Rasim Ljajić

Biografija

Rasim Ljajić je srpski političar, doktor medicine i aktuelni ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, te potpredsednik Vlade Republike Srbije. Osnivač je i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS). Rođen je 28. januara 1964. godine u Novom Pazaru. Oženjen je doktorkom Amrom Ljajić s kojom ima dvoje dece. Živi i radi na relaciji Beograd – Novi Pazar.

U dosadašnjoj političkoj karijeri obavljao je funkcije ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara Srbije i Crne Gore (SCG), ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije, te ministra turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije.

Obrazovanje

Rasim Ljajić je u rodnom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a nakon toga diplimirao na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Govori ruski i engleski jezik.

Politička karijera

Pošto je diplomirao imao je želju da radi na fakultetu, ali ga je život odveo u drugom smeru. Godine 1989. počeo je da radi kao novinar. Sarađivao je sa mnogim listovima u Sarajevu, te pisao za „Muslimanski glas“ i prištinske „Zeri“.

U jednom intervjuu priznao je da nije ni sanjao da će se baviti politikom. U to vreme širom bivše Jugoslavije počeli su mitinzi i osnivanje nacionalističkih stranaka. Ljajić je počeo da ide na tribine. Bio je na osnivačkim skupštinama HDZ-a (Hrvatske demokratske zajednice), SDS-a (Srpske demokratske stranke) i SDA-a (Stranka demokratske akcije). Na centralnoj molitvi u Begovoj džamiji u Sarajevu upoznao je Aliju Izetbegović, tadašnjeg predsednika SDA.

Izetbegović ga je zajedno sa nekoliko studenata pozvao na osnivačku sednicu stranke koja je održana 26. maja u hotelu „Holidej In“ u Sarajevu. Tada ga je pitao može li da osnuje odbore stranke u Sandžaku, s obzirom da je Izetbegović imao viziju da deluje širom bivše Jugoslavije, sa sedištem u Sarajevu.

S obzirom da su Muslimani u Sandžaku mahom bili članovi Saveza komunista, ideja nije prošla dobro, pa se Ljajić u Sarajevo vratio bez rezultata.

SDA je u tom momentu imala 14 članova Izvršnih odbora širom Jugoslavije, ali u Sandžaku nije pronađena odgovarajuća osoba. Tada je Ljajić predložio Sulejmana Ugljanina, specijalizanta na Stomatološkom fakultetu u Sarajevu koji je poreklom iz Novog Pazara za stranačkog lidera u Sandžaku. Ugljanin je preuzeo organizaciju stranke, a Ljajić je ostao u Sarajevu. Osnivačka skupština u Novom Pazaru koja je održana u leto 1990. godine je sa 30 000 hiljada ljudi bila najbrojniji skup stranke na prostoru bivše Jugoslavije. Iako ne javno, Ljajić je izabran za sekretara stranke.

Godine 1994. postao je predsednik Koalicije Sandžak. Šest godina kasnije Koalicija je preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju, a prvim predsednikom proglašen je Rasim Ljajić. Posle petooktobarskih demonstracija, te nakon svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti postao je ministar za nacionalne i etničke zajednice u Vladi Savezne Republike Jugoslavije.

Tokom oružanog sukoba u decembru 2000. godine između jugoslovenske policije i albanske Oslobodilačke vojske u dolini Preševa na jugu Srbije Ljajić je proglašen potpredsednikom Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. U avgustu 2001. godine je preuzeo funkciju potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Četiri godine kasnije postao je predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

4. februara 2003. godine u Beogradu je potpisan sporazum o osnivanju Državne zajednice Srbije i Crne Gore (DŽSCG). Ljajić je postao ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara novoosnovane države na čijem čelu je bio Svetozar Marović. U periodu od 2003. do 2006. godine obavljao je dužnost potpredsednika Mešovitog odbora za ekonomsku saradnju s arapskim zemljama.

