Šefik Džaferović

Biografija

Šefik Džaferović je bosanskohercegovački pravnik i političar, te novoizabrani bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH). Rođen je 9. septembra 1957. godine u selu Brezik kod Zavidovića. Sa suprugom Vildanom živi u Sarajevu. Ima dvoje dece, sina Jasmina i ćerku Jasminu.

Džaferović je od 1993. godine član Stranke demokratske akcije (SDA). Bio je portparol i generalni sekretar stranke, član Izvršnog odbora, te u nekoliko navrata biran za potpredsednika SDA. Na toj funkciji se trenutno nalazi.

Političku karijeru je započeo 1996. godine kao savetnik guvernera Zeničko-dobojskog kantona, a iste godine izabran je za predsednika Skupštine Zeničko-dobojskog kantona. Uporedo sa tim obavljao je funkciju delegata Doma naroda Parlamenta Federacije BiH. U periodu od 2000. do 2006. godine bio je predsedavajući i zamenik predsedavajućeg u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

Na Opštim izborima 2006. godine je prvi put izabran za poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Obezbedio je mandat poslanika i na izborima 2010. i 2014. godine. Krajem maja 2018. godine rukovodstvo Stranke demokratske akcije kandidovalo ga je za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Osvojivši 212 581 glas izabran je za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Detinjstvo i obrazovanje

Šefik Džaferović je rođen 1957. godine u selu Brezik, nedaleko od Zavidovića. S ocem Salihom i majkom Hatkom je tri godine živeo u porodičnoj kući pokojnog dede Omera i bake Fate, a 1960. godine su preselili u Donju Lovnicu, naselje smešteno između Zavidovića i Žepča. Njegov otac je radio kao poslovođa prodavnice, pa su živeli u stanu u takozvanom Zadružnom domu. Iste godine Salih i Hatka su dobili drugog sina Ejuba, a dve godine kasnije ćerku Hasniju.

Šefik je krenuo u osnovnu školu u Donjoj Lovnici, a pošto su 1967. godine izgradili kuću u Zavidovićima cela porodica se preselila tamo. Nakon završene osnovne škole, upisao je Gimnaziju. Pošto je otac po odlasku u penziju otvorio prodavnicu voća i povrća u Zavidovićima, Šefik je svaki slobodan trenutak provodio tamo kako bi pomogao svojim roditeljima u poslu. Kako je u jednom intervjuu rekao, svako leto je provodio prodajući lubenice na pijaci u Zavidovićima.

Godine 1975. upisao je Pravni fakultet u Sarajevu. Na samom počeku svojim trudom, znanjem i upornošću izdvojio se od ostalih studenata. Cenili su ga i profesori i kolege, a diplomirao je 1979. godine sa prosečnom ocenom 9,26. Zato ga je rukovodstvo Univerziteta u Sarajevu nagradilo „Zlatnom značkom“. Još kao student radio je kao demonstrator na predmetu Krivično pravo kod profesora Aleksandra Stajića.

Nakon što je diplomirao trebao je da ostane da radi kao asistent na Odseku za krivično pravo, ali s obzirom da u tom momentu nije bilo raspoloživih mesta, ponuđene su mu pozicije asistenta na Univerzitetima u Banjaluci i Mostaru. Džaferović je te ponude odbio i vratio se u Zavidoviće, kako bi pomogao roditeljima da odškoluju njegovog mlađeg brata i sestru.

Radno iskustvo

Po povratku kući zaposlio se kao pripravnik u Opštinskom sudu u Zavidovićima. Pošto je godinu dana kasnije položio pravosudni ispit postao je prvo zamenik tužioca, a kasnije i sudija u Opštinskom sudu. Tu je radio do 1986. godine, kada je odlučio da prihvati ponudu da postane sudija Okružnog suda u Zenici. Dve godine kasnije se sa porodicom preselio u Zenicu, a tokom ratnih 1992. i 1993. godine radio je kao advokat.

Tokom rata u BiH obavljao je funkciju načelnika Centra službe sigurnosti (CSB) u Zenici, a 1996. godine izabran je za sekretara Agencije za informisanje i dokumentaciju (AID).

Politička karijera

Džaferović sve do 1993. godine formalno nije bio član Stranke demokratske akcije, ali je podržavao ideje osnivača i prvog predsednika stranke Alije Izetbegovića. Godinu dana nakon što je primio člansku kartu SDA, postao je član Izvršnog odbora u opštinskoj organizaciji stranke u Zenici.

Za savetnika guvernera Vlade Zeničko-dobojskog kantona (ZDK) izabran je 1996. godine. Posle Opštih izbora u BiH 1996. godine izabran je za delegata u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH. Uporedo s četvorogodišnjim mandatom u entitetskoj skupštini, obavljao je funkciju predsednika Skupštine Zeničko-dobojskog kantona.

