Nikola Gruevski

Biografija

Nikola Gruevski(Никола Груевски) je makedonski ekonomista i političar, bivši predsednik stranke VMRO-DPMNE (Внатрешна македонска револуционерна организација – Демократска партија за македонско национално единство) i bivši predsednik Vlade Republike Makedonije (današnja Severna Makedonija). Rođen je 31. avgusta 1970. godine u Skoplju. U braku je sa Borkicom Gruevski (Боркица Груевска), s kojom ima ćerke Anastasiju (Анастасија Груевска) i Sofiju (Софија Груевска).

Politikom je počeo da se bavi polovinom 90-ih godina prošlog veka. Bio je ministar bez portfelja i ministar za ekonomiju, a potom i guverner u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Pored toga, vršio je funkciju predsednika Državne komisije za hartije od vrednosti, te predsednika Brokerske asocijacije Republike Makedonije.

Od decembra 1999. do septembra 2002. godine bio je ministar finansija u vladi Ljupča Georgijevskog (Љубчо Георгиевски). U periodu od 2003. do 2017. godine je bio predsednik partije VMRO-DPMNE. Na poziciju predsednika Vlade Republike Makedonije izabran je 28. jula 2006. godine. Ostavku je podneo 15. januara 2016. godine zbog velike političke krize u kojoj se njegova zemlja našla.

U maju 2018. godine je osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije. Šest meseci kasnije je trebao da se javi na odsluženje kazne, ali se nije pojavio na tom ročištu, nego je pobegao u Mađarsku, gde je dobio politički azil.

Detinjstvo, obrazovanje i poreklo

Nikola Gruevski je rođen 1970. godine u Skoplju. Njegov otac Talo Gruevski (Тало Груевски) je doktor nauka, te dugogodišnji profesor na Univerzitetu u Beogradu i Šumarskom fakultetu Skopskog univerziteta. Majka Nadežda (Надежда Мијалкова Груевски) je medicinska sestra poreklom iz mesta Štip. Ona je sestra Jordana Mijalkova (Јордан Мијалков), bivšeg ministra za vanredne poslove Republike Makedonije.

Gruevski je rođen u radničkoj porodici srednje klase. Ipak, kada su mu se roditelji razveli dečak je pripao majci. Sa četiri godine Nadežda je, poput mnogih jugoslovenskih radnika, odselila u Libiju. Tamo su živeli nekoliko godina. Po povratku u Skoplje Nikola Gruevski je završio osnovnu i srednju školu.

Tokom školovanja amaterski se bavio glumom, te trenirao boks. Godine 1994. je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Prilepu koji pripada Univerzitetu „Kliment Ohridski“ iz Bitolja. Dve godine kasnije stekao je diplomu londonskog Intituta za hartije od vrednosti (London Securities Institute).

U decembru 2006. godine je magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Sveti Ćirilo i Metodije u Skoplju. U maju 2018. godine je u istoj obrazovnoj instituciji odbranio doktorat.

Porodica Gruevski je poreklom iz mesta Krušoradi koje se nalazilo na teritoriji Otomanske Makedonije. Po završetku Drugog balkanskog rata Krušoradi su potpali pod bugarsku jurisdikciju. Ime mesta je 1926. godine promenjeno u Ahlada (Achlada).

Deda Nikole Gruevskog, Nikolaos Grujos (Николаос Γρούιος)  po kome je i dobio ime, poginuo je 1940. godine tokom Drugog svetskog rata. Njegovo ime se nalazi na spomeniku stradalima u ratu u mesto Ahlada. Njegova supruga je sa sinom Taletom preselila u jugoslovenski deo Makedonije gde su promenili prezime u Gruevski kako bi dobili državljanstvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i kako bi se što pre asimilovali.

Radno iskustvo

Prvo radno iskustvo Gruevski je stekao radeći kao direktor sektora za sigurnost, planove i analizu u „Balkan Banci“ u Skoplju. Na toj poziciji radio je od 1995. do 1998. godine. Nakon toga je postao predstavnik Republike Makedonije u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Iste 1998. godine osnovao je Asocijaciju brokera Republike Makedonije, te postao prvi predsednik te organizacije. Ujedno je i prvi čovek koji je napravio transakciju na Makedonskoj berzi.

