Nikola Špirić

Kratke informacije

Ime i prezimeNikola Špirić
Datum rođenja4. septembar 1956.
Mesto rođenjaDrvar
DržavaBosna i Hercegovina
PrebivališteBanja Luka
ZanimanjePolitičar, profesor ekonomije
Stranka
Srpska radikalna stranka (1993 - 1997)
Demokratska stranka za Banju Luku i Krajinu (1997 - 1998)
Srpska demokratska stranka (1998 - 2000)
Partija demokratskog progresa (2000 - 2002)
Savez nezavisnih socijaldemokrata (od 2002)

Biografija

Nikola Špirić je bosanskohercegovički političar i profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Rođen je 4. septembra 1956. godine u Drvaru, BiH (bivša FNRJ) Oženjen je i ima dvoje dece.

Po nacionalnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.

Špirić je potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), te bivši predsedavajući Saveta ministara BiH i Ministar finansija i trezora BiH.

Obrazovanje

Nikola Špirić je osnovnu školu završio u Drvaru 1970. godine. Srednju Elektrotehničku školu završio je 1975. godine u Sarajevu. Diplomirao je 1979. godine na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao 1982. godine na temu „Formiranje i upotreba sredstava za finansiranje razvoja u samoupravnom društvu“ na istom fakultetu. Doktorirao je 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Istočnom  Sarajevu na temu „Investiciona politika kao komponenta strateškog menadžmenta preduzeća“.

Govori ruski jezik.

Radno iskustvo

Od 1980. do 1992. godine radio je kao asistent istraživač na Ekonomskom institutu u Sarajevu. Od 1992. godine predaje na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. 1999. godine izabran je u zvanje docenta, od 2002. godine imao je status vanrednog profesora, a 2006. godine stekao je zvanje redovnog profesora u ovoj obrazovnoj ustanovi. Predaje predmete Međunarodni monetarni sistem, Monetarne i javne finansije, te Fiskalne i monetarne finansije.

Od 1999. do 2000. godine bio je poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH (PS BiH). 2000. godine imenovan je za zamenika ministra za ljudska prava i izbeglice Saveta ministara BiH, a od 2001. do 2002. godine bio je Predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH.  U periodu od 2002. do 2006. godine obavljao je funkciju Predsedavajućeg, te Zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Od 2006. do 2001. obavljao je funkciju Predsedavajućeg Saveta ministara BiH. U junu 2000. godine izabran je za zamenika ministra za ljudska prava i izbeglice u Saveta ministara BiH.

Bio je Predsedavajući i član Zajedničke komisije za nadzor nad Obaveštajno bezbednosnom agencijom BiH (OBA). 26.07.2017. godine Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH ga je smenio s ove funkcije. Na ovu poziciju izabran je Borislav Bojić, član Srpske demokratske stranke (SDS).

Politička karijera

Nikola Špirić se politikom počeo baviti ratne 1993. godine. Od tada do danas bio je član Srpske radikalne stranke (SRS), osnivač i član Demokratske stranke za Banjaluku i Krajinu, zatim Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP), te Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Od 1993. do 1997. godine bio je član Izvršnog odbora SRS, da bi nakon toga, 1997. godine osnovao Demokratsku stranku za Banjaluku i Krajinu. 1998. godine kao kandidat SDS-a izlazi na Opšte izbore u BiH, te osvaja dvogodišnji mandat u Parlamentu BiH. U junu 2000. godine je kao član SDS-a izabran za zamenika ministra za ljudska prava i izbeglice u Savetu ministara BiH.

Kao kandidat PDP-a je na parlamentarnim izborima 2000. godine izabran za člana Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Nakon dve godine, 2002. postaje član, a potom i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Na Opštim izborima 2002. godine kao kandidat SNSD-a biva izabran u Predstavnički dom PS BiH.

Od 2002. do 2006. obavljao je funkciju predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Posle Opštih izbora u BiH 2006. godine odrekao se mandata u Predstavničkom domu da bi 4. januara sledeće godine bio imenovan za predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Nakon što je tadašnji Visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak 19. oktobra 2007. godine doneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Savetu ministara BiH, Špirić je podneo ostavku na mesto predsedavajućeg SM BiH. Smatrao je da bi odluka Visokog predstavnika mogla da umanji uticaj Srba u BiH u korist Hrvata i Bošnjaka. Mesec dana nakon toga poveren mu je mandat za sastav novog Saveta ministara. 28. decembra 2007. godine potvrđen je novi saziv Saveta, koji je imao isti sastav kao prethodni.  Na toj funkciji nasledio je Adnana Terzića, člana Stranke demokratske akcije (SDA).

16. juna 2008. godine je sa evropskim komesarom za proširenje Evropske unije Oli Renom i ministrom inostranih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom unijom.

Na Opštim izborima 2010. godine izabran je za poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, ali se odrekao mandata kako bi 10. februara 2012. godine bio imenovan za ministra finansija i trezora BiH u vladi Vjekoslava Bevande. Na toj funkciji nasledio je Dragana Vrankića (HDZ BiH).

Do 26. jula 2017. godine obavljao je funkciju predsedavajućeg Zajedničke komisije za nadzor nad Obaveštajno-bezbednosnom agencijom (OBA) BiH. Nakon toga je odlukom Predstavničkog doma PS BiH smenjen. Za njegovu smenu glasalo je 24 poslanika, dok je 14 bilo protiv. Njegovo mesto preuzeo je Borislav Bojić, član SDS-a.

Nakon što je Izvršni komitet SNSD u julu 2017. godine doneo odluku da svi članovi komisija i odbora ove stranke u oba doma Parlamentarne skupštine BiH podnesu ostavke u tim odborima i komisijama, 31. jula Špirić je podneo ostavku na članstvo u Komisiji za spoljnu trgovinu i carine u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Bibliografija

Tokom dosadašnje karijere je samostalno ili kao koautor napisao sedam knjiga, te nekoliko  naučnih radova u referentnim ekonomskim časopisima.

Knjige:

  • „Stanovništvo Republike Srpske“; Nikola Špirić, Zdravko Marjanac (Ekonomski fakultet, Prirodno-matematički fakultet, Banjaluka, 1999.)
  • „Strateško upravljanje investicionim ulaganjem (Ekonomski fakultet Banjaluka, 2000.)
  • „Podele nadležnosti između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta“ (koautor, Akademija nauka i umetnosti RS, Odeljenje društvenih nauka, Banjaluka, Srpsko Sarajevo, 2000.)
  • „Ekonomska i monetarna integracija Evrope; Nikola Špirić, Vojo Vukmirica (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2005.)
  • „Monetarne i javne funkcije“; Nikola Špirić, Jovan Dušanić (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2009.)
  • „Evropska unija uslovi i uslovljavanja“ (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2010.)
  • „Obraćanja na domaćoj i međunarodnoj sceni – apeli predsedavajućeg Saveta ministara BiH (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2011.)

Naučni članci:

  • „Evro: Evropski i svetski novac XXI veka“ („Acta Economica“)
  • „Sjedinjene države Evrope: Utopija ili realnost XXI veka“ („Srpska pravna misao“, 2006.)
  • „Značaj sistema socijalne zaštite za transformaciju u BiH: Naš plan za Bosnu“ (Nikola Špirić, Braun Helmut „Acta Economica“, 2006.)
  • „Evropska unija: Svetska ekonomska i politička supersila“ („Zbornik radova Ekonomskog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo“)
  • „Potrebe i moguće varijante uspostave trezora institucija BiH („Finansije, računovodstvo i revizija“, 2000.)

Naučno-istraživački projekti:

  • „Osnovi strategije smanjenja stanovništva u RS od 2000. do 2005. godine“ (Institut Ekonomskog fakulteta, Banjaluka, 2000.)
  • „Macroeconomics bases of fiscal decentralisation in Bosnia and Herzegovina in postwardperiod-FDI-CEG“ (World Bank Washington and University of Banja Luka, Facylty of Economics Washington, Banjaluka, 1999.)
  • „Strategija ekonomskog razvoja Republike Srpske od 2000. do 2005. godine (Institut Ekonomskog fakulteta, Banjaluka, 2001.)
  • „Analiza postojećeg stanja naftne industrije RS“ (Institut Ekonomskog fakulteta, Banjaluka, 1999.)
  • „Reforma i novo uređenje sistema socijalne sigurnosti u BiH i njenim entitetima (penziono osiguranje, osiguranje nezaposlenih radnika i državni socijalni transferi za osiguranje osnovnih životnih potreba“ (koautor; projektni plan, Univerzitet Regenzburg – Katedra za ekonomsku istoriju, Ekonomski institut; Regenzburg, Banjaluka, 2006.)

Učešće na naučnim skupovima:

  • Međunarodna konferencija – Promene tokom 90-ih i mogućnost demografije Balkana (Bukurešt, 2000. godine)

Privatni život

Nikola Špirić je rođen u Drvaru gde je završio osnovnu školu. Srednju školu je pohađao u Sarajevu. Oženjen je Nadom Špirić, rođenom kao Naida Salković. Upoznali su se u Sarajevu.  Ona je sestra bosanskohercegovačkog pevača Nedžada Salkovića. Po zanimanju je diplomirani ekonomista, a trenutno radi u poslovnici Raiffeisen banke u Banjaluci. Imaju dvoje dece, ćerku Jovanu i sina Aleksandra. Jovana studira u Beču i radi u predstavništvu firme „Bimal“ iz Brčkog u glavnom gradu Austrije. Sin Aleksandar je zaposlen u Obaveštajno – sigurnosnoj agenciji (OSA) BiH. 2012. godine imenovan je za prvog sekretara Ambasade BiH u Srbiji. Kada su poslanici u Parlamentu BiH optužili Nikolu Špirića da je sinu „izmislio“ radno mesto u Beogradu, te da je po svemu sudeći u sukobu interesa, odgovorio je je Aleksandar angažovan u Ambasadi na osnovu protokola potpisanog između BiH i Srbije prema kome obaveštajci jedne zemlje mogu da rade u diplomatskim predstavništvima u drugoj državi.

Nikola Špirić je po veroispovesti pravoslavac. Kum je Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Prekaji kod Drvara, a srpska pravoslavna crkva ga je odlikovala Ordenom Svetog Save prvog stepena zbog njegovog doprinosa u obnovi svetinja u Krajini.

Imovinsko stanje

Prema imovinskom kartonu iz 2014. godine koji su političari u BiH dužni da dostave Centralnom izbornoj komisiji (CIK), Nikola Špirić posjeduje: kuću sa zemljištem u Drvaru, stan u Novom Gradu koji se vodi na njegovu suprugu, stan i poslovni prostor u Banjaluci, stan u Beču koji se vodi na njegovu ćerku, stan u Novom Sadu, te stan u Beogradu koji se vodi na njegovog sina.

Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) je 9. novembra 2014. godine objavio podatke o neprijavljenoj imovini političara BiH u kojima se navodi da Špirić Centralnoj izbornoj komisiji nije prijavio tri stana, jedan u ličnom vlasništu u Novom Sadu, te dva stana u vlasništvu njegove dece u Beču i Beogradu. Iako su političari dužni da predaju imovinske kartone u kojima navode svu svoju imovinu, te imovinu članova najuže porodice, Špirić to nije učinio. Ipak, zakonom nije propisana sankcija za slučaj kršenja te obaveze. Kada su ga novinari pitali kako je zaradio sve te nekretnine, te odakle mu velika ušteđevina na bankovnim računima, Špirić je rekao da je sve zaradio prodajom knjiga, te donacijama od prijatelja.