Član Izvršnog odbora SDA postao je 1997. godine, te tako bio među 25 najbližih saradnika Alije Izetbegovića. U jednom intervjuu Džaferović je kazao da je pored Izetbegovića naučio mnogo o politici i životu uopšte, te da je uz njega završio još nekoliko fakulteta. Godine 2000. je postao portparol SDA, a od 2001. do 2005. godine obavljao je funkciju generalnog sekretara stranke.

Iste, 2005. godine je prvi put izabran za potpredsednika SDA. Četiri godine kasnije, zbog razmimoilaženja u stavovima sa Sulejmanom Tihićem, tadašnjim predsednikom stranke, nije bio član rukovodstva SDA. Potpredsednik je ponovo postao 2013. godine.

Džaferović je četiri puta biran za delegata u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Na Opštim izborima 2002. godine osvojio je 27 643 glasa birača te imenovan za poslanika u državnom parlamentu. Četiri godine kasnije dobio je 23 091 glas što je bilo dovoljno da osigura poziciju u Parlamentarnoj skupštini.

Na Opštim izborima koji su održani u oktobru 2010. godine Džaferović je ponovo dobio poverenje građana, te sa 19 092 glasa postao jedan od dva kandidata SDA iz Izborne jedinice 4 koji su osvojili mandate u Parlamentu. Četvrti put je izabran za delegata u Predstavničkom domu PS BiH 2014. godine kada je sa osvojenih 30 007 glasova ponovo obezbedio poslaničko mesto.

26. maja 2018. godine na Kongresu Stranke demokratske akcije izabran je za kandidata za bošnjačkog člana Predsedništva BiH na predstojećim Opštim izborima. Osvojio je 104 glasa, dok je Safet Softić dobio 87 glasova. Predsednik stranke Bakir Izetbegović tom prilikom je izjavio da je zadovoljan kandidatom za najvažniju funkciju u državi, a Softić je istakao da Džaferović može da računa na njegovu podršku na izborima.

Centralna izborna komisija (CIK) BiH je 22. oktobra 2018. godine objavila konačne rezultate izbora, prema kojima je Šefik Džaferović osvojio 212 581 glas birača i naredne četiri godine obavljaće funkciju bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Iz reda hrvatskog naroda izabran je Željko Komšić (Demokratska fronta), a za srpskog člana Predsedništva Milorad Dodik (Savez nezavisnih socijal demokrata).

Stavovi

Šefik Džaferović je sve do smrti Alije Izetbegovića važio za jednog od njegovih najbližih ljudi. Kao pravnik savetovao je tadašnje rukovodstvo stranke, ali zbog razmirica sa Sulejmanom Tihićem, naslednikom Alije Izetbegovića, od 2009. do 2013. godine nije imao nikakvu funkciju u stranci. U jednom intervjuu rekao je da smatra da je u periodu od 2002. do 2006. godine BiH „postavljena na šine koje vode prema Evropskoj uniji i NATO savezu“.

Prema njegovim rečima u tom periodu lično je učestovao u kreiranju i realizaciji ključnih reformi – od reforme odbrane kojom su ukinute vojske entiteta i dva ministarstva odbrane, preko formiranja obaveštane službe, Suda, Tužilaštva i Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS). Uspehom smatra i formiranje funkcije državnog ombudsmana, stvaranje javnog RTV servisa, te raznih ekonomskih agencija, poput Uprave za indirektno oporezivanje i Agencije za sprovođenje zakona na nivou BiH. Neuspehom smatra neusvajanje tzv. Aprilskog paketa ustavnih promena iz 2006. godine.

Na interaktivnoj tribini pod nazivom „Država BiH, državnik i mladi sa Šefikom Džaferovićem“ koja je održana 22. juna 2018. godine u Tuzli, istakao je da je njegov cilj, kao i cilj njegovih saradnika iz stranke, da Bosna i Hercegovina postane članica Evropske unije i NATO saveza, da se izgradi infrastruktura, elektroenergetski objekti i ekonomija, te da se do 2026. godine zaposli milion radnika i poveća standard građana BiH.

Kontroverze

Slučaj Kreho

Početkom februara 2018. godine federalni mediji su objavili informaciju da je Džaferović na 61. sednici Kolegijuma Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koja je održana 16. januara predložio da ovo telo imenuje Aidu Kreho za sekretara Zajedničke komisije za ljudska prava, iako je ona bila najslabije rangirani kandidat na konkursu za tu poziciju.

Naime, Kreho je na konkursu osvojila 111,33 boda, dok je prvoplasirani Anes Kaleta imao 13 bodova više. Bolje plasirani su bili i kandidati Irma Salčin i Edvin Jusufbašić, ali je Džaferović za poziciju sekretara Zajedničke komisije za ljudska prava predložio četvrtoplasiranu kandidatkinju, koja je prema pisanju federalnih medija bliska Stranci demokratske akcije.

Predlog je dostavljen Agenciji za državnu službu BiH, a Anes Kaleta, koji je inače i osoba s invaliditetom uručio je žalbu Komisiji za ljudska prava Parlamenta BiH i Agenciji za državnu službu. Njegovu žalbu Komisija je odbacila kao „neosnovanu“.

