Oliver Ivanović

Biografija

Oliver Ivanović je bio srpski inženjer mašinstva, ekonomista, humanitarac i političar sa Kosova i Metohije, te lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“. Rođen je 1. aprila 1953. godine u mestu Rznić kod Dečana. Ubijen je 16. januara 2018. godine ispred sedišta svog pokreta. Bio je u braku sa Milenom Popović. Imao je petoro dece, sinove Nikolu, Janka, Žarka i Bogdana, te ćerku Kiaru.

U periodu od 1999. do 2001. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća. Nakon toga je obavljao funkciju šefa Službe za ekonomski razvoj i rekonstrukciju. Od 2008. do 2012. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Bio je član partije Demokratska alternativa koja je kasnije transformisana u Socijaldemokratsku partiju. Nakon toga je osnovao Građansku inicijativu „Sloboda demokratija pravda“ na čijem čelu je bio do svoje smrti.

Zbog optužnice za ratne zločine koju je Tužilaštvo Kosova podnelo protiv Olivera Ivanovića i još četvorice Srba u pritvoru je proveo tri godine. U januaru 2016. godine donesena je prvostepena presuda kojom je osuđen na devet godina zatvora. Advokati su uložili žalbu, a Apelacioni sud je naložio da se postupak ponovi.

24. aprila 2017. godine pušten je da se brani sa slobode, a samo nekoliko meseci kasnije zapaljen mu je automobil. Na Lokalnim izborima iste godine se kandidovao za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. Pobedu je odneo kandidat Srpske liste.

Ivanović je ubijen 16. januara 2018. godine ispred kancelarije GI „Sloboda, demokratija, pravda“. Organizatori i počinioci atentata još uvek nisu osuđeni.

Obrazovanje, mladost i radno iskustvo

Oliver Ivanović je rođen 1953. godine u Rzniću kod Dečana. Njegov otac Bogdan je bio profesor istorije, a majka Olga profesorka srpskog jezika i književnosti. Ivanovići su na Kosovo doselili iz Crne Gore, a preci su im iz plemena Kuči. Bio je najstarije dete u široj porodici Ivanović.

Osnovnu i Srednju tehničku školu završio je u Kosovskoj Mitrovici i to kao vojni stipendista. Pošto je prema porodičnoj tradiciji obično najstariji sin bio vojni oficir upisao je Vojnu akademiju u Zagrebu. Pohađao je Mašinski fakultet i ostao mu je jedan ispit do diplome. Ipak, odlučio je da se vrati u Mitrovicu.

Nakon toga je završio Višu tehničku školu u rodnom gradu i diplomirao mašinstvo. Pohađao je i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, te diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Prištini.

Tokom studija je počeo aktivno da trenira karate. Bio je jugoslovenski i kosovski prvak, te savezni sudija u karateu. Učestvovao je u radu Karate kluba „Trepča“, te bio direktor Sportskog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka bio je tehnički direktor fabrike keramičkih pločica „Mozaik“ i mitrovačkog transportnog preduzeća „TransKosovo“. Nakon toga je radio u predstavništvu mostarske firme „Hepok“.

Direktor Sportskog centra u Kosovskoj Mitrovici je bio od 1991. do 1998. godine, a nakon toga izabran za generalnog direktora kompanije „Feronikl“ iz Glogovca. Godine 2004. je imenovan za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje za Kosovo i Metohiju.

Politička karijera

Njegovi prijatelji i saradnici tvrdili su da Oliver Ivanović nije bio zainteresovan za politiku. Bio je rukovodilac raznih preduzeća i sportista kome su se divili i Srbi i Albanci. Kada je 1999. godine krenuo egzodus Srba sa Kosova i Metohije mnoge porodice su prošle kroz Kosovsku Mitrovicu. Ivanović je osećao da mora nešto da preduzme.

Grupa mladića koji su se bavili karateom pozvali su ga se pridruži tzv. „čuvarima mosta na Ibru“, ljudima koji su sprečavali prodor Albanaca iz južnog na severni deo Kosovske Mitrovice. Njihova misija je bila da spreče terorističke grupacije da proteraju deo Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

S obzirom da je tečno govorio engleski, italijanski i albanski jezik Srbi su ga pozvali da posreduje u pregovorima s Albancima i predstavnicima KFOR-a. Kako tvrde njegovi saradnici, Ivanovićeva misija je bila mirovna. Zahvaljujući svom integritetu i govorima u kojima je naglašavao važnost dijaloga, poštovali su ga i Srbi i Albanci, ali i predstavnici međunarodnih organizacija.

U jednom intervjuu Nedžimen Spahiju, profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini kazao je da je u to vreme Oliver Ivanović među Srbima smatran herojem jer je sprečio njihovo dalje proterivanje nakon što su se srpska vojska i policija povukle sa Kosova. S druge strane, Albanci ga smatraju čovekom koji ih je sprečio u nameri da proteraju Srbe s Kosova.

Njegova odmerenost i pokazivanje spremnosti na dijalog ostavljali su snažan utisak na predstavnike KFOR-a na KiM, ali i na srpsko stanovništvo.

Shvativši da, pored fizičke odbrane od naleta većeg broja Albanaca, Srbi treba da se nametnu kao dobri sagovornici međunarodnoj zajednici, Ivanović je sa grupom istomišljenika doneo odluku da Srbi treba da se organizuju kako bi pokazali svetu da nisu ratni zločinci i kako bi se čula i njihova strana priče.

Kosovski predstavnici su zajedno sa vladikom Artemijem u porti manastira Gračanica formirali Srpsko nacionalno veće (SNV). Ivanović je bio jedan od osnivača SNV. Njihov cilj je bio da se organizuju i sistematizuju dalji potezi Srba na Kosovu, a u krajnjoj liniji da se obuzda narod koji je bio nezadovoljan.

Ivanović je bio član Izvršnog većan SNV za severni deo Kosova u periodu od 1999. do 2001. godine. Zbog svojih stavova i ambicija, preglasavanjem je isključen iz SNV. Kao tvrde njegovi bliski saradnici, s Ivanovićevim prozapadnim liberalnim stavovima nisu se slagali neki članovi SNV koji su se zalagali za „tvrđu nacionalnu borbu“. On je zagovarao otvoreniji i fleksibilniji pristup pregovora sa predstavnicima zapadnih zemalja.

Kosovske trupe su u avgustu 2000. godine ušle u rudnik Trepča, a on je izjavio da je taj potez očekivan i da Srbi pokušavaju da sačuvaju mir u gradu i spreče eventualne incidente. Sledeće godine raspisani su izbori na Kosovu. To je podelilo srpsku javnost na one koji smatraju da Srbi treba da učestvuju na tim izborima i da je to jedini način da sebi pomognu i one koji su smatrali da Srbi učešćem na izborima de fakto priznaju da je Kosovo država. Ivanović je pripadao prvoj grupi.

Nebojša Čović, Vladan Batić, Zoran Đinđić, Rada Trajković i još nekoliko političkih lidera odlučilo je da formira Koaliciju „Povratak“, te da učestvuje na tim izborima. Kampanju su vodili pod sloganom „Glasaj za povratak, glasaj za Srbiju“. S obzirom da je jedan deo Srba odlučio da bojkotuje izbore, izlaznost je bila prilično mala.

Koalicija „Povratak“ osvojila je 22 poslanička mesta u Skupštini Kosova, a srpski parlamentarci su oklopnim vozilima KFOR-a dovoženi na sednice Parlamenta. Kako bi pokazao spremnost na dijalog, Ivanović je dao intervju kosovskim medijima na albanskom jeziku. Bio je prvi srpski političar koji je uradio tako nešto. Dok su ga jedni podržavali, više je bilo onih koji su to smatrali izdajom.

U martu 2004. godine usledio je pogrom srpskog civilnog stanovništva sa Kosova i Metohije koju su izvršili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Tadašnji predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica se nakon neuspeha Koalicije „Povratak“ povukao iz kosovskih pregovora, dok je predsednik Boris Tadić podržao Ivanovića i grupu ljudi okupljenih oko njega da se formira Srpska lista. Za predsednika i nosioca Srpske liste izabran je Ivanović. Naime Demokratska stranka Srbije (DSS) je smatrala da se Srbi učešćem u kosovskim institucijama odriču države Srbije.

Zbog malog odziva birača i malog broja glasova odlučili su da ne učestvuju u radu Skupštine, Vlade niti drugih institucija. Usledili su pregovori u Beču na kojima je pored političkih predstavnika Beograda i Prištine učestovao i Oliver Ivanović.

On je 2006. godine formirao Građansku inicijativu Socijaldemokratske partije. Njegova ideja je bila da se oformi ne politička partija, nego građanska opcija koja bi okupila veliki broj ljudi koji veruju u istu ideju, da je ostanak i opstanak Srba na Kosovu moguć.

Vlada Srbije koju je predvodio Mirko Cvetković je 2008. godine formirala Ministarstvo za Kosovo i Metohiju na čijem čelu je bio Goran Bogdanović. Za državnog sekretara za KiM je izabran Oliver Ivanović.

Ivanović i Bogdanović su se razilazili u pogledu stavova prema kosovskom pitanju, pa mnogi Oliverovi saradnici smatraju da mu uloga državnog sekretara nije donela ništa pozitivno jer se njegove ideje nisu mogle čuti. Ministar i državni sekretar su imali isti cilj, ali su se njihova mišljenja razlikovala u načinima ostvarenja tog cilja.

Ivanović je redovno obilazio povratnička sela i razgovarao sa Srbima na Kosovu. Na jednoj konferenciji za novinare na kojoj je učestvovao u septembru 2009. godine kazao je da na KiM ne postoji srpska politička elita, nego samo predstavnici političkih partija koji jednostavno slede komande koje dobijaju iz svojih centrala.

Kako je njegov ugled u Beogradu i međunarodnoj zajednici rastao slabila je veza sa narodom, lokalnom zajednicom. Njegovo mesto među ljudima zamenili su drugi lideri, pa savremenici smatraju da su mu Srbi na Kosovu bili sve manje naklonjeni.

Posle izbora u Srbiji 2012. godine vlast je preuzela Srpska napredna stranka na čelu sa Tomislavom Nikolićem. Ukinuto je Ministarstvo za KiM, te formirana Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Ivanović je, poput mnogih drugih kosovskih političara, smatrao da je to veoma loš potez nove vlade Ivice Dačića. Na čelu te Kancelarije je bio Aleksandar Vulin.

Neuspeli izbori, hapšenje i sudski proces

Ivanović se posvetio formiranju svog pokreta. I dalje je održavao kontakte sa beogradskim političarima i visokim zvaničnicima. Godine 2013. se kandidovao za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. Na dan izbora došlo je do nereda, neidentifikovana lica sa fantomkama porušili su kutije sa glasačkim listićima na izbornim mestima.

Mnogima je bilo jasno da je Ivanović favorit, ali da nije kandidat koga podržava vlast u Beogradu. Kako tvrde neki analitičari cilj je bio da se održi drugi krug izbora, te da u drugom krugu pobedi Krstimir Pantić, kandidat Građanske inicijative srpske.

U drugom krugu koji je održan 1. decembra 2013. godine pobedio je Krstimir Pantić. Izbori su poništeni i trebalo je da se raspišu novi. U januaru 2014. godine Oliver Ivanović je uhapšen pod optužnicom za ratne zločine.

Ovo hapšenje i krivični postupak smatrao je montiranim procesom, te je govorio da je u stvari morao da bude uhapšen kako bi bio sklonjen sa političke scene na KiM. Njegovi saradnici su smatrali da je u tom momentu Ivanović smetao svima – i Beogradu i Prištini i međunarodnoj zajednici, zato što je svoje mišljenje iznosio javno.

Vanredni izbori za predsednika opštine Severna Mitrovica raspisani su 23. februara 2014. godine. SDP je ponovo kandidovao Ivanovića za tu funkciju. Ipak, članovi i simpatizeri njegove stranke uplašeni za svoj život i budućnost, sve se više osipaju. Zbog smanjene podrške Ivanoviću, za gradonačelnika je izabran Goran Rakić, kandidat Srpske liste.

Nakon toga je usledio glavni sudski pretres, gde je bilo 80-ak svedoka koji su mahom govorili u prilog Olivera Ivanovića. On je bio siguran da to što mu se stavlja na teret nema veze s istinom. Članovima SDP je poslao pismo u kome se, između ostalog navodi da je „prilično siguran da nikome nije uradio ništa loše, te da će kad tad otkriti zašto je u zatvoru“.

Boravio je u Okružnom zatvoru u Prištini, a kosovski mediji su ga opisivali kao ratnog zločinca, krvoloka i čoveka koji je doneo patnju i nesreću Albancima na KiM. U takvim okolnostima boravak s albanskim zatvorenicima u prištinskom zatvoru bio je vrlo rizičan. Zato je počeo štrajk glađu kako bi izdejstvovao oslobađanje. Nije oslobođen, ali je prevezen u zatvor u Kosovskoj Mitrovici.

Godinu dana nakon što je pritvoren, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je kazao da Tužilaštvo nije uspelo „čak ni da fabrikuje nešto što bi nalikovalo na kredibilne dokaze“, te istakao da Srbija traži da „Ivanović neodložno bude pušten na slobodu“.

21. januara 2016. godine osuđen je na devetogodišnju kaznu zatvora. Njegovi advokati su uložili žalbe na prvostepenu presudu. Odlukom Apelacionog suda presuda je ukinuta 16. februara 2017. godine, a postupak je vraćen na ponovno odlučivanje. 24. aprila 2017. godine pušten je da se brani sa slobode, a u maju se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

Poraz na izborima, „upozorenja“, atentat

Samo tri meseca kasnije zapaljen mu je automobil. Tom prilikom je izjavio da je to još jedan pokušaj da ga zaplaše, ali da u tome neće uspeti, te da će se on nastaviti baviti politikom. Iste godine usledili su lokalni izbori. Ponovo se kandidovao za gradonačelnika Severne Mitrovice.

Tokom kampanje tabloidi i elektronski mediji u Srbiji su iznosili sporne činjenice o njemu. Televizije „Pink“ i „Most“ su objavljivale spotove u kojima se navodi da je „Ivanoviću više stalo do njegovog automobila nego do ljudi na KiM“, da je „nepošten jer je izdao poverenje“ i „ima podršku Prištine“ itd.

Marko Đurić je izjavio da je glasanje za Olivera Ivanovića, u stvari glasanje protiv srpskog naroda. Ivanović mu je putem Tvitera odgovorio da se nadao da „nikada neće biti u gomili bezličnih pljuvača“, te da je „za velike domete nije dovoljna ambicija nego da treba imati i ljudskost“.

Đurić je u Dnevniku Radio Televizije Srbije (RTS) izjavio da se pokazalo „da je politika Olivera Ivanovića politika Demokratske stranke“, te da to neće doneti ništa dobro Srbima na Kosovu. Apelovao je na Srbe da se okupe oko Srpske liste jer to „nije stranački, nego državni projekat“.

Na izborima je ponovo pobedio kandidat Srpske liste Goran Rakić. Ivanović je na konferenciji za štampu izjavio da se za pobedu borio „pod neravnopravnim uslovima“, jer je iza njegovog protivkandidata stajala „mašinerija“. Vučić je, s druge strane, kazao da bi eventualnim izborom Ivanovića za gradonačelnika nestali zahtevi za Srpskom zajednicom na KiM.

U oktobru 2017. godine je u intervjuu novinaru BIRN-a kazao da ga zabrinjava to što je predsednik Srbije „kao primer borca za opstanak srpstva na Kosovu uzima Milana Radojičića“ za koga se pouzdano zna da je uključen u brojne kriminalne radnje. Snimak tog intervjua objavljen je tek posle njegove smrti.

Oliver Ivanović je ubijen sa šest hitaca u leđa 16. januara 2018. godine u 8:15 u centru grada ispred kancelarije Građanske inicijative. Rakić je tražio da se što pre otkriju počinioci ubistva, a Vučić je izjavio da je reč „o terorističkom aktu“. Marko Đurić je rekao da je ubistvo Ivanovića „zločinački akt usmeren protiv celog srpskog naroda s ciljem da se destabilizuje situacija na severu Kosova“.

Opozicija u Srbiji je smatrala da je Oliver „žrtva atmosfere konflikta, atmosfere u kojima su ljudi jedni drugima zveri, a ne prijatelji“. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je osudio zločin i uputio saučešće porodici Ivanović i svim građanima Kosova“.

Oliver Ivanović je sahranjen 18. januara 2018. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Sahrani je prisustvovalo više hiljada ljudi, uključujući ceo državni vrh Srbije.

U novembru 2018. godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv Marka Rošića, te inspektora i policajca Kosovske policije Nedeljka Spasojevića i Dragiše Markovića zbog sumnje da su počinili krivična dela teško ubistvo, otkrivanje službene tajne i ilegalno posedovanje oružja.

Četvrti osumnjičeni Milan Radojičić, inače potpredsednik Srpske liste, nalazi se u bekstvu. On je istog meseca sa tajne lokacije izdao saopštenje u kome se navodi da „nije bio prijatelj Olivera Ivanovića ali da ga nije ni ubio“.

Privatni život

Oliver Ivanović je rođen 1953. godine u naselju Rzić, nedaleko od Dečana. Bio je najstarije dete Bogdana i Olge Ivanović, prosvetnih radnika poreklom iz Crne Gore. Još kao srednjoškolac bio je vojni stipendista. Školovao se u Zagrebu, Prištini, Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. Bio je jugoslovenski i kosovski prvak, te savezni sudija u karateu.

Iz prvog braka sa Marinom Ivanović ima sinove Nikolu, Žarka i Janka. Ćerka Kiara koju je dobio u vanbračnoj vezi živi sa majkom u inostranstvu. Iz braka sa Milenom Popović Ivanović ima sina Bogdana.

Na mestu gde je poginuo podignut je spomenik sa njegovom izjavom „Moram da izdržim, jer ako pokleknem priznaću im da su jači od svega u šta sam verovao. Ne može ovo zlo navek trajati. Jednom će valjda i pravde biti. Nikada, ali nikada neću otići s Kosova i Metohije.“

U avgustu 2018. godine Skupština opštine Severna Mitrovica je usvojila predlog Srpske liste da se Nemanjina ulica u Mitrovici preimenuje u Ulicu Olivera Ivanovića.

Izvori

• http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3004290/biografija-olivera-ivanovica.html
• https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/69741/atentat_u_kosovskoj_mitrovici_ubijen_srbijanski_politichar_oliver_ivanovic.html
• https://www.vreme.com/cms/view.php?id=302178&print=yes
• https://www.vreme.com/cms/view.php?id=300361
• https://kossev.info/u-beogradu-pomen-ubijenom-oliveru-ivanovicu-za-sest-meseci-tisina/
• https://www.blic.rs/vesti/politika/gde-sam-blizu-oglasio-se-milan-radoicic-nisam-bio-prijatelj-olivera-ivanovica-ali-ga/ffgyrd6