Nedeljnik „Vreme“ ga je 2004. godine proglasio ličnošću godine, a godinu dana kasnije mu je Evropski pokret u Srbiji dodelio priznanje „Najevropljanin“ u području politike.

U međuvremenu je 2004. godine izabran za predsednika Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom. Dve godine posle je proglašen koordinatorom za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Sudom u Hagu. Na toj poziciji je bio sve do 2009. godine kada je podneo ostavku pošto potraga za ratnim generalom Ratkom Mladićem nije bila uspešna.

21. maja 2006. godine Crnogorci su na referendumu izglasali nezavisnost, pa je Državna zajednica Srbija i CG zvanično prestala da postoji. Godinu dana kasnije Ljajić je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije izabran za ministra rada i socijalne politike u Vladi Vojislava Koštunice. Na toj poziciji je nasledio Slobodana Lalatovića.

U oktobru 2008. godine Ljajić je osnovao novu stranku pod nazivom Socijaldemokratska partija Srbije (SPS), te postao njen prvi predsednik. Poziciju ministra zadržao je i nakon što je Vladu preuzeo Mirko Cvetković.

27. jula 2012. godine je imenovan ministrom za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije u Vladi Ivice Dačića, te potpredsednikom Vlade. To ministarstvo je ranije bilo podeljeno na dva resora. Resor trgovine vodio je Dušan Petrović, a telekomunikacija Milutin Mrkonjić.

16. marta 2014. godine za premijera je izabran Aleksandar Vučić, a Ljajić je ponovo proglašen potpredsednikom Vlade i ministrom za trgovinu, telekomunikacije i turizam. U avgustu 2016. godine, gotovo četiri meseca nakon izbora formirana je nova Vlada Srbije na čijem čelu je ponovo bio Aleksandar Vučić, a Ljajić je zadržao obe pozicije koje je imao i ranije. Nakon predsedničkih izbora 2017. godine Vučić je izabran za predsednika Srbje, a za mandatara za sastav nove Vlada imenovao je Anu Brnabić. Uprkos rekonstrukciji, Ljajić je ostao na pozicji potpredsednika Vlade i ministra za trgovinu, telekominunikacije u turizam.

Akademska karijera

Rasim Ljajić je u periodu od 2007. do 2009. godine bio predavač na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Univerzitet je bio u vlasništvu nekadašnjeg muftije Muamera Zukorlića s kojim je Ljajić danas u sukobu. Na pitanje novinara o njegovom angažmanu na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi Ljajić je odgovorio da je hteo da podrži inicijativu jer je „mislio da je taj fakultet stvarno `vakuf` dok nismo videli šta je to u stvari“.

Od oktobra 2012. godine bio je predavač na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo koja je u vlasništvu „Instituta za razvoj malih i srednjih preduzeća“, a koji je ugašen 2010. godine. Vlasnici firme su bili država Srbija i nekoliko privatnih preduzeća. Ljajić je novinarima rekao da tom školom upravlja Vladimir Marinković, a pošto je firma koja je osnovala školu 2010. godine otišla u stečaj, prezela ju je Direkcija za imovinu. S obzirom da Direkcija ne može da se bavi fakultetom, po Ljajićevim rečima održavaju ga profesori koji tu rade. On je istakao da radi kao honorarac.

Imovinsko stanje

Prema podacima kojima raspolaže KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) ministar Rasim Ljajić poseduje stan u Sarajevu, te nekoliko nekretnina i zemljišnih parcela u Novom Pazaru. Ukupna imovina njegove porodice procenjena je na 1,6 miliona evra.

Veći deo nekretnina je u vlasništvu njegovog oca Hajra Ljajića. Jedini objekat koji se vodi na Rasima Ljajića je kuća od 59 kvadrata u Sarajevu čija je procenjena vrednost 47 500 evra. Osim toga, Ljajići imaju porodičnu kuću od 260 kvadrata na Hadžetu, u predgrađu Novog Pazara. Vlasnik kuće je njegov otac Hajro, a jedan sprat pripada Rasimu i njegovoj porodici.

