Saša Janković

Biografija

Saša Janković je srpski pravnik, bivši zaštitnik građana, te bivši političar. Osnivač je i prvi prvi predsednik Pokreta slobodnih građana, te jedan od osnivača koalicije Građanski blok 381. Rođen je 24. aprila 1970. godine u Loznici. Živi i radi u Beogradu.

Bio je predsednički kandidat na izborima 2017. godine. Sa 16.36 odsto glasova birača bio je drugoplasirani iza Aleksandra Vučića, kandidata Srpske napredne stranke (SNS).

Privatni život

Saša Janković je rođen 1970. godine u Loznici. Otac Branko je bio pravnik, a majka Marija medicinska sestra. Osnovnu i srednju Pravno-birotehničku školu je pohađao u rodnom gradu. Bio je odličan učenik. 1996. godine je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo.

Od malih nogu se bavio sportom i trenirao je rukomet, karate, streljaštvo i streličarstvo. Takođe ga je interesovala muzika, pa je naučio da svira nekoliko instrumenata od kojih mu je omiljena gitara.

Otac mu je rođen u Bosni pa se devedesetih godina našao na spisku izbeglica koje je trebalo da budu deportovane na bosansko ratište. Zbog toga se dugo krio i nije spavao u svom stanu.

Tečno govori engleski jezik. Oni koji ga poznaju, kažu da je perfekcionista zbog čega mu treba više vremena da završi posao koji započne.

Saša Janković je u braku sa Slavicom sa kojom ima sina Miloša.

Karijera

Saša Janković je 1994. godine počeo da radi kao novinar u agenciji Beta. Bio je pomoćnik dežurnog urednika i urednik nedeljnog izdanja na engleskom jeziku. Tu se zadržao tri godine.

Diplomirao je 1996. godine, a sledeće godine se zaposlio kao stručni saradnik u Ministarstvu za sport i omladinu.

Sekretar saveznog ministarstva sporta, a naredne godine pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu je postao 2003. godine. Nakon toga je postao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS-a u Beogradu.

Janković je 2005. godine završio specijalističke studije bezbednosti na Fakultetu političkih nauka.

U julu 2007. godine za Jankovića je glasalo 143 poslanika, pa je izabran za Zaštitnika građana. Položio je zakletvu pred Narodnom skupštinom i obećao je da će organizatorima i učesnicima Parade ponosa pomoći u borbi protiv diskriminacije, da će tražiti sankcije za one koji uskraćuju prava građana, itd.

Na istoj funkciji je ostao i nakon izbora 2012. godine. Neki njegovi amandmani su usvojeni i poboljšani su zakoni za zaštitu podataka, za zaštitu od porodičnog nasilja, olakšano je zapošljavanje nastavnika koji romsku decu uče na maternjem jeziku, itd. Janković je podneo krivičnu prijavu protiv duhovno-rehabilitacionog centra „Crna Reka“.

Politička karijera

U decembru 2016. godine je najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije i da će podneti ostavku kada započne kampanju.

Njegovu kandidaturu je podržalo stotinu javnih ličnosti, među kojima su bili novinari, profesori, književnici i glumci. Podržale su ga Demokratska stranka, Nova stranka, Socijaldemokratska unija i Vojvođanska partija. Imao je i podršku raznih udruženja, pokreta i inicijativa.

Saša Janković je na izborima održanim 2. aprila 2017. godine zauzeo drugo mesto sa 597 728 glasova, a za predsednika Srbije je izabran Aleksandar Vučić.

Posle izbora je sa grupom istomišljenika osnovao pokret Slobodni građani Srbije. 21. maja je izabran za predsednika pokreta.

Međutim, pošto se pokret nije mogao registrovati pod tim imenom, naziv je promijenjen u Pokret slobodnih građana.

Pokret je u avgustu 2018. godine postao jedan od osnivača Građanskog bloka 381, a Janković je postao predsednik te koalicije.

Ipak, u decembru 2018. godine je objavio da se povlači sa mesta predsednika PSG i iz aktivnog političkog života.

Tom prilikom je na društvenim mrežama objavio da to čini jer „neće da deli ljude koji svi podjednako žele da uklone opasan i kriminalizova režim koji je oteo državu“.

Dodao je da je „Srbija naša zajednička domovina“, te da neće da bude prepreka najbitnijem cilju.

Rekao je da mu odgovornost i iskrenost ne dozvoljavaju da učestvuje u zameni jedne greške drugom, makar i manjom[1].