Politička karijera

Krajem 1999. godine Gruevski je izabran za ministra finansija u Vladi Ljupča Georgijevskog. Na toj poziciji nasledio je Borisa Stojmenova (Борис Стојменов). Tokom svog mandata proveo je nekoliko važnih reformi. Intenzivirao je proces denacionalizacije imovine koja je nacionalizovana u periodu od 1945. do 1990. godine. Uveo je porez na dodatu vrednost (PDV) i implementirao proces fiskalizacije uvodeći obavezno izdavanje fiskalnih računa.

Pored toga, uspešno je proveo kampanju „Kupujte makedonske proizvode“ u cilju poboljšanja stanja u domaćoj privredi, poljoprivredi i industriji. Logo kampanje bilo je nasmešeno sunce.

Makedonski časopis „Forum“ ga je 2000. godine proglasio ličnošću godine, te svrstao među deset najpoželjnijih neženja na makedonskoj javnoj sceni.

Posle parlamentarnih izbora koji su u Makedoniji održani 2002. godine došlo je do brojnih previranja u tada opozicionoj partiji VMRO-DPMNE. Georgijevski je smenjen, a na mesto predsednika stranke izabran je Nikola Gruevski.

Međutim, ni promena lidera im dve godine kasnije nije donela pobedu na predsedničkim izborima. Zbog toga je na stranačkom kongresu koji je održan u hotelu „Panama“ u Skoplju, došlo do neuspelog pokušaja smene Gruevskog.

Godinu dana kasnije usledili su lokalni izbori, gde je VMRO-DPMNE preuzela vlast u nekoliko gradova i opština od vladajuće stranke SDSM (Социјалдемократски сојуз на Македонија). Gruevski je tom prilikom izjavio da je tokom izbora u mnogim opštinama bilo dosta nepravilnosti, te da zato njegova partija nije osvojila više gradonačelničkih i načelničkih pozicija.

Premijerski mandati

Na parlamentarnim izborima 2006. godine stranka VMRO-DPMNE je osvojila većinu i mogućnost da sa koalicionim partnerima formira novu Vladu. 25. avgusta 2006. godine Gruevski je izabran za mandatara, a ključna ministarstva u novoformiranoj vladi dobili su ljudi mlađi od trideset godina.

Dve godine kasnije usledili su vanredni izbori na kojima je koalicija predvođena partijom VMRO-DPMNE drugi put zaredom osvojila većinu glasova, te zauzela više od polovine mandata u Parlamentu (Sobranju). Na ovim izborima nastupali su u koaliciji sa strankom DUI (Демократската унија за интеграција).

Za vreme njegovog mandata u Makedoniji je uveden koncept jediničnog poreza, a obim stranih ulaganja u periodu od 2007. do 2014. godine iznosio je 277 miliona evra godišnje. Prosečni privredni rast u periodu od 2007. do 2013. godine bio je 2,6 odsto. Pored toga, nezaposlenost je pala sa 36 odsto u 2006. godini na 28 odsto u 2014. godini. Postignuti su uslovi za poboljšanje poslovne klime u Makedoniji, zbog čega se ova zemlja 2015. godine našla na 12. poziciji listе „Doing Business“ Svetske banke.

Tokom vladavine Nikole Gruevskog u Makedoniji je uvedeno obavezno srednjoškolsko obrazovanja, otvorena su dva nova državna univerziteta, te više od 20 fakulteta i drugih visokoškolskih ustanova. Predlog za uvođenje državnog ispita na fakultetima pokrenuo je masovne studentske proteste krajem 2014. godine. Naime, studenti su smatrali da Vlada time ugrožava autonomiju univerziteta.

Prema pisanju makedonskih medija, Gruevski je proveo određene mere za poboljšanje položaja domaće poljoprivrede. To se postizalo uvođenjem trostruko većih subvencija poljoprivrednim proizvođačima u periodu od 2008. do 2015. godine. Uprkos tome, uvoz hrane i materijalnih dobara u istom periodu je udvostručen.

U aprilu 2014. godine u Makedoniji su održani parlamentarni izbori na kojima je VMRO-DPMNE ponovo osvojio većinu u Sobranju, a Gruevski obezbedio novi mandat premijera.

Samo godinu dana nakon toga započele su demonstracije protiv premijera. „Okidač“ za izlazak na ulice bila je optužnica protiv opozicionara Zorana Zaeva (Зоран Заев) koji je u javnost izneo informaciju da je tokom mandata Nikole Gruevskog priskuškivano 20 000 makedonskih građana, te da je 2011. godine premijer zataškao ubistvo mladića od strane policajca.