Džaferović je istakao da je konkurs za mesto sekretara Zajedničke komisije za ljudska prava raspisan na zahtev Kolegijuma Sekretarijata, te da o zahtevu za raspisivanje Kolegijum oba doma Parlamentarne skupštine BiH uopšte nisu obavešteni.

Rodbinsko zapošljavanje

Na jednom predizbornom skupu Šefik Džaferović je izjavio da je stanje u pravosudnim institucijama u BiH veoma loše, te da se mora stati na kraj stranačkom i rodbinskom zapošljavanju u njima. To je izazvalo buru u delu federalne javnosti, pa su pojedini mediji objavili podatke o zaposlenim rođacima i prijateljima Džaferovića u institucijama BiH.

Naime, mediji su došli do saznjanja da je Džaferović u državnim institucijama zaposlio deset članova svoje uže i šire familije. Prema podacima kojima raspolažu novinari u Federaciji BiH, njegova supruga Vildana Džaferović je do penzije radila u Kancelariji za reviziju institucija BiH. Jasmin Džaferović, Šefikov sin zaposlen je u Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu, dok ćerka Jasmina radi u advokatskoj kancelariji koja skoro na dnevnom nivou sarađuje sa direktorima javnih preduzeća i klijentima zaposlenim u institucijama BiH.

Amira Džaferović, ćerka Šefikovog brata Ejuba radi u preduzeću „Elektroprivreda BiH“, dok je njen brat zaposlen u jednoj banci. Džaferovićeva svastika Azemina Đulić radnica je Uprave za indirektno oporezivanje, u regionalnom centru Tuzla, a njen sin Mirsad radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova ZDK.

Džaferovićev rođak s majčine strane Denis, navodno je takođe zaposlen u Upravi za indirektno oporezivanje u Jelahu, dok je rođaka Amira radnica Kancelarije za reviziju institucija BiH. Punica Jasmina Džaferovića radi u Federalnom ministarstvu za boračka pitanja, a Zinet Muhić zet porodice Džaferović je šef kabineta Šefika Džaferovića.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH Šefik i Vildana Džaferović poseduju dva stana u Zenici i Sarajevu. Njihova deca, Jasmin i Jasmina takođe imaju stanove u glavnom gradu BiH.

Osim toga, u vlasništvu Šefika Džaferovića je i kuća sa dvorištem u Zavidovićima, te zemljište u Krivaji kod Zavidovića. Supruga Vildana je od 2016. godine vlasnik dve parcele zemljišta u Trnovu, gde je planirano da se gradi porodična vikendica.

Džaferović je vlasnik automobila Reno Megan iz 2016. godine čija prijavljena vrednost je oko 30 000 KM. CIK-u je prijavio i ušteđevinu u „Rajfajzen banci“ („Raiffeisen“) u iznosu od 20 000 KM i 15 400 evra. U istoj banci supružnici Džaferović imaju po dva kredita.

Privatni život

Šefik Džaferović je rođen 1957. godine u selu Brezik na reci Krivaji. Od 1960. godine sa roditeljima je živeo u Donjoj Lovici, gde su rođeni njegov mlađi brat Ejub i sestra Hasnija. Nakon sedam godina roditelji su napravili kuću u Zavidovićima, tako da je porodica od 1967. živela tamo. Kako je u jednom intervjuu naveo u njegovoj kući se mnogo radilo. Osim roditelja, radila su i deca, pa je neretko posle škole pomagao ocu u piljari. S obzirom da su Salih i Hatka insistirali da im se deca školuju, to je bio prioritet. Zato su, naglašava, sve troje visoko obrazovani.

Godine 1975. je otišao na studije u Sarajevu, gde je upoznao Vildanu, studentkinju ekonomije iz Gračanice. Venčali su se 17. septembra 1980. godine, a u julu 1981. godine dobili sina Jasmina. Sedam godina kasnije rođena je ćerka Jasmina. Godine 1988. porodica je preselila u Zenicu. I Jasmin i Jasmina su završili pravni fakulteta. Jasmin Džaferović radi u Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu, dok je Jasmina zaposlena u advokatskoj kancelariji u istom gradu.

Šefik Džaferović je po nacionalnosti Bošnjak, po veroispovesti musliman.

Izvori:

• http://sda.ba/home/intervju-sefik-dzaferovic-nepoznati-detalji-iz-biografije-kandidata-sda-za-predsjednistvo-bih/
• http://imovinapoliticara.cin.ba/profil.php?profil=18
• https://avaz.ba/vijesti/bih/348143/sefik-dzaferovic-oteo-poziciju-teskom-invalidu
• https://vijesti.ba/clanak/403027/jazavac-pred-sudom-ili-kad-sudi-sda
• https://avaz.ba/vijesti/teme/379429/gdje-je-i-kako-sefik-zaposlio-porodicu-i-rodake-170-000-km-mjesecno-iz-budzeta-ide-na-place-familije-dzaferovic