U blizini Gradskog stadiona u Novom Pazaru imaju vilu od oko 290 kvadrata u kojoj žive supruga i deca Rasimovog pokojnog brata Esada Ljajića. Vrednost imovine je oko 300 000 evra, ali su izgrađeni bez dozvole. Novinari KRIK-a došli su do dokumenta u kom je navedeno da je Hajro Ljajić zahtev za legalizaciju podneo u novembru 2013. godine.

Bez građevinske dozvole izgrađena je i kuća preko puta vile kod stadiona, a ona se takođe vodi na Hajra Ljajića. Procenjena vrednost ove kuće je oko 180 000 evra. I ona je takođe u procesu legalizacije. U blizini je i parcela od 60 ari pored koje je izgrađen atletski stadion, te planirana izgradnja hotela. Vrednost ove parcele je oko 250 000 evra.

Brat Rasima Ljajića, Mirsad je vlasnik poslovne zgrade u centru Novog Pazara čija je vrednost oko 260 000 evra. Tu zgradu je njihov otac kupio 2001. godine, a u vlasništvu Mirsada je od 2007. godine. Osim zgrade Mirsad ima i lokal koji je procenjen na oko 30 000 evra, te vikendicu u selu Kožlje koja vredi oko 40 000 evra. Ova vikendica je izgrađena bez dozvole, nije upisana u katastar i nalazi se na parcelama koje su u katastru uknjižene kao voćnjak i livada. Osim zgrade, lokala i vikendice, Mirsad Ljajić ima i voćnjak i livade koji su procenjeni na oko 25 000 evra.

U vlasništvu porodice Ljajić je i vikendica, voćnjak i livada nedaleko do Novog Pazara čija je procenjena vrednost 90 000 evra. Pokojni brat Rasima Ljajića Esad ima i poslovnu zgradu sa dva lokala u Prvomajskoj ulici u Novom Pazaru za koje ministar tvrdi da su izgrađene ranije, a da ih je Esad kupio pre više od 15 godina i dao u zakup.

Za većinu nekretnina Ljajić tvrdi da su kupljene novcem koje je Hajro zaradio radeći u Nemačkoj.

Lider SPS-a ne poseduje automobil na svoje ime, dok njegova supruga Amra vozi Golfa 4.

Kontroverze

Prema dokumentaciji koju poseduje KRIK protiv Rasima Lajića je pokrenuto nekoliko postupaka.

Godine 2009. je „Gradska toplana“ pokrenula dva postupka zbog duga od 123 584 dinara na Privrednom sudu u Kraljevu. Jedan postupak je rešen, a drugi je u fazi odlučivanja o žalbi. „Caffe Galerija“ je u međuvremenu zatvoren u julu 2010. godine.

U aprilu 2010. godine Narodna banka Srbije je zatražila naplatu duga od 518 144 dinara od firme „Status X“ koja je bila u vlasništvu Ljajićeve supruge. Tada je pokrenut stečaj, a firma je ugašena u decembru 2010. godine.

Prekršajni sud u Šapcu je pokrenuo postupak protiv Ljajića navodno zbog lepljena plakata SPS-a. Na pitanje novinara da prokomentariše ove postupke, on je rekao da ne zna šta s dalje s njima desilo.

Državna revizorska institucija (DRI) je u februaru 2011. godine pokrenula postupak protiv Ljajića jer je suprotno Zakonu o javnim nabavkama u julu 2009. godine sklopio ugovor za adaptaciju Gerontološkog centra Pančeva sa firmom „MK biro“ vredan oko 53 000 evra. Ljajić je istakao da je suština tog postupka bila da su pare prebačene Gerontološkom centru u Pančevu, a da su oni radili bez tendera.

DRI je pokrenuo i drugi postupak jer je bez sprovedenog postupka nabavke sklopio ugovor sa Javnim preduzećem „Zavod za urbanizam, izgradnju i uređivanje opštine Novi Pazar“ za izradu tehničke dokumentacije. Ugovor je bio vredan oko 47 000 evra, a Rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu koje je doneseno 3. januara 2016. godine postupak protiv Ljajića je obustavljen zbog zastarelosti.

Državna revizorska institucija je iste godine pokrenula još jedan postupak protiv Ljajića jer je kao ministar rada i socijalne politike u tri slučaja prekršio zakon prilikom javnih nabavki vrednih oko 2,7 milona evra. Prvi slučaj odnosio se za izgradnju Gerontološkog centra u Valjevu. Naime, u novembru 2008. godine je Ministarstvo sklopilo ugovor sa firmom „Ratko Mitrović – Dedinje“ te je kompaniji plaćeno oko dva miliona evra, a radovi su krenuli tek šest meseci kasnije. Ljajić je tada istakao da je „kažnjen po komandnoj odgovornosti“ i da je sve učinjeno kako ne bi propala donacija iz Japana.

I za drugi postupak tvrdi da je kažnjen po komandnoj odgovornosti jer je za 16 000 evra kupio bonove za gorivo bez postupka javne nabavke. On je sve to nazvao „cirkusom“ jer on ne nabavlja gorivo.

Treći postupak odnosio se na ugovor o sanaciji kanalizacionog sistema Gerontološkog centra „Jelenac“ u Aleksincu koji je tokom 2009. godine sklopljen sa firmom „Ratko Mitrović – Dedinje“, ponovo bez postupka javne nabavke. Ministar je taj potez opravdao činjenicom da je sanitarna inspekcija naložila da se problem s kanalizacijom reši u roku od dva do tri meseca, u protivnom će dom biti zatvoren. Sve je urađeno po ubrzanoj proceduri, a pošto DRI ne priznaje takve slučajeve, postupak je pokrenut, a Prekršajni sud u Beogradu je 2. decembra 2013. godine Ljajića proglasio krivim i kaznio ga opomenom.

Privatni život

Rasim Ljajić je rođen 1964. godine u Novom Pazaru. Ima brata Mirsada i sestru Atifu. Treći sin Hajra Ljajića Esad je preminuo 2006. godine, navodno dok je radio u laboratoriji za preradu narkotika. Esada zvanog Kero povezivali su sa brojnim kriminalnim radnjama vezanim za drogu.

Prema pisanju nekih sandžačkih medija Esad se bavio krijumčarenjem droge iz Turske ka zemljama Zapadne Evrope. Godine 1991. je u Beogradu osuđen zbog nedozvoljene trgovine opojnim drogama. Nakon odslužene kazne izašao je iz zatvora, te nastavio sa unosnim biznisom. Isti mediji navode da je Kero preminuo tako što se nagutao otrovnih supstanci u improvizovanoj laboratoriji te da je ubrzo nakon toga preminuo.

Rasim Ljajić je oženjen lekarkom Amrom Ljajić s kojom ima dvoje dece. Amra je zajedno sa ocem Jakubom Ćorovićem osnovala preduzeće „Status X“ koje je ugašeno krajem 2010. godine.

Godine 2004. list „Vreme“ ga je proglasio za ličnost godine, a 2005. je dobio priznanje kao „Najevropljanin“.

Ljajić je u detinjstvu igrao fudbal, pa je 2010. godine preuzeo funkciju predsednika Upravnog odbora FK Novi Pazar. Prema njegovim rečima, hteo je da pomogne klubu sa dugom tradiciom da se plasira u Super ligu Srbije, jer je smatrao da za to postoji potencijal i interesovanje. Istakao je da je i kad je izašao iz uprave kluba molio ljude da pomognu igračima.

Ljajić je po veroispovesti musliman.

Izvori i reference

• imovinapoliticara.krik.rs
• http://www.sdpsrbije.rs/predsednik/
• http://www.srbija.gov.rs/vlada/ministri.php
• http://www.istinomer.rs/akter/203/Rasim-Ljajic
• https://www.vreme.com/cms/view.php?id=402759