5. maja održan je veliki protest tokom koga je došlo do sukoba između demonstranata i policije, što je uzrokovalo povredama s obe strane. Tokom narednih dana predstavnici opozicije su najavili više protuvladinih akcija, što se desilo tokom istog meseca.

Gruevski je na samom početku odbijao da podnese ostavku, te 16. maja kazao da bi to bio „kukavički potez“. Ipak, 15. januara 2016. godine Gruevski je bio primoran da podnese ostavku, a na njegovo mesto došao je Emil Dimitrijev (Емил Димитриев).

Posle poraza na lokalnim izborima od strane Socijaldemokratske unije (SDU) Gruevski je u decembru 2017. godine podneo ostavku na mesto predsednika stranke VMRO-DPMNE.

Kontroverze, kritike, sudski procesi i beg u Mađarsku

Američki list „Vašington post“ („Washington Post“) je 2011. godine objavio tekst u kome je Gruevski opisan kao „korumpiran i moćan populista“. Časopis se pozivao na izveštaje Evropske unije „o kršenju slobode medija i nezavisnosti pravosuđa i izostanka političkog dijaloga u Makedoniji“.

Makedonski list „Utrinski vesnik“ („Уутрински весник“) je nakon objave sadržaja „Vikiliksa“ („Wikileaks“) objavio da je Vlada premijera Nikole Gruevskog i njegovih bliskih saradnika „sistemski koristila pravni i represivni aparat države kako bi isključila političke protivnike“.

Lider opozicione partije SDSM Zoran Zaev je u februaru 2015. godine izjavio da je Uprava za sigurnost i kontraobaveštaјne poslove, po nalogu Nikole Gruevskog i Saše Mijalkova (Саша Мијалков) nezakonito prisluškivala više od 20 000 građana Makedonije.

Pored toga, u javnosti su se pojavili snimci razgovora u kojima Gruevski navodno naređuje rušenje objekata fabrike „Kosmos“ zbog političke osvete protiv biznismena Fijata Canovskog (Фиат Цановски). Usledio je i snimak u kome tadašnji premijer naređuje premlaćivanje predsednika opštine Centar Andreja Žernovskog (Андреј Жерновски) kao i rušenje zgrade opštine.

Mediji su došli do saznanja da je premijer kupio luksuzno blindirano vozilo marke Mercedes, vredno 600 hiljada evra preko Ministarstva unutrašnjih poslova, te zemljište na Vodnom površine 11 hiljada metara kvadratnih.

Nemački pravni stručnjak Rajnhard Pribe (Reinhard Priebe) je u maju 2015. godine objavio izveštaj u kome se navodi da je u Makedoniji na stanju „uplitanje u rad sudova, nagoveštaj izbornog kriminala i nezakonito bogaćenje vladinih službenika“. Ovaj izveštaj, te snimci koje je predočila opozicija predvođena Zoranom Zaevom doveli su do toga da makedonsko javno tužilaštvo (SJO) pokrene kazneni postupak protiv ministara u vladi Nikole Gruevskog zbog „izborne krađe“.

U januaru 2017. godine Kancelarija specijalnog tužioca pokrenula je istragu naziva „Tenk“ u kojoj su dve osobe optužene za zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja u periodu od februara do septembra 2012. godine, te nelegalno izvršile javnu nabavku automobila Mercedes Benz vrednog 600 000 evra, po nalogu tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog.

Dana 23. maja 2018. godine Gruevski je osuđen na dve godine zatvora zbog nezakonitog uticaja na službenike Vlade i kupovine luksuznog blindiranog vozila. Dva meseca kasnije vlasti su Gruevskom i još četvorici zvaničnika njegove stranke oduzele pasoše. Među njima su bili i  bivši ministri Gordana Jankulovska (Гордана Јанкуловска) i Mile Janakieski (Миле Јанакиески).

U novembru 2018. godine Kazneni sud u Skoplju je odbacio njegove žalbe za odlaganje odsluženja zatvorske kazne i naložio mu da se 10. novembra pojavi u zatvoru.

Gruevski je poslednji put viđen 8. novembra 2018. godine u hotelu u Skoplju, a makedonske vlasti su izdale nalog za hapšenje begunca. Teralicu za bivšim premijerom, aktuelni lider stranke VMRO-DPMNE Hristijan Мickovski (Христиан Мицковски) je okarakterisao kao „politički progon“ i „lov na veštice“ te istakao da je njegova stranka „pod policijskom opsadom“.

