 2009. godište.

Vlasnik je preduzeća „Oil Consulting d.o.o.“ koje je 2013. godine imalo jednog zaposlenog, poslovne prihode koji su iznosili 20 344 000 dinara i dobitak od 7 825 000 dinara.

Njegovi prihodi su 2017. godine bili 43 845 dinara za funkciju člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, 176 000 dinara za funkciju predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke i 120 000 dinara za funkciju gradonačelnika Beograda.

Reference

• [1] https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=21&nav_category=12&nav_id=2187772