Preuzeo je krivicu zbog nedostatka dobrih rezultata PSG i Građanskog bloka.

Tokom jednog medijskog gostovanja izjavio je da su stranci tražili da sarađuje s Aleksandrom Vučićem. Tom prilikom je citirao šta su mu sugerisali u ambasadama, te na šta su mu ukazivali razni stratezi.

Janković je rekao da su mu govorili da treba da se Vučiću „podvuče pod kožu“ kako bi u nekom trenutku stvari mogle da se preokrenu. On je kazao da mu je „bilo ispod časti da tako nešto uzme u razmatranje[2]„.

Izjave:

• „Svako pravo ograničeno je pravima drugih i ima dve strane – ovlašćenje i obavezu. Svi moramo biti spremni da prihvatimo obe.“
• „Nije dobro biti u medijima više nego što se na njima data obećanja i stvorena očekivanja mogu ispuniti. Nova razočaranja građana bi morali izbeći. Nije cilj mog rada ni to da nekoga kažnjavam, ni u javnosti sramotim. Težim promeni i unapređenju načina rada državnih organa.“
• „Za građane ne postoji ništa gore nego da Srbija ovakva kakva jeste – razorenih institucija, bez vladavine prava i socijalne pravde, ugušenih medija, netransparentna i korumpirana, uđe u EU. Takva bi bila lak zalogaj svakom ko bi da nas iskoristi ekonomski i na svaki drugi način, građani od toga ne bi imali ništa, a ni one zemlje koje bi da nam pomognu.“
• „Naša snaga nikada nije proizilazila spolja, već iznutra. I u regionu stabilnost ne može da se zasniva na ličnim odnosima lidera, niti smešnoj trci u naoružanju, već na ljudskim vrednostima koje delimo, na pravnim državama, poštovanju ljudskih prava, zdravim ekonomijama, zadovoljnim ljudima. To su srpske i evropske vrednosti kojima treba da težimo.“

Afera „Pištolj“

Saša Janković je kritikovao rad nekih ministara i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Takođe je ispitivao zašto je na Paradi ponosa 2014. godine došlo do sukoba između premijerovog brata Andreja i Žandarmerije.

Članovi vladajuće stranke su tražili njegovu ostavku, a mediji bliski vlasti su objavili da je 1. aprila 1993. godine Jankovićev prijatelj Predrag Gojković u njegovom stanu izvršio samoubistvo njegovim pištoljem.

Tvrdili su da Janković nije imao dozvolu za pištolj iako je na sajtu Ministarsta unutrašnjih poslova publikovana kopija oružanog lista. Zaštitnik građana je rekao da je oružje prvo bilo u vlasništvu njegovog oca.

Naučni radovi

• „Intelligence/Security Systems of Serbia and Montenegro“ (2007.);
• „The Status of Serbia’s Intelligence Reform and its Challenges“ (2007.);
• „Parlamentarna kontrola službi bezbednosti“ (2008.);
• „Lokalni ombudsmani u Srbiji“ (2010.);
• „Načelo oportuniteta u radu Zaštitnika građana“ (2012.).

Nagrade i priznanja

• 2011. Priznanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za poseban doprinos u afirmisanju prava na pristup informacijama, „Ličnost godine“ (OEBS), „Najevropljanin Srbije“ (Prva evropska kuća);
• 2012. „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji), Priznanje Udruženja sudija prekršajnih sudova;
• 2013. „Pravi muškarac“ (Centar 8 sa saradnicima);
• 2015. „Vitez poziva“ (Liga eksperata – LEX), „Međunarodna nagrada za toleranciju“ (Fondacija Plavi Dunav), „Komunikator godine“ (Društvo Srbije za odnose sa javnošću), „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji), „Šetač“ (Proaktiv za građanski aktivizam), „Nacionalni orden za zasluge u rangu viteza“ (Republika Francuska);
• 2016. „Dobar primer Novog optimizma“ (Udruženje Novi optimizam), „Povelja za građansku hrabrost“ (Fondacija Dragoljub Stošić), „Ličnost godine“ (nedeljnik Vreme), „Ličnost 2015.“ (portal Žurnalist).

Reference

• [1] https://n1info.ba/regija/a304051-sasa-jankovic-se-povlaci-iz-aktivnog-politickog-zivota/
• [2] https://www.rts.rs/vesti/politika/4512405/jankovic-stranci-trazili-da-saradjujem-sa-vucicem.html