Pet dana kasnije Gruevski se putem svog „Fejsbuk“ profila obratio građanima Makedonije. Tom prilikom je rekao da je pobegao u Mađarsku i zatražio politički azil. Makedonski, ali i svetski mediji objavljivali su da je on i inače bio u dobrim odnosima s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom (Viktor Mihály Orbán), koji se protivio Prespanskom sporazumu između Grčke i Makedonije i podržavao politiku partije VMRO-DPMNE.

Uprkos oduzimanju pasoša bivši makedonski premijer uspeo je da stigne u Mađarsku. Tih dana se spekulisalo da je koristio bugarski pasoš, ali su vlasti ove zemlje to demantovale izdavši saopštenje u kome se navodi da on nikada nije podneo zahtev za državljanstvo Bugarske. Kasnije je albanska policija potvrdila da je uz pomoć mađarskih vladinih službenika koji su ga pratili u diplomatskim vozilima, Gruevski prošao kroz Albaniju, Crnu Goru, Srbiju i našao se u Mađarskoj.

Makedonska vlada je podnela formalni zahtev za izručenje Gruevskog, a Interpol je upozorio kako je on tražen na osnovu međunarodne poternice. Mađarske opozicione stranke su pozvale Vladu da brzo izruči odbeglog makedonskog političara. Ipak, 20. novembra mađarske vlasti su odobrile politički azil bivšem premijeru.

Privatni život

Nikola Gruevski je rođen 1970. godine u Skoplju. Sa četiri godine je sa majkom preselio u Libiju, a osnovnu i srednju školu je kasnije završio u rodnom gradu. Diplomirao je ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Prelepu, specijalizovao se u Londonu, te magistrirao i doktorirao u Skoplju. Već sa 25 godina je postao direktor jednog sektora u banci, a sa manje od 29 godina pojavio se na političkoj sceni Makedonije.

Mnogi su bili oduševljeni entuzijazmom i harizmom mladog opozicionara, pa je 2000. godine uvršten na listu „najpoželjnijih neženja u Makedoniji“. Ipak, već sledeće godine razočarao je mnoge devojke oženivši Suzanu Arbutinu (Сузана Арбутина), doktorku sa Klinike za pulmologiju i alergologiju, koja radi i kao asistentkinja na Odelenju za internu medicinu Medicinskog fakulteta u Skoplju. Razveli su se 2005. godine.

Sa 12 godina mlađom Borkicom Mančevom (Боркица Манчева) Gruevski se u javnosti prvi put pojavio u leto 2006. godine na koncertu Brajana Ferija (Bryan Ferry) u Ohridu. Venčali su se 10. maja 2007. godine, a slavlje za oko 200 gostiju je organizovano u skopskom hotelu „Holidej In“ („Holiday Inn“). 6. novembra iste godine dobili su ćerku Anastasiju, a 4. februara 2010. godine Sofiju. Obe devojčice su rođene u privatnoj ginekološkoj i akušerskoj bolnici „Sistina“ u Skoplju.

Makedonska javnost je Borkicu upoznala kao elegantnu ženu, poznatu po dobrom ukusu za modu. Ipak, njen odabir odeće za inauguraciju bivšeg američkog predsednika Baraka Obame (Barack Obama) razočarao je mnoge modne znalce, pa su to okarakterisali kao „modni promašaj“.

Prema pisanju makedonskih medija, Borkica je, uprkos tome što je više od deceniju u braku sa makedonskim premijerom, vrlo retko držala govore u javnosti. Za razliku od drugih „prvih dama“, ona se nije uključivala u društvene i humanitarne aktivnosti. Zato mnogi tvrde da je svesno ostala u seni svog supruga.

Godine 2015. je odbranila magistarski rad na temu „Savremeni pristup u upravljanju ljudskim resursima u javnoj upravi“ na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Uprkos tome, nije gradila svoju karijeru, nego se posvetila vaspitanju njihovih ćerki.

Prve informacije o raspadu braka supružnika Gruevski u javnosti su plasirane u maju 2018. godine kada je bivši premijer na odbranu doktorata doveo svoju majku i ćerke, dok tom svečanom činu nije prisustvovala njegova supruga. Tračevi o njihovom razvodu dodatno su se „rasplamsali“ nakon što je u novembru iste godine napustio zemlju, dok je Borkica sa ćerkama ostala da živi u